Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Švajcarci pazare kod komšija |
|
Krcatim
gradskim autobusima stanovnici Ženeve svakodnevno idu na drugu obalu jezera,
na kupovinu u Francuskoj.
Parking kraj francuskog supermarketa je preplavljen vozilima sa švajcarskim
registarskim tablicama jer su tamo cene upola manje.
Vrednost švajcarskog franka je u oštrom usponu za 18 odsto u odnosu na evro
za poslednjih 12 meseci, dok svetski investitori kupuju milijarde franaka
jer je to sigurno utočište za kapital kada akcije i obveznice gube vrednost
pod udarima američke i evropske finansijske krize.
Uz to, zbog procvata švajcarske privrede, cene robe u Švajcarskoj su ionako
više nego u susednim zemljama. Ali, sada su astronomske, rasteruju turiste,
suzbijaju izvoz i šalju stotine hiljada Švajcaraca preko granice - u
Francusku, Nemačku, Italiju i Austriju, u potrazi za jeftinijom robom koja
se plaća evrima.
Ciriški dnevnik "Tages Ancajger" je nedavno objavio spisak na kojem je i
šporet koji u radnjama lanca "Ikea" u Nemačkoj košta 549 evra, a u
Švajcarskoj dvaput više - 1.299 franaka (1.140 evra).
Dezodorans koji u Nemačkoj košta 2,15 evra, u Švajcarskoj je 5,90 franaka
(5,16 evra), a dečije auto-sedište koje se u Nemačkoj prodaje za 104,90
evra, u Švajcarskoj košta 239 franaka (209 evra).
Švajcarski franak je nastavio da jača u odnosu na ostale glavne valute, iako
je Švajcarska Narodna banka pokušala da ga ove nedelje oslabi.
Vlada je uz to u sredu najavila da će potrošiti dve milijarde franaka (1,75
milijardi evra) od očekivanog ovogodišnjeg suficita da se suprotstavi usponu
franka i spase poslove sa svoje strane granice. Johan Šnajder-Aman, ministar
ekonomije, opisao je to kao "hrabar i impresivan korak" čiji je cilj jačanje
izvoza i turizma.
Ispred samousluge "Karfur" u Francuskoj, softverski inženjer Marko Bonifaci
se bori sa četiri kese prepune pršute, brokola i testenine. Na leđima mu je
ranac pun kus-kusa, dinja, konzervi kukuruza, a za ranac je privezan veliki
plastični sud sa tečnim deterdžentom za posuđe.
"Ovako se veoma štedi novac", rekao je on dok se sa suprugom Martom vraća u
autobus.
Čak pola miliona stanovnika Švajcarske, koja ima 7,8 miliona stanovnika,
zbog boljih cena prelazi granicu najmanje jednom mesečno, što domaću
privredu košta blizu tri milijarde franaka (2,6 milijardi evra) godišnje,
kaže Tomas Rudolf, profesor marketinga i maloprodaje na Univerzitetu u Sent
Galenu.
Za Švajcarsku, koja je ponosno odbila integraciju u EU, to je gorka lekcija
o povezanosti evropske privrede.
Jak izvoz, niska nezaposlenost i umeren državni dug su održavali privredu
Švajcarske od kada se oporavila od krize 2009. godine, dok se njeni evropski
susedi rvu sa ogromnim dugovima uz eroziju poverenja prema berzama i prema
sposobnosti vlada da otplate svoje obveznice.
Ženeva i Cirih su dosledno među najskupljim gradovima sveta, a Međunarodni
monetarni fond je prošle godine rangirao Švajcarsku kao 19. najveću privredu
sveta, sa bruto-domaćim proizvodom većim od 487 milijardi franaka (425,8
milijardi evra).
Pošto Švajcarska nije članica EU, njeni građani imaju pravo na povraćaj
19-20 odsto poreza na dodatu vrednost (PDV) kada kupuju u nemačkim,
francuskim, italijanskim i austrijskim prodavnicama.
