SVET

Nema sloge među Evropljanima o izlazu iz krize

Prisluškivani telefoni političara i kraljevske porodice

Poslednja misija spejs šatla Atlantis

Moratorijum preti SAD, Senat odbio uvođenje poreza

Ukradeni planovi Nemačke obaveštane sužbe

HRV traži istragu o Bušu za ratne zločine

Rusija traži ulogu UN, a ne NATO u Libiji

Najmanje 13 mrtvih u eksplozijama u Mumbaju

Poginula petorica francuskih vojnika u Avganistanu

Nema sloge među Evropljanima o izlazu iz krize

Razlike u evrozoni o tome kako prevazići dužničku krizu su se još više pojačale u sredu, posebno između Pariza i Berlina, uz verovatno odlaganje posebnog samita o tome, planiranog za petak. Mogućnost održavanja takvog sastanka na inicijativu predsednika EU Herman Van Rompeja, pokrenuta u utorak, imala je za cilj da otrezni i smiri finansijsko tržište, dok se Evropska monetarna unija ljulja iz temelja dvanaest godina od osnivanja. Ali već u sredu je bilo jasno da o tome nema sloge, i Evropa ponovo tone u kakofoniju i neodlučnost. Vlada Nemačke čak uverava da ne zna ništa o takvoj inicijativi. Ne postoji "konkretan projekat za (vanredni) samit", uverava portparol u Berlinu, slažući se da u Nemačkoj nema entuzijazma za to. Rezultat je da je "vrlo, vrlo malo verovatno da će biti sastanka u petak", rekao je AFP-u u sredu uveče diplomatski izvor. Trebalo bi da to bude "početkom sledeće nedelje", kada se prevaziđu podele, rekao je izvor. "Suština je u tome što su Nemci vrlo uznemireni što nisu unapred bili obavešteni o tom planu" i ne žele da im se "nameće sporazum", rekao je drugi diplomatski izvor. U Parizu, ton je drugačiji. Francuska je u principu izrazila podršku "sastancima Evrogrupe kada je to potrebno". "Evropljani u vezi s krizom u Grčkoj izgledaju zaista katastrofalno", požalio se u otvorenom pismu Žan-Dominik Đulijani, predsednik Fondacije Robert Šuman. Za njega je "Evropa na ivici provalije" zbog odugovlačenja. Prema jednom diplomatskom izvoru, "neizvesnost potiče otuda što evropski lideri žele da budu sigurni da će postići nešto konkretno." Međutim, Nemačka smatra da je prerano da se postigne sveobuhvatan sporazum. Evropske zemlje se i dalje bore da prevaziđu podelu o pitanju koje je izazvala nedavna epidemija groznice u evrozoni: o utvrdivanju drugog programa kredita obećanog Grčkoj da bi se dovela u red bar do daleke 2014. godine. Međunarodni monetarni fond (MMF) je procenio u sredu da će evropske zemlje potpisati ček na 71 milijardi evra, a privatni kreditori na 33 milijarde evra. Nemačka, Holandija i Finska posebno zahtevaju da se ovog puta pomogne bankama-poveriocima Grčke, inače njihovo javno mnjenje neće prihvatiti nov kredit. Evropska centralna banka (ECB), Francuska i sve ostale zemlje u nevolji u zoni evra strahuju da bi to samo proširilo "zarazu". Pristalice većeg doprinosa banaka, čak i ako bi to izazvalo moratorijum Grčke na plaćanje (bankrot), postaju sve brojnije. Ali još nema jednoglasnosti jer bi takav neuspeh oslabilo evropski bankarski sistem i ECB koji su poverioci desetina milijardi evra grčkog državnog duga. Jedini korak napred bio bi konsensus o ideji da se Grčkoj daju sredstva da otkupi svoj dug kako bi rasteretila svoje javne finansije. Nemačka je prihvatila da razbije ono što je dugo bila tabu tema za nju, ali vreme i dalje pritiska. Agencija Fič je u sredu naglo oborila rejting Grčke, pozivajući se na odsustvo novog "uverljivog i finansiranog" plana EU i MMF za pomoć Grčkoj. Najuznemireniji, finski ministar finansija Juta Urpilainen pozvao je na opštu mobilizaciju jer po njegovom mišljenju "postoji realna opasnost da se kriza proširi kao talas".

