SRBIJA

Kad Marijana zavodi Srbe

Šešelj: Mladić premešten sa mog sprata

Vodeća bankarska grupa Unikredit

Ni eksplicitno ni implicitno priznanje Kosova

Kosovo - Nezaposlenost, korupcija i siromaštvo

Srećković: Srbiji potrebne investicije dijaspore

Tribunal oslobodio Veselina Šljivančanina

Kad Marijana zavodi Srbe

Pobednica srpskog "Velikog brata" sa ružičaste televizije, Hrvatica iz Knina, najbolji je maneken turizma na Jadranskom moru, jer reklamira požudu, brze pare, švaleraciju i bračnu prevaru kao stil života Tako lepa, a tako blizu! Ovako glasi slogan kojim Hrvatska usred Beograda reklamira Srbima svoj jadranski turizam i poziva nas da uživamo u njenim otocima i spomenicima kulture pored mora. Još nije jasno koliko je Srba pohrlilo na Jadran, u Dubrovnik i Split, sa kojima Beograd ima direktne saobraćajne veze, jer je leto tek počelo, ali je sigurno da je ovaj reklamni slogan jako popularan. I dečaci, tek zamomčeni, hodaju Srbijom i govore: Tako lepa, a tako blizu! Ova rečenica se, međutim, ne odnosi na državu Hrvatsku, već na najlepšu Hrvaticu, o kojoj svi Srbi od 7 do 77 godina maštaju kao o curi u svom krevetu. To je blajhana plavuša Marijana Čvrljak, cura poreklom iz Šibenika, koja živi u Kninu, pobednica emisije za vojaere "Veliki brat", koju je emitovala najgledanija narodska televizija "Pink". Čvrljak je kao šampionka osvojila 104.000 evra tako što je kao udata žena, koja ima ćerku, u "Velikom bratu" imala rialiti seks sa Nikolom Nemeševićem zvanim Nemeš. Ovakvo balkansko tv kurvanje je predstavljenjo kao novo bratstvo i jedinstvo, kao saga o ljubavi Hrvatice i Srbina, ali i kao reklama za požudu, brze love, švaleracije i bračne prevare. Ne zna se koliko se srpskih muških gledalaca uživalo u gledanju udate senzualne Hrvatice i njenih ljubavnih avantura sa srpskim pastuvom, tek očigledno je da nam je ovog puta "Pink" ponudio tv sliku koja igra na kartu nemorala. Ušla je u kuću prvog regionalnog "Velikog Brata" kao žena i majka, posle dve nedelje zaljubila se i odlučila da sve stavi na kocku, zatim je njen dragi Nemeš izašao iz kuće i rešio da javno raskine sa njom, zbog čega je Marijana Čvrljak preplakala finale. Izgleda da joj se ovaj scenario isplatio jer je Hrvatica unovčila seks i suze. Pošto je dobila 104.00 evra pobednica "Velikog brata" Marijana Čvrljak je bila deset dana u izolaciji u porodičnoj kući u Kninu. Razvela se od supruga Ivana Čvrljka, koji neće njene pare "zarađene na seksu", ali ne može da dobije ni njihovu kćerku. Marijana je, kako mediji opširno javljaju, uz srpski novac dobila i starateljstvo nad kćerkom, kupila kuću u Zagrebu i obećala da će doći da je Srbi u Beogradu opet vide. Iako su Marijana Čvrljak, cura iz Hrvatske i Nikola Nemešević, momak iz Srbije, makar tokom rijalitija, pokazali da može biti i ljubavi između Srba i Hrvata, i dalje postoje ljudi