Računica je za njih povoljna čak i kada plate osam odsto PDV koji Švajcarska
zahteva kada se kupljeno donese preko granice.
Dokaz za to šta jaka valuta čini švajcarskom biznisu jeste stanje tržnog
centra sa 120 prodavnica u Bazelu, u blizini granice Nemačke i Francuske.
Sve što Švajcarci treba da urade jeste da se odvezu još nekoliko minuta od
Trgovačkog centra "Stuecki" i stignu do zone evra gde za moćni franak mogu
kupiti iste pantalone, deterdžent, kontaktna sočiva, šporete i časopise -
upola cene.
U bazelskom klimatizovanom tržnom centru čija je izgradnja koštala više od
četvrt milijarde franaka, svega nekoliko mušterija luta elegantnim hodnicima
od stakla i čelika, kraj novog modela BMV koji je takođe na prodaju.
Ciriška firma "Lokejšn grup" je na osnovu studije maloprodaje proglasila taj
tržni centar "sramotom", rekavši da bi se najmanje odselila jedna trećina
onih koji su iznajmili prostor, da to mogu, jer posluju "znatno lošije od
najgorih očekivanja", delom zbog kursa franka.
Švajcarski potrošači, posebno oni koji žive dalje od granice, sve su više
ljute na firme koje drže visoke cene iako zarađuju na uvozu zahvaljujći
velikoj kupovnoj moći franka.
Jak franak najteže pogada manje trgovci i prodavnice u blizini granice koje
ne prodaju hranu, jer su lanci koji trguju namirnicama donekle zaštićeni
vladinim ograničenjem uvoza robe kao što su meso i drugi sveži proizvodi. |
Danci najsrećniji u Evropi, Nemci najveći pesimisti |
|
Uprkos dužničkoj krizi i nesigurnosti finansijskog tržišta, dve
trećine Evropljana oseća se srećno i zadovoljno.
Rezultati studije hamburske Fondacije za pitanja budućnosti pokazuju da su
Danci najsrećniji Evropljani - čak 96 odsto anketiranih stanovnika te zemlje
reklo je da je srećno.
Za njima su, uprkos teškim krizama koje potresaju njihove zemlje, Grci (80
odsto) i Italijani (79).
Nemci su pak, kako je ocenio naučni rukovodilac fondacije, profesor Ulrih
Rajnhart, "potvrdili da ih s pravom bije glas da su pesimisti". Samo 61
odsto Nemaca kaže da je srećno.
Gori rezultat imaju još samo Poljaci - srećnima se oseća 50 odsto, i Rusi -
37 odsto.
U svim zemljama žene su u načelu srećnije od muškaraca, a stanovništvo sela
srećnije od žitelja gradova.
Pored toga, u svim evropskim državama su parovi srećniji od samaca, a oni
koji bolje zarađuju, srećniji su od ljudi čija su primanja mala.
Mladi su najsrećniji deo stanovništva u svim zemljama, i sa najviše nade u
budućnost.
Celokupna studija Fondacije za pitanja budućnosti, za koju je anketirano
15.000 ljudi u 13 država, biće objavljena najesen. |
NASA izabrala 30 revolucionarnih ideja |
|
Američka
agencija za istraživanje svemira NASA je izabrala trideset vizionarskih
ideja koje bi mogle izazvati revoluciju u istraživanju svemira - kao što su
tehnika za preusmeravanje opasnih krhotina iz Zemljine orbite i novi
pogonski sistemi.
"Ti inovativni koncepti mogu da se konkretrizuju i daju sposobnost NASA-i za
poboljšanje performanse svemirskih misija", navodi u ponedeljak u saopštenju
Bobi Braun, šef tog programa NASA.
Ovi koncepti mogu "dovesti do tehnološkog prodora potrebnog za buduće teške
misije u svemiru", dodao je on.
Svaki odabrani projekat biće finansiran sa oko 100.000 dolara tokom jedne
godine, precizirala je agencija.
