SRBIJA

Hrvati i Srbi u ratu za heroin

Popularne medicinske, ekonomske i ugostiteljske škole

Status kandidata realan u 2011, datum za pregovore ne

Putinu i Đokoviću povelje opštine Zvečan

Pad broja azilanata iz Srbije u Nemačkoj

Novo suđenje Haradinaju 18. avgusta

Hrvati i Srbi u ratu za heroin

Samo brzom intervencije sidnejske policije prošle nedelje je sprečen krvavi obračun između srpsko-hrvatskih dilera i članova vijetnamske narko mafije u Australiji. Obračun je bio zakazan u jednom tržnom centru opštine Kabramata, u kojoj su do skoro živeli Srbi i Hrvati, a sada je preuzimaju Vijetnamci i Kinezi. Doseljavanjem velikog broja ljudi iz područja Indokine i posebno iz Vijetnama u opštini Kabramata stvoreno je kriminalno podzemlje, čiji se članovi bave ilegalnom trgovinom droga, prostitucijom i pljačkama. Kako je nekada Kabramata bila jugoslovenska i naši delinkventi pretendiraju da "rade" na ovom području i zato dolazi do rata oko teritorije. U auustralijskim zatvorima danas ima oko 1.200 Srba i Hrvata, koji su pritvoreni ili osuđeni za trgovinu narkoticima. Među njima ima i devojaka i žena - rekao mi je advokat Robert Palić, koji često obilazi naše ljude u zatvorima. Prema podacima australijske policije jugoslovenski kriminalci (čitaj Hrvati i Srbi) su na Petom kontinentu postali aktivni od početka raspada SFRJ, kada je zbog migracije useljeno preko 25.000 ljudi iz Hrvatske, Srbije i BiH. U tom talasu doseljenika našlo se i čak i 3.000 delinkvenata, pretežno Srba i Hrvata, koji su u poslednje dve decenije pokušali aktivno da deluju u Australiji. Mnogo od tih, uglavnom, mladih ljudi koji su dolazili u Australiju da bi se bavili kriminalom bili su uhapšeni ili neposredno na aerodromima ili nekoliko nedelje kasnije. Policijska kontrola je u Australiji jaka posebno na graničnim ulazima, tako da su mnogi delinkventi sprečeni da deluju u podzemlju. Oni koji su uspeli se najčešće bave trgovinom narkoticima, razbojništvima, krađama skupocene garderobe i milionskim prevarama - kaže se u saopštenju policije iz Sidneja. U istragu oko dobro organizovane prevare, koja traje već tri godine, čije su žrtve osobe sa prostora bivše Jugoslavije, posebno iz Hrvatske i Srbije, aktivno se uključila policija Viktorije kojoj pomaže i Interpol. Za sada je uhapšena jedna osoba u Singapuru, koja ima svoje saučesnike u Australiji, koji su se služili hrvatskim ili srpskim jezikom. Organizator velike prevare Kamari Čarlton iz SAD je uhapšen u Singapuru. Njegovi saradnici, ali i žrtve su Australijanci hrvatskog i srpskog porekla. Jedan stariji čovek hrvatskog porekla iz Vodonge, kojeg su prevaranti početkom ove godine "olakšali" za 17.500 dolara, a Agnes Prša iz sidnejskog Blektauna prevarena je u junu za 10.000 dolara. Strahujemo da je broj prevarenih u Sidneju, Melburnu, Singapuru i na prostoru bivše Jugoslavije veći od dosad otkrivenih - saopštila je australijska policija. Među delinkventima u Australiji najviše je Beograđana, Zemunaca, Zagrebčana, Hercegovaca i Bosanaca. Do pojave Vijetnamaca i Libanaca u australijskom podzemlju balkanska mafija u Australiji se bavila nesmetano trgovinom heroinom i krađama skupocenih elektronskih uređaja i garderobom. Jačanje istočnih gangova došlo je do otvorenog sukoba u koji se umešala australijska policija. Da bi rešila problem policija je zatražila direktnu pomoć etničkih zajednica Hrvata, Srba, Vijetnamca i Libanaca. Zbog toga je u Melburnu, koji je centar Hrvatske zajednice, ali i mafije, održan poseban sastanak državne policije Viktorije sa predstavnicima etničkih zajednica. Kako sam se na licu mesta uverio, u okrivu kampanje "Stop kriminalu" australijska policija sarađuje sa liderima i medijima etničkih zajednica, kojih na Petom kontinentu ima 125. Statistički podaci potvrđuju da je najveći broj kriminalnih dela razrešen uz pomoć informacija zajednice. Skoro 50.000 građana države Viktorije je tokom prošle godine pozvalo broj Službe za zaustavljanje i prevenciju kriminala zahvaljujući kojima je 886 lica uhapšeno i optuženo za 3.047 kriminalnih dela. Među otkrivenima su bili i počinioci teških krivičnih dela, kao što su ubistva i pokušaji ubistva - kaže komesar policije Sajmon Overlend iz Melburna. I napominje da je upravo zahvaljujući prijavama Srba i Hrvata australijskoj Službi za zaustavljanje kriminala, otkrivena organizovana mreža prevaranata koju su činili Srbi, Australijanci, Hrvati i Amerikanci. Oni su telefonom obmanjivali ljude da pošalju finansijsku pomoć srećnim dobitinicima Lotoa, koji su zapali u nevolje. Policija Viktorije je došla do informacije da su širom Australije prevarene čak 34 osobe, ali se strahuje da je njihov broj i veći. Istovremeno proletos je australijska policija povela veliku istragu unutar srpske i hrvatske zajednice posle ubistva Lesa Sambe, vlasnika rasnih konja, koji je likvidiran u Melburnu. Istraga je vođena i protiv građevinskog preduzimača Rona Medića, koji je osumnjičen da stoji iza likvidacije biznismena Majkla Mekgerka. Sumnja se, naime, da su oba zločina počinili hrvatske ili srpske plaćene ubice. Tokom ove godine balkanska narko mafija je bila aktivna i u Italiji, Bugarskoj, Sloveniji, Češkoj, Švajcarskoj, Španiji, Engleskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Makedoniji i Slovačkoj. Trgovci ljudima, cigaretama i marihuanom radili su u Mađarskoj, Rumuniji i Crnoj Gori. Srpsko-hrvatski kokanski klan deluje u SAD, Argentini, Brazilu i Kolumbiji. Pa, sad neka neko kaže da se Srbi i Hrvati mrze. Složni smo u podzemlju, bolje nego na asflatu. Istraga je i dalje u toku. Marko Lopušina

