SRBIJA

Ceca sa narukvicom od 1,5 miliona evra

Emisija Diskaveri kanala o mostu preko Ade

Građani Srbije najbrojniji novi državljani EU

Kosovo nije uslov, ali u EU ne može s problemom

Otvorena sezona kupanja na Adi Ciganliji

Novi predlog Srbije o istrazi o navodima Martija

Umrežićemo sve organizacije u dijaspori

Ceca sa narukvicom od 1,5 miliona evra

- Alo, Ceco, kako si? - Zovi me na fiksni telefon, kod kuće sam! Ovako glasi nova srpska šala na račun Svetlane Ražnatović, koja je upravo smeštene u kućni zatvor. Od kako su najveća balkanska pop diva Ceca i njena sestra Lidija Ocokoljić u sredu dobile nožne elektronske narukvice počele su zvanično da služe kaznu kućnog zatvora. Mesto ove kućne robije je vila željka Ražnatoviža Arkana u ulici Ljutice Bogdana, broj 3, kod stadiona "Crvene Zvezde" u Beogradu. Eksperti za elektronski nadzor Ceci i Lidiji su postavili elektronski čip na desni članak, a onda je napravljena generalna proba ove narukvice. Sestre su prošetale kućom, kako bi se utvrdilo da li se u nekom delu gubi signal. Popularna pevačica i njena sestra su dobile precizna upustva, da ne smeju da izlaze napolje, da rade, da posećuju klubove i diskoteke, tržne centre, pa ni lekare. Da ne primaju goste, jer kaznu moraju da odsluže kao svojevrsnu izolaciju usred glavnog grada Srbije. Ovako nešto Srbi su gledali samo u američkim filmovima, a sada imaju pravi rialiti šou sa "robije" usred Beograda. Ceca i Lidija su, naime, sredinom aprila postigle sporazum sa tužilaštvom o priznanju krivice u zamenu za godinu, odnosno šest meseci kućnog zatvora i kaznu od 1,5 miliona evra na račun budžeta Srbije. Dogovor je sklopljen dve nedelje pošto je protiv njih podignuta optužnica zbog malverzacija oko prodaje deset fudbalera FK "Obilić". Viši sud je sporazum prihvatio 9. maja, kad su sestre izjavile da su "dobrovoljno i svesno pristale na nagodbu" i da se "odriču prava na suđenje i žalbu". Time je stavljena tačka na osmogodišnji postupak protiv Ceca. Pevačica je prvobitno bila uhapšena 2003. zbog sumnje da je u kući u Ljutice Bogdana posle ubistva premijera Zorana Đinđića skrivala šefove "zemunskog klana". Zbog nedostatka dokaza, tužilaštvo je odustalo od ovih optužbi, ali su joj zato "prikačili" zloupotrebu službenog položaja dok je bila predsednik "Obilića" i nedozvoljeno držanje 11 pištolja, pronađenih u podrumu kuće. Lidiji su na teret stavili pomaganje. Tokom istrage sestre su negirale krivicu. Kada su, međutim, shvatile da vlast Borisa Tadića želi da ih osudi, da li zato što je Ceca pevala Voji Koštunici i ruskom ambasadoru ili zato što hoće da završe priču oko fudbalskih prevara, pristale su na nagodbu. Dogovor tužilaštva Srbije i Arkanove udovice da nosi narukvicu koju plaća 1,5 milion evra, u svojoj vili na Topčiderskom brdu, je posledica zbunjujućeg pravosuđa u Srbiji. Naime, u Srbiji funkcioniše balkanska pravda, preko Ministarstva pravde, koje sprovodi srpski Krivični zakon, ali na snazi je i američka pravda, koja funkcioniše preko Specijalnog suda za organizovani kriminal i Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Te dve ustanove finansiraju SAD i preko njih se sprovodi anglo-saksonski pravosudni poredak, kakav gledamo u tv serijama i filmovima, koji predviđa nagodu sa optuženima. Suđenje Ceci i sestri Lidiji oko fudbalskih trgovina je počelo kao srpska, a završilo se kao američka pravda. Javnost u Srbiji se pita zašto je to tako? I kako je to moguće? Pa, moguće jer jer je vlast tako odlučila. A treba znati da država Srbija nije želela do kraja da ide u slučaju Svetlane Ražnatović, kao predsednice FK "Obilić". Prvo, zato, da je sudila samo Ceci država Srbija je morala da sudi i svim ostalim vlasnicima fudbalskih klubova, koji su na nezakonit način prodavali fudbalere, pravili duple fakture i naduvane cene stavljali u svoj džep. To su radili gotovo svi vlasnici klubova, ne samo Ceca i Džaja, koji su za to optuženi. I druga, mnogo