REGION

U makedonskom parlamentu o izboru nove vlade

RS ima pravo na integraciju sa Srbijom

Oštre reakcije RS na podršku Sarajevskog festivala Divjaku

Građani BIH ne znaju prava, ukazuju na korupciju

Popis stanovništva BiH dogodine

Istraga protiv Svetozara Marovića i porodice

Poslanici CG moraju da napuste upravne odbore

U makedonskom parlamentu o izboru nove vlade

Mandatar za sastav nove vlade Makedonije Nikola Gruevski juče se obratio poslanicima, saopštio novi sastav svog kabineta i predstavio prioritete vlade kojom će rukovoditi. Gruevski je istakao da će nova vlada imati pet prioriteta: povećanje ekonomskog rasta i zaposlenosti; integracija Makedonije u EU i NATO; suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala; održavanje dobrih međuetničkih odnosa, i investiranje u obrazovanje i nauku. Glavni prioritet u programu je ekonomski rast, a mandatar Gruevski je izjavio da očekuje: godišnji rast BDP od 4,0 do 5,0 odsto, direktne strane investicije od 300 do 400 miliona evra ove godine, a do 2015. godine veće od 650 miliona evra. Dosadašnji premijer i novi mandatar Gruevski je ponovio stav o sporu oko naziva Makedonije sa Grčkom, koji usporava evro-integraciju Makedonije. Neće se menjati Ustav ili ugrožavati makedonski nacionalni identitet, a o rešenju će odlučiti narod, rekao je o tome Gruevski. "Vlada neće dozvoliti da bude prihvaćeno bilo koje rešenje spora koje nameće Grčka, ako prethodno većina građana na referendumu ne odluči i ne prihvati moguće rešenje", izjavio je Gruevski koji je tokom ekspozea. Gruevski koje je zamereno zbog stanja medija u Makedoniji, naglasio je da će se zalagati za slobodu novinarske profesije. "Svi faktori moraju da poštuju, obezbede i promovišu slobodu medija i slobodu vršenja profesionalnog delovanja", rekao je Gruevski. Opozicija je kritikovala ekspoze Gruevskog, optuživši ga da je trgovanjem važnim temama uspeo da sastavi novu vladu. "Menjali ste tendere i javne nabavke za amnestiju zločinačkih akata protiv makedonskih građana izvršenih u sukobu 2001. Autentičnim tumačenjem zakona dozvolili ste da politika, a ne pravda rešava haške slučajeve. SDSM će raditi na tome da vaš naredni mandat ne traje pune četiri godine, već mnogo manje", izjavio je Igor Ivanovski, poslanik iz opozicionog SDSM-a. Prema poslovniku, sednica Sobranja za izbor nove vlade traje dva dana. Danas 15 minuta pre ponoči, ukoliko se diskusija ne završi ranije, glasaće se o novoj vladi. U novom parlamentu u Makedoniji prvi put su 123 poslanika (trojica su iz makedonske dijaspore) i za izbor nove vlade potrebni su glasovi 62. Poslaničke grupe su se dogovorile da na sednici za izbor vlade diskusije izabranika budu raspoređene po principu dva prema jedan u korist opozicije - na dva opoziciona obraćanja dolazi jedan poslanik iz vladajuće koalicije. Gruevski koji je lider VMRO-DPMNE-a je predložio vladu zajedno sa albanskom partijom DUI. Te dve partije su poslednje tri godina bile partneri i u dosadasnjoj vladi. U sastavu nove vlade je nekoliko novih imena, a Nikola Popovski je novi ministar za spoljne poslove i dolazi iz Brisela gde je bio ambašador. Resor za evrointegracije i vicepremijersko mesto dobija prvi put albanska DUI i njim ce rukovoditi Teuta Arifi. Prvi put će Albanac rukovoditi ministarstvom odbrane - Fatmir Besimi dolazi na tu poziciju posle trogodišnje funkcije ministra za ekonomiju. Na prevremenim izborima u Makedoniji 5. juna pobedila je VMRO-DPMNE koja je osvojila 56 mandata, opoziciona koalicija Socijal-demokratskog saveza Makedonije (SDSM) je osvojila 42 poslanička mesta. Tri albanske partije su osvojile ukupno 25 mandata, a najviše DUI-15 poslanika. DPA je dobila osam poslanika, a nova partija NDP ima dva poslanika u sadašnjem sastavu.