Trideset inovativnih ideja odnosi se na razne vrste tehnologije, uključujući
proizvodnju električne energije, pogon i avioniku koji su svi na
"tehnološkoj mapi puta" NASA-e za postizanje strateških ciljeva.
Pored ideje za skretanje orbitalnih krhotina i pogonskih sistema, odabrani
projekti su i za svemirsko odelo sa sistemom stabilizacije da bi se olakšao
rad kosmonauta u mikrogravitaciji, kao i trodimenzionalni štampač za
stvaranje "grudobrana" na drugoj planeti kao što je Mars.
Program pod nazivom "Institut NASA-e za napredne koncepte" (NIAC) je stvoren
1998, a radio je do 2007. kada je zaustavljen na skoro tri godine.
Kongres SAD je 2008. godine zatražio od Nacionalnog saveta za istraživanje
koji je deo Akademije nauka, da proceni efikasnost tog programa.
Posle saslušanja u Pododboru Predstavničkog doma za svemir i aeronautiku,
NASA je 2009. ponovo uvrstia NIAC u budžet za 2011. godinu. |
Politička poruka ne smiruje tržište EU u krizi |
|
Ujedinjeni
francusko-nemački par poslao je u utorak jaku političku poruku o ekonomskom
upravljanju zom evra, ali izostanak konkretnih mera ne može zadovoljiti
tržište gladno za konkretnim koracima za brzo rešavanje krize prezadužnosti.
Pod pritiskom berzi koje su prošle nedelje izbegle krah, predsednik
Francuske Nikola Sarkozi i kancelar Nemačke Angela Merkel su demonstirali
potpuno jedinstvo nudeći niz mera: ekonomsko upravljanje zonom evra,
fiskalno "zlatno pravilo", porez na finansijske transakcije, fiskalnu
konvergenciju.
Te predloge "ekonomskog motora" zone evra pozdravilo je nekoliko vlada.
To je "važan korak ka privrednom ujedinjavanju zone evra", rekao je premijer
Španije Hose Luis Rodriges Sapatero. "Merkel i Sarkozi su utvrdili
zanimljive predloge", ocenio je premijer Holandije Mark Rute.
Međutim, prema nekoliko analitičara, tim predlozima nedostaje sadržine da bi
smirili tržište.
"Najavljen je okvir koji će poslužiti kao reper za sve evropske zemlje i
finansijska tržišta. Već samo to je povoljna odluka, ali đavo je u
detaljima", rekao je za AFP Filip Vehter, direktor za ekonomsko istraživanje
u firmi Natiksis AM.
"Očekujemo mnogo detalja o 'zlatnom pravilu' budžeta koje zemlje zone evra
treba da prihvate. Koji mehanizmi su obavezujući? Koji su izuzeci
predviđeni?", upitao je on.
Prema njegovim rečima, "izjave o tome su veoma nejasne, a treba brzo
razjasniti stvari".
Soni Kapur iz "think tanka" "Re-define" sa sedištem u Londonu, smatra da
"predlog za uvođenje ekonomske vlade (zone evra) koji može biti važan korak
ka čak čvršćem udruživanju, od male je koristi za rešavanje najhitnijih
problema".
Nekoliko zemalja zone evra, pod teretom duga je napadnuto na tržištu, teško
dolazi do finansiranja ili se mora spasavati, dok su berze uzdrmane, a
investitori strahuju za opstanak zone evra.
Samit "nije doneo ništa novo ili korisno", tvrdi Soni Kapur. Iv Mark,
prodavac akcija u firmi "Global Eljuities", kaže da je "pomalo razočaran,
ali oseća se volja da se nešto učini".
Na primer, "zlatno pravilo budžeta" je "u pravom smeru, ali mi znamo da
kriterijumi iz Mastrihta koji su izglasani na referendumu, nisu uvek
poštovani", rekao je on.
