KANADA

Toronto i Montreal među najskupljima u svetu

Grupa DžA BU sa Đokovićem u Montrealu

Harper podjednako voljen i omržen

Prvo dobili otkaz a potom milione na lutriji

Film Rejčel Vajs otvara festival u Torontu

Roman Vaščuk novi ambasador Kanade u Srbiji

Nastavnici jednoglasno protiv snimanja na časovima

Mornarica i vazduhoplovstvo ponovo postaju 'kraljevski'

Serija poštanskih maraka Made in Canada

Naredne izbore treba tehnološki modernizovati

Vankuverski aerodrom dobio oficijelnog hroničara

Više od polovine Kanađana boluje od bar jedne hronične bolesti

Toronto i Montreal među najskupljima u svetu

Studija švajcarske kompanije UBS Njealth Management Research, svrstala je i dva kanadska grada među dvadeset svetskih metropola najskupljih za život - Toronto se našao na devetoj poziciji, dok je Montreal sedamnaesti. Prvo mesto pripalo je glavnom norveškom gradu Oslu, da bi sledeća dva bila rezervisana za švajcarske gradove Cirih i Ženevu. U prvih deset nalazi se još tri skandinavska grada, Kopenhagen, Oslo i Helsinki, a potom su tu i Tokio, Sidnej i Singapur. Ali, treba znati i da plate u ovim gradovima prate troškove života. Najviša primanja imaju zaposleni u Cirihu, Ženevi i Kopenhagenu, a Toronto i Montreal nalaze se na 14, odnosno 15. mestu. Kupovna moć, dakle, uglavnom prati uvećane troškove, pa za svoju zaradu najviše mogu da priušte žitelji Ciriha, Sidneja i Luksemburga. Montreal i Toronto nimalo ne zaostaju svojim jedanaestim mestom. Najjeftiniji je život u Mumbaiju, Manili i Delhiju, gde su i plate u skladu sa tim.

Grupa DžA BU sa Đokovićem u Montrealu

U prošlom broju, objavili smo o uspehu pesme ĐOKER grupe DžA BU posvećene Novaku Đokoviću, koja se njemu jako dopala, tako da ju je stavio na sajt. Ali to nije sve. Torontski bend JA BOO (DZA BU) je prošlog vikenda proveo na Rogers Cup-u u Montrealu, gde je vatreno navijao za Novaka Đokovića. Na veliku radost članova grupe, imali su prilike da mu lično čestitaju pobedu nad Congom u zvaničnom susretu koji se odigrao pred par stotina navijača ispred stadiona Uniprix. Nole je, izašavši pred obožavaoce glasno upitao: "Gde je bend, gde je bend?"proprativši pitanje uzvikom "Ale, ale!". Izgrlivši se sa šampionom, bend je Noletu poklonio CD sa delom još neobjavljenog materijala, i naravno, pesmom ĐOKER, posvećenom prvom reketu sveta. Tokom poziranja za kameru, Đoković je, uvek spreman na šalu, skandirao: "Dža Bu! Dža Bu!". Dobro raspoloženje i benda i pobednika Rogers Cup-a evidentno je na fotografiji kojom je ovekovečen njihov prvi susret. Pesmu možete čuti na: http://www.youtube.com/njatch?v=TkJ4ClljDzzaMs&feature=related JA BOO njeb site: www.jaboomusic.com

Harper podjednako voljen i omržen

Najnovija ispitivanje javnog mnjenja koje je sprovela kompanija Angas Rajd, pokazuje da je mišljenje o Stivenu Harperu kao premijeru u potpunosti podeljeno i da ga u najbolje kanadske premijere u poslednjih pedeset godina svrstava otprilike isto onoliko građana koliko misli da je on najgori. Najomiljeniji premijer ostaje Pjer Trudo, za koga je takvo mišljenje iznelo preko trećine anketiranih građana, dok je Brajan Malruni zadržao vodeću poziciju na suprotnoj strani liste. Harper na obe strane liste zauzima drugo mesto. Najviše poverenja u Harpera imaju žitelji Alberte, Manitobe i Saskačuana, gde ga svaki treća osoba smatra za najboljeg premijera. Žiteljima atlanskog dela zemlje i Kvebeka, pak, najmanje se dopada Harperov način rada. Predsednik kompanije Agas Rajd, Mario Kanseko objašnjava da premijer Harper još uvek nije ostavio svoj lični pečat, poput Ustava koji je ostao iza Trudoa, ili bitke za nacionalno jedinstvo, koja je karakterisala vladavinu Žana Kretjena. On veruje da će Harper u naredne četiri godine uspeti to da ispravi i da će i iza njega ostati nešto da pamte buduće generacije.

