SVET

Norvežanin Brejvik osvetio Srbe ????

Nervoza na berzama zbog duga SAD

Nemci imaju najduži godišnji odmor u EU

Tužen NATO zbog ubistva civila u Libiji

U Grčkoj za deset godina 1,3 odsto stanovnika manje

Nemci sve stariji stupaju u brak

Vatikan povukao ambasadora iz Irske

Epidemija bakterije Eceh završena

Masovnog ubicu pokrenulo Kosovo, a poštuje Karadžića

Norvežanin Brejvik osvetio Srbe ????

Anders Bering Brejvik, osumnjičen za bombaški napad na sedište norveške vlade i masovno ubistvo 76 ljudi na ostrvu Utoja, izjavio je na prvom pojavljivanju pred sudom u Oslu, da je "morao je da spasi Norvešku i zapadnu Evropu od muslimanske okupacije". Priznao je da mu nije bio cilj da ubije što više ljudi nego "da masovnim ubistvima nanese velike gubitke vladajućoj Radničkoj partiji, kako bi u budućnosti zaustavila svoju ideologiju uništenja norveške kulture, masovnog uvoza muslimana". Ova njegova izjava je prva stavka za analitičare, koji sada traže odgovore, zašto se dogodio ovaj masovni zločin u Norveškoj. Niko od eksperata za bezbednosti i terorizam više ne smatra da je ubica Anders Brejvik lud, već da je stvorio novu vrstu političkog nasilja, koje može da poprimi planetarne razmere. Policija je Brejvika opisala kao "hrišćanskog fundamentalistu" s kontakima s descničarskim krugovima. Istraga treba da otkrije da li je Anders Brejvik imao kontakte sa nemačkom desnicom i da li je planirao atentat na nemačku kancelarku? U međuvremenu uhapšen je njegov saučesnik iz Poljske. Brejvik se, naime, u svom manifestu poziva i na stranke i pokrete kao što su Engleska odbrambena liga, otvoreno antiislamski pokret u Britaniji i holandska Slobodarska partija koju predvodi Gert Vilders i koja pruža podršku manjinskoj vladi u ovoj zemlji. Brejvik je u sudnicu broj 828 priznao da ima dve desničarske organizacije, čiji je cilj da spasi Evropu od islama. On je tražio da saslušanje bude javno za propagiranje svoje ideologije i antimuslimanskih stavova. Svoje političko viđenje Evrope i Norveške terorista je objavio u studiji sa nazivom "2083 - Evropska deklaracija nezavisnosti" od 1.500 stranica. U toj studiji se, između ostalog, tvrdi da je Srbija jedina pokušala da spreči prodom radikalnog islama u Evropu, ali da je 1999. godine bombardovanje NATO u tome zaustavljena. Brejvik čak 300 stranica svoje studije posvećuje srpskom pitanju. U svom ''Manifestu'' je napisao da SAD već dve decenije guraju muslimane na Stari kontinent, jer žele islamizacijom da sruše Evropsku Uniju. Pomenuo je nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja je dala podršku usvajanju ''užasnog Lisabonskog sporazuma'' i time uticala na "arabizaciju Evrope". Brejvik je, kažu stručnjaci, rešio da pokrene revoluciju u Evropi protiv globalizma, multikulturalizma i islama, razočaran učešćem Norveške u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine. Sam Brejvik tvrdi da mu je okidač za ovaj krvavi pohod bilo NATO bombardovanje Srbije 1999. godine! - Potpuno je neprihvatljivo to što su Amerika i Zapadna Evropa bombardovale našu srpsku braću. Sve što su oni hteli jeste da deportuju albanske muslimane nazad u Albaniju. Kad su Albanci to odbili, Srbi nisu imali drugog izbora nego da upotrebe vojsku. Nedopuštanjem Srbiji da reši problem na svojoj suverenoj teritoriji zapadni režimi iskopali su grob za Evropu. Napravili su budućnost u kojoj će nekoliko mini-pakistanaca na kraju biti stvoreno u svakoj zapadnoevropskoj prestonici (misli na bombaše samoubice). To je neprihvatljivo, potpuno neprihvatljivo - naveo je Brejvik. Ubica pominje Srbiju od, kako kaže, drugog velikog