važnija stvar je činjenica, da Ceca nije mogla da trguje ilegalno sa fudbalerima, a da duple fakture nije FK "Obilić" u vreme Arkana, radio u saradnji sa špancima, Grcima, Rusima, Turcima i kime se već sarađivalo. Prevare kod prodaje fudbalera su rađena u saradnji sa klubovima iz inostranstva koji su ih kupovali. Suđenje Ceci za 15 miliona evra odvojenih iz te trgovine igračima, bi bilo međunarodni skandal, jer bi Srbija na taj način došla u situaciju da presuđuje i svojim političkim prijateljima. Poznato je da španija, Grčka i Rusija nisu priznale tzv. nezavisno Kosovo. Politički i diplomatki bilo bi štetno, čak i opasno, da se na suđenju Ceci, a i Džaji, javno prozovu ove zemlje, koje su politički prijatelji Srbije. Moglo bi se potom dogoditi da Španija, Grčka i Rusija otkažu prijateljstvo Srbiji i priznaju tzv. nezavisno Kosovo. Da li je Ceca znala za ovu političku igru zvaničnog Beograda ili ne, nije bitno, jer je ona samo nameštena žrtva, koja u dnevno-političke svrhe koristi vlastima da pokažu domaćoj javnosti, kako i nedodirljivi i slavni mogu da idu u zatvor. I da i supruga slavnog Arkana mora da plati cenu srpske pravde, pa makar to bilo na američki način. Za samu Svetlanu Ražnatović kućna robija, u vili koja ima bazen, može da liči na letovanje. Da nije tako rekla je sama Ceca, koja je čitav slučaj prokomentarisala ovim rečima: - Nagodba je moj veliki poraz. Nisam lopov i ne želim da to stoji u presudi. Ako treba da platim i što sam bila supruga željka Ražnatovića Arkana, platiću! Ceca je već iskoristila svu halabuku oko njene robijaške narukvice vredne 1,5 miliona evra, da pre kažnjavanja objavi novi CD, da ga "proda" preko interneta u 600.000 primeraka i pusti u sve prodavnice po Srbiji i na Balkanu. Međutim, zbog kućnog zatvora Svetlani Ražnatović je propao veliki koncert na Ušću u Beogradu, a posle toga je propala i koncertna turneja po SAD i Kanadi. Ovaj posao je trebalo da joj donese veliku zaradu, ali i poštovanje američkih i kanadskih vlasti, koje su bile spremne da joj izdaju radnu vizu. Pitanje je sada, da li će SAD i Kanada, ikada dati Ceci radnu vizu, s obzirom da je Svetlana Ražnatović i zvaničko postala osuđenik i zatvorenik. U međuvremenu, Ceca i Lidija su uplatile prvu ratu kazne od milion i po evra na račun budžeta Republike Srbije. Druga, u istom iznosu, biće uplaćena u roku od šest meseci, a poslednja rata te novčane kazne će biti plaćena za godinu dana. Kao garancija da će iznos novčanog dela kazne biti isplaćen, stavljena je hipoteka na Arkanovu kuću u ulici Ljutice Bogdana. Kako je Svetlani Ražnatović uračunat 121 dan robije u vreme operacije "Sablja" 2003. Godine, njoj je ostalo da "robija" još osam meseci. Sestra Lidija će joj praviti društvo u Arkanovoj vili četiri meseca, jer je i u njenu kaznu od pola godine, uračunato dva meseca pritvora. Zadatak da nadgleda sestre vršiće poverenik kojeg je postavila Uprava za izvršenje sankcija iz Ministarstva pravde Srbije. Njihovo kretanje, odnosno poštovanje zabrane napuštanja kuće pratiće se iz komandnog centra Uprave. Ceca i sestra će moći da izlaze iz vile samo uz specijalno odobrenje Ministarstva pravde Srbije. Ceca će se sa narukvicom oko noge u javnosti pojaviti 19. jula za kad je pred Prvim osnovnim sudom zakazano suđenje zbog nasilničkog ponašanja. U ovom postupku, društvo na optuženičkoj klupi praviće joj zet Predrag Ocokoljić. Tužilaštvo je protiv njih podiglo optužnicu zbog sukoba i pretnji upućenih Aleksandru Olareviću, direktoru FK "Mladi proleter". Ceci će narukvicu biti skinuti 22. februara 2012. godine. Obožavaoci Arkanove udovice su joj već poslali elektronske poruke sa podrškom, u kojima se kaže, da je Ceca osuđena, da bi "ispala kriva za sve što se u Srbiji dešava". A jedan stanovnik neke srpske kaznionice je napisao srčano elektronsko pismo: "Ceco, ljubim te u narukvicu! Ne sekiraj se, ja imam više robije od tebe, dve godine i tri meseca!" Marko Lopušina