RS ima pravo na integraciju sa Srbijom

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u Kozarskoj Dubici da RS ima pravo na širu nacionalnu integraciju, pa i na državnu integraciju sa Srbijom. "Srbija je matica srpskog naroda i RS ne treba da se stidi te saradnje. Ona ne mora biti na štetu bilo koga, ali mora biti u korist RS", kazao je Dodik. On je poručio da RS "neće dati ništa od svojih prava koja joj po Dejtonu pripadaju, već će u budućnosti samo jačati i tražiti prava koja su joj oteta". Obraćajući se okupljenima u Milića Gaju kod Kozarske Dubice povodom obeležavanja 70. godišnjice podizanja ustanka protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, Dodik je naglasio da je RS trenutno najvažniji politički faktor u BiH i da bez ovog entiteta nema BiH. On je, međutim, poručio da RS može postojati i bez BiH, dodajući da će RS "izgraditi mehanizam svoje odbrane od onih koji je podrivaju". "To što nas drže u BiH ne znači da su u pravu. RS pripada srpskom narodu i drugima koji žele to da prihvate", kazao je Dodik. On je ocenio da pojedini u Sarajevu žele da prisvoje civilizacijske vrednosti antifašizma, govoreći da one pripadaju samo njima, što, kako je naveo, nije tačno. "Zasluge pripadaju ovde, jer je ovde podignut ustanak, a ne u Sarajevu, Bugojnu ili Zenici. Ovde u Potkozarju u RS narod se okupio i podigao ustanak", istakao je predsednik RS. Dodik je kazao da bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović "ne može biti perjanica antifašističke borbe kada je njegov otac Alija Izetbegović bio u Handžar diviziji". On je dodao da je ponosan što pripada srpskom narodu koji ima veliku slobodarsku tradiciju i koji je najvećim delom u bivšoj Jugoslaviji nosio antifašističku borbu, zbog čega, kako je ocenio, ne može biti zločinački i genocidan. "Srpski narod je slobodarski jer je slobodu želeo da podeli i živi sa drugim narodima u Jugoslaviji, ali drugi to nisu hteli", naveo je Dodik. Dodik je ranije izjavio da će sarađivati sa specijalnim predstavnikom Evropske unije (EU) u Bosni i Hercegovini Peterom Sorensenom ako bude poštovao Dejtonski sporazum i ustavno uređenje BiH i ne bude nastojao da kreira novi politički sistem. Dodik je kazao da je bilo kakvo nametanje rešenja za RS neprihvatljivo, poručujući da će predstavnici RS biti partneri Sorensenu ako on "ne bude kopija visokih predstavnika u BiH". "Sorensen je izbor Evropske komisije, koja je u mnogim zemljama prisutna, pa tako i u BiH ima svoju misiju, čiji je on glavni čovek", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci. Predsednik RS je istakao da Sorensen, kao ni aktuelni visoki predstavnik Valentin Incko, "neće moći da koriste bonska ovlaštenja, jer ona i ne postoje", dodajući da u RS niko neće prihvatiti eventualne smenjivanje izabranih zvaničnika. Savet EU za spoljne poslove imenovao je Petera Sorensena za svog specijalnog predstavnika u BiH od 1. septembra. Visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU u BiH Valentin Incko predaće Sorensenu mandat specijalnog predstavnika EU 31. avgusta, ali će Incko ostati visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH sa nepromenjenim mandatom. Govorećo o formiranju vlasti na nivou BiH, Dodik je ponovio stav da je BiH složena državna zajednica i da njeni entiteti i predstavnici tri konstitutivnih naroda moraju da daju svoje legitimne predstavnike u zajedničke organe vlasti. On je optužio političare iz Sarajeva da pokušavaju da promene način konstituisanja državnih institucija tako da "BiH bude država". "BiH nikada neće biti država. Ona je državna zajednica koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda i može da funkcioniše samo na način predviđen Dajtonom, uz paritet i poštovanje političkih predstavnika koji imaju 50 posto plus jedan glas", istakao je Dodik. On je poručio da BiH nema niti će ikada imati državnu vladu, već samo Savet ministara. Prema njegovim rečima, minimum uslova za razgovore o formiranju vlasti na državnom nivou je da Srbima u Savetu ministara pripadnu četiri ministarstva, među kojima i ministarstvo inostranih poslova, a da kandidat Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) bude predsedavajući Saveta ministara. "Svaka druga ponuda je neprihvatljiva i predstavlja eksperimentisanje i gubljenje vremena. Dok se princip predstavljanja dva entiteta i tri naroda poštovao, ranije se i u težim uslovima formirala vlast na nivou BiH, ali danas političari iz Sarajeva nastoje da promene način konstituisanja zajedničkih organa", ocenio je predsednik RS.

