KANADA

Kanada oduzima državljanstvo od 1.800 lažnih rezidenata

Najmlađi putnik u svemir je iz Kanade

Potrošački instinkt ima osnovu u prvobitnoj zajednici

Nema opravdanja za nekulturno ponašanje

Kineska naftna kompanija kupuje kanadskog proizvođača

Prilagođavanje ponašanja počinje u obdaništu

Muskoku treba obavezno posetiti

Sa teorijskog, prešla na praktični aspekt vizuelne kulture

Kanada oduzima državljanstvo od 1.800 lažnih rezidenata

Najmanje 1.800 ljudi ostaće bez državljanstva Kanade, jer su do njega došli na prevaru, saopštila je jutros kanadska vlada. Ministar za imigraciju Džejson Kini je rekao da je većina tih ljudi podnosila lažne dokaze o rezidentnom statusu, dobijajući uputstva od nepoštenih imigracionih savetnika. Da bi neko mogao da dobije državljanstvo Kanade, najpre mora u njoj da živi najmanje tri godine. "Nažalost, postoji čitava industrija beskrupuloznih agenata koji širom sveta za novac savetuju ljude kako da iskoriste Kanadu da bi kršili kanadske zakone", rekao je Kini. Do sada je samo 66 ljudi izgubilo kanadsko državljanstvo, jer je postupak oduzimanja naporan i može da se razvlači podnošenjem žalbi. Kini je, međutim, ukazao da većina od 1.800 ljudi za koje se smatra da su krivotvorili dokaze o rezidencijalnom statusu neće moći da ospori oduzimanje državljanstva. Prema njegovim rečima, to je zato što su dokazi o prevari čvrsti i zato što velika većina osumnjičenih ne živi u Kanadi stalno. Kini kaže da za krivotvorenjem dokaza radi dobijanja državljanstva posežu oni stranci koji zapravo ne žele da žive u Kanadi već da koriste beneficije te zemlje kao što su besplatno lečenje, dotirano studiranje i pouzdanost kanadskog pasoša. "E, ja sam ovde da kažem takvima da kanadsko državljanstvo nije na prodaju", izjavio je Kini. Kanadska vlada je dve godine istraživala navode o lažiranju dokaza za dobijanje državljanstva, i sada obaveštava počinioce da će im državljanstvo biti oduzeto. Iako kanadska javnost podržava imigraciju, ona nije raspoložena za uvećanje godišnjeg priliva imigranata, pokazuju skorašnje ankete. Ova zemlja u kojoj živi 34 miliona ljudi prošle godine je primila više od 280.000 imigranata - najviše u poslednjih 50 godina. Tokom prošle decenije, Kanada je na godišnjem nivou dobijala u proseku po 250.000 novih stanovnika. Pošto kanadska popuplacija stari, deo javnosti se zalaže za prijem većeg broja imigranata. Drugi deo javnosti, pak, ukazuje da su novi imigranti opterećenje za socijalni sistem Kanade i da bi oni morali da učine više kako bi se uklopili u društvo, na primer da pohađaju jezičke kurseve. Postoji strah da se konzervativna vlada odlučila na restrikciju broja ulazaka novih imigranata, jer poslednji izveštaji imigracionog odeljenja pokazuju, da je u prvom kvartalu 2011. izdato 25 % manje viza. Zapravo brojke pokazuju da je Citizenship and Immigration Canada od januara do marta ove godine izdala svega 63224 permanent rezident viza, u odnosu na 84083 viza u istom periodu 2010. godine. To znači da je u zemlju ušlo 28 % manje radnika sa stručnom spremom, zatim 14 % manje sponzori-sane rodbine i za 25 % manje izbeglica. Kanada je u proteklih 15 godina u proseku godišnje primala po 250000 imigranata, što iznosi oko 0,8 % populacije. Postoji mišljenje da zbog starenja populacije, dalji ekonomski rast jedino je moguće postići ako bi se povećao broj ulazaka imigranata i to godi-šnje do 350000. Prema podacima vladinih savetnika, Kanada će morati da poveća broj imigranata za 4 %, pa da se ne oseti uticaj startenja nacije.

