REGION

Profesori u CG kritikuju politički dogovor oko jezika

BiH rizikuje da izgubi gotovo 100 miliona evra pomoći

Policija u Budvi razbila lanac prostitucije

U Sloveniji 15,2 odsto više ilegalnih prelazaka granice

Podignuta optužnica za terorizam protiv tri osobe u BiH

Server: Završena je era podele Balkana

Vlada CG predložila izmene Zakona o opštem obrazovanju

Profesori u CG kritikuju politički dogovor oko jezika

Pojedini profesori književnosti kritikuju politički dogovor vlade i opozicije kojim se u školama od septembra pored obaveznog crnogorskog jezika uvodi nastava na srpskom i drugim jezicima koji su u službenoj upotrebi u Crnoj Gori. Profesori su saglasni u oceni da će primena političkog dogovora, koji treba da se realizuje za dve nedelje pred početak školske godine, izazvati konfuziju kod dece, nastavnika i roditelja, te da će "probleme osetiti najosetljiviji deo društva - deca". Profesor crnogorske književnosti na Filozofskom fakultetu u Nikšiću Tatjana Bečanovic kazala je agenciji Beta da politički dogovor "nastavalja sa odvajanjem dece", čime su "široko otvorena vrata nacionalizmu: crnogorskom, srpskom, bošnjačkom i hrvatskom". "Kompletan obrazovni sistem, zasnovan na građanskim principima, okrenut je naopako. Sada se u crnogorsko školstvo uvode nacionalistički principi", kaze Becanović, i prognozira da je "sledeći korak uvođenje veronauke u škole". Vlast i opozicija postigli su juče načelan dogovor po kojem je crnogorski jezik u školama obavezan, dok će đacima, koji to žele biti omogućena nastava na srpskom i drugim jezicima u službenoj upotrebi u Crnoj Gori. Školovanje na srpskom jeziku jedan je od uslova opozicije za podršku izbornom zakonu čije je usvajanje nedavno odloženo po sedmi put, a od koga zavisi dobijanje datuma za pregovore o članstvu sa Evropskom unijom (EU). Profesorica Bečanović, kao i njena koleginica iz budvanske gimnazije "Danilo Kiš", Božena Jelušić smatraju da je "nemoguće pripremiti plan i program za ovu školsku godinu i odrediti nastavnike koji će predavati srpski jezik". Profesorica Jelušić u izjavi za Betu ukazuje da u Crnoj Gori postoji "ozbiljna manjina" onih koji žele da govore po "novoj jotaciji i sa novim slovima," i smatra da je tako standardizovani jezik trebalo proglasiti "svečanim, pro-tokolarnim jezikom države Crne Gore, a ne jezikom obrazovanja". Đaci u osnovnim školama u Crnoj Gori od septembra će po prvi put učiti crnogorski jezik i književnost, a udžbenici štampani na crnogorskom jeziku od ponedeljka su u prodaji. Od ove školske godine osnovci će učiti azbuku od 32, umesto dosadašnjih 30 slova, a slovo 'đ' će imati veću primenu u pisanom jeziku. Pravilima je učenicima omogućeno da koriste jotovanu i nejotovanu varijantu jezika, pa će oni na primer učiti da je pravilno "đe" i "gdje", "medvjed" i "međed" i moći će da biraju koju varijantu reči će koristiti.

