KANADA

Biljni i životinjski svet beži ka severu

Televizija skraćuje životni vek

Umro Džek Lejton

Impresivna lista gostiju za Filmski festival u Torontu

Ljudi kao knjige u biblioteci u Suriju

Posle nuklearne katastrofe u Japanu

Ontarijo finansira lekove protiv pušenja

Zdravstveni radnici protiv kućnih ljubimaca u avionu

Igra slovima za bolje intelektualne sposobnosti

Medveđe šape u ručnom prtljagu

Arheolozi pretražuju lokaciju prvog kanadskog parlamenta

Biljni i životinjski svet beži ka severu

Upozorenja naučnika o uticaju globalnog zagrevanja na živi svet na zemlji sasvim drugačije deluju kada su bazirani na konkretnim podacima iz prirode. Prostim praćenjem broja, učestalosti i kretanja ptica i leptira, na primer, više je nego očigledno da se njihova staništa pomeraju čak i ka predelima gde ih tradicionalno nije bilo. Profesor Džeremi Ker sa Univerziteta u Otavi, tako, ističe da Inuiti u svom okruženju sada imaju biljne i životinjske vrste za koje nemaju reči u svom jeziku. On takođe kaže da je Kanada bila područje pogodno za proučavanje uticaja klimatskih promena na pomeranje biljnih i životinjskih vrsta dalje ka severu, zato što se klima menjala brže i drastičnije nego bilo gde drugde u svetu. Navodi sve vrste leptira, od kojih je jedan džinovski lastin repak, koji su se u poslednjih deset do petnaest godina pomerili za oko 150 kilometara ka severu. Profesor Ker objašnjava da je, sa stanovišta evolucije, to pomeranje jednako sprintu na 100 metara. Ekobiolog Kris Tomas, sa Univerziteta Jork, slično ističe da je brzina pomeranja ka severu dva do tri puta veća nego ranije. Ptice i leptiri su prinuđeni da se dodatno prilagođavaju, pošto se izbor hrane menja u skladu sa otopljavanjem i čini da opstaju samo najotpornije vrste i primerci. Profesor Ker insistira da decu treba učiti da razumeju šta se dešava oko njih, jer je to, za razliku od Fejsbuka, pravi svet.

Televizija skraćuje životni vek

Australijski naučnici sa Instituta za srce i dijabetes u Melburnu, došli su do zapanjujućih rezultata o uticaju gledanja televizije na očekivani životni vek. Svaki sat gledanja televizije posle 25. godine skraćuje životni vek za 22 minuta, a osobe koje sede pred televizorom šest sati u proseku, time sebi skraćuju život skoro za pet godina u odnosu na osobe koje uopšte ne gledaju magičnu kutiju. Negativne posledice ove sve rasprostranjenije navike vezuju se pre svega za nedovoljnu fizičku aktivnost i gojaznost. Istraživač Nevil Oven objašnjava da je u današnje vreme fizička neaktivnost postala opasnost po zdravlje broj jedan, kao što je pre bilo pušenje. On dodaje da se ovi podaci, do kojih su došli na osnovu podataka o Australijancima, mogu smatrati relevantnim i za žitelje Kanade i SAD-a, pošto je životni stil u tim zemljama veoma sličan onome u Australiji.