Najmlađi putnik u svemir je iz Kanade

Jedan sedamnaestogodišnjak iz Kalgarija mogao bi postati najmlađi putnik u svemir. On je, naime, za sada najmlađi prijavljeni putnik na listi od 440, koliko ih je uplatilo depozit za turistički let u vasionskom brodu Virdžin galaktik ser Ričarda Brensona. Ovaj momak, koji nije želeo da njegovo ime bude objavljeno, očigledno ume da planira. Uplatu je izvršio kada je imao 16 godina, i pored toga što je znao da na put ne može ići sve dok ne postane punoletan. Majkl Brodherst, agent za putovanja, objašnjava da će sa ovim momkom na put poći i jedan od njegovih roditelja, ali da oni do tada ne žele da daju intervjue. Rezervacija za put u kosmos košta 200 hiljada američkih dolara po putniku i u Kanadi ima dosta zainteresovanih. Među onima koji su uplatili rezervaciju, nalazi se 17 muškaraca i šest žena, uglavnom ili ljudi koji imaju novac ili ogromnu želju za avanturom. Zanimljivo je da je među potencijalnim putnicima čak desetoro iz Kalgarija. Ovo putovanje je u stvari trodnevna avantura, koja uključuje trening i let na visinu od oko stotinu kilometara iznad Zemlje. Brenson naglašava da će vasionski brod biti lansiran tek kada budu obezbeđene sve mere predostrožnosti i bezbednosti. On tvrdi i da će već za desetak godina putovanja u kosmos biti višestruko jeftinija. Najmlađi putnik u svemir za sada je German Titov, ruski kosmonaut koji je imao 25 godina u trenutku kada je bio u orbiti. To se dogodilo avgusta 1961. godine i on je bio drugi čovek u kosmosu, odmah iza Jurija Gagarina.

Potrošački instinkt ima osnovu u prvobitnoj zajednici

Zanimljive stavove zastupa profesor marketinga sa Univerziteta Konkordija u Montrealu Gad Sad, u svojoj knjizi Potrošački instinkt: Šta o ljudskoj prirodi otkrivaju sočni hamburgeri, ferariji i davanje poklona. U suštini, sve se svodi na produženje vrste. Masnu hranu, koja danas nikako nije simbol očuvanja zdravlja, u davna vremena cenili su kao nešto što im može povećati šanse da prežive. Gledanje nagog ženskog tela vizuelno stimuliše muškarce na sličan način koji je nagonio naše pretke da se pare. Tada je veći broj partnerki značio automatski i veću mogućnost da žena zatrudni, a samim tim i da za muškarcem ostane potomstvo. Isti cilj zapravo leži i u osnovi prirode potrošača. Žene kupuju proizvode koje ih čine mlađima, dakle i dalje poželjnima i sposobnima da zatrudne, dok muškarci kupuju sportske automobile kao pokazatelj njihovog socijalnog statusa i njihove sposobnosti da obezbede sredstva za izdržavanje i sebe i drugih. Davanje poklona takođe ima korene u evoluciji, jer se daruju oni sa kojima smo u srodničkoj vezi i time se pokazuje da smo u stanju da to obezbedimo i da se žrtvujemo za bliske srodnike. Takođe, to je u davna vremena povećavalo šansu darivanog za preživljavanjem, a samim tim i za produžetkom loze. Što se, pak tiče poklanjanja prijateljima, i tu u osnovi leži nagon za samoodržanjem - razmenjivanjem i činjenjem za druge u suštini očekujemo da nam se dobro dobrim vrati u budućnosti. Sad naglašava da iako neke od ovih stvari u današnjim okolnostima ne deluju sasvim logično ili opravdano, one su produkt dugotrajnog procesa evolucije i ne mogu se izmeniti preko noći.

Nema opravdanja za nekulturno ponašanje

Da li svako vreme donosi svoj kodeks lepog ponašanja, ili možda preciznije, da li svaka generacija treba da unosi promene u ustaljeni bonton, pitanja su koja imaju globalnu i univerzalnu težinu. Svako od nas u prilici je da svakodnevno vidi i na sopstvenoj koži iskusi neki model ponašanja koji ne spada u ono što se podrazumeva pod lepim i kulturnim. To potvrđuje i ekspert za etikeciju Linda Alan, koja kaže da je ovaj trend posebno postao primetan i sve prisutniji u poslednjih nekoliko godina. Ona objašnjava da je sezona gradnje jedan od potencijalnih razloga za manju civilizovanost u ponašanju. Ljudi su nervozni, potrebno im je više vremena i zaobilaženja nego obično da završe ono što žele i zato čine stvari koje se kose sa saobraćajnim propisima. Raznorazna tehnološka pomagala doprinose da svi pažnju dele na nekoliko strana, pa je onda zbrka dodatno uvećana. Buka na ulicama, ponovo zbog gužvi i radova, tera ljude da preglasno razgovaraju preko mobilnih telefona, ali nema opravdanja da se telefonom razgovara ili da se šalju poruke kada ste u društvu. U stvari, mobilni telefon postaje toliko dominantna sprava u svakom trenutku, da bukvalno svugde i na svakom mestu možete videti nekog korisnika u akciji. I, uvek postoji objašnjenje, ali ne nužno i opravdanje za takvo ponašanje. U suštini, veliki grad u kome živimo mogao bi biti u osnovi problema, jer u okruženju gde je puno ljudi i kretanja, teško je ostati učtiv. Posebno je to slučaj kada se krše pravila prvenstva i insistira na sebičnom 'prvo ja'. Alan primećuje da u takvim situacijama pojedini građani reaguju grubo, dok su ostali često previše učtivi da bi bilo šta zamerili. Ali, po rečima ovog stručnjaka za pravila ponašanja, sasvim je u redu skrenuti pažnju na neuljudno ponašanje, sve donde dok se to radi diskretno, bez galame i bez nepristojnosti. Ona insistira da treba da prevagne civilizovanost, a ne ćutanje ili prelaženje preko nekulturnog ponašanja. Lindi Alan i čitaocima Toronto stara najviše smeta konzumiranje previše aromatične hrane u sredstvima javnog saobraćaja, mljackanje u restoranima, glasan razgovor mobilnim telefonom u redu, neustupanje mesta u gradskom prevozu bez obzira na očigledne potrebe drugih, nepoštovanje pravila kretanja desnom stranom trotoara za pešake, biciklisti na trotoarima, pušenje uz vrata, 'lansiranje' pikavaca kroz prozor automobila, ulaženje u lift pre nego što izađu oni koji su unutra, bacanje otpadaka po ulici i stajanje sa leve strane pokretnih stepenica. Žitelji Toronta i gospođa Alan sasvim sigurno nisu jedini sa ovakvim spiskom stvari koje im smetaju kod sugrađana.