Prisluškivani telefoni političara i kraljevske porodice

Grupa Njuz korporacija u većinskom vlasništvu australijsko-američkog magnata Ruperta Merdoka, objavila je da odustaje od kupovine britanske satelitske televizijske mreže Bi-Skaj-Bi (BSkyB), posle skandala izazvanog telefonskim prisluškivanjima jednog od Merdokovih britanskih tabloida. Njuz korporacija, koja već poseduje 39 odsto akcija Bi-Skaj-Bija, bila je podnela ponudu za otkup većinskog paket od 61 odsto akcija te britanske kompanije. Zbog otkrića o prisluškivanjima telefona raznih ličnosti, od članova kraljevske porodice do porodica poginulih vojnika i otetih devojčica, Merdokov britanski tabloid Njuz of d'vorld (Nenjs of the Njorld), koji je postojao 168 godina, morao je biti ugašen. "Njuz korporacija povlači svoju ponudu", navela je Grupa Njuz korp u saopštenju. Britanska vlada već je suspendovala ovu kupovinu na neodređeno vreme posle izbijanja skandala sa prisluškivanjem, mada je nije poništila. Britanski premijer Dejvid Kameron odmah je reagovao i pozdravio vest da je Njuz korporacija odustala od preuzimanja Bi-Skaj-Bija. U saopštenju iz kancelarije britanskog premijera navodi se da Merdokova kompanija treba da se koncentriše na "raščišćavanje haosa i na sređivanje stvari u svojoj sopstevnoj kući". Kameron je ranije naveo da se skandal izazvan vestima o prisluškivanju kao vatra širi na medije i policiju u zemlji posle navoda da su britanski listovi u vlasništvu Merdoka prisluškivali telefone i podmićivali policiju. Kameron je osnovao komisiju koja će ispitati te navode. U obraćanju Donjem domu britanskog paralmenta Kameron je rekao da osobama uključenim u skandal koji potresa medijsku imperiju Ruperta Merdoka mora biti zabranjeno da rukovode nekom medijskom firmom u Britaniji. On je implicitno mislio na Džejmsa Merdoka i Rebeku Bruks, predsednika odnosno generalnu direktorku firme Njuz internešnel, britanske filijale Njuz korporacije Ruperta Merdoka, koja obuhvata više britanskih listova.

Poslednja misija spejs šatla Atlantis

Spejs šatl Atlantis odlazi u penziju, kao i ostala dva šatla Nase, pošto je poslednji put pristao uz Međunarodnu svemirsku stanicu, donoseći tamošnjoj posadi namirnice za sledećih godinu dana. Endevor, Diskaveri i Atlantis odlaze u muzej, jer se Nasa posle 30 godina spejs šatl programa povlači iz tog posla, prepuštajući privatnim američkim kompanijama da opskrbljuju svemirske stanice, dok će se ona posvetiti pripremama za slanje ljudskih posada na asteroide i Mars. Atlantis je bez ikakvih problema pristao uz Međunarodnu svemirsku stanicu na 390 kilometara visine iznad Tihog okeana. Na letelici su bila četiri astronauta, što je najmanja posada jednog šatla u poslednjih par decenija. To je 46. Atlantisova misija otkako je prvi put poleteo u svemir 1995. godine, kako bi se spojio sa ruskom stanicom Mir - u vreme dok Međunarodna svemirska stanica, zajedničko delo desetak zemalja, uključujući Rusije i SAD, još nije postojala. Atlantis će provesti dve nedelje u svemiru, a stalnoj posadi Međunarodne svemirske stanice dopremio je više od pet tona hrane, odeće i drugih potrepština, što su zalihe za godinu dana. Nasa je u orbitu iz bezbednosnih razloga poslala samo četvoro ljudi, i u slučaju da Atlantis bude ozbiljnije oštećen, astronauti će morati mesecima da ostanu na stanici a za povratak kući moraće da se oslone na ruske letelice tipa Sojuz. Neki od spejs šatlova uvek je bio u pripravnosti za slučaj da nešto na stanici pođe loše, ali to sada više nije izvodljivo, s obzirom da i šatlovi Diskaveri i Endevor odlaze u penziju. Tokom dvodnevnog leta u svemir, na Atlantisu nisu primećena nikakva oštećenja, izuzev manjeg kvara na kompjuteru, i putovanje je prošlo glatko. Uzletanje je bilo besprekorno, isto kao i pristajanje na Međunarodnu svemirsku stanicu. Atlantis i njegova posada provešće u svemiru ukupno 12 dana, ali će Nas verovatno odobriti i 13. dan kako bi astronautima dala vremena da obave sve zadatke. Očekuje se da će brodski kompjuter proraditi čim mu bude instaliran novi softver.

