REGION

Potomci Petrovića i zvanično u Crnoj Gori

Dodik i Kusturica položili kamen temeljac za Andrićgrad

Izglasana amnestija za pripadnike ONA u Makedoniji

Ruski mitropolit: U Crnoj Gori jedna kanonska crkva

Dodik: Nisam nikad pozivao na otcepljenje RS od BiH

Plaćena najveća kaucija u istoriji hrvatskog pravosuđa

Ivo Sanader odbacio krivicu

Potomci Petrovića i zvanično u Crnoj Gori

Potomci crnogorske kraljevske dinastije Petrović danas će doći u Crnu Goru, čime i formalno počinje da se ostvaruje njihov status, regulisan nedavno usvojenim zakonom o položaju dinastije. Princa Nikolu Petrovića, praunuka kralja Nikole, i njegovu porodicu, kako je najavljeno, primiće predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić i premijer Igor Lukšić. U petak uveče, u bašti Dvorca kralja Nikole, na Cetinju, premijer Lukšić će prirediti svečani prijem, povodom dolaska potomaka dinastije Petrović. Skupština Crne Gore nedavno je usvojila poseban zakon o statusu dinastije Petrović, kojim su regulisana njihova prava i privilegije. Crnogorski prinčevi i princeze će na Cetinju dobiti novu reprezentativnu zgradu kao svoju rezidenciju, a u Podgorici će imati veliki stan. Petrovićima će, takođe, biti vraćen deo nekretnina koje su pripadale njihovim precima. Potomci crnogorske dinastije imaće pravo da u ime Crne Gore obavljaju i određene reprezentativno-protokolarne poslove. Princ Nikola Petrović, praunuk kralja Nikole, češće je u Crnu Goru dolazio od 90-ih godina prošlog veka, ali privatno i kao osnivač manifestacije Cetinjsko bijenale. Princ Nikola je sin Mihaila Petrovića koji je 1941. godine odbio da primi krunu Crne Gore koju mu je ponudila Italija u ulozi okupatora. Dinastija Petrović napustila je Crnu Goru početkom 1916. godine, nakon pobede crnogorske vojske na Mojkovcu, a poraza na Lovćenu, usled čega je usledila njena okupacija. Odlukama nelegalne takozvane Velike narodne skupštine, održane u novembru 1918. godine u Podgorici, dinastiji Petrović je zabranjen povratak u zemlju, a oduzeta su joj i sva druga prava. Pomenuti zakon koji je nedavno usvojila Skupština Crne Gore sadrži odredbu da je prisajedinjenje Crne Gore Srbiji 1918. godine bila njena "nasilna aneksija". Donošsenje tog zakona princ Nikola je okarakterisao kao moralnu i istorijsku rehabilitaiju crnogorske kraljevske loze. Kralj Nikola, poslednji od sedam vladara iz dinastije Petrović, umro je u izbeglištvu, u Francuskoj, 1921. godine, a tadašnji kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, njegov unuk Aleksandar Karađorđević nije dozvolio da bude sahranjen u Crnoj Gori. Kosti kralja Nikole i kraljice Milene, kao i njihovih ćerki Vjere i Ksenije, prenesene su u Crnu Goru 1989. godine i sahranjene u crkvi na Cetinju.

Dodik i Kusturica položili kamen temeljac za Andrićgrad

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik i reditelj Emir Kusturica postavili su u utorak, u Višegradu kamen temeljac budućeg "Andrićgrada". Dodik i Kusturica postavili su u kamen temeljac i flaše sa maslinovim uljem i porukom: "Kamen temeljac za pozorište, gradsku kuću i multipleks Čiča Ilija Stanojević, leta gospodnjeg 2011. položiše predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i režiser Emir Kusturica". "Zajedničkim naporima Vlade i institucija RS, opštine Višegrad i Emirovih saradnika uspećemo da ovaj projekat završimo na vreme, a mi ćemo se ovde u kontinutetu pojavljivati da obeležimo svaki značajniji događaj", kazao je Dodik novinarima. Kusturica je najavio da će zgrade pozorišta, bioskopa i administrativne uprave u "Andrićgradu" biti izgrađeni i pokriveni do Nove godine. "Samo 15 dana posle ozvaničenja početka radova na ušću Rzava u Drinu, naši građevinci su iskopali temelje i pripremili teren za ove objekte na kojima će naći posao veliki broj radnika", kazao je Kusturica. Dodik i Kusturica najavili su da će u "Andrićgradu" biti Akademija lepih umetnosti i fakultet režije. Vlada RS, Opština Višegrad i Kusturičina firma "Lotika" formirali su zajedničko preduzeće za izgradnju "Andrićgrada". Zajedničko preduzeće u većinskom je vlasništvu Kusturice, koji poseduje 51 odsto deonica, dok je Vladi RS i opštini Višegrad pripalo preostalih 49 odsto. Vlada RS je do sada za izgradnju "Andrićgrada" izdvojila oko šest miliona maraka (oko tri miliona evra). Ranije je najavljeno da će izgradnja "Andrićgrada" koštati oko 30 miliona maraka (oko 15 miliona evra).