"Na srednji rok, to je dobra stvar. To će primorati vlade da finansiraju
svoju politiku", rekao je on.
"Investitori mogu da konačno pitaju šta je poenta tog sastanka: ima dosta
dobrih namera i retorike, kao i obično, ali nema ključnih mera koje mogu
rešiti dužničku krizu i bankarsku krizu", rekao je Nil Mak Kinon, iz ruske
banke VTB Kapital.
Pored toga, Francuska i Nemačka su jasno protive emitovanja "evro-obveznica"
za popunjavanje fonda za pomoć dužnicima.
Ali Rene Defose, strateg za obveznice u Natiksisu, rekao je da "krizu može
ublažiti samo stvaranje tržišta evro-obveznica".
"Ako tržištu kažete da se priprema izdavanje zajedničkih evro-obveznica,
tržište će dvaput razmislite pre no što napadne neku zemlju", rekao je on. |
Napadi u Norveškoj ogolili razmere desnice u Evropi |
|
Nedavni napadi u Norveškoj u kojima je ubijeno 77 ljudi ogolili su rastuće
nezadovoljstvo prema strancima širom Evrope i pretnju nasilnih akcija,
ocenjuje agencija Asošijeted pres (AP) u svom prikazu ekstremne desnice u
Evropi.
Anderš Bering Brejvik je 22. jula u dva odvojena napada u Oslu i na ostrvu
Utoja usmrtio 77 osoba, a u manifestu objavljenom na dan napada pisao je o
opasnosti od muslimanske imigracije u Evropi.
Ljudi rođeni u inostranstvu čine nešto manje od 10 odsto stanovništva EU,
odnosno 47 miliona od skoro pola milijarde građana, pokazuju podaci
Eurostata za 2010. godinu, ali mnogi od njih su poreklom iz drugih evropskih
država.
Udeo stranaca u EU je relativno mali, ali postojano raste, što deluje
uznemiravajuće na neke stanovnike zemalja koje su donedavno bile etnički
vrlo homogene, napominje agencija AP.
Jedan od najglasnijih zagovarača antiimigracione politike u Francuskoj,
bivši vođa Nacionalnog fronta Žan Mari le Pen ocenio je da Norveška "nije
procenila opasnost koju po svet predstavlja masovna imigracija, koja je
osnovni uzrok (napada)".
Ekstremni desničari, koji su malobrojni, ali glasni, mogu da stvore
iskrivljenu, preuveličanu sliku, dodaje AP.
Približavanje stranaka kao što je Nacionalni front sredini političkog
spektra ostavilo je one ekstremnije po strani, što prema oceni analitičara,
može da predstavlja dodatnu pretnju.
"Ti najekstremniji članovi onda su prepušteni sebi, bez uticaja bivših
partijskih kolega, koji bi mogao da dovede do ublažavanja njihovih stavova",
izjavio je analitičar američkog Stratfora Marko Papić.
Širom Evrope i pre napada u Norveškoj zabeležena su prebijanja tamnoputih
navijača, terorisanje gradskih četvrti naseljenih imigrantima, razbijanje
muslimanskh i jevrejskih nadgrobnih spomenika, propovedanje mržnje i
udruživanje na internetu.
Francuska policija koja prati aktivnost ekstremista na internetu zabeležila
je 2010. više od 8.000 prigovora zbog rasističkih i ksenofobnih komentara,
ali je identifikovano samo 10 ozbiljnih pretnji.
U Švedskoj je od 2008. do 2011. godine za 10 odsto smanjen broj krivičnih
dela počinjenih iz mržnje prema strancima, dok je istovremeno aktivnost
ekstremne desnice na internetu kako u Švedskoj, tako i u drugim zemljama,
upadljivo povećana.
Janik Kauzak sa univerziteta u francuskom gradu Perpinjanu, koji proučava
aktivnost ekstremne desnice na internetu ocenio je da povećana aktivnost
desnice na internetu može da ima i pozitivne posledice.