talasa džihada 1071-1683. On navodi istorijske činjenice u vezi sa turskim osvajanjem Balkana, pominje Kosovsku bitku 1389. i kako su Turci vladali Srbijom pet vekova. Piše i o ratovima na Balkanu 90-ih. Tvrdi da je Bosna istorijski srpska zemlja, što je, navodno, utemeljeno na tome što su Južni Sloveni naselili Balkan u sedmom veku. A kao dva najveća plemena navodi Srbe i Hrvate. - Bosna je bila srpska i samo srpska. Nije bilo nijednog muslimana i to 500 godina, sve dok Turci nisu osvojili Balkan - navodi Brejvik, uz detaljnu istoriju BiH, preko rata 90-ih do sada. On se lukavo koristi istorijskim činjenicama, kao, recimo, onom o poturčenju Srba i Hrvata, kako bi pronašao opravdanje za svoje sumanute ciljeve. Norvežanin naglašava i to da je "prva stvar koja je urađena u BiH kad je Zapad rešio da uvede demokratiju u toj zemlji, odnosno da uspostavi muslimansku vladavinu, bilo "proterivanje Ive Andrića iz škola", kog naziva balkanskim Šekspirom. Kad je reč o istoriji Kosova, Brejvik piše da su prema podacima iz 12. veka Srbi bili većina na Kosovu i da je tako bilo do 20. veka. On dalje navodi istorijske činjenice da su Albanci porazili Srbe tako što su rađali tri puta više dece i državnom politikom koja je vođena protiv srpskog življa. Monstrum poredi i Jevreje pod nacistima u Nemačkoj sa Srbima danas pod Albancima na Kosovu. Rešenost velikih sila da Kosovo postane samostalna država Brejvik naziva neoprostivim potezom i tvrdi da je to samo još jedan korak u islamizaciji Evrope. On za Albance tvrdi da su "poznati kao kriminalci koji se bave prodajom droge". Kosovo vidi kao prvu veliku pobedu evropskog islama od otomanske okupacije Krita 1669. godine. Kao rešenje, monstrum je ponudio proterivanje svih muslimana iz Evrope i postavljanje nacionalističkih vlada koje bi postavile "sistem između liberalnog i konzervativnog". Kad uspostavi svoj sistem, Brejvik kaže da će narodima i pojedincima nacionalistima koji su u zapadnoevropskim zatvorima biti plaćena odšteta i upućeno javno izvinjenje. - Odšteta od 500 milijardi evra biće plaćena srpskom narodu za ratne zločine koje je počinio NATO, po naređenjima SAD i kulturalmarksista tokom ratova na Balkanu. Amerika i sve evropske zemlje koje su u NATO platiće obnovu srpskom narodu. Alternativa je da evropske zemlje u NATO plate manju sumu (50 milijardi evra za obnovu) pod uslovom da daju vojnu podršku za oslobađanje Kosova i ostatka Balkana od muslimanske vladavine - navodi, između ostalog, ubica iz Osla. Brejvik, takođe, navodi da bi voleo da upozna papu ili ruskog premijera Vladimira Putina, za koga kaže da deluje kao "pravedan lider vredan poštovanja". Među onima koje bi još voleo da upozna pominje i Radovana Karadžića. Analitičari sada upozoravaju da Brejvik ima tajnu podršku građana u Evropi, jer u Holandiji vlada zavisi od koalicionog partnera desnice, u Mađarskoj je desnica na vlasti, u Nemačkoj i Freancuskoj su Merkelova i Sarkzoi prošle godine napustili multikulularnu politiku i krenuli u progon muslimana. Sve su to činjenice za koje Vojin Dimitrijević, beogradski analitičar terorizma kaže da su odraz zle kobi NATO bombarodavanja Srbije i medijskog rata koji je vođen protiv Srba kao hrišćanskog naroda, zbog muslimanskih Albanaca i Bošnjaka. Činjenica je da Zapad od kraja Drugog svetskog rata štiti naciste, od kraja 20. veka štiti islamizirane ratne zločince, kakav je Hašim Tači, od njih pravi političare i to u građanskoj Evropi koja zna istinu ne prolazi nekažnjeno. Nažalost, stradaju nevini da bi vladari sveta shvatili da ne mogu sa zločincima da biju bitku za demokratiju. Marko Lopušina