Izglasana amnestija za pripadnike ONA u Makedoniji

Makedonski parlament izglasao je promene Zakona o amnestiji, čime se daje amnestija pripadnicima tzv. Oslobodilačke narodne armije (ONA), koji su bili optuženi za zločine počinjene 2001. godine u Makedoniji. Tzv. "haški" slučajevi su se odnosili na komandnu odgovornost pripadnika ONA, kidnapovanje 12 civila u tetovskom i gostivarskom regionu, maltretiranje pet građevinskih radnika, zatvaranje Lipkovske brane na jezeru kod Kumanova, zbog čega taj grad nije imao vode. Za izmene su glasali poslanici vladajuće VMRO, DPMNE, i Demokratske unije za integraciju (DUI) koji su u koaliciji. Pomenute slučajeve je Haški tribunal vratio makedonskim sudovima. Nakon izglasavanja amnestije, porodice žrtava burno su reagovale i optužili premijera Nikola Gruevskog da je ovakvim glasanjem amnestirao zlodela. U Hagu je na 12 godina zatvora osuđen Johan Trčulovski zbog komandne odgovornosti u policiji, odnosno za zločine u albanskom sukobu 2001. godine. Odluka o amnestiji i izmenama zakona donete su na zahtev DUI -a koja je deo vladine koalicije.

Ruski mitropolit: U Crnoj Gori jedna kanonska crkva

Ruski mitropolit Ilarion izjavio je juče da u Crnoj Gori postoji samo jedna kanonska crkva na čijem je čelu mitropolit Amfilohije i Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC) nazvao "malom grupom samozvanaca koji se žele prikazati kao crkva". Ilarion je na konferenciji za medije nakon dvodnevne posete Crnoj Gori i razgovora sa najvišim državnim zvaničnicima rekao da nije saglasan sa ocenama da su "pravoslavci u Crnoj Gori podeljeni". "U Crnoj Gori postoji kanonska crkva kojoj pripada većina pravoslavnog življa i mala grupa samozvanaca koji sebe nastoje da prikažu kao da su pravoslavna crkva", rekao je Ilarion na konferenciji za medije kojoj je prisustvovao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Predsednik Odeljenja spoljnih crkvenih veza Moskovskog patrijarhata Ilarion je poručio da na jednoj teritoriji ne mogu postojati dve pravoslavne crkve. Crnogorski premijer Igor Lukšić je, međutim, Ilarionu u današnjem razgovoru preneo stav o podelama među pravoslavnim vernicama u Crnoj Gori i spremnosti vlade da radi na njihovom prevazilaženju. Preduslov za to je, kako je rekao Lukšić, "uvažavanje državnih i nacionalnih interesa Crne Gore", saopšteno je iz kabineta premijera Crne Gore nakon razgovora s ruskim mitropolitom. Lukšić je mitropolitu volokolamskom Ilarionu rekao da država "nema pretenziju" da se meša u kanonsko pravo, ali je ukazao na potrebu "organizovanja jedinstvene pravoslavne crkve koja treba da bude podrška i oslonac državi". "Interes Vlade je da predupredi i pomogne u razrešenju svih mogućih podela crnogorskog društva. U tom smislu, aktivnosti koje sprovodi vlada usmerene su u cilju ostvarenja punog jedinstva pravoslavlja u Crnoj Gori, bez pretenzija da se država meša u elemente kanonskog prava", istakao je Lukšić. Ilarion se juče sastao sa predsednikom države Filipom Vujanovićem i šefom diplomatije Milanom Roćenom.