"To može da deluje pročišćavajuće, jer se nasilje izražava rečima. To je
ventil za mržnju koja ne može uvek da bude javno ispoljena", ocenio je
Kauzak.
Napadi na strance i zagovaranje antisemitizma zabeleženi su, između ostalog,
u Rusiji, Poljskoj, Grčkoj i Velikoj Britaniji.
Na zidu koncentracionog logora Mauthauzen u Austriji 2009. godine je
ispisana rečenica koja, prema oceni AP-a, izražava osećanja vrlo ekstremne
desnice: "Ono što su Jevreji bili za naše očeve, muslimani su za nas.
Čuvajte se!"
Ekonomska kriza i njene posledice, kao što je visoka nezaposlenost, mogu da
podstaknu radikalizam i na levici i na desnici, dok agencija AP podseća da
su ekonomske nevolje doprinele usponu nacizma u Nemačkoj dvadesetih godina
prošlog veka.
Istoričari, međutim, smatraju da je Evropa, bez obzira na trenutnu ekonomsku
situaciju i napetost zbog imigracije, danas u boljem opštem stanju i da
postoji veći rizik od eksplozija izolovanih čaura nezadovoljstva.
"Naravno da ima velikih ekonomskih, socijalnih, političkih i kulturnih
problema, ali nismo u fazi fašizma, niti za sada imamo takvu ekonomsku krizu
u svetu", ocenio je Ajo Funke, profesor politikologije na Slobodnom
univerzitetu u Berlinu, specijalizovan za ekstremnu desnicu. |
Krajem 21. veka u Africi četiri puta više stanovnika |
|
Broj stanovnika u Africi će 2100. godine biti četriri puta veći i tada će
tamo živeti svaki treći čovek na zemlji, pokazuje istraživenje Francuskog
nacionalnog instituta za demografska istraživanja.
Prema istraživanju, do kraja 21. veka broj stanovnika u Africi bi trebalo da
se učetvorostruči i bude 3,6 milijardi, za razliku od 2.000 godine kada je
tamo živelo 800 miliona ljudi.
Francuski insitut navodi da će se broj stanovnika posebno povećati u
zemljama podsaharske Afrike, gde danas živi 600 miliona stanovnika, a gde će
2100. godine ukupan broj stanovnika biti čak 3,4 milijarde.
Tako veliki porast stanovnika u Africi se objašanjava velikom stopom rađanja
na tom kontinentu.
"Mada se smanjuje, stopa rađanja u tom regionu je među najvišima u svetu.
Ipak, i sa tim smanjenjem ona je veća nego u drugim područjima. Do porasta
populacije u sledećih nekoliko decenija će doći u onim zemljma gde je stopa
rađanja najviša", kaže naučnik i glavni autor studije Žil Pizon.
Prema podacima do kojih je došao Institut, žene u Nigeriji imaju u proseku
sedmoro dece, u Somaliji 6,4, Kongu 6,1, a u Burkini Faso 5,8.
Pizon naglašava i da će broj stanovnika u Africi porasti uprkos visokom
procentu smrtnosti dece, i velikom broju umrlih od side, od koje je na tom
kontinentu zaraženo 3,9 procenata stanovništva.
Ukoliko se ostvare prognoze Francuskog intituta, Nigerija će posle Indije i
Kine biti treća najmnogoljudnija zemlja na svetu, gde će 2050. godine živeti
433 miliona ljudi. To znači da će u toj zemlji živeti deset milona ljudi
više nego u SAD i samo 80 miliona manje nego u svim zemljama Evropske unije.
Prema pretpostavkama Francuskog insituta, među državama u kojima će 2050.
godine živeti najviše ljudi su Etiopija, Kongo, Tanzanija, i Egipat. |
Loši ekonomski pokazatelji obaraju akcije u Njujorku |
|
Sve više nagoveštaja pogoršanih ekonomskih uslova širom sveta smanjilo je
danas vrednost akcija na američkim berzama na početku trgovanja, posle
naglog pada na azijskim i evropskim berzama.