Oštre reakcije RS na podršku Sarajevskog festivala generalu Divjaku

Predstavnici organizacija boraca, porodice poginulih i bivših logoraša iz Republike Srpske (RS) ocenili su da je neprihvatljivo to što je Sarajevski filmski festival (SFF) zloupotrebljen u političke svrhe davanjem podrške ratnom generalu Armije BiH Jovanu Divjaku. Ratni general Armije BiH Jovan Divjak osumnjičen je za ratni zločine nad vojnicima bivše JNA u Dobrovojačkoh ulici u Sarajevu 1992. godine. On u Beču očekuje odluklu o izručenju pošto je zadržan po poternici Srbije. Predstavnici Boračke organizacije Republike Srpske (BORS), Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila i Saveza logoraša RS naveli su da je krajnje neprihvatljivo to što se na zvaničnom sajtu SFF izražava žaljenje zbog toga što ove godine ne prisustvuje i Divjak. Te organizacije ocenjuju da je time manifestacija kulture upoterbljena za jednostrane političke ciljeve, umesto da bude most pomirenja i razumevanja među narodima. Predsednik BORS Pantelija Ćurguz rekao je da u Federaciji BiH postoji "politički projekat" da se svaka situacija, pa i kulturne manifestacije, koriste kako bi se Srbi prikazali kao agresori na BiH, "bez obzira na gnusnost i monstruoznost zločina nad Srbima u BiH". Ćurguz je poručio da RS takvim nastojanjima mora pružiti otpor, zlažući se za istinu i pravdu. "To ima politički cilj: da se odbrani nešto što još nije ni procesuirano. Umesto da upute apel da slučaj "Dobrovoljačka" bude na sudu, oni lobiraju... i vređaju srpske žrtve rata u Sarajevu", ocenio je Nedeljko Mitrović, predsednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS. Mitrović je pozvao predstavnike Srbije da ne učestvuju u takvim manifestacijama. Direktor Narodnog pozorišta RS Nenad Novaković rekao je da je podrškom Divjaku "devalvirana značajna manifestacija kulture".

Građani BIH ne znaju prava, ukazuju na korupciju

U BiH 60 odsto građana veruje da korupcije ima u zdravstvu, a 50 odsto ne zna prava pacijenata, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije Centri civilnih inicijativa (ČI). Predstavnici te nevladine organizacije danas su na banjalučkom Trgu Krajine građanima delili bedževe "Ne dajem mito" i knjižice u kojima su osnovna prava pacijenata. Predstavnik ČI Dario Jovanović rekao je da je po korupciji zdravstvo jedna od vodećih oblasti, a građanima se ukazuje na besmislenost davanja mita radi dobijanja zdravstvene usluge koja je besplatna. "Građani su neretko i sami inicijatori korupcije, ne samo u zdravstvu već i u drugim oblastima. Korupcija u BiH je gorući problem koji treba sistemski rešiti, zakonski uokviriti i taj zakon primenjivati", kazao je Jovanović novinarima. On je još kazao da u BiH nije doneta ni jedna ozbiljna presuda zbog korupcije, ističući da je ključ suzbijanja adekvatno suđenje tog krivičnog dela. ČI je u protekla dva meseca potpisala memorandume sa 17 zdravstvenih ustanova o saradnji u borbi protiv korupcije i obaveštavanju pacijenata o pravima.

Popis stanovništva BiH dogodine

Savet ministara BiH je utvrdio Predlog amandmana na Zakon o popisu stanovništva po kojem će popis biti od 1. do 15. oktobra 2012. godine. Savet ministara BiH je na predlog Agencije za statistiku utvrdio Predlog amandmana na Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH 2011. godine. Savet ministara BiH će predlog amandmana uputiti Parlamentarnoj skupštini BiH. Poslednji popis stanovništva u BiH sproveden je pre 20 godina, 1991. godine.

Istraga protiv Svetozara Marovića i porodice

Crnogorsko Vrhovno državno tužilaštvo vodi finansijsku istragu protiv potpredsednika vladajuće Demokratske partije socijalista Svetozara Marovća, njegovog sina Miloša i strine Mirjane, objavio je podgorčki list "Dan" Pozivajući se na svoja saznanja, list takođe navodi da je na listi "krupnih riba" protiv kojih će uskoro biti pokrenut sudski postupak i biznismen Naser Keljmendi, za koga se tvrdi da, zajedno sa sinovima, poseduje veliku imovinu u Ulcinju i Podgorici. List "Dan" procenjuje da su Marović i članovi njegove porodice, kao i Keljmendi i njegovi sinovi "krupne ribe" na koje je mislila vrhovni državni tužilac Crne Gore Ranka Čarapić kada je nedavno rekla da će do kraja jula ili polovine avgusta biti obelodanjeni još neki slučajevi organizovanog kriminala.

Poslanici CG moraju da napuste upravne odbore

Poslanici Skupštine Crne Gore moraju do 1. novembra da se odreknu članstva u upravnim odborima javnim preduzećima, čime će ostati bez značajnih ličnih prihoda. Takvu obavezu predviđaju izmene i dopune Zakona o konfliktu interesa, koje je, na sednici Skupštine, obrazložio ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Ivan Brajović. Poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Milutin Simović demantovao je medijske navode da ta partija pokušava da odgodi donošenje inoviranog Zakona o konfliktu interesa, i to navodno zbog toga što u upravnim odborima najviše ima upravo njenih poslanika. Crnogorski mediji ranije su objavili da članovi pojedinih upravnih odbora kao naknadu za tu vrstu anganžmana mesečno primaju po nekoliko stotina do 3.500 evra.