Popularne medicinske, ekonomske i ugostiteljske škole

Među budićim srednjoškolcima ove godine najpopularnije su škole medicinske, pravne, ekonomske i turističko-ugostiteljske struke, izjavio je pomoćnik ministra prosvete i nauke Bogoljub Lazarević. "Nešto veću popularnost nego prošle godine beleže gimnazije", kazao je Lazarević agenciji Beta. Među srednjim školama u Beogradu Lazarević izdvaja i Vazduhoplovnu akademiju koja je ove godine bila atraktivna za veliki broj budućih srednjoškolaca. Popularnost škola medicinske, ekonomske, pravne i ugostiteljske struke Lazarević objašnjava time što su one pokrenule veliki broj novih smerova i obrazovnih profila koji nude dobre mogućnosti za zapošljavanje po završetku školovanja. Prema rečima pomoćnika ministra prosvete, kao i proteklih godina, najslabije je interesovanje za škole mašinske, građevinske i kožarske struke. Upis nove generacije srednjoškolaca u Srbiji trajaće do subote, 16. jula. Juče su se đaci prijavljili za upis na neko od 13.000 mesta nepopunjenih u prvom upisnom roku. Za oko 85.625 đaka koji su završili osmi razred na raspolaganju je 77.950 mesta u srednjim školama. Iz Ministarstva prosvete i nauke roditeljima poručuju da se prilikom upisa ne plaćaju bilo kakve nadoknade. Upis đaka traje od 8 do 15 časova, a od dokumentacije treba poneti svedočanstva završenih razreda osnovne škole, krštenicu, uverenje o položenom završnom ispitu "maloj maturi", kao i lekarsko uverenje za one obrazovne profile koji to zahtevaju. Iz Republičke prosvetne inspekcije poručuju da roditelji prilikom upisa đaka nisu dužni da plaćaju bilo kakve nadoknade i pozivaju roditelje da nadležnoj lokalnoj prosvetnoj inspekciji prijave ukoliko neka škola uslovljava upis uplatom "đačkog dinara". "Đački dinar se uplaćuje na dobrovoljnoj bazi, a visinu te uplate i namenu korišćenja sredstava treba da odobre saveti roditelja pri školama. Za đake koji se tek upisuju u škole Saveti roditelja još nisu formirani, pa uplata đačkog dinara ni po jednom osnovu ne može biti upisna obaveza", rekao je agenciji Beta načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić. Ove godine prvi put se polagala Mala matura - završni ispit na kraju osnovnog školovanja. Polagali su svi đaci osmog razreda, bez obzira na to da li žele da nastave školovanje, a testiranje se nije mnogo razlikovalo od dosadašnjih kvalifikacionih ispita za upis u srednje škole. Ove godine na testovima iz jezika i matematike osmaci su imali 50 odsto potpuno poznatih zadataka, 25 odsto delimično poznatih i 25 odsto nepoznatih zadataka.