Moratorijum preti SAD, Senat odbio uvođenje poreza

Gornji dom američkog parlamenta u sredu je odbacio simboličnu meru koja je predviđala da svaki sporazum o podizanju plafona državog duga mora sadržati obavezno povećanje poreza onih koji zarađuju više od milion dolara godišnje. Senatori su odbili predlog o tome sa 51 glasom, dok je za bilo 49 senatora. Ta mera koju je prošle nedelje predložio vođa većine u Senatu, Demokrata Heri Rid, predviđala je da "svaki sporazum o smanjenju budžetskog deficita treba da sadrži zahtev da oni koji godišnje zarađuju miliona dolara ili više od toga, više i doprinose naporu da se smanji deficit". Do glasanja o toj meri je došlo dok su u zastoju pregovari predsednika Baraka Obama i republikanska opozicija o podizanju plafona na zaduživaje savezne države. Ako se pravni plafon za javni dug SAD ne podigne do 2. avgusta, Ministarstvo finansija kaže da se neće moći da izbegne proglašenje moratorijuma na paćanje (bankrot države). Predsednik centralne banke SAD (Fed), Ben Bernanke je u sredu upozorio Kongres (parlament) da bi moratorijum SAD izazvao "ogromne probleme" za tu zemlju i "veliku krizu" u čitavom svetu.

Ukradeni planovi Nemačke obaveštane sužbe

Posebna komisija Vlade Nemačke ispitaće tvrdnju medija da su ukradeni planovi za izgradnju centrale Savezne obaveštajne službe (BND) u Berlinu. Kako su najavili predstavnici Vlade, ako se uopšte potvrdi krađa, komisija će morati da ustanovi koliko je poverljivih građevinskih planova ukradeno i ko je imao pristup tim dokumentima. Magazin "Fokus" je za vikend izvestio da su ukradeni planovi za deo centrale BND koji se bavi najpoverljivijim poslovima i da nestale karte sadrže pojedinosti o tajnim izlazima, alarmnim uređajima, o debljini vrata i plafona, o rasporedu kablova i uređajima za odbranu od terorističkog napada. "Fokus" pišse da su ta dokumenta prošle godine odnete sa gradilišta centrale BND u berlinskoj četvrti Centar, i da građevinske firme koje su izvodile radove uopšte nisu bile pozvane da planove vrate po okončanju radova. Magazin je citirao i ocenu bivšeg visokog službenika BND da je "ogromna ne samo materijalna šteta, već i šteta po ugled BND kod stranih partnera". Prvi program nemačke televizije ARD je u ponedeljak izvestio, pozivajući se na vladine krugove, da će ključni delovi zgrade BND biti ponovo projektovani što bi znatno poskupelo izgradnju. Cena je već sada, sa 1,3 milijarde evra, više nego dvostruko veća od planirane, a centrala još nije otvorena. Poslanici kako opozicionih stranaka, tako i vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) su oštro kritikovali BND zbog ove afere, ocenivši da je za kritiku i podsmeh to što su poverljivi planovi ukradeni baš obaveštanoj sužbi. Više političara je zatražilo i personelne promene na čelu BND ukoliko delovi centrale budu morali da budu iznova projektovani i ako time nastanu dodatni troškovi.

HRV traži istragu o Bušu za ratne zločine

Međunarodna nevladina organizacije Hjuman Rajts Voč (HRV) pozvala je predsednika SAD Baraka Obamu da naredi istragu o svom prethodniku Džordžu Bušu i drugih tadašnjih visokih funkcionera zbog mučenja zatvorenika. "Postoji čvrsti razlozi da se otvori istraga o Bušu, bivšem potpredsedniku SAD Diku Čejniju, bivšem američkom ministru odbrane Donaldu Ramsfeldu i bivšem direktoru Cije Džordžu Tenetu zbog toga što su dozvolili mučenje i ratne zločine", izjavio je izvršni direktor organizacije Kenet Rot. U izveštaju koji je danas objavljen pod nazivom "Završiti s mučenjen: Bušova administracija i loše ponasanje prema zatvorenicima", HRV objašanjava da Obamina administracije do sada nije poštovala obavezu da istraži mučenje zatvorenih u SAD u skladu s Konvencijom protiv torture. Ministar pravosuđa Erik Holder je u avgustu 2009. godine naredio istragu o smrti dva zatvorenika koje je držala Cija u Iraku i Avganistanu. HRV osuđuje "ograničenu istragu, koja nije dozvolila da se dotakne problem zločina sistematskog karaktera", posebno u slučajevima mučenja simulacijom davljenja zatvorenika. Organizacija dodaje da je Buš javno priznao da je sprovodio praksu "simulacije davljenja" u najmanje dva slučaja i da je Ciji odobrio programe tajnog pritvaranja. Čejni je predstavljen kao glavni podskretač ilegalnih saslušanja i pritvora. Ramsfeld je odobravao te metode ilegalnih ispitivanja a Tenet je odobrio i nadgledao agente Cike koji su primenjivali simulaciju davljenja nad zatvorenicima, navodi se u izveštaju.