Nervoza na berzama zbog duga SAD

Nervoza oko isteka roka za povećanje gornje granice zaduživanje SAD zahvatila je Vol Stit i oborila akcije industrijskih kompanija sa liste Dau Džonsa za gotovo 200 poena. Kako Vašington ne pokazuje znake da će naći rešenje, finansijski analitičari kažu da su ulagači na berzama sve zabrinutiji. Akcije padaju četiri uzastopna dana, a pad je svakog dana sve veći. Previranja na tržištima pokazuju da uveliko počinju da se pokazuju posledice političke bitke između vlade predsedika Baraka Obame i republikanaca oko podizanja granice zaduženosti SAD. Ostalo je samo pet dana da državna blagajna proveća granicu zuduživanja ili da se suoči sa neuspunjenjem obaveze plaćanja dospelih dugova, kome nema presedana i koje bi zadalo nepredvidive udare ekonomiji. Analiticari kažu da će nervoza na tržištima samo rasti. Mada niko ne paniči, finansijski profesionlalci koji rukuju svakodnevim ulaganjima Amerikanaca - penzijskim i univerzitetskim fondovima i drugim instrumentima - kažu da zabrinutost njihovih klijenata jača iz dana u dan. U Vašingtionu, republikanci ne odustaju od zahteva za dubokim rezovima u državnim izdacima u zamenu za svoje glasove za podizanje granice zaduženosti. Pod snažim uticajem pokreta "čajanke" koji zagovara malu vladu i male poreze, republikanci ne pristaju na plan predsedika Baraka Obame za uravnoteženim pristupom smanjenju deficita koji uključuje manje državne trškove uz povećanje poreza. Obmama želi da se sadašnja granica do koje država može da se zaduži - koja je zakonom postavljena na 14.300 milijardi dolara - podigne za najmanje još 2.400 milijardu dolara. To bi bi bilo dovoljno da zadovlji potrebe trezora do 2013. godine, odnoso posle sledećih izbora.

Nemci imaju najduži godišnji odmor u EU

Zaposleni u Nemačkoj imaju, zajedno sa Dancima, najduži plaćeni godišnji odmor u Evropskoj uniji (EU) koji u proseku traje 30 dana. Po istraživanju radnog vremena u EU koje je napravila Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova (Eurofound) iz Dablina, a čije delove prenose nemački mediji, Nemci godišnje imaju 10 prazničnih dana i 40 plaćenih neradnih dana. U proseku, zaposleni u EU imaju 10,5 plaćenih prazničnih dana i 24,8 dana plaćenog godišnjeg odmora. Zaposleni u članicama EU na jugu Evrope imaju znatno manje plaćenih neradnih dana - Grci 23 dana odmora i 10 dana praznika, Portugalci 22 dana odmora i 11 dana praznika. Duži od proseka EU je samo odmor u Nemačkoj i Danskoj (po 30 dana), kao i u Italiji (28 dana). U većini zemalja EU zaposleni imaju između 23 i 25 dana odmora. Najkraće godišnji odmor je u Estoniji i na Kipru (20 dana), a zatim u Slovačkoj i Rumuniji (21 dan). Dugačak odmor odražava se i na broj godišnjih radnih sati. U Nemačkoj zaposleni rade u proseku 1.659 sati godišnje - 49 sati manje od proseka EU. Najveći broj radnih sati tokom godine imaju zaposleni u Rumuniji (1.864) i Poljskoj (1.856). U "novim" članicama EU se načelno radi znatno duže i tamo zaposleni imaju, u proseku, 103 sata rada godišnje više nego zaposleni iz starih članica EU. Zaposleni u Rumuniji u proseku rade godišnje 263 sata duze nego Francuzi. Međutim, to ne govori ništa o privrednoj moći pojedinih država, naglašava se u istraživanju, jer konkurentnost svake privrede zavisi od produktivnosti, troškova proizvodnje, tehničkog napretka i kvaliteta proizvoda. Nemački mediji su posebno detaljno preneli rezultate istraživanja jer je pre dva meseca savezna kancelarka Angela Merkel posredno pozvala Grke i Portugalce da rade više, rekavši da "ko koristi nemačku pomoć, mora zauzvrat više da se potrudi". Povodom novog paketa pomoći prezaduženim zemljama, Grčkoj i Portugaliji, kancelarka je rekla da "ne može da se ima zajednička valuta, a da pri tom neki imaju veoma mnogo odmora, a drugi malo". Mediji su već tada oštro kritikovali kancelarku zbog populizma i ukazali da zaposleni na jugu Evrope rade znatno duže nego u Nemačkoj. Nemci, pokazuje istraživanje, najviše rade prekovremeno - u proseku 2,8 sata duže od prosečne radne sedmice od 37,7 sati, što znači da im je faktičko radno vreme u proseku 40,5 sati. Stvarno nedeljno radno vreme - određeno tarifnim ugovorima plus prekovremeni sati, najduže je u Rumuniji (41,3) i Luksemburgu (40,8 sati), a najkraće je u Finskoj (37,8) i Francuskoj (38 sati).