koji nisu zaboravili ružnu prošlost i posledice koje je doneo rat. Anonimne osobe koje žive u Srbiji javljaju medijima da se Marijanin otac Ivo Kovačević uselio u stan koji je pre rata pripadao srpskoj porodici Jelić. Sve ovo se navodno desilo 1995. godine nakon akcije "Oluja". Kako je dalje navedeno, jedini preživeli član porodice i danas nije ostvario svoje pravo na povraćaj imovine. Ivo Kovačević potvrđuje da je nakon rata ušao sa svojom porodicom u taj stan, ali da ne zna ko je pre toga bio u njemu. - Nekoliko dana nakon "Oluje" ja sam sa svojom porodicom došao u taj stan. Vrata nisu postojala, kuhinja je bila spaljena, a u stanu nije bio nijedan komad nameštaja, ali apsolutno ništa - objasnio je Marijanin otac, koji tvrdi da je taj stan dobio od države Hrvatske - Pošto sam hrvatski vojnik, dobio sam dozvolu da u taj stan uđem. Hrvatska država je meni dodelila taj stan kao njenom vojniku. Ja nisam nigde provalio vrata i uselio se, već mi je to dozvoljeno! Ne znam ko takve priče sada iznosi i ne zanima me i evo pozivam tu osobu neka dođe ovde i uzme stvari koje su njegove, a ponavljam da ničega nije bilo - priča Ivo Kovačević i dodaje da po njegovom mišljenju Srbi u Hrvatskoj imaju veća prava od Hrvata. Da li je to razlog što se srpska miljenica Marijana iselila iz Knina u Zagreb, ne zna se, ali pokazuje da je se ovo televizijsko kurvanje spotaklo na pravim ljudskim sudbinama i moralnim pričama koje nose ljudi iz realnog života. Nije Marijana Čvrljak jedina osoba koja se kurva preko televizijskih ekrana i tako bori za svoje mesto pod balkanskim suncem. Pre nekoliko nedelja se pevačica Nataša Bekvalac razvela od svog muža, uz međusobne optužbe za kurvanje, ne bi li podigla pažnju javnosti i prodala što više CD diskova svojih pesama. Priča se da će se Nataša, ako treba, razvesti i od same sebe, samo da bude na naslovnim stranama. Sličan životni kod primenjuje i pevačica Goca Tržan, čiji je muž pobegao iz zajedničkog stana i izjavio da je ona osoba sa pet ličnosti u sebi, pa ne zna sa kim živi. Obe pevačice imaju kćerke bez očeva pored sebe. Šta li će te devojčice da budu kada porastu, kada su im majke lake dame virtualne stvarnosti i ružne realnosti. Lakoverni Srbi, Hrvati i ostali balkanski obožavaoci televizijskih nameštaljki, koji ne razlikuju virtualni od stvarnog života, mogu, gledajući lepu Hrvaticu da pomisle da će i oni za svoje kurvanje da dobiju 104.000 evra. Srbi zaljubljeni u Marijanu Čvrljak već misle da su Hrvati bolji od svih Srba, a da je Jadransko more lepše od Zlatibora i Kopaonika zajedno. Najžalosnije se što mnogi Srbi zbog senzualne Marijane Čvrljak samoizadovoljavaju, a što neki Srbi zbog njenog oca Ive Kovačevića, otimača srpske imovine - očajavaju. I dok prvi uzvikuju slogan: "Tako lepa, a tako blizu!", drugi kukaju: "Tako lepa, a tako daleko domovino moja!" Marko Lopušina