BiH rizikuje da izgubi gotovo 100 miliona evra pomoći

Šef Delegacije Evropske unije u BiH Renzo Davidi upozorio jeda bi BiH mogla da izgubi gotovo 100 miliona evra evropske pomoći zato što vlasti još nisu postigle dogovor o IPA fondovima za 2011. godinu. "Proces programiranja aktivnosti koje bi bile realizovane iz datih EU fondova počeo je ranije tokom ove godine i trebalo je da bude okončan do 1. jula, međutim uključeni akteri iz BiH do sada nisu postigli sporazum u pogledu projekata koji bi se finansirali iz ovih EU fondova", saopštio je Davidi. On je dodao da "Bosna i Hercegovina tako rizikuje da izgubi 96 miliona evra pomoći na štetu svojih građana". "Kroz predviđene projekte bi, između ostalog, bile osnažene službe pravosuđa i javne uprave, pomognut razvoj srednjih i malih preduzeća, finansirana izgradnja puteva, te održavanje voda i upravljanje otpadnim materijalom, kao i pomoć obrazovanju, socijalnoj inkluziji i zapošljavanju građana BiH", naveo je Davidi. On je ukazao da je EU izuzetno zabrinuta jer bi usled stalnih političkih prepiranja građani BiH mogli da budu "kažnjeni". Istakao je takođe da će tokom avgusta ponuditi pomoć u pronalaženju kompromisnog rešenja i izrazio nadu da će "politički lideri biti u mogućnosti da svojim građanima na ovom konkretnom primeru pokažu da su evropske integracije i dalje prioritet za BiH". Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je namenjen ciljanom pružanju pomoći zemljama koje su kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo u EU, u periodu od 2007. do 2013. godine. Od 2007. godine, Bosni i Hercegovini je do sada dodeljeno 295 miliona evra pomoći. U periodu od 2007. do 2013. godine, Bosna i Hercegovina ima pravo na pomoć EU u vrednosti više od 660 miliona evra, saopšteno je danas iz delegacije EU u Sarajevu.

Policija u Budvi razbila lanac prostitucije

Budvanska policija razbila je danas lanac makroa i prostitutki koji su tokom sezone radili na području Budve. Istražni sudija Osnovnog suda u Kotoru Špiro Pavićević potvrdio je agenciji Beta da je policija podnela krivične prijave protiv više osoba i da je on odredio pritvor Milenku Bukiliću iz Podgorice i Mariji Obradović iz Loznice zbog sumnje da su počinili krivično delo posredovanja u prostituciji. Bukilić je u bekstvu, kazao je Pavićević i dodao da su sve saslušane prostitutke strane državljanke. Pavićević zbog "delikatnosti podataka" i istrage koja je u toku, nije želeo da saopšti više detalja, a policija se do sada nije oglasila tim povodom. Portal Vijesti objavio je da je reč o "dobro organizovanoj mreži", kao i da je više osoba iz Budve podvodilo prostitutke klijentima po ceni od 100 evra i više. Prema saznanjima portala, prostitutke će biti deportovane iz Crne Gore, a za Bukilićem koji je u bekstvu, biće ra-spisana poternica.

U Sloveniji 15,2 odsto više ilegalnih prelazaka granice

Slovenačka policija je ove godine zabeležila 416 nedozvoljenih prelazaka državne granice ili 15,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Među državljanima balkanskih država u ilegalnim prelascima granice prednjače Srbi, a slede Hrvati, Albanci, stanovnici Kosova i Turske. Za najveći broj ilegalnih prelazaka odgovorni su državljani Avganistana zbog sve lošijih uslova za život u njihovoj zemlji. Najveće povećanje ilegalnih migracija je zabeleženo u junu kada se njihov broj u poređenju sa junom prošle godine povećao čak za 49 odsto. Slovenačka policija je zabeležila i četrdeset odsto više nedozvoljenog nastanjivanja u svojoj državi. Slovenija leži na Balkanskom putu kojim građani trećih država pokušavaju na nedozvoljen način ući u države EU. Njena granica sa Hrvatskom je zadnja prepreka za ulazak u prostor Šengena, a Slovenija je ciljna država samo za lica sa prostora bivše Jugoslavije dok ostali nastavljaju put pre svega u Austriju i Italiju. Slovenačka policija je u matične države u ovoj godini vratila 817 ilegalnih migranata među kojima je najviše bilo građana Hrvatske, Srbije, Makedonije i BiH. U čitavoj EU je u prvoj četvrtini ove godine boravilo 82.200 ilegalnih migranata.