Kineska naftna kompanija kupuje kanadskog proizvođača

Kompanija CNOOC, jedan od tri vodeća kineska državna proizvođača nafte i gasa, objavila je da će kupiti kanadskog proizvođača nafte iz uljnih škriljaca OPTI Kanada za 2,1 milijardu dolara. Preuzimanje moraju da odobre i kineski i kanadski regulatori a omogućiće veće kinesko prisustvo u kanadskoj industriji nafte iz uljnih škriljaca. OPTI je, kako navodi CNOOC, vlasnik 35 odsto u četiri projekta na sektoru proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca na severoistoku kanadske pokrajine Alberte. Preostalo je u posedu kanadske energetske komapnije Neksen (Nedžen). CNOOC je saopštio da će akcionarima kompanije OPTI platiti 34 miliona dolara i preuzeti dug veći od dve milijarde. Alberta ima treće po veličini rezerve nafte u svetu, posle Saudijske Arabije i Venecuele, koje se procenjuju na više od 170 milijardi barela. Ukupna proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca u Alberti, kako se prognozira, do 2025. godine će biti gotovo utrostručena, na 3,7 miliona barela (159 litara) na dan. Kinesko ulaganje u Albertu dolazi u trenutku kada kanadske vlasti nastoje da diversifikuju izvoz nafte koja uglavnom ide za SAD. Takođe se planira izgradnja dva gasovoda - do kanadske pacifičke obale i do Teksasa. OPTI ima utvrđene rezerve od 195 mil. barela nafte, verovatne rezerve od 534 miliona barela kao i potencijalne od 335 mil. U Alberti su investirale i druge dve državne naftne kompanije iz Kine - Petročajna je 2009. za 1,7 milijardi dolara kupila udeo u Atabaska korporaciji a Sinopek je za 4,6 milijardi kupio devet odsto Sinkruda, najvećeg kanadskog projekta na sektoru uljnih škriljaca.

Prilagođavanje ponašanja počinje u obdaništu

Istraživanje stručnjaka sa univerziteta Konkordija i Montreal, navodi na zaključak da su, u suštini, deca već u obdaništima svesna etničkih razlika. Slučajno ili ne, oni svoje ponašanje menjaju prema detetu sa kojim komuniciraju. Stručnjaci su pratili međusobnu komunikaciju dece starosti od tri do pet godina, i to francusko-kanadskog porekla sa vršnjacima azijskog porekla u regionu Montreal. Praćena je verbalna i fizička interakcija, kao i u kolikoj meri se deca igraju u grupi, odnosno individualno, kada se nađu u okruženju vršnjaka istog, odnosno drugačijeg porekla. Ispostavilo se da se deca više igraju u grupi kada su sa decom istog etničkog porekla, a da se češće opredeljuju za neku samostalnu aktivnost kada su u okruženju pripadnika drugačijeg porekla. Sva deca su znala tečno da govore francuski, engleski ili oba jezika, tako da nepoznavanje jezika nije bilo razlog za eventualni izostanak komunikacije. Nadin Žirard, istraživač saradnik sa odseka za psihologiju na Konkordiji, ipak naglašava da takve razlike nisu statistički značajne, mada se poklapaju sa ranijim istraživanjima koja su pokazivala da se deca radije igraju sa sličnima sebi. Ono što, međutim, treba istaći je očigledno prilagođavanje kulturnim tendencijama drugih tokom zajedničkog druženja. Tako su deca azijskog porekla razgovarala međusobno manje nego deca francuskog-kanadskog porekla, ali su u mešovitom okruženju ovi prvi više razgovarali sa decom frankofonskog porekla. Takođe, frankofonska deca su koristila neverbalni vid komunikacije češće sa decom azijskog porekla, nego u komunikaciji unutar svoje grupe. Žirard zaključuje da je zbog toga izuzetno bitno da se deca već u predškolskom dobu igraju zajedno, jer im to pomaže da prilagode svoje ponašanje drugima.