Šešelj: Mladić premešten sa mog sprata

Optuženi Vojislav Šešelj izjavio je u sudnici Haškog tribunala da je general Ratko Mladić danas premešten sa njegovog sprata u sudskom pritvoru zbog sumnje da je pod Šešeljevim uticajem odbio da za branioce uzme advokate sa Tribunalove liste. "To je istina. Ja sam mu to rekao, da apsolutno ne može imati poverenje ni u jednog advokata sa Tribunalove liste", kazao je Šešelj. Šešelj je tvrdio da je odluku o Mladićevom premeštanju uprava pritvora donela pretpostavljajući da je "on došao pod moj uticaj i da sam ja uticao da on insistira da njegovi branioci budu Miloš Šaljić i Aleksandar Mezjajev". On je rekao da je "frustriran" zato što je uprava pritvora odlučila da Mladića premesti. "Imam osećaj krivice da je Mladić zbog mene premešten", izjavio je Šešelj, napominjući da je sa Mladićem igrao šah. Pošto je izjavio da nije kriv po optužnici za nepoštovanje suda, Šešelj je na današnjoj sednici zatražio od sudije Bartona Hola da bude pušten na "godišnji odmor". Na pitanje sudije da li pod time podrazumeva puštanje na privremenu slobodu, lider Srpske radikalne stranke je odgovorio potvrdno, podvlačeći da je već osam godina u pritvoru i da su time prekršena njegova osnovna prava. Šešelj je, međutim, kao i ranije, rekao da neće tražiti garancije za puštanje na privremenu slobodu od "izdajničkog, pronatovskog režima u Beogradu". Garancije države da će se optuženi vratiti na suđenje Tribunal postavlja kao uslov za privremeno oslobađanje optuženih.

Vodeća bankarska grupa Unikredit

Vodeća bankarska grupa u Adrija regionu je Unikredit sa ukupnom aktivom od 19,7 milijardi evra, dok je u sektoru osiguranja slovenačka Triglav grupa sa ostvarenom bruto premijom od preko 943 miliona evra, pokazalo je istraživanje revizorske kuće Dilojt (Deloitte). Najveća banka u Srbiji je Banka Inteza (Intesa) a osiguravajuća kuća Dunav osiguranje. U tri vodeće bankarske grupe u Adrija regionu spadaju i Nova ljubljanska banka (NLB) sa 16,8 milijardi evra aktive i Inteza Sanpaolo grupa sa 15, 8 milijardi evra aktive. Te tri najveće bankarske grupe čine zajedno 36 odsto ukupne aktive u regionu. "Interesantno je napomenuti da zbir aktive 15 najvećih bankarskih grupa koje su rangirane na Dilojtovoj listi čini više od 80 odsto ukupne bankarske aktive u svim zemljama regiona", rekao je viši rukovodilac u Dilojtu Aleksandar Knežević. On je dodao da uprkos nepovoljnim privrednim kretanjima u oslabljenoj privrednoj aktivnosti u Adrija regionu finansijski sektor uspeo da ostane stabilan i to zahvaljujući restriktivnim politikama centralnih banaka. Istraživanje je pokazalo da, iako je Srbija po broju stanovnika najveća zemlja regiona, njen bankarski sistem se nalazi na trećem mestu, sa dvostruko manjom aktivom od one u Hrvatskoj ili Sloveniji. Prosečna aktiva po stanovniku svrstava Srbiju na peto mesto. Vodeća osiguravajuća grupa u Adrija regionu je je Triglav osiguranje, koja je zahvaljujući bruto premiji od 943,5 miliona evra dvostruko jača od sledeće osiguravajuće grupe na listi hrvatske Kroacija osiguranje. "Pad premije primetan je na gotovo svim tržištima što je posledica privredne krize zbog koje se šteti na troškovima osiguranja. padom kupovne moći naročito je pogođeno životno osiguranje koje ima karakteristike štednje i dugoročnog je karaktera", rekao je Knežević. Adrija region obuhvata Srbiju, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju.