Tužen NATO zbog ubistva civila u Libiji

Advokati u Briselu podneli su civilnu tužbu protiv NATO-a kojom optužuju Alijansu da je ubila 13 civila u Libiji, uključujući troje dece, tokom bombardovanja jedne rezidencije u toj zemlji. Advokat Marsel Sekaldi rekao je danas da je od Okružnog suda u Briselu tražio i da pošalje dva stručnjaka u Libiju da procene fizičku i psihološku štetu nanetu napadima NATO-a blizu Tripolija u junu, da bi mogao da utvrdi koliku novčanu nadoknadu da traži od Alijanse. Portparol NATO-a, čije je sedište u Briselu, Karmen Romero je rekla da su vazdušni udari u Libiji upereni isključivo protiv vojnih ciljeva i da se veoma vodi računa da se izbegnu civilne žrtve. Zapadne vazdušne snage bombarduju Libiju skoro pet meseci, uz mandat Ujedinjenih nacija, kojim im je odobreno da se preduzmu sve nephodne mere za zaštsitu civila u Libiji od napada snaga lojalnih libijskom vođi Muameru Gadafiju.

U Grčkoj za deset godina 1,3 odsto stanovnika manje

Grčka ima 10.787.690 stanovnika, što je 1,3 odsto manje nego 2001. godine, pokazuju preliminarni rezultati popisa održanog od 10. do 24. maja, koje je objavio grčki zavod za statistiku (ELSTAT). Grčka je 2011. imala 10.934.097 stanovnika i izgubila je 146.407 stanovnika za deset godina. Popis pokazuje i da u zemlji ima više žena (50,8 odsto) nego muškaraca (49,2 odsto). U Atici, regionu u kojem je Atina, živi najviše stanovnika Grčke - 35,34 odsto, dok su najmanje naseljena severna ostrva u Egejskom moru, gde živi svega 1,83 odsto ukupnog stanovništva Grčke. Za sada su zvanično objavljeni podaci o popisu po opštinama, te još nema zbirnih, za gradove. Tako, u glavnom gradu, centralna opština Atina je sa 655.780 stanovnika i dalje najnaseljenija u zemlji, ali je i broj njenih stanovnika opao u odnosu na 2001. kada ih je bilo 789.166. Srednja klasa i bogatiji su se odselili u predgrađe i ostavili centar grada turistima, siromašnima i ilegalnim migrantima. Opština Atina nije više najgušće naseljena jer ima 16.830,4 stanovnika po kvadratnom kilometru. Ispred nje je sada opština Kalitea, takođe u glavnom gradu, sa 21.067,6 stanovnika po kvadratnom kilometru. Popis će biti dopunjen 2012. godine socijalnim i ekonomskim podacima, navela je grčka statistička uprava.

Nemci sve stariji stupaju u brak

Građani Nemačke sve su stariji prilikom stupanja u brak, saopštio je Savezni ured za statistiku u Vizbadenu. Tako su 2009. muškarci koji su se prvi put ženili u proseku imali 33, a žene su pri sklapanju braka u proseku imale 30 godina. Starosni prosek "mladenaca" znatno je porastao proteklih decenija. Muškarci su na ulasku u brak 1991. godine imali u proseku 29, a žene 26 godina. Dvadeset godina ranije, 1970. muškarci su se venčavali sa u proseku 26, žene sa 23 godine. U Nemačkoj je prošle godine sklopljeno 382.000 brakova, i taj broj je sa neznatnim promenama postojan poslednjih 10 godina. U međuvremenu je, međutim, vidno opao broj razvedenih brakova. Dok je 1999. još bilo razvedeno 214.000 brakova, 2009. je broj parova koji su odlučili da sudski prekinu zajednički život iznosio 185.800. Istovremeno se produžilo trajanje razvedenih brakova - dok je 1992. u proseku svaki razvedeni par u braku proveo 11 gdina i šest meseci, 2009. je taj prosek iznosio 14 godina i četiri meseca. Od parova koji su se u Nemačkoj razveli prošle godine, polovina ima decu mlađu od 18 godina.