Prvo dobili otkaz a potom milione na lutriji

Deset Kanađana koji su jednog jutra ove nedelje dobili otkaz, samo nekoliko sati kasnije saznali su da su dobili premiju od sedam miliona kanadskih dolara na lutriji, saopštio je njihov poslodavac firma SMART. SMART je naveo da je zbog transfera dela aktivnosti u Meksiko nekoliko desetina zaposlenih u sedištu u Otavi dobilo otkaz od septembra.

Film Rejčel Vajs otvara festival u Torontu

Britanska špijunska priča "Page Eight", sa Bilom Najijem i Rejčel Vajs u glavnim ulogama, zatvoriće idućeg meseca međunarodni filmski festival u Torontu Projekcija filma, u kojem igraju i Ralf Fajns, Majkl Gambon i Džudi Dejvis, označiće kraj festivala, koji traje od 8. do 18. septembra. Na programu filmske smotre su i triler "Trespass" sa Nikol Kidman i Nikolasom Kejdžom, drama o Vini Mandeli "Vini" sa Dženifer Hadson i Terensom Hauardom, "Mashine Gun Preacher" sa Džerardom Batlerom, akcioni film "Killer Elite" sa Džejsonom Stejtamom i Robertom De Nirom i komedija "Hysteria" sa Megi Džilenhal i Hjuom Dansijem. Publika u Torontu imaće priliku da pogleda i dokumentarni film o grupi "U2" "From The Sky Down", koji će otvoriti festival.

Roman Vaščuk novi ambasador Kanade u Srbiji

Za novog ambasadora Kanade u Srbiji imenovan je Roman Vaščuk (Njaschuk), saopštilo je večeras kanadsko ministarstvo spoljnih poslova u Otavi. Na najvišoj diplomatskoj dužnosti u ambasadi Kanade u Beogradu Roman Vaščuk naslediće Džona Morisona koji je bio ambasador od jula 2008. godine. Vaščuk je, takođe, akreditovan kao ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u Crnoj Gori i Makedoniji. Roman Vaščuk je iskusni diplomata sa 25-godišnjom karijerom. U Ministarstvu spoljnih poslova i trgovine radi od 1987. godine. Od 1988. do 1991. službovao je u Moskvi, a potom tri godine radio u Otavi u sektoru za istočnu Evropu. U ambasadi Kanade u Ukrajini, odakle potiče njegova familija, radio je četiri godine (1994-1998) kao politički savetnik i politički program menadžer. Na kraju tog mandata, 1998. godine dobio je jednu od četiri godišnje nagrade koje dodeljuje Profesionalna asocijacija zaposlenih u oblasti spoljnih poslova koja je tada brojala više od 4.000 članova.Zanimljivo je da je jedan od članova žirija bio i poslednji kanadski ambasador u bivšoj Jugoslaviji (1990-1992) Džems Biset . Roman Vaščuk je potom radio u Otavi u sektoru za Evropsku uniju i sektoru za planiranje. Od 2002. do 2007. bio je politički savetnik, a zatim ministar-savetnik u Berlinu. Prethodne tri godine do postavljenja za ambasadora u Srbiji proveo je na visokim dužnostima u Otavi. Roman Vašcuk je diplomirao i magistrirao istoriju na Toronto univerzitetu. Oženjen je i otac dvoje dece.

Nastavnici jednoglasno protiv snimanja na časovima

Na godišnjem skupu Federacije nastavnika osnovnih škola Ontarija, jednoglasno je odlučeno da se što hitnije zatraži jasan stav škola i školskih vlasti po pitanju neovlašćenog snimanja video i audio zapisa na časovima i da se predvide kazne za učenike koji to rade. Kako se napominje, u najvećem broju slučajeva nastavnici ne primete da ih učenici snimaju i toga postanu svesni tek kada se snimak nađe na Jutjubu. Po rečima Mardž Mekferlejn, predsednice sindikata iz Haltona, školske vlasti će morati da reaguju brzo, efikasno i stalno, u skladu sa napretkom tehnologije koju učenici koriste. Ona tvrdi da neki školski odbori svojom politikom i dokumentima obuhvataju jedino obrazovnu tehnologiju, a ne i raznorazne aparate i sredstva kojima se učenici služe. Ima slučajeva da đaci otvaraju Fejsbuk naloge sa potpuno neprimerenim sadržajima i aktivnostima, sve pod imenom svojih nastavnika, da učenici prave posebna mesta za vređanje nastavnika i tako dalje. Ima i drugačijih primera, pa tako u regionu Jork učenici i roditelji na početku školske godine potpisuju formular sa jasno preciziranim uputstvima o korišćenju tehnologije. Inače, Ontarijski nastavnički koledž nedavno je preporučio nastavnicima da ne stupaju u kontakt sa svojim učenicima preko Fejsbuka. Pored mogućih zloupotreba oko neovlašćenog pravljenja i postavljanja snimaka na društvene mreže, upotreba tehnoloških pomagala u učionici otvara i brojna druga pitanja. Tako, recimo, snimanje predavanja fakultetskih profesora može biti predmet rasprave o intelektualnoj svojini ili, eventualno, čak i otvoriti pitanje slobode govora na visokoškolskim institucijama.