Podignuta optužnica za terorizam protiv tri osobe u BiH

Tužilaštvo BiH podiglo je prošle nedelje optužnicu protiv trojice državljana BiH koji se terete za terorizam, finansiranje terorističkih aktivnosti i nedozvoljeno držanje oružja ili eksplozivnih materija. Optužnice su podignute protiv Zijada Derviševića iz Travnika, Sefera Amela iz Travnika i Saše Bonića iz Zenice. Njih trojica terete se da su početkom aprila planirali teroristički čin tako što je Dervišević prikupio novac koji je predao Amelu da plati za postavljanje eksplozivne naprave pod vozilo Pere Mamića, zastupnika u Skupštini Zeničko-dobojskog Kantona. Navodi se da su oni prethodno pratili Mamića, a potom planirali napad i nabavili minsko-eksplozivnu napravu "paštetu" koju su postavili 11. aprila pod točkove vozila kojim se Mamić dovezao na parking u Zenici ispred zgrade kantonalne vlade. Naprava je aktivirana kada su u vozilo ušli zastupnici Ivo Tadić i Pero Mamić, koji su u eksploziji povređeni. Kako saopštilo Tužilaštva BiH, tim terorističkim činom optuženi su nameravali da ozbiljno zaplaše stanovništvo, a sprečavanjem formiranja organa vlasti u Federaciji BiH da naruše i unište osnovne strukture te države. U optužnici se takođe navodi i da je Amel 14. aprila u svojoj kući u Travniku ilegalno nabavio i držao 46 komada bojevih metaka kalibra 7,9 milimetara i tri ručne bombe. Optužnica je prosleđena Sudu BiH.

Server: Završena je era podele Balkana

Ekspert za regionalna pitanja i rešavanje konflikta vašingtonskog Instituta za mir Danijel Server izjavio je u Ohridu da smatra da je era podele Balkana završena i da je ovo vreme reintegracije. Na konferenciji povodom desete godišnjice potpisivanja Ohridskog sporazuma kojim je 2001. okončan oružani sukob u Makedoniji, Server je kazao da aktivnosti treba usmeriti ka održavanju državne strukture Balkana kakva je danas. Na skupu u Ohridu bio je i američki diplomata Džejms Perđu, pre deset godina posrednik u pregovorima vlasti Makedonije i pobunjenih Albanaca. Ukazavši da su u regionu bila četiri rata, on je ocenio da bi se u Makedoniji dogodio peti da nije bilo Ohridskog dogovora. Dvodnevnoj konferenciju nisu prisustvovali potpisnici dogovora Branko Crvenkovski - sada lider Socijaldemokratskog saveza, Arben Džaferi - bivši lider Demokratske partije Albanaca, i tadašnji premijer lider VMRO DPMNE Ljupčo Georgievski, a nije došao ni sadašnji aktuelni premijer Nikola Gruevski. U sukobima između pripadnika albanske manjine i makedonskih vlasti 2001, koji su trajali šest meseci, poginulo je 80 ljudi. Sukob je okončan dogovorom u Ohridu 13. septembra 2001. godine kojim su Albancima, koji čine četvrtinu ukupnog broja stanovnika Makedonije, data veća prava.

Vlada CG predložila izmene Zakona o opštem obrazovanju

Vlada Crne Gore u sredu je saopštila da je predložila izmene Zakona o opštem obrazovanju, prema kojima će se nastava u školama izvoditi i na srpskom jeziku, kao jeziku u službenoj upotrebi. Predlog izmene Zakona je utrđen posle jučerasnjeg dogovora premijera Igora Lukšića sa predstavnicima tri opozicione stranke o tome da se u nastavu uvedu srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik. Svi ti jezici su po Ustavu Crne Gore jezici u službenoj upotrebi, dok je crnogorski službeni jezik. Predlozeno je da u izmenjenom, 11. članu Zakona o opštem obrazovanju piše da će se nastava izvoditi na crnogorskom jeziku, ali da se, "imajući u vidu istu lingvističku osnovu, nastava izvodi i na srpskom jeziku, kao jeziku u službenoj upotrebi". "Poštujući prava manjinskih naroda, nastava se izvodi i na bosanskom, albanskom i hrvatskom jeziku, kao jezicima u službenoj upotebi", piše u predlogu izmene zakonskog člana koji je utvrdila Vlada Crne Gore. Skupština Crne Gore će najverovatnije do kraja avgusta održati sednicu na kojoj će razmatrati izmene Zakona o opštem obrazovanju, tako da nastava nesmetano počne 1. septembra.