Status kandidata realan u 2011, datum za pregovore ne

Srbija će najverovatnije dobiti status kandidata za članstvo u EU krajem ove godine, ali ne i datum početka pregovora, smatra vodeći poljski stručnjak za jugoistočnu Evropu Adam Balcer dodajući da su i druge zemlje nakon dobijanja statusa kandidata čekale jednu ili više godina na pokretanje pregovora. "Mislim da na kraju ove godine zbog hapšenja i izručenja (haškog optuženika Ratka) Mladića postoji velika mogućnost da Srbija dobije status kandidata, ali čini mi se da će to biti više simbolično-formalno. Mislim da, kao i u slučaju Crne Gore, Srbija neće (odmah) dobiti i datum početka pregovora", rekao je Balcer u intervjuu za portal EurAktiv Srbija (www.euractiv.rs). On je ocenio da bi EU u prelaznom periodu, između ta dva koraka u integraciji, trebalo da utvrdi "mapu puta" za Srbiju sa zahtevima koje treba da ispuni, ali i rokovima po čijem isteku bi se procenjivao napredak, uz obavezu da se pregovori pokrenu ako je Srbija ispunila zahteve ili ostvarila suštinski napredak. "Moramo odrediti neki datum - ne za početak pregovora ali moramo odrediti da ćemo, na primer za godinu dana, odlučivati da li je Srbija ispunila zahteve, da li je spremna za pregovore i onda ako jeste da imamo formalnu obavezu da počnemo pregovore sa njom", rekao je Balcer, direktor programa za proširenje EU i politiku susedstva u varšavskom Centru za evropske strategije DEMOS Europa. On je rekao da je najvažnije da Srbija u tom prelaznom periodu ostvari suštinski napredak u ispunjavanju zahteva i istakao da bi to bio važan argument za Poljsku i druge zemlje EU koje treba da ubede skeptične članice EU da se proces mora nastaviti i da pregovore treba početi. Balcer je ocenio da je Srbija na samom početku procesa pristupanja i da je "ulazak Srbije ili Crne Gore pitanje za 2020. godinu". On je rekao da će uspešna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije biti jedan od najvažnijih zahteva EU za zemlje Zapadnog Balkana zbog lošeg iskustva sa Bugarskom i Rumunijom, kao i da će u slučaju Srbije vrlo važan kriterijum biti dobri odnosi sa susedima. Poljski stručnjak je rekao da, ukoliko se ne reši pitanje Kosova pre ulaska Srbije u EU, postoji mogućnost da neke države, poput Velike Britanije, zatraže da prilikom prijema srbija potpiše dokument kojim će se obavezati da će u slučaju Kosova biti konstruktivna, odnosno da ne može da blokira politiku EU. "Ali, ako se postigne napredak u odnosima Srbije i Kosova, onda neće biti veliki problem za Srbiju da potpiše takav dokument. I na kraju možda će se ovo pitanje Kosova rešiti posle ulaska Srbije i celog regiona u EU", rekao je on i ocenio da je najvažnije da se u dijalogu Beograda i Prištine postigne sporazum koji će omogućiti uspostavljanje dobrih odnosa i saradnje. On je ocenio da je integracija Kosova u EU veliki izazov i da je potrebno da EU uspostavi poseban put za Kosovo, kao i da pronađe načine da iskoristi postojeće instrumente za podsticaj i pritisak u cilju sprovođenja reformi jer Kosovo nema ugovorni odnos sa njom. Prema njegovim rečima, Kosovo bi moglo da postane de fakto članica EU, ali ne i zvanična članica, odnosno da bude integrisano u institucije ali bez prava glasa. "Kosovo bi bilo nešto između Norveške koja je u Evropskoj ekonomskoj zoni i zvaničnih članova EU, bilo bi više integrisano nego Norveška u zajedničko tržište i evropske institucije ali bez prava glasa i ne bi bilo zvanično članica", rekao je Balcer i dodao da bi Albanija u takvoj situaciji mogla da zastupa interese Kosova prilikom odlučivanja. On je rekao da i da ulazak u NATO ne može biti nikakav zvaničan uslov za prijem u članstvo u EU, ali da bi za Srbiju bilo vrlo korisno kada bi produbila tu saradnju jer bi to uticalo na odnos SAD i njihovih evropskih saveznika prema njoj. Prema njegovim rečima, Srbija bi mogla da pošalje vojnike u Avganistan jer su tamo i vojnici iz Švedske i Finske koje su neutralne zemlje, a tesno sarađuju sa Alijansom, a i srpskoj javnosti bi se mogli objasniti razlozi za to u smislu borbe protiv terorizma. Balcer je rekao da je u dugoročnom interesu Srbije da se što pre reši pitanje političkog uređenja Bosne i Hercegovine i da bi za nju bio veoma hrabar i koristan korak kada bi predložila da se pokrenu ozbiljan proces i pregovori o tome.