Muskoku treba obavezno posetiti

Muskoka se našla na prvom mestu liste od deset najboljih predloga za putovanja ovog leta, po mišljenju časopisa Nacionalna geografija za putovanja. Iza Muskoke, na spisku se po svojoj jedinstvenosti, autentičnosti i osećaju turista da su na lokaciji dobili ono što su tražili, nalaze redom Patagonija (Argentina), San Huan Ajlends (Vašington), Mineapolis (Minesota), nacionalni park Glesijer Bej (Aljaska), Kardif (Vels), Stokholmski arhipelag (Švedska), Azori (Portugalija), Roatan (Honduras) i Istra (Hrvatska). U obrazloženju časopisa se kaže da Muskoka nudi potpuno drugačiji tempo od onoga koji je u najvećem kanadskom gradu, u čijoj se blizini nalazi. "Na prostoru od 2.500 kvadratnih milja nalazi se 8.699 milja obale, 17 istorijskih gradova i sela, nebrojeni vodopadi i jezera oivičeni granitnim vrhovima provincijskog parka Algonkvin, na istoku, i sa 30 hiljada ostrva iz nacionalnog parka Džordžijan bej ajlends, na zapadu", navodi se u tekstu. Glavni urednik časopisa Kit Belovz ističe da je Muskoka osvojila laskavu poziciju zbog toga što je region zadržao svoju autentičnost, što zaista treba ceniti. Turistički poslenici pozdravljaju ovo isticanje regiona po dobru, pošto je dosta bilo spornih mišljenja oko ulaganja 50 miliona dolara u infrastrukturu regiona, pred prošlogodišnji samit G8. Region od turizma i inače ostvaruje blizu tri petine bruto dohotka, a očekuje se da ove godine to bude premašeno, između ostalog i zbog ove svojevrsne pohvale časopisa Nacionalna geografija.

Sa teorijskog, prešla na praktični aspekt vizuelne kulture

Zanimljiv 'in vivo' eksperiment napravila je profesorka istorije umetnosti, dizajna i vizuelne kulture Lijan Mektaviš, sa Univerziteta Alberta. U svom radu, ona se dugo bavi ženskim telom i odnosom prema njemu u različitim vremenima i kulturama, a onda je sa teoretskih osnova prešla na praktično i, na sebi, primenila drastičan program priprema za učešće na takmičenju bodibildera. Sve je počelo prošlog avgusta, kada je 43-godišnja profesorka započela intenzivno da trenira i zapisuje redovno svoju fizičku transformaciju na blogu pod imenom Feminist Figure Girl. Svoju priču namerava da pretoči i u knjigu, u kojoj će da opiše iskustvo iz prve ruke o svemu šta je radila da bi svoje telo i mišiće dovela do zavidne bodibilderske forme. Priznaje da je čitavo iskustvo izmenilo način na koji se odnosi prema telu. Pre svega, počela je da primećuje ogledala u mnogo većoj meri i stalno da se ogleda, vežbe je radila preko 30 sati nedeljno, izmenila je ishranu i sa vegetarijanske prešla na onu koja je 'gorivo' za telo. Jela je šest puta dnevno u malim, brižljivo odmerenim i izbalansiranim obrocima i toga se pridržavala u svim situacijama, čak i na putovanjima. Posebno naporne pripreme bile su u poslednjih nedelju dana pred takmičenje. Malo je spavala, bila je žedna i totalno dehidrirana, telo joj je bilo prekriveno, za tu svrhu, uobičajenim preparatima, dogradila je kosu, noge su je bolele zbog hodanja na visokim štiklama, ali se osećala dobro jer je ispunila ono čemu je težila. Sve pohvale dobila je i od svog ličnog trenera, Odri Šepard, koja naglašava da je Mektaviš bila klijent sa posvećenošću kakva se samo poželeti može. Na takmičenje je pozvala svoje kolege sa Univerziteta, da je bodre, ali i da vide šta je uspela da postigne. Kaže da je jedan od njenih ciljeva bio i da pokaže da feminizam znači pomeranje granica za žene i upravo o tome će nastaviti da piše u svom blogu.