Ni eksplicitno ni implicitno priznanje Kosova

Šef tima Vlade Srbije za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je da dogovor o rešavanju pitanja slobode kretanja građana i razmeni matičnih knjiga sa kosovskim vlastima ne predstavlja "ni eksplicitno ni implicitno priznanje Kosova". Stefanović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je dogovorom sa prištinskim timom učinjen napredak u poboljšanju situacije Srba koji žive južno od Ibra, kao i da je Srbima na Kosovu omogućena puna sloboda kretanja. On je kazao da će građanima na Kosovu ubuduće biti omogućeno da uzmu ili "KS" tablice (takozvane UNMIK tablice, koje Beograd smatra statusno neutralnim), ili "RKS" tablice (koje izdaju prištinske vlasti i koje imaju državni grb). "Naši građani koji žive na Kosovu i Metohiji (KiM) imaće mogućnost da koriste ili "KS" tablice, koje su prestale da se izdaju na KiM, ili "RKS" tablice. Srbi će, što se nas tiče, biti ohrabreni da uzimaju statusno neutralne tablice", rekao je Stefanović i precizirao šta podrazumeva korišćenje statusno neutralnih tablica. "Vozila sa UNMIK tablicama moći će da se kreću nesmetano po ostatku Srbije, dok će oni sa tablicama sa grbom Kosova morati da uzimaju privremene tablice", naveo je Stefanović i kazao da će se osiguranje vozila u početku naplaćivati po danu, kao i da očekuje potpisivanje sporazuma osiguravajućih društava. Komentarišući tvrdnje šefa prištinskog pregovaračkog tima Edite Tahiri da je Srbija time napravila korak ka priznanju nezavisnosti Kosova, Stefanović je kazao da je ona to izjavila iz unutar-političkih razloga i usled velikog pritiska svoje opozicije. Stefanović je kazao da Srbija neće prestati da obavlja nijednu od funkcija, što podrazumeva da će nastaviti da izdaje lična dokumenta i registarske tablice građanima sa Kosova. "Razmena matičnih knjiga omogućava da građani južno od Ibra imaju punu pravnu sigurnost i da mogu da koriste podatke kroz jedinstvenu evidenciju građana, koju ćemo nastaviti da vodimo, kao i do sada", rekao je Stefanović. On se osvrnuo i na kritike opozicije usmerene na tok i rezultate pregovora sa Prištinom, ocenjujući ih "politikantskim" i pozivajući predstavnike opozicije da iznesu konkretne predloge rešenja kosovskog problema. Pregovarački timovi Beograda i Prištine dogovorili su se juče o razmeni kopija matičnih knjiga i dozvoli građanima Kosova da, koristeći kosovska dokumenta prelaze administrativnu liniju, na kojoj će im srpska policija izdavati sertifikate za lične karte i vozačke dozvole. Kako je dogovoreno, ta dokumenta će moći da se koriste samo u te svrhe i ni na koji način neće prejudicirati konačni status Kosova. Stefanović je dodao da pregovori Beograda i Prištine predstavljaju odvojen proces od pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU), ali da uprkos tome, uspeh pregovora može imati uticaj na brzinu učlanjena Srbije u EU. "Proces je odvojen, ali kreira bolju atmosferu i dovodi nas u situaciju da možemo nastaviti evropske integracije sa manje pritisaka i političkih uticaja", rekao je on. Prema Stefanovićevim očekivanjima, dve strane će rešenje pitanja katastra rešiti tokom ovog meseca, a juče dogovoreno će sprovoditi Vladina ekspertska Grupa za implementaciju.