Emisija Diskaveri kanala o mostu preko Ade

Američki TV kanal Diskaveri emitovaće 1. jula dokumentarac o izgradnji novog beogradskog mosta preko Save, a u sklopu nove sezone vrlo popularne serije "Vrhunsko graditeljstvo", rekli su u Beogradu predstavnici Diskaverija. Kako su istakli nakon novinarske projekcije filma u bioskopu Takvud, radi se o najvećem mostu na svetu koji ima jedan pilon, što je i privuklo pažnju voditelja "Vrhunskog graditeljstva" Denija Forstera, koji je u decembru prošle godine došao na lice mesta i snimio podizanje pilona visokog 198 metara. Direktorka Diskaverija za jugoistočnu Evropu Aleksandra Tiganas rekla je agenciji Beta da je epizoda o mostu koja otvara sedmu sezonu "Vrhunskog graditeljstva" među najboljima u seriji i da prikazuje Beograd kao "međunarodni grad koji se raduje budućnosti". Izgradnja mosta je prikazana kao "relevantna za ceo region", ocenila je Tiganasova, poreklom iz Rumunije, i dodala: "Ovde se ne radi o običnom mostu, a pokazuje se da ne morate biti tehnološki napredni kao zemlja za jedan ovakav građevinski poduhvat, već - inventivni". Emisija na primer pokazuje da radnici prave držače za pilon na licu mesta, što je neuobičajeno, ali time izbegavaju probleme s rečnim transportovanjem. Ukazuje se, takođe, da nikada ranije nije bilo pokušaja da se jedna tako velika konstrukcija, teška 8.600 tona, gradi sa jednim pilonom, i da se radi o slučaju "podizanja jednog od najtežih tereta, ikada". Deni Forster - koji je bio sprečan da dođe u Beograd na promociju epizode - istakao je u emisiji da je most poseban i zbog svoje asimetričnosti, s obzirom na položaj stubova na Adi u odnosu na dužinu mosta, i da je problem eventualnog krivljenja rešen tako što su, radi uravnoteženje, upotrebljeni različiti materijali. Osim što je ocenio da je most "neverovatan" i da je kao građevinski poduhvat jedinstven u svetu, Forster je poseban naglasak stavio na multinacionalnu strukturu ekipe koja ga pravi, i da radnici dolaze iz tri republike bivše Jugoslavije koja se raspala u ratu. "Za neke Bošnjake ovo je prvi put da su posle rata u Srbiji", rekao je Forster, a jedan od radnika iz Bosne i Hercegovine po imenu Sead je ocenio da bi novi most preko Ade mogao biti "most pomirenja ako ništa drugo". Forster je takođe rekao da je most, koji dugačak 580 metara, počeo da se gradi nakon što je Beograd postao poznat "po najgorim saobraćajnim gužvama" u Evropi. Emisija Diskaverija o mostu preko Ade biće emitovana 1. jula u 21.55.

Građani Srbije najbrojniji novi državljani EU

U zemljama članicama EU u 2009. državljanstvo je dobilo 776.000 osoba, oko 15 odsto više nego godinu dana ranije, a građani Srbije bili su među najbrojnijim novim državljanima pet zemalja članica, obja-vio je evropski zavod za statistiku Eurostat. Kako je preneo EurAktiv Srbija, povećanje broja državljanstava u 2009. godini je posledica toga što je u Velikoj Britaniji u 2008. godini iz administrativnih razloga odobreno znatno manje državljanstava nego što je uobičajeno. Građani Srbije su među najbrojnijim novim državljanima Mađarske, Nemačke, Slovačke, Bugarske i Slovenije kao i Švajcarske, Lihtenštajna i Hrvatske koje nisu članice EU, ali su uvrštene u izveštaj. Kada je reč o Švajcarskoj, građani Srbije i Crne Gore zajedno činili su 20,4 odsto odnosno 8.850 novih državljana i bili su na prvom mestu. Srbija i Crna Gora zajedno se vode i u Mađarskoj - 11,6 odsto odnosno 672 i i Lihtenštajnu - 7,8 odsto odnosno 8. Srbija je drugi po brojnosti "izvor" novih državljana i u Hrvatskoj - 9,7 odsto odnosno 514, Sloveniji - 15,2 odsto odnosno 274, a treći u Bugarskoj - 5,9 odsto odnosno 542, Nemačkoj - 4,3 odsto odnosno 4.132, Slovačkoj - 16,4 odsto odnosno 49 i Islandu 10,4 odsto odnosno 70. Najbrojniji novi državljani EU potiču iz Maroka (59.900), Turske (51.900), Indije (13.100), Ekvadora (27.800) i Albanije (26.700), dok su zemlje koje su odobrile najveći broj državljanstava Velika Britanija (240.000), Francuska (136.000) i Nemačka (96.000). Državljani zemalja članica postaju i državljani EU što im daje dodatna prava u pogledu glasanja na izborima za Evropski parlament i lokalnim izborima, kandidovanja za poslanike, slobodnog kretanja i konzularne zaštite. Građani EU imaju i druga prava poput zdravstvene zaštite u drugoj članici, pristup tržištu rada i drugo. Izveštajem su obuhvaćene zemlje EU kao i države Evropskog ugovora o slobodnoj trgovini (EFTA) - Lihtenštajn, Norveška, Švajcarska i Island koji je i kandidat za članstvo. Uključene su i zemlje kandidati - Hrvatska, Makedonija i Turska.

Kosovo nije uslov, ali u EU ne može s problemom

Evropski komesar Štefan File izjavio je juče u Briselu da pitanje Kosova nije obuhvaćeno Upitnikom Evropske komisije o evropskim reformama u Srbiji, ali je naglasio da nijedna od država Evropske unije "nije voljna da prihvati bilo koju novu državu kao članicu koja bi imala neko otvoreno pitanje kad je reč o regionu ili susedima". File je to rekao na zajedničkoj konferenciji za štampu posle razgovora sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, koji je podvukao da "nije čuo od komesara Filea" da je priznanje Kosova novi uslov za članstvo Srbije u EU i podvukao da Beograd nikad neće priznati samoproglašenje nezavisnosti u Prištini. "Kad je reč o priznavanju Kosova od strane Srbije danas, sutra ili kroz tri meseca, godine ili veka odsad, moj stav je isti", naglasio je šef srpske diplomatije. File i Jeremić su time odgovorili na pitanje novinara kako tumače izjave poslanika vladajućih stranaka u nemačkom parlamentu da će Srbija pre ulaska u članstvo EU faktički morati da prizna nezavisnost Kosova. File je dodao da "ne želi da spekuliše o tome da kroz par godina ne može biti stavljeno na dnevni red" pitanje priznavanja Kosova od strane Srbije. Proširivanje EU na nove članice je, po njegovim rečima, "proces koji je zajednički jasno utvrđeni tehnički postupak i takođe političko rukovođenje tim procesom, jer na kraju tog procesa su dvadesetsedam zemalja članica EU koje donose odluku jednoglasno". I, kako je to objasnio evropski komesar, "čuo sam niz komentara u članicama (EU) i nijedna od njih sad nije voljna da prihvati bilo koju novu državu kao članicu koja bi imala neko otvoreno pitanje kad je reč o regionu ili susedima o otud smatram da su nužni ozbiljni napori da se kroz proces proširivanja nađe rešenje za to pitanje". "Ja poštujem mišljenja parlamentaraca zemalja članica, moj mandat je vrlo jasan kad je u pitanju Evropska komisija, a kad smo radili na Upitniku (za Srbiju), jasno smo stavili do znanja da to ne obuhvata Kosovo", naglasio je File. "Ja", kako je predočio, "snažno verujem da ono što je sada istinski potrebno, što ima prvenstvo, jeste da se postigne dogovor o nekim praktičnim pitanjima u dijalogu Beograd-Priština". "Moje viđenje je da se ti razgovori kreću u valjanom pravcu i da ćemo neke opipljive ishode imati kroz nekoliko nedelja", istakao je File. "Vrlo smo dosledni u naglašavanju doprinosa Srbije regionalnoj saradnji, doprinosa Srbije da se obezbedi da u taj proces budu svi uključeni što je važan elemenat za dalji napredak Srbije na putu proširivanja-već sam više puta istakao da je važno da se na kraju tog puta nađe rešenje za to važno regionalno pitanje", stavio je do znanja evropski komesar za proširenje. Jeremić je s Fileom razgovarao o tome šta konkretno vlasti u Beogradu treba učine da bi se do oktobra Evropska komisija mogla dati povoljno "Mišljenje" o ostvarenim evropskim reformama i predložiti Savetu ministara EU da Srbiji odobri status kandidata za članstvo i, što Komisija namerava, takođe datum pregovora o tome. File je posebno podvukao da srpske vlasti moraju najveću pažnju posvetititi vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i usvajanju zakona o restituciji. File je istakao da je EK zadovoljna što su već usvojeni neki važni zakoni, a Jeremić je naglasio da pred Beogradom i dalje stoji veoma ozbiljan i težak posao da EK u oktobru može dati povoljnu ocenu o napretku Srbije u evropskim reformama.

Otvorena sezona kupanja na Adi Ciganliji

Letnja sezona na Adi Ciganliji počela je danas, a osim kupanja "Beogradsko more" koje u sezoni zabeleži i 4,5 miliona poseta, gostima će, pogotovo najmlađim, ponuditi i niz sadržaja kojim će savladati nove veštine. Sezonu su zvanično otvorili direktor javnog preduzeća Ada Ciganlija Zoran Gajić i pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Šapić. Letnja sezona na Adi biće u znaku velikog broja besplatnih sadržaja koje je za decu pripremilo preduzeće na čijem je čelu, rekao je Gajić i dodao da su za najmlađe - najvernije posetioce Ade obezbeđene obuke plivanja, vaterpola, odbojke na pesku, kajaka, skijanja na vodi, karatea, američkog fudbala i akva-skija. Prema Gajićevim rečima, deca će na Adi - u Avantura parku, poput junaka iz filmova moći da se oprobaju i zabavljaju hodajući između drveća po "platformama" postavljenim na visini od četri do osam metara. Šapić je izrazio veliko zadovljstvo što sezona na Adi svake godine nudi sve više sadržaja i što konačno ima izgled kakav zaslužuje, a na koji je ukazivao još pre desetak godina kada se bavio vaterpolom. "Ovakav sportsko rekretivni kompleks ne postoji nigde u Evropi na pet kilometara od centra grada i zato svi treba da budemo ponosni na to, da čuvamo Adu i da se trudimo da bude čista", poručio je Šapić. Šapić je najavio da su ove godine za Adu obezbeđeni skuteri hitne pomoći koji će patrolirati kompleksom i ako zatreba brže i efikasnije ukazivati pomoć posetiocima. On je pozvao sve goste Ade da se pridržavaju pravila kako bi se izbegle nesreće. Uslov za otvaranje sezone je temperatura vode u Savskom jezeru od 22 stepena koja je potrebna za bezbedno kupanje. O bezbednosti na Adi do kraja sezone - 15. septembra brinuće više od 50 spasilaca obučenih po najvišim svetskim standardima. Pored redovnih autobuskih linija do Ade će i ovog leta saobraćati i pet sezonskih linija iz različitih delova grada.

Novi predlog Srbije o istrazi o navodima Martija

Pet stalnih članica Saveta bezbednosti (SB) UN razmatrale su u sredu izmenjeni predlog srpske rezolucije o istrazi trgovine ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji 1999, kojim se traži da se povežu istrage Euleksa i UN. Kako saznaje Politika u diplomatskim izvorima u Njujorku, "ublaženi predlog" Srbije podrazumeva da bi Euleks igrao glavnu ulogu u istrazi, a SB bi dao mandat za istragu i predložio jednu ličnost koja će kontrolisati rad policijsko-pravne misije na Kosovu i kojoj će se podnositi izveštaj o učinjenom. U prvom nacrtu rezolucije koji je predložila Srbija tražilo se da se osim Euleksa u istragu o navodima koje je izneo izvestilac Saveta Evrope Dik Marti uključi i SB, jer Euleks nema nadležnost da istražuje van teritorije Kosova, što je neophodno jer su "kraci zločina" doprli do nekoliko zemalja. Taj predlog su od stalnih članica SB podržale Rusija i Kina, a usprotivile su mu se SAD, Francuska i Velika Britanija. "Kako bi se, ipak, pronašlo rešenje, Srbija je sastavila drugi, donekle ublaženi predlog, tražeći da se napravi nekakva kopča između ove istrage i UN", piše Politika u izdanju od četvrtka. List dodaje, navodeći da se radi o nezvaničnim izjavama, da "trojci" koja se protivi srpskoj rezoluciji "nikako ne odgovara" da u donošenju odluka učestvuju Rusija i Kina. Neimenovani sagovornik Politike naveo je da "nije isključeno da će i ovaj srpski predlog doživeti još neke izmene".

Umrežićemo sve organizacije u dijaspori

Ministarstvo vera i dijaspore radi na formiranju elektronske baze koja će omogućiti umrežavanje svih organizacija u dijaspori čime će doprineti jačanju odnosa matice i rasejanja, izjavio je ministar Srđan Srećković. "Umrežavanje je jedan od bitnih elemenata Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matice i Srba u regionu", izjavio je Srećković i dodao da je ministarstvo već formiralo bazu od oko 2.500 udruženja sunarodnika u inostranstvu koja se svakodnevno ažurira. Srećković u saopštenju navodi da će glavne centre funkcionalne mreže srpskih udruženja u svetu predstavljati parohije Srpske pravoslavne crkve koje su i stožer okupljanja dijaspore. "Ministarstvo vera i dijaspore, diplomatsko-konzularna predstavnistva i Srpska pravoslavna crkva moraju zajedno da rade na jačanju svesti pripadnika dijaspore o potrebi jedinstvenog nastupa i dobroj integrisanosti", naveo je ministar. Ministar je podsetio da savremeno doba i dostignuća olakšavaju odnos svakog naroda sa matičnom državom i čine da se u znatnoj meri relativizuje prostorna udaljenost od zemlje porekla.