Umro Džek Lejton

Džek Lejton (61), Lider NDP-a i jedan od najharizmatičnijih kanadskih političara, izgubio je u ponedeljak svoju bitku sa opakom bolešću. Lejton je u junu najavio da se privremeno povlači sa funkcije lidera stranke, ali je izrazio nadu da će se vratiti septembra, kada Parlament bude započeo jesenju sednicu. Na žalost, ovo svoje obećanje neće moći da ispuni. Kao zvanični vođa opozicije, Lejton će biti sahranjen sa svim državnim počastima u subotu, 27. avusta. U saopštenju premijera Stiven Harpera naglašava se da će to biti prilika da Kanađani odaju poštu Džeku Lejtonu za njegov doprinos javnom životu. Državne zastave u čitavoj zemlji ostaće spuštene na pola koplja do sahrane. Porodica je zamolila sve da umesto cveća, daju svoje priloge radnom telu Instituta Brodbent, koji se bavi ispitivanjem politike i ideja društvene demokratije. Već se procenjuje da će ovaj Institut postati svojevrstan Lejtonov legat. U saopštenju porodice stoji da je Lejton otišao mi-rno, okružen čla-novima porodice i onima koje je voleo. U svom oproštajnom pismu, napisanom dva dana pre smrti, Lejton se obraća rečima punim optimizma, ljubavi i ohrabrenja obolelima od raka, svojim stranačkim kolegama, građanima Kanade i svima koje je pogodila njegova borba za zdravlje. Njegovi prijatelji objašnjavaju da je jedan od razloga što nije rekao koji organ je zahvaćen ovom fatalnom vrstom raka, taj što nije želeo da oboleli ne izgube nadu u oporavak. Naprotiv, u svom pismu ističe da je borba protiv raka sve uspešnija i da treba biti optimista. NDP je na svom veb-sajtu otvorila knjigu žalosti u koju svoje duboko poštovanje iskazuju podjednako njegovi poštovaoci i njegovi politički protivnici. Deo iz pismo koje je napisao 2 dana pred smrt: My friends, love is better than anger. Hope is better than fear. Optimism is better than despair. So let us be loving, hopeful and optimistic. And we’ll change the world. Lejton je bio politički aktivan od studentskih dana Džon Gilbert Džek Lejton poticao je iz porodice političara (i deda i otac bili su ministri) i sam je bio aktivno angažovan u politici još od studentskih dana. Lejton, doktor političkih nauka, zastupao je izborni okrug Toronto-Danfort, svojevremeno gradski većnik, zamenik gradonačelnika Toronta i član Parlamenta. Ostaće upamćeno da je NDP na čijem je čelu bio od 2003. godine, maja ove godine ostvarila veliki uspeh, takozvani narandžasti talas, izbivši na drugo mesto ispred do tada dominantnih liberala i po prvi put u svojoj istoriji dobila status službene opozicije. Rođen u Montrealu, odrastao u Hadsonu, najznačajniji pečat ostavio je u Torontu, gde je živeo od 1970. godine. Sa prvom suprugom Seli Halford imao je dvoje dece, Saru i Majkla, a od 1988. godine bio je oženjen stranačkom koleginicom Olivijom Čou. Za njihov brak mnogi su rekli da je bio prava beskrajna ljubavna priča. Porodičnu tradiciju u politici nastavlja njegov sin Majkl, koji je gradski većnik u Torontu. Upućeni ocenjuju da je Lejtonova ogromna zasluga što je svojom harizmom uspeo politiku da približi običnom čoveku i običnog čoveka politici.

Impresivna lista gostiju za Filmski festival u Torontu

Organizatori Filmskog festivala u Torontu saopštili su da je veliki broj poznatih ličnosti iz sveta muzike, filma, književnosti i zabave najavio svoj dolazak na ovu veliku godišnju smotru. Tako će se Nil Jang pridružiti reditelju Džonatanu Demu u predstavljanju i diskusiji o filmu "Život Nila Janga", poslednji segment dokumentarne serije o rok legendi. Izuzetan filmski stvaralac Frensis Ford Kopola na festival dolazi sa svojim najnovijim ostvarenjem Tvikst, dok će Salman Rušdi i kanadski reditelj Dipa Mehta dozvoliti da se nasluti kako je u Šri Lanki proteklo letošnje snimanje filma po nagrađivanom Ruždijevom romanu Ponoćna deca. Pored ovih slavnih imena, u Torontu će se naći i glumica Tilda Svinton, dokumentarista Albert Mejzls, predsednik Maldiva Mohamed Našid, Madona, reditelji Verner Hercog i Vim Venders, glumci Bred Pit, Džordž Kluni, Selma Hajek, Ketrin Denev, Antonio Banderas i mnogi, mnogi drugi. Lista filmova koji će biti prikazani takođe je veoma impresivna. Međunarodni filmski festival biće održan od 8-18. septembra.

Ljudi kao knjige u biblioteci u Suriju

U Suriju u Britanskoj Kolumbiji, krajem meseca će proraditi 'humana biblioteka', gde će ljudi moći da budu 'pozajmljeni' kao žive knjige. Korisnici ove neobične biblioteke moći će da izaberu u ponudi ono što ih interesuje i od tih živih knjiga saznaju, iz prve ruke, njihova iskustva u vezi sa slepilom, imigracijom, religijom ili nekim hendikepom, između ostalog. Jedna od bibliotekarki, Melani Houlden kaže da je cilj iskorišćavanje potencijala ljudskih umova, razbijanje stereotipa i uspostavljanje razgovora, uz šoljicu kafe u kafeu biblioteke. Ona napominje da su mnogi pristali da volontiraju. Ova neobična ideja začeta je u Evropi, a na ovim prostorima je uspešno zaživela u biblioteci u obližnjem Kokvitamu i u lokalnom koledžu.

Posle nuklearne katastrofe u Japanu

Kanadska agencija za inspekciju hrane, CFIA, najavila je da će proveriti da li, posle nuklearne katastrofe u Japanu, ima tragova radijacije u lososu ulovljenom kod obala Britanske Kolumbije. Kako napominje Alis Dandžou, portparolka CFIA, u Agenciji ne veruju da će pronaći štetne količine radijacije u ribi. Okeanolozi pozdravljaju ovu meru predostrožnosti, ističući da je dobro što se provera vrši na lososu, ribi koja migrira daleko ka severnim i zapadnim obalama Pacifika, tačnije ka delovima koje presecaju struje koje dolaze iz Japana. Toni Pičer sa Univerziteta Britanska Kolumbija, kaže da postoji mogućnost da su lososi došli u kontakt sa organizmima koji u sebi sadrže radijaciju. Agencija je već proveravala kvalitet vazduha, mleka i artikala uvezenih iz Japana i nigde nije pronađena štetna količina radijacije. Nivo radijacije takođe će se proveravati u severnoameričkom sobu, koji je glavni izvor hrane za mnoge narode u Jukonu, Severozapadnim teritorijama i Aljasci. Koža ovih životinja koristi se za odeću.