Putinu i Đokoviću povelje opštine Zvečan

Opština Zvečan obeležila je na svečanoj sednici dvadeset godina od osnivanja, i tim povodom počasnim građaninima među kojima su, između ostalih teniser Novak Đoković i ruski premijer Vladimir Putin, dodelila povelje. Predsednik opštine Dragiša Milović kazao je na svečanoj sednici da je ta opština nastajala u periodu teškom za Srbiju i srpski narod, u vremenu sankcija, bombardovanja, ratova i etničkog čišćenja Srba. Milović je istakao "da je utočište u njihovoj sredini našlo nekoliko hiljada Srba koji su bežali pred terorom", dodajući da je osnovna uloga opština Zvečan, Kosovska Mitrovica, Zubin Potok i Leposavić bila da sačuvaju, organizuju i ohrabre stanovništvo da ostane na "vekovnim ognjištima".

Pad broja azilanata iz Srbije u Nemačkoj

Broj građana Srbije koji su u prvoj polovini ove godine zatražili azil u Nemačkoj smanjen je za 60 odsto u odnosu na drugo polugodište 2010. Kako je saopštilo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu, u prvih šest meseci 2011. godine je 1.681 građanin Srbije zatražio azil u Nemačkoj. Od jula do kraja decembra 2010. godine bio ih je 4.240. Poslednjih meseci je broj novih azilanata drastično smanjen - sa 711 u decembru 2010. godine, preko 334 u martu na samo 91 u junu ove godine. Na listi zemalja iz kojih je u drugom polugodištu 2010. došlo najviše azilanata Srbija je bila na prvom mestu (pred Avganistana i Iraka). U statistici za prvo polugodište ove godine Srbija je na trećem mestu, posle Iraka i Avganistana. U prvih šest meseci 2011. je azil u u Nemačkoj zatražilo i 685 građana Kosova i 572 državljana M akedonije. U opsežnom polugodišnjem izveštaju Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, na osnovu kojeg je napravljeno saopštenje Ministarstva, navedeno je i da nijedan građanin Srbije u proteklih šest meseci nije dobio niti politički azil, niti status zaštićenog izbeglice. Ukupno je u Nemačkoj u prvoj polovini ove godine 20.609 stranaca podnelo zahtev za azil. U odnosu na isti period prošle godine to je porast od 32,3 odsto. U junu je 3.174 stranaca zatražilo azil u Nemačkoj. Građani Srbije (91) sada su na devetom mestu, iza Avganistana, Iraka, Irana, Sirije, Pakistana, Turske, Rusije i Kosova. Broj azilanata iz Srbije počeo je vidno da se smanjuje pošto su nemačke vlasti u oktobru 2010. za državljane Srbije ukinule finansijsku pomoć za odbijene azilante koji pristanu da se dobrovoljno vrate u domovinu. Tada je procenjeno da je suma od 600 evra, koliko pomoć za dobrovoljne povratnike iznosi, ključni razlog za uvećani broj pridošlica iz Srbije.

Novo suđenje Haradinaju 18. avgusta

Novo suđenje bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, koji je oslobođen optužbe za zločine protiv čovečnosti i ratnim zločinima prvostepenom presudom, počinje 18. avgusta, saopštio je Haški sud. "Suđenje će početi u četvrtak 18. avgusta 2011. godine", navodi se u saopštenju Suda. Predviđeno je 43 dana saslušanja od polovine avgusta do početka decembra za "prva tri meseca suđenja". Sud je 3. aprila 2008. godine saopštio da Haradinaj nije kriv za optužbe o progonu, ubistvima, mučenju i silovanju počinjenom 1998. godine nad srpskim civilima i političkim protivnicima, dok je bio jedan od vojda Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Još jedan optuženi, Idriz Balaj, bivši komandant specijalne jedicine "Crne orlovi" u okviru OVK, takođe je oslobođen, dok je treći koopotuženi Lahi Mrahimaj osuđen na šest godina zatvora. Apelaciono veće Haškog suda je naredilo 21. jula 2010. godine da se Haradinaju i kooptuženima ponovo sudi za neke tačke optužbe za koje su oslobođeni, jer su neki svedoci bili "zastrašivani". Prvostepeno suđenje je počelo u martu 2007. godine i označeno je strahom svedoka, pošto je dvadesetak njih prvo odbilo svedočenje.