Mornarica i vazduhoplovstvo ponovo postaju 'kraljevski'

Ministar odbrane Piter Mekkej u Halifaksu je najavio da ispravlja istorijsku grešku i vraća kanadskoj mornarici i vazduhoplovstvu oznaku 'kraljevski'. On smatra da je ukidanje prepoznatljivih oznaka i uniformi imalo u suštini i na mnogo načina demorališući efekat, ali da se nada da će ovaj potez povratiti makar deo pozitivnih osećanja koja su postojala od samog osnivanja kanadskih oružanih snaga i uspostaviti vezu između današnjih vojnika i nacionalne vojničke tradicije. Odluka o ukidanju prideva kraljevski doneta je 1968. godine, u vreme liberalne vlade, a po ideji ministra odbrane Pola Heljera. Tada su Kraljevsko kanadsko vazduhoplovstvo, Kraljevska kanadska Mornarica i Kanadska vojska objedinjeni pod imenom Kanadske oružane snage. Heljer kaže da je u tom trenutku to svakako bio najbolji potez za nacionalne interese i za vojsku, koja je delovala razjedinjeno, zainteresovana samo za dobrobit svog roda. Ministar Mekkej, sa svoje strane, ne nalazi opravdanje za tadašnji potez vojnog rukovodstva, jer smatra da oružane snage treba da sarađuju i funkcionišu skladno, integrisano u operativnom smislu i što je najvažnije, efikasno kada je u pitanju razvijanje formacija i saradnja na svim nivoima. Predstavnici Bloka Kvebekva smatraju da se radi o skupom vladinom pokušaju dodvoravanja monarhiji i jačanja veza sa njom, za koji vlada premijera Stivena Harpera nije nikoga konsultovala. Odluka sa sobom nosi izdvajanje novca za promenu znački, logoa i svega ostalog sa imenom oružanih snaga, umesto da se novac preusmeri u za pomoć vojnicima koji dolaze iz misija i njihovim porodicama

Serija poštanskih maraka Made in Canada

Najpoznatiji kanadski pronalasci dobili su svoje mesto na najnovijoj seriji maraka Pošte Kanade. Pored smartfona Blekberija, ovog puta tu su svoje mesto našli i električna rerna, invalidska kolica na električni pogon i pejsmejker. Po rečima Džima Filipsa, direktora za sektor maraka, ova serija prikazuje spoj nauke i kreativnosti koji je izmenio živote ljudi kako u Kanadi, tako i u svetu. Električnu rernu osmislio je Tomas Ahern, 1892. godine, tvorac pejsmejkera bio je dr Džon Hops, 1950. godine, dve godine kasnije plodni pronalazač Džordž Klajn napravio je električna kolica za kvadriplegičare, dok je Blekberi stvoren u firmi Riserč in Moušn, 1999. godine. Svi ovi pronalasci bili su plod dugih i mukotrpnih napora da se zamisao sprovede u delo. U ranijim serijama poštanskih maraka već su svoje mesto dobili telefon, kao i sportovi lakroz, ringet i košarka.