Ontarijo finansira lekove protiv pušenja

Počev od 4. avgusta ontarijska vlada će finansirati lekove za prestanak pušenja Čampiks (Champix) i Ziban (Zyban). Ovi lekovi su već godinama na pozitivnoj listi u Kvebeku i Saskačuanu. Ministarka zdravlja Deb Metjuz računa da će to opteretiti provincijski zdravstveni fond sa oko 10-15 miliona dolara, ali se veruje da efekti mogu biti višestruki, jer će ljudi prestajati da puše i n taj način će sprečiti da obole od raka. U provinciji od posledica pušenja umre 13 hiljada ljudi, a bolesti izazvane duvanom koštaju zdravstvo i sistem oko 1,6 milijardi dolara. Medicinska asocijacija Ontarija pozdravila je ovaj potez vlade.

Zdravstveni radnici protiv kućnih ljubimaca u avionu

Kanadska medicinska asocijacija je na svojoj godišnjoj generalnoj skupštini zauzela stav da bi avionske kompanije trebalo da zabrane prevoz kućnih ljubimaca avionom zajedno sa putnicima, kako bi se izbegle moguće alergijske reakcije kod ostalih putnika, koje mogu ići i do anafilaktičkog šoka. Izuzetak su psi vodiči i eventualno neke druge životinje koje imaju svoju posebnu ulogu. Iako avionske kompanije smatraju da svojim korisnicima, ljubiteljima životinja, čine veliku uslugu time što im omogućavaju da se njihovi ljubimci prevoze zajedno sa njima, lekari naglašavaju da ostalim putnicima to može ozbiljno da smeta i da im čak ugrozi život. Takav stav zauzela je Agencija za saobraćaj koja je prošle godine donela odluku da se troje putnika alergičnih na mačke, mogu smatrati za osobe sa posebnim potrebama i da, u skladu sa odgovarajućim federalnim propisima, imaju pravo na odgovarajući smeštaj. Treba napomenuti da time nisu svi sa takvim alergijama automatski proglašeni za osobe sa posebnim potrebama, već da se o svakom posebnom slučaju može donositi odgovarajuća odluka. U Er Kanadi su pre nekoliko godina zabranili pristup životinjama u putničke kabine, ali su tu odluku promenili zbog velikog pritiska putnika. Portparol kompanije Piter Ficpatrik navodi da je u njihovoj dugoj istoriji bilo jako malo slučajeva problema koje su putnici imali zbog alergija na životinje, te da su zbog toga odlučili da dozvoljavaju prevoz ljubimaca zajedno sa putnicima, uz poštovanje strogih pravila, kao i potreba ostalih putnika.

Igra slovima za bolje intelektualne sposobnosti

Naučnici sa Univeriteta u Kalgariju preporučuju Scrabble svima koji žele da očuvaju i podstaknu svoje intelektualne sposobnosti. Profesor psihologije Peni Peksmen i doktorant Ijan Hargrejvz primetili su da su aktivni igrači u stanju da brže i tačnije prepoznaju pravu od lažne reči, da uvide povezanost između slova i da prave anagrame. Sve ove sposobnosti povezane su sa igranjem Scrabble -a, memorisanjem reči i razvijanjem najpovoljnije strategije za pobedu u igri. Naučnici su se zainteresovali za ispitivanje povezanosti igre i intelektualnih sposobnosti zbog jednog svog kolege, pasioniranog i jednog od najboljih igrača ove igre u provinciji. Započeli su istraživanje, kojim je obuhvaćen podjednak broj intelektualno i starosno izjednačenih ispitanika kojima je igra omiljena zabava, kao i onih koji je ne igraju. Naučnici najavljuju nova ispitivanja kojima bi pokušali da utvrde da li bi se ova igra mogla iskoristiti za podsticanje jezičkih sposobnosti.

Medveđe šape u ručnom prtljagu

Neke od aerodromskih priča sasvim sigurno izazivaju nevericu, posebno one o stvarima koje se nalaze u koferima putnika i pokušavaj da se prebace u drugu zemlju. Ovih dana je, tako, carinska kontrola na aerodromu u Vankuveru pronašla tri medveđe šape u ručnom prtljagu jednog putnika za Kinu. Šape su bile obmotane aluminijumskom folijom, pa je neobičan oblik tih paketa na skeneru privukao pažnju službenika i dodatnu kontrolu. Ovaj švercer medveđih šapa mogao bi da bude kažnjen iznosom i do 250 hiljada dolara i zatvorom do šest meseci, pošto je protiv njega podneta krivična prijava. Medveđe šape, genitalije i žučna kesa u Kini imaju izuzetnu medicinsku vrednost, i zainteresovani plaćaju i po nekoliko stotina dolara kako bi od njih napