KANADA

Vilijam i Kejt posetili Kanadu

Banka Kanade prikazala nove novčanice

Patriotizam i kako ga steći

Boravak u prirodi na lekarski recept

Ljubomorni muž pretukao ženu i oslepeo je

Vilijam i Kejt posetili Kanadu

Desetodnevna poseta kraljevskog para Kanadi počela je 1. jula sletanjem vojnim avionom kanadskog vazduhoplovstva, i to posetom groba Neznanom junaku u Otavi, u blizini parlamenta. Ono čime je princeza Kejt odmah privukla pažnju jeste to što se u toku jednog dana presvukla čak tri puta. - Ista je Dajana! - komentarisali su prisutni Kanađani, oduševljeni njenim stilom, s obzirom da je na crvenom šeširu imala detalj koji podseća na javorov list, državni simbol Kanade. ======================================================== Kejt Midlton: Dama od stila Odmah nakon sletanja, princeza Kejt oduševila je modne kritičare svojim prefinjenim stilom oblačenja. U prva 24 časa, Kejt se presvukla čak pet puta, i opravdala poređenja sa pravom ikonom stila. Čak i dok je sadila drvo sa svojim suprugom, Kejt je nosila visoke štikle u kombinaciji sa malo kraćom haljinom dizajnerke Ketrin Voker, što joj nije smetalo da ostane dosledna zadatku. ======================================================== Isto veče, princeza je oduševila prisutne na proslavi 144. rođendana Kanade, kada se pojavila u ljubičastoj haljini, sa blistavim brošem u obliku javorovog lista, i to istim onim koji je kraljica Elizabeta nosila prilikom svoje posete ovoj zemlji. Osim da je lepa i ima stila za oblačenje, Kejt je pokazala i da ume da kuva. Naime, u jednoj kuvarskoj školi u Montrealu, Vilijam i Kejt uživali su pripremajući razna jela, poput jagnjetine sa brusnicom i čokoladne torte, a kuvanju se pridružio i premijer Kvebeka, Žan Čarest koji se takmičio sa Vilijamom ko će napraviti bolji sufle. - Pokazala sam joj kako da drži nož a da se ne poseče. Bila je fantastična, i vrlo vešta sa nožem. Pitala sam je i da li kuva kod kuće. Rekla je da kuva, ali da ne pravi komplikovana jela - izjavila je Tereza Rindres, koja je "podučavala" princezu. Kraljevski par posetio je i dečiju bolnicu Sen Džastin u Montrealu, a ispred nje ih je dočekalo oko trideset demonstranata, antimonarhista, sa uvredljivim rečima na transparentima. Ipak, to nije pokvarilo posetu bolnici, u kojoj su dočekani raširenih ruku. I kao što tradicija nalaže, Vilijam i Kejt su posadili drvo u Rajdi Holu u Otavi, i to u senci hrasta koji su princ Čarls i Dajana posadili kada je Vilijamu bila jedna godina, 21. juna 1983. godine. Autohtono stablo koje su Vilijam i Kejt posadili ostaće tu kao simbol njihove ljubavi, sledećih 800 godina, a ovo je bilo prvo koje je Kejt posadila, obzirom da je Vilijam to već radio u Australiji i na Novom Zelandu. Tokom svoje desetodnevne zvanične posete Kanadi, kraljevski par je obišao Ontario, Kvebek, Ostrvo princa Edvarda i Albertu, kao i severozapadni deo Kanade, posle čega putuju u SAD, gde će biti od 8. do 10. jula. ======================================================== Medeni mesec na Sejšelima Kejt i Vilijam su se za vikend vratili sa svog medenog meseca na Sejšelima, a iz kraljevske palate poslato je kratko saopštenje u kome se ističe da su njih dvoje "potpuno uživali" u zajedničkom odmoru. ======================================================== Holivudske zvezde se otimaju da ugoste Kejt i Vilijama Dolazak novopečenog kraljevskog para u Los Anđeles digao je ceo Holivud na noge, a poznati glumci, pevači i umetnici se utrkuju ko će organizovati prestižniji događaj i tako privući pažnju princa Vilijama i princeze Kejt. Viktorija Bekam je verovatno najbolji primer ovog preterivanja budući da je carski rez zakazala taman na vreme kako bi mogla da prisustvuje poseti kraljevskog para, a umesto u Londonu porodiće se upravo u Los Anđelesu. Vilijam i Kejt doputovaće u Los Anđeles 8. jula, nakon što privedu kraju svoju prvu zvaničnu zajedničku turneju po Kanadi, a očekuje se da će se u gradu filma i šou-biznisa zadržati tri dana. Međutim, budući da je interesovanje za dolazak mladog para neverovatno veliko, mladenci razmišljaju da skrate svoju posetu i da umesto da se lažno osmehuju holivudskim zvezdama odu u na sever zemlje u Josemajt nacionalni park i u San Francisko. ======================================================== Bekamovi loše društvo za princezu Zvanični savetnici kraljevske porodice insistiraju na tome da se Kejt i Vilijam što manje druže sa Bekamovima jer nisu plemenitog roda. Takođe, na dvoru postoji bojazan da bi sjaj Holivuda loše mogao da utiče na Kejt i zato im je napravljen precizan plan puta na kome će imati vremena samo za zvanične posete. ======================================================== Ser Elton Džon i njegov partner Dejvid Furniš su se ponudili da prirede specijalnu gala zabavu u luksuznom "Beverli Vilšajer" hotelu, gde bi okupili sve bitne ličnosti Holivuda i predstavili ih princu i princezi. Javili su se i neki od poznatih filmskih producenata koji bi takođe želeli da ugoste Vilijama i Kejt, ali njih dvoje još uvek nisu odlučili šta će raditi kad dođu u Los Anđeles. Međutim, zna se da će njih dvoje odsesti u predsedničkom bungalovu u "Beverli Hils" u hotelu poznatijem kao "Ružičasta palata", gde noćenje košta oko 6.000 evra za noć. - Svi su morali da se zavetuju na apsolutnu diskreciju, ali ipak svi smo veoma uzbuđeni što je kraljevski par izabrao da odsedne kod nas - rekao je jedan od članova osoblja ovog hotela. Bungalov u kome će odsesti vojvoda i vojvotkinja od Kembridža ima tri spavaće sobe, tri kupatila, podovi su pravljeni od orahovine, a enterijer je u nijansama pink i ružičaste. Ispred bungalova se nalaze privatni bazen, vodopad i đakuzi. ======================================================== Izložba fotografija “Nestali životi” Britanski princ Vilijam i princeza Kejt takođe su posetili su izložbu fotografija "Nestali životi" (Missing Lives) u kanadskom Vojnom muzeju u Otavi. Izložba se sastoji od 40 fotografija čiji je autor britanski fotograf Nik Danziger, a autor pratećeg teksta Kanađanin Rori Meklin. Na izložbi, kao i u istoimenoj knjizi, njih dvojica su slikom i rečju dokumentiovali potresne priče o 15 porodica koje su izgubile najrođenije članove tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih godina. "Premda su lična iskustva predstavljena na ovoj izložbi samo majušni deo neizmerne tragedije, ona pružaju neverovatan uvid za osećaj gubitka onih koji pate", izjavio je generalni direktor Vojnog muzeja, odnosno Kanadskog ratnog muzeja (Canadian Wjar Museum) Mark O' Nil. Jedna od priča je i ona o Mili Janković, rođenoj kao Senada Bećirović, čiju su majku i sestru ubila četvorica pripadnika srpske paravojske, ali su poštedeli tada 15-mesecnu bebu koju je jedan od njih odneo svojoj majci. Devojčicu je kasnije usvojio bračni par Janković iz Beograda, a tek nedavno je otkriveno da je Milin otac živ i nastanjen u Nemačkoj. Mila, danas punoletna devojka, odlučila je da živi u Sarajevu.

Banka Kanade prikazala nove novčanice

Karnej je izjavio da sigurnije banknote, u skladu sa vremenom u kojem su nastale Od novembra će biti puštene u opticaj polimerske bankote od 100 dolara, koje će postupno zamenjivati stare. Po rečima guvernera Banke Kanade Marka Karneja, prilikom predstavljanja novih banknota 20. juna, ove sigurnije, jeftinije i, po životnu sredinu, bolje novčanice po svemu su u skladu sa vremenom u kome su nastale, na ponos svih Kanađana. Novčanice bi trebalo oko 2,5 puta dugovečnije nego sadašnje, što će doneti ušedu pri štampanju. Po povlačenju iz opticaja, polimerske banknote moći će da se recikliraju u druge plastične proizvode. Na niskim temperaturama se neće smrzavati, niti će pak biti oštećene ako slučajno sa odećom prođu kroz proces mašinskog pranja i sušenja. Proces stvaranja novih novčanica trajao je punih pet godina. Novčanice će imati istu dominantnu boju kao i trenutno važeće, ali se menjaju teme i sigurnosna obeležja, među kojima su i providan 'prozor' sa hologramom, metalik slike, skriveni brojevi i slično. Nove, bež novčanice imaće i dalje sliku nekadašnjeg premijera ser Roberta Bordena i biće posvećene kanadskom doprinosu u oblasti medicine. Slika žene koja gleda krz mikroskop simboliše dostignuća kanadskih naučnika u lečenju dijabetesa, pravljenju mape DNK i zdravlju srca. Polimerske banknote od 50 dolara, sa slikom premijera Vilijema Mekenzija i ledolomca Amundzen, biće u automatima od marta sledeće godine, dok će ostale postupno biti puštane u opticaj do kraja 2013. godine. Banka ističe da će za sve važiti isti model relativno brze postupne zamene. Primera radi, za novčanicu od 20 dolara očekuje se da će taj proces trajati oko osamnaest meseci. Guverner Karnej objasnio je da su preduzete dodatne mere zaštite novčanica od falsifikovanja zbog porasta broja prekršaja poslednjih godina. Po tome je u 2004. godina dostignut neslavan rekord, sa 470 falsifikovanih novčanica na milion banknota u opticaju. Centralna banka je tada počela tešnje da sarađuje sa policijom, što je veoma brzo dalo veoma vidne rezultate u lakšem i efikasnijem hvatanju i kažnjavanju kriminalaca, ali i poboljšanju kvaliteta novčanica. Broj falsifikovanih novčanica sada je svega 35 otkrivenih na milion novčanica, ali guverner Karnej kaže da je previše i jedna krivotvorena banknota.

Patriotizam i kako ga steći

Istraživanje o patriotizmu, obaveljeno u martu u Kanadi, potvrđuje da se odgovori na takva pitanja globalno ne razlikuju previše. Ispitanici su i ovde većinom istakli da poznavanje nacionalne istorije podstiče ljubav prema zemlji, dok je na drugom mestu međunarodni uspeh poznatog izvođača ili sportiste. Svi sa prostora Srbije to isto mogu da kažu. U poslednje vreme to je i potvrđivano sa svakim dobijenim mečom Novaka Đokovića, pa se neretko dešavalo da se u inostranstvu sa neskrivenim ponosom Srbija poistovećuje sa njegovim imenom. Sledeća dva razloga za podsticanje patriotizma može da potvrdi svaki emigrant, jer se tiču pre svega neke vrste nostalgije. Dve trećine anketiranih priznaje da učešće u nekom programu razmene ili život u drugoj provinciji podstiču vezanost za zemlju. Sa liste predloženih odgovora najmanje je bilo onih koji su se izjasnili da rad za federalnu vladu povoljno utiče na patriotizam. Zanimivo je da su žitelji Kvebeka istakli da ih uspešan sportista ili umetnik najviše dodatno motivišu u vezanosti za Kanadu, da je kod anglofona kao dominantno izdvojeno priključivanje kanadskim oružanim snagama, dok alofone, odnosno one čiji prvi jezik nije ni engleski ni francuski, upoznavanje sa kanadskom istorijom najviše povećava osećaj pripadnosti. Još jedna činjenica privlači pažnju - stanovnici Kvebeka više se osećaju kao Kanađani kada su u inostranstvu nego kada su kod kuće, ali garantovano po tome nisu jedini u svetu.