Rusija traži ulogu UN, a ne NATO u Libiji

Rusija neće otići na sastanak Kontakt grupe o Libiji u petak u Istanbulu, iako je pozvana, jer i dalje smatra da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jedino legitimno telo za razmatranje te krize, saopšteno je u sredu. "Stav Rusije je nepromenjen: Ne idemo u tu grupu, i ne učestvujemo u njenim aktivnostima. To se odnosi i na naredni sastanak u Istanbulu", saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova. "Suština napora Kontakt grupe, ako je suditi po odlukama sa sastanaka 13. aprila u Dohi, 5. maja u Rimu i 9. juna u Abu Dabiju, jeste da pruža podršku jednoj strani u sukobu u Libiji", ukazalo je Ministarstvo. "Smatramo da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija koji je doneo odluke o Libiji, mora i dalje imati glavnu ulogu u rešavanju te krize", saopštila je ruska diplomatija. Međunarodna Kontakt grupa za Libiju, osnovana u Londonu 29. marta, obuhvata sve zemlje koje učestvuju u NATO akciji protiv vlade Moamera Gadafija. Rusija i Kina su bile uzdržane u glasanju u Savetu bezbednosti UN o Rezoluciji br. 1973 koja je omogućila intervenciju Zapada, i oštro su osudile način na koji se ta odluka sprovodi.

Najmanje 13 mrtvih u eksplozijama u Mumbaju

Najmanje 13 ljudi poginulo a više od 70 je povređeno u tri eksplozije koje su juče odjeknule u finansijskoj prestonici Indije Mumbaju, prenose agencije. Lokalni indijski zvaničnici navode da se radi o novom terorističkom napadu, sličnom onom koji se dogodio u Mumbaju pre tri godine. Na televizijskim snimcima koje emituje indijska televizija sa mestu jedne od eksplozija, u tržnom centru Džhaveri bazar, vidi se veliki broj policajaca. Mediji u Indiji, pozivajući se na vlasti, navode da su bile tri eksplozije, ali za sada nema izjava zvaničnika. Druga eksplozija dogodila se u kvartu Dadar, u centru Mumbaja. Ostale dve eksplozije dogodile su se u samom tržnom centru koji je poznat po velikom broju zlatara i luskuznih prodavnica. Ukoliko se potvrdi da je reč o terorističkom napadu, to će biti prvi takav napad od novembra 2008. godine kada je 10 islamskih fundamentalista držalo pod opsadom tržni centar više od 60 sati. U tom obračunu poginulo je 166 ljudi, a napad je izvela jedna pakistanska militantna organizacija. Posle toga došlo je do zahlađena odnosa između Indije i Pakistana i prekida u mirovnim pregovorima.

Poginula petorica francuskih vojnika u Avganistanu

Petorica francuskih vojnika i jedan avganistanski civil poginuli su u bombaškom napadu na istoku Avganistana, saopštila je Kancelarija francuskog predsednika Nikole Sarkozija. U napadu koji se dogodio u avganistanskoj provinciji Kapisa na istoku zemlje, teže su ranjena četvorica francuskih vojnika i još trojica avganistanskih civila. Do napada je došlo u trenutku kada se u selu Džojbar održavao sastanak loklanih plemenskih starešina, a poginuli vojnici bili su angažovani na obezbeđenju tog skupa. Sarkozi je juče objavio da će do kraja 2012. godine biti povučena četvrtina od ukupo 4.000 francuskih vojnika, koji učestvuju u NATO snagama u Avganistanu.