Vatikan povukao ambasadora iz Irske

Vatikan je odlučio da povuče svog ambasadora iz Irske, nakon optužbi da Sveta stolica sabotira napore katoličkih sveštenika da prijave slučajeve seksualnog zlostavljanja policiji. Te optužbe čule su se u irskom parlamentu pre dve nedelje kada je irski premijer Enda Keni izjavio da u današnje vreme "vatikanskom kulturom dominiraju loša komunikacija, elitizam i narcizam". U jednom poverljivom pismu Vatikana iz 1997. godine irskim sveštenicima se pored drugog nalaže da slučajeve seksualnog zlostavljanja dece razmatraju isključivo u skladu sa kanonskim pravom uz upozorenje da je prijavljivanje takvih slučajeva policiji u suprotnosti sa tim zakonom. Premijer Keni rekao je da kanonski zakon "ne važi u Irskoj" i obećao da će se založiti za usvajanje zakona kojima bi neprijavljivanje slučajeva zlostaljanja dece, čak i kada informacije potiču iz ispovesti svešteniku, bude krivično delo. Irski ministar spoljnih poslova Emon Gilmore zatražio je potom objašnjenje od vatikanskog ambasadora Đuzepea Leance, ali odgovor, i pored najava da će uslediti "kad dođe vreme", nije stigao. Vatikanski radio objavio je danas da je Leanca vraćen u Rim. Ovo je prvi put u poslednjih 17 godina, koliko Irsku potresaaju skandali vezani za sveštenike umesane u pedofiliju, da se na odgovornost poziva Vatikan, a ne lokalno sveštenstvo.

Epidemija bakterije Eceh završena

Epidemija bakterije Eceh, odgovorne za smrt 126 osoba u Evropi i Nemačkoj i za infekciju nekoliko hiljada ljudi, završena je, saopštio je nemački Sanitarni institut Robert Koh. "Nekoliko slučajeva infekcije veoma žestokom formom Eceha je registrovano poslednjih nekoliko nedelja", piše u saopštenju i dodaje da je poslednji slučaj zabeležen pre tri nedelje, 4. jula. Pošto od tada nije registrovan novi slučaj, Institut je naveo da je "epidemija završena". "To je kraj najveće epidemije Eceh u Nemačkoj", rekao je predsednik Instituta Rajnhard Berger. Stanje se i dalje "intenzivno prati", navodi se u saopštenju. Prema konačnom bilansu Instituta, epidemija je ubila 76 ljudi u Evropi, a 4.321 čovek je zaražen. U Nemačkoj je umrlo 50, a 3.469 je inficirano. Među njima, 852 osobe su imale teške komplikacije - otkazivanje bubrega i neurološke probleme.