Kosovo - Nezaposlenost, korupcija i siromaštvo

Nezaposlenost i siromaštvo su najveći problemi građana Kosova, pokazuje istraživanje Programa UN za razvoj (UNDP). Ovo istraživanje, kao i ono novembra 2010. godine, posebno osvetljava teškoće građana kada traže posao u javnom sektoru. Među ispitanicima 34 odsto (tri odsto više nego novembra 2010.) smatra da su porodične veze najbitniji faktor da bi se dobio posao u javnom sektoru, a 19 odsto (24 odsto novembra 2010.) veruje da je mito najveći problem. Samo 15 odsto (12 dsto novembra 2010.) ispitanika smatra da je obrazovanje važno da bi se dobo posao u javnom sektoru, dok deset odsto (isto kao i novembra 2010.) kaže da je partijska poslušnost najvažnija stvar. Korupcija je, prema ovom istraživanju, i dalje jedan od najvažnijih problema Kosova. Građani smatraju da je najveća korupcija u Kosovskoj energetskoj kompaniji (KEK), carini i sudstvu. Ispitanicima je postavljeno pitanje da li se osećaju bezbedno na ulici. U poređenju sa podacima iz ankete novembra 2010. godine, nema značajnih promena u bilo kojem pokazatelju. Sada oko 66 odsto ipitanika kaže da se na ulici oseća uglavnom bezbedno, a oko 32 odsto se ne oseća bezbedno. Gledano prema etničkoj pripadnosti, najgore mišljenje o odnosima Policije Kosova i nacionalnih zajednica imaju Srbi - 34 odsto te odnose smatra lošim ili veoma lošim. Taj procenat je među ispitanicima iz ostalih zajednica 13 odsto, a među kosovskim Albancima samo osam odsto. Jedno od najvažnijih i najčešće postavljenih pitanja su pregovori Prištine i Beograda u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske unije. U proseku, oko 29 odsto ispitanika smatra da su ti pregovori korisni ili veoma korisni za Kosovo, dok je ostalih 29 odsto suprotnog mišljenja - oni te pregovore vide kao štetne ili veoma štetne za Kosovo. Oko četvrtine svih ispitanika pregovore Priština - Beograd ne smatra ni korisnim, ni štetnim za Kosovo. Istraživanje je obavljeno maja i juna ove godine, u selima i gradovima. Uzorak je činilo 827 Albanaca, 528 Srba i 225 građana druge nacionalnosti - Turaka, Bošnjaka, Goranaca, Roma, Aškalija i Egipćana.

Srećković: Srbiji potrebne investicije dijaspore

Srbija planira da u 2012. privuče četiri do pet milijardi dolara investicija, izjavio je juče srpski ministar za dijasporu Srđan Srećković. Drugog dana Skupštine dijaspore i Srba u regionu, on je istakao da je za pokretanje novog ciklusa privrednog rasta od pet do osam procenata godišnje potrebno da strane investicije gošnje rastu najmanje 10 odsto, posebno u izvozno orijentisanim sektorima. Navodeći da je dijaspora od 2000. godine do sada u Srbiji investiralu oko 550 miliona dolara, Srećković je poslovne ljude iz rasejanja pozvao da investiraju više nego do sada i ostvare profit. "Bez investicija iz inostranstva nema razvoja zemlje i zato aktivna politika prema našim poslovnim ljudima iz dijaspore postaje važan segment ekonomske politike", rekao je srpski ministar za dijasporu. Srećković je učesnicima skupa predstavio multimedijalni investicioni katalog sa ponudom 193 projekta u 68 opština i gradova Srbije. On je istakao da su za finasijsku stabilnost Srbije značajne i doznake koje stižu iz dijaspore, navodeći da od 2000. godine prosečno godišnje po tom osnovu u Srbiju dođe pet milijardi dolara. "Te doznake su razlog što se u Srbiji živi bolje nego što statistika pokazuje", rekao je Srećković i dodao da najviše doznaka stiže iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, SAD, Hrvatske i Francuske. U svetu, prema rečima Srećkovića, živi blizu četiri miliona ljudi poreklom iz Srbije.

Tribunal oslobodio Veselina Šljivančanina

Tribunal u Hagu je juče odlučio da bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina pre vremena pusti na slobodu jer je izdržao dve trećine kazne od 10 godina zatvora na koju je osuđen zbog zločina nad Hrvatima u Vukovaru 1991. godine. Šljivančanina su uhapsile i u Hag izručile vlasti Srbije 2003. godine. U odluci, predsednik Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Patrik Robinson precizirao je da je Šljivančanin u pritvoru u Sheveningenu proveo 2.434 dana i da je dve trećine kazne izdržao zaključno sa 20. junom. Prema odluci sudije Robinsona, Šljivančanin će biti pušten "čim to bude praktično moguće". Odluku o prevremenom oslobađanju Šljivančanina, sudije su donele jednoglasno.