Nezaposlenost u SAD je ove nedelje veća nego prošle, dok su potrošači pod
većim pritiscima nego što su ekonomisti predviđali. Izveštaji iz Japana i
Velike Britanije ukazuju da je svetska ekonomija u slabljenju pošto
potrošači nerado kupuju.
Povećanje cena hrane, goriva i odeće takođe utiče na porast inflacije.
Po otvaranju njujorške berze industrijski indeks Dau Džons (Donj Jones) pao
je za 2,19 odsto, na 11.160,87 poena, a Nasdak za tri odsto, na 2.436,13
poena.
Na azijskim tržištima japanski indeks Nikei 225 pao je za 1,3 odsto pošto je
u Tokiju saopšteno da je u julu izvoz manji za 3,3 odsto nego u istom mesecu
prošle godine. Južnokorejski indeks Kospi pao je za 1,7 odsto, a indijski
Senseks za 2,2 odsto.
Na londonskoj berzi indeks FSEI-100 je pao za više od tri odsto,
frankfurtski Daks za više od pet odsto, u Parizu CAC-40 više od četiri
odsto, a u Madridu Ibeks 35 za 4,62 odsto.
Usled nestabilnosti berzi, investitori su se okrenuli obveznicima i zlatu
zbog cega je zlato poskupelo na 1.816,40 dolara dok je početkom godine bila
1.400, a prošlog avgusta 1.250 dolara. Kamata na 10-godišnje američke
oveznice pala je na 2,09 odsto sa 2,16 kasno sinoć. Kamata na obveznice pada
kada njena cena raste.
Cena nafte je pala za 2,66 dolara na 84,96 dolara po barelu usled
zabrinutosti da će zbog slabljenja svetske ekonomije biti smanjena potražnja
za energentima.
Akcije su u SAD relativno mirovale ove nedelje. Dau Džons je u utorak pao za
76 poena, a u sredu porastao za četiri, što je prvi put da je od 1. avgusta
taj indeks rastao ili padao za manje od 100 poena. |
Oko 14,7 miliona američke dece siromašno |
|
Oko 14,7 miliona američke dece, ili 20 odsto od ukupne populacije
mlađih od 18 godina, siromašno je, prema studiji Fondacije Eni Kejsi objavljenoj
danas.
U studiji u kojoj je praćeno siromaštvo kod dece između 2000. i 2009. navodi se
da je to povećanje od 2,5 miliona dece od 2000, kada je 17 odsto populacije
mladih u SAD živelo u porodicama sa veoma malim prihodima.
U prvom istraživanju Fondacije o posledicama recesije na decu, zaključuje se da
će deca koja žive u siromašnim porodicama patiti i obrazovno i akademski i
socijalno dugo pošto se njihovi roditelji oporave od posledica krize.
Utvrđeno je da je stopa siromaštva porasla u 38 od 50 američkih saveznih država,
a da u Nevadi živi najveći procenat dece čiji su roditelji nezaposleni ili rade
na poslovima koji ne odgovaraju njihovim sposobnostima.
U toj američkoj državi živi i najveći procenat dece - 13 odsto čiji roditelji su
izgubili kuće jer nisu uspeli da plate ratu za hipoteku, utvrdila je studija.
Zaključuje se takođe da deca iz porodica sa niskim prihodima imaju veće šanse da
odrastu u nestabilnoj sredini, i da češće menjaju škole od svojih bogatijih
vršnjaka.
Kao rezultat, ocenjuje se, oni će imati manje šanse da se uspešno zaposle kad
porastu.
Izveštaj je utvrdio i neke pozitivne pomake u periodu koji je ispitivan, odnosno
opala je stopa smrtnosti beba, dece i mladih u srednjoškolskom uzrastu.
Povećao se, međutim, broj beba koje se rađaju sa nekim zdravstvenim poremećajem. |
|
Oglasavanje Marketing
|