Boravak u prirodi na lekarski recept

Da li je došlo vreme da lekari prepisuju boravak u prirodi na recept? Sudeći po mnogima, jeste. Dr Konrad Sihler, porodični lekar i psihoterapeut u integrativnom zdravstvenom centru Snjeet Medicine u Burlingtonu, taj 'lek' protiv stresa i depresije i za podsticanje fizičke aktivnosti prepisao je bar za desetak svojih pacijenata. On smatra da priroda može ljudima da pruži osećaj lepote i poštovanja koji mogu pozitivno uticati na njihovo fizičko i mentalno zdravlje, te je stoga sasvim očekivano što je nekima dodata i preporuka da se u prirodi boravi što češće. Veruje se da će ovakvih recepata za zdravlje biti mnogo više, pošto i deca i odrasli provode previše vremena u zatvorenom prostoru. U SAD-u postoji zajednička inicijativa velikog broja zdravstvenih centara i parkova da se što više dece i odraslih izvede napolje i bavi se nekom vrstom aktivnosti. O 'parku na recept' ove nedelje govorio je Ričard Louv, autor knjige Last Child in the Njoods, Poslednje dete u šumi. On je tvorac termina 'poremećaj nedostatka prirode', 'nature-deficit disorder', i pokretač ponovnog spajanja dece sa prirodom. Kanadski pedijatri imaju ideje kako da nastave popularizaciju aktivnosti u prirodi, jer smatraju da je priroda lek za smirenje i ključ za ono što se podrazumeva kao razvoj mozga zasnovan na iskustvu. Stimulacija čula u prirodi, od čula dodira, preko vida i mirisa, dovodi do moždane aktivnosti, a samim tim i do njegovog prilagođavanja i razvoja. Louv priznaje da nije bilo dovoljno istraživanja koja bi potkrepila stav da boravak u prirodi pozitivno utiče na mentalno i fizičko zdravlje, iako je jasno da postoji veza i da su aktivnija deca koja više vremena provode napolju. Kraljevske botaničke bašte žele da sarađuju sa lekarima na izvođenju dece na vazduh. Oni su pre godinu i po započeli program porodične šetnje nedeljom popodne, kojim su predstavljali park i staze u njemu. Barb Mekkin, direktor programa za edukaciju, smatra da se radi o pravoj inicijativi, koja podrazumeva porodično druženje i boravak na otovrenom.

Ljubomorni muž pretukao ženu i oslepeo je

Rumania Manzur, 33, Fulbrajtov stipendista na master studijama na Univerzitetu Britanska Kolumbija i profesor na Univerzitetu u Daki, koja bi u avgustu trebalo da završi magistarsku tezu o klimatskim promenama, traži pravdu. Nju je ljubomorni muž Sajed Hasan surovo pretukao, odgrizao joj deo nosa i prstima joj kopao oči tako da je ona sada slepa. Policija ga je uhapsila tek deset dana nakon incidenta. Sve se dogodilo u rodnom Bangladešu, gde je Manzur otišla da tokom letnjeg raspusta bude sa svojom petogodišnjom ćerkom i suprugom. Hasan je tada optužio da je imala u Kanadi imala neku ljubavnu vezu i to je bio razlog što je pretukao. Ova tragična priča duboko je potresla porodicu, prijatelje i kolege Rumanie Manzur, podjednako one iz bangladeške zajednice kao i sve ostale. Svi potenciraju da je ona bila posvećena samo radu, a da je u mislima stalno bila sa svojom devojčicom i porodicom. Sada joj najteže pada to što više neće moći da vidi svoju ćerku. Ostaje nada da bi negde na severnoameričkom kontinentu možda ipak bilo moguće da joj se povrati vid makar delimično, pa njene kolege sa studija prikupljaju pomoć za lečenje. Jedan od kolega iz bangladeške zajednice Saif Islam, koji se bavi proučavanjem nasilja u porodici, smatra da je nezaposleni muž oslepeo ženu kako bi je sprečio da se dalje školuje. Priča o Manzur bila je i na bangladeškoj televiziji i izazvala je pravi talas protesta. Posle protesta u Bangladešu, sada i kolege u Vankuveru pripremaju demonstracije protiv ovakvog nasilja. Islam kaže da je zakon protiv nasilja u porodici tek nedavno usvojen u Bangladešu, ali da još uvek nije vidljiva njegova primena. I predsednik UBK Stiven Tup izdao je saopštenje u kome se ističe da je ovo tragično podsećanje da treba raditi na poštovanju osnovnog ljudskog prava na obrazovanje za sve, zbog koga je u ovom slučaju došlo do ovako teških posledica.