Masovnog ubicu pokrenulo Kosovo, a poštuje Karadžića

Rat za Kosovo i Radovan Karadžić se pominju u tekstu na 1.518 stranica čiji je autor masovni ubica iz omladinskog kampa u Norveškoj, osumnjičen i za bombaški napad u petak u Oslu. Pod simbolom crvenog "gvozdenog krsta" - nacističkog odlikovanja, i pod naslovom "2083: Evropska deklaracija nezavisnosti", Anders Bering Breivik - uhapšen pošto je sistematično pobio više od 80 dece, devojaka i mladića, naziva sebe "Pravednim vitezom", prenosi na svom sajtu američka Tv-kuća CNN. Ubica za sebe kaže da je "jedan od nekolicine vođa Nacionalnog i sve-evropskog patriotskog pokreta otpora. On predviđa građanski rat u Evropi u tri faze, a završetak 2083. godine, iskorenjivanjem marksista i progonom muslimana, uz državne udare širom kontinenta. Autor nadugo piše o tome zašto mrzi muslimane koje naziva pogrdnim imenima. Među osobama koje bi želeo da upozna je i haški otpuženik Radovan Karadžić. Breivik negira da je Karadžić, kako piše, "masovni ubica i rasista", već će on, kako ističe, "zbog napora da oslobodi Srbiju islama, uvek biti smatran i zapamćen kao časni krstaški ratnik i evropski ratni heroj". Autor kaže da je krenuo u akciju kada se "moja vlada (Norveške) umešala" u napad NATO tokom rata za Kosovo 1999. ciljajući "našu srpsku braću koja su htela da isteraju islam deportujući albanske muslimane natrag, u Albaniju". Objašnjenje ubilačkog napada na omladinski politički kamp je u citatu gde Breivik osuđuje premijera Norveške Jensa Stoltenberga i njegovu Laburističku stranku zbog "kulturnih marksističko-multikulturalističkih ideala" i zbog indoktrinacije omladine tim idealima. U tekstu je i predviđanje da će, ako preživi napade, što mu se i desilo, biti prezren: "ne samo što će me prijatelji i porodica prezirati i nazivati čudovištem, već će ujedinjeni svetski multikulturalni mediji imatu pune ruke posla da me... satanizuju". U tekstu su i upozorenja kojih se treba pridržavati tokom pripreme izrade bombe. Tekst koji je u obliku dnevnika, sadrži užurabne zapise počev od 2. jula, autor pominje kako iskopava skriveno oružje i priprema bombe - i tako sve do 22. jula, dana napada. Poslednji zapis je na dan napada, u petak: "Verujem da je ovo moj poslednji zapis. Sad je petak, 22. jul, 12:512 sati". Od 1999. godine sedam atentata u skandinavskim zemljama Sedam atentata dogodilo se od 1999. godine u skandinavskim zemljama, piše agencija Frans pres, posle bombaškog napada u centru Osla i pucnjave u predgrađu tog grada u kojoj je život izgubilo 93. ljudi - U junu 1999. godine, dvoje novinara i njihov osmogodišnji sin su ranjeni kada je eksplodirao njihov automobil u predgrađu Stokholma. Pre toga više neonacističkih organizacija je upućivalo pretnje smrću bračnom paru, nakon što je u švedskom dnevnom listu Ekspresen (Edžprešen) objavljena istraga o diskografskoj kući iz Milana koja je objavljivala pesme koje hvale "belu rasu". Samo tri dana kasnije, dvoje policajaca je teško ranjeno u Malmeu u eksploziji jednog automboila u trenutku kada su oni vršili rutinsku proveru tog vozila. - U oktobru 2002. godine, u samoubilačkom napadu na jedan tržni centar u Helsinkiju poginulo je sedmoro ljudi, a više od 80 je povređeno. Motivi bombaša-samoubice, 19-godišnjeg studenta hemije Petrija Gerta koji je takođe stradao u napadu, nikada nisu utvrđeni. - U septembru 2006. tiz automatskog oružja je pucano na sinagogu u Oslu. Žrtava nije bilo, a uhapšeno je troje ljudi za koje se sumnja da su planirali napade i na američku i izraelsku ambasadu u Oslu. - Poslednjeg dana 2008. godine, 31. decembra, dvoje Izraelaca je ranjeno kada je na njih u tržnom centru u gradu Odense u Danskoj pucao jedan Palestinac, revoltiran izraelsko-palestinskim sukobom. U januaru 2010. godine on je osuđen na 10 godina zatvora. - U jednom hotelu u Kopenhagenu, 10. septembra 2010. godine bomba je eksplodirala u rukama jednog Belgijanca čečenskog porekla, Lorska Dukajeva. Osuđen je za pokušaj atentata na danski dnevni list Jilands Posten koji je objavio karikature proroka Muhameda. - U Stokholmu, 11. decembra 2010. godine Šveđanin iračkog porekla Tajmur Abdulvahab razneo se eksplozivomu. Pre toga dvoje ljudi je ranjeno kada je eksplodirao njegov automobil udaljen 300 metara. U pismu koje je napisao neposredno pre toga, Abdulvahab je najavio da će preduzeti akcije u znak osvete zbog "rata protiv islama" koji je vodila Švedska u Avganistanu.