Dodik: Nisam nikad pozivao na otcepljenje RS od BiH

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je za ljubljansko "Delo" da nikada nije pozivao na otcepljenje RS od BiH i da mu je to "spretno podmetnuto". Namera je, rekao je Dodik, da "onaj ko želi da ostvari koncept dominacije Bošnjaka nad drugim narodima i tako krši dejtonske principe - ispadne nevin", a da svu krivicu svali na njega koji se zalaže za poštovanje uloge, statusa i ovlašćenja RS u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Dodik takođe kaže da RS ništa ne ruši "već se jasno protivi institucijama koje su bile osnovane bez ustavne i zakonske osnove i samo troše zajednički novac, kao što je to Agencija za javne koncesije na nivou BiH". U razgovoru za slovenački list Dodik je rekao i da "visoki predstavnik nema više šta da traži u unutrašnjim pitanjima BiH". "Poštujemo dejtonsku ulogu visokog predstavnika i njegov doprinos stabilnosti i miru, ali dalje očuvanje OHR-a samo dodatno potkopava ugled te institucije, jer ne možete sa naklonošću gledati na nekog ko vam nameće zakone bez ikakve pravne osnove", rekao je. Dodik je rekao da je međunarodna zajednica jedini kohezivni faktor u BiH i da je vreme da se sklopi "mogući dogovor u skladu sa Dejtonom i da među-narodna zajednica svoj angažman redukuje na normalan nivo". Prdsednik RS tvrdi da ne izbegava razgovor o sastavljanju organa na nivou BiH, ali da su problem bošnjačke političke elite, a pre svega (predsednik SDP Zaltko) Lagumdžija koga je optužio da "menja temeljne dejtonske principe zastupljenosti konstitutivnih naroda i rotacije nosilaca ključnih položaja". Prema Dodikovim rečima, Sarajevo želi "formalno da zadovolji načelo ravnopravnosti konstitutivnih naroda tako da na ključne položaje postavlja Srbe i Hrvate koji su po volji Lagumdžiji, a ne političke predstavnike kojima su Srbi odnosno Hrvati većinskom podrškom na izborima dodelili nesporni legitimitet". Govoreći o hpašenju Ratka Mladića i zločinu u Srebrenici, Dodik je kazao da svako treba da odgovara za svoju krivicu, ali i da "ostaje gorak utisak da zločini nad Srbima ni izdaleka nemaju jednaku pažnju i tretman kao zločini koje su Srbi počinili nad drugima". Dodik ne poriče da je u Srebrenici počinjen zločin velikih razmera i da krivci moraju biti kažnjeni, ali smatra da su "oni koji su požurili sa kvalifikovanjem zločina kao genocida uradili to iz političkih razloga". Predsednik RS je podvukao da je RS "realizovala sve zahteve Haškog tribunala i nije sakrila nijednog optuženika". "To su činjenice, a sve ostalo je propaganda prikazivanja Srba kao 'loših momaka' koji su krivi za svo zlo na Balkanu, a i šire", dodao je Dodik za "Delo".

Plaćena najveća kaucija u istoriji hrvatskog pravosuđa

Preduzetnik iz Varaždina Davor Patafta pušten je u utorak iz pritvora pošto je uplatio kauciju od 12 miliona kuna (oko 1,62 miliona evra) što je najveća kaucija u istoriji hrvatskog pravosuđa. Patafta je zajedno sa gradonačelnikom Varaždina Ivanom Čehokom osumnjičen za malverzacije sa građevinskim zemljištima. On je platio kauciju od dva miliona kuna (270.000 evra) u gotovini i deset miliona kuna (1,34 miliona evra) u menicama kako bi se branio sa slobode. Uz to je, kako prenose hrvatski mediji, istražnom sudiji obećao da se neće skrivati, ometati postupak i da će se pojavljivati na sudu. Varaždinski preduzetnik bio u pritvoru od hapšenja 10. juna, a tereti se da je zajedno sa Čehokom oštetio grad Varaždin za višemilionske iznose.

Ivo Sanader odbacio krivicu

Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader odbacio je juče pred hrvatskim istražiteljima krivicu u korupcijskoj aferi Fimi medija, ali nije želeo da odgovara na pitanja tužitelja Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK). Sanader, koji se od ponedeljka nalazi u zagrebačkom zatvoru gde je posle sedam meseci izručen iz pritvora u Austriji ispitan je u slučaju navodnog uzimanja 3,5 miliona kuna provizije od Hipo banke dok je bio zamenik ministra spoljnih poslova 1994. i 1995. Posle dvočasnovog ispitivanja u zagrebačkom zatvoru u Remetincu, gde se Sanader nalazi od ponedeljka pošto je izručen iz Austrije, jedan od njegovih advokata Čedo Prodanović izjavio je novinarima da je odbrana bivšeg premijera bila "vrlo uverljiva i argumentovana". On, međutim, nije mogao da iznese detalje zbog tajnosti postupka, ali je dodao da nije bilo iznenađenja. Prema rečima advokata, Sanader nije odgovarao na pitanja dva tužioca da im ne bi olakšao posao, a na USKOK-u je da dokaže svoje teze i istinu. Prodanović je rekao da će odbrana uskoro imati uvid u spise što joj nije bilo omogućeno dok Sanader nije ispitan u Hrvatskoj, ali da to ništa bitno ne menja jer Sanader "zna od čega se brani". Advokati smatraju da je sada najvažnije da budu rešeni problemi s nogom bivšeg premijera koju je povredio dok je trenirao u austrijskom pritvoru zbog čega i je ispitan u zatvoru. Sanader ne želi da ispadne žrtva, ali stvarno mu nije dobro, kažu advokati. On će sutra biti pregledan u zatvrskoj bolnici, a zatim najverovatnije i u nekoj specijalističkoj bolnici. Bivši premijer je ispitan u aferi "Fimi media" gde se kao prvoosumnjičeni tereti da se udružio sa 16 ostalih osumnjičenih kako bi iz ministarstva i državnih preduzeća, preko marketinške agencije Fimi medija, izvukao na desetine miliona kuna. Od oko 100 miliona kuna, koje su navodno izvučene, Sanader se, kako smatraju tužioci, okoristio za 28 miliona kuna. Hrvatska bivšeg premijera tereti u nekoliko korupcijskih afera za zloupotrebe premijerskog položaja i ovlašćenja, ali protiv njega još nije podignuta nijedna optužnica.