Naredne izbore treba tehnološki modernizovati

U izveštaju o izborima održanim 2. maja, prvi čovek izborne komisije Mark Mejrand izneo je inicijativu da treba modernizovati izbornu proceduru, započeti testiranje procesa onlajn glasanja i skidanje zabrane sa objavljivanja privremenih izbornih rezultata. On naglašava da uvođenje novina u izbornu proceduru zavisi od izmene zakona, te se zalaže da se zajedno sa pralamentarcima radi na pripremanju narednih izbora. Mejrand veruje da će za dopunske izbore koji se budu održavali posle 2013. godine, moći da se obezbedi dozvola za testiranje glasanja preko interneta. Što se tiče skidanja zabrane sa objavljivanja rezultata u izbornim jedinicama u jednom delu zemlje, praktično pre zatvaranja glasačkih mesta u drugim regionima, Mejrand insistira da je to gotovo postalo neminovno, ako se uzme u obzir raširenost upotrebe socijalnih mreža i sve što to sa sobom nosi. Takođe, izveštaj sugeriše da bi poslanici i senatori trebalo da sagledaju i mogućnost onlajn nominacija, uz elektronske potpise, posebne pogodnosti za glasanje u ruralnim i udaljenim naseljima, kao i fleksibilniji rad komisija. Majski izbori su, inače, koštali 291 milion dolara. Na njima je glasalo gotovo 15 miliona birača, procentualno najmanje u Nanavutu, 45,7, a najviše na Ostrvu princa Edvarda, preko 73 odsto upisanih birača.

Vankuverski aerodrom dobio oficijelnog hroničara

Džeger Mah, 29, iz Port Albernija, Britanska Kolumbija, koji se inače bavi video produkcijom, dobio je zadatak da bude oficijelni hroničar aerodroma u Vankuveru. On će tu, ali i na čitavom kompleksu na Si Ajlendu, provesti narednih osamdeset dana i sakupljati i pričati priče o putnicima i zaposlenima koji dolaze i prolaze kroz ovu vazdušnu luku. Mah, koji se unapred raduje ovom svom interesantnom zadatku, kaže da u svojoj glavi već ima na stotine ideja za priče o ljudima koji čine da se avioni i ljudi kreću. On će biti smešten u aerodromskom hotelu Fermont i imaće novac da se prehrani.

Više od polovine Kanađana boluje od bar jedne hronične bolesti

Veoma zabrinjavajuće zvuči podatak iz jedne Deloitove studije da više od polovine Kanađana boluje od barem jedne hronične bolesti. Pre svega dve godine, taj broj je bio manji za pet odsto. Stručnjaci napominju da je ovo jedna od neminovnih posledica starenja nacije. Najčešće hronične bolesti su razni oblici artritisa, kadiovaskularne bolesti, respiratorne bolesti, poput astme, kao i dijabetes i mentalne bolesti. Ovom studijom bilo je obuhvaćeno deset zemalja, u kojima su hronične bolesti bile dijagnostifikovane počev od 40, u Meksiku, pa do 55 u SAD-u i Nemačkoj. Istraživanjem su, takođe, bili obuhvaćeni stanovnici Kine, Francuske, Brazila, Belgije, Luksemburga, Portugala i Švajcarske. Mark Fem, jedan od direktora Deloita za Kanadu, kaže da ovako visoke stope obolelih od hroničnih bolesti ostavljaju negativne posledice i na ekonomski i na socijalni aspekt društva. Troškovi lečenja rastu i za terapiju koja se finansira iz džepa samog pacijenta, ali i za čitav sistem zdravstvene zaštite. Po rečima dr Džefa Turnbula, predsednika Medicinske asocijacije Kanade, objašnjava da je porast stope obolelih od hroničnih bolesti jedna od posledica napretka zemlje. Pojedine bolesti bile su ranije opasne po život pacijenta, ali sada se došlo do toga da sa njima može da se živi godinama. Takođe, životni vek Kanađana se produžio, što se neminovno čini da hronične bolesti budu sve češće. On smatra da bi ovi pokazatelji trebalo da doprinesu da sistem zdravstvene zaštite počne prilagođavanje drugačijim zdravstvenim problemima građana i da se sve više okreće tretiranju hroničnih stanja u kućnim ili komunalnim uslovima, koji su mnogo jeftiniji od bolničkih. Što se tiče procene kvaliteta zdravstvenog sistema u zemlji, ispostavlja se da svaki drugi anketirani Kanađanin smatra da sistem zaslužuje ocenu A ili B. U odnosu sa prethodnu anketu sličnog tipa, obavljenu pre dve godine, ovo predstavlja značajan pomak na bolje, pošto je tada tek 43 odsto dalo zdravstvu najviše ocene. No, ako se ocene porede sa drugima u svetu, onda se vidi da ima mnogo boljih. Luksemburg se tu našao na ubedljivo prvom mestu, sa 69 odsto najviših ocena, a pre Kanade su se još plasirali Belgija, Švajcarska i Francuska. Ko je za utehu, zdravstvom je u susednim SAD zadovoljno tek 22 odsto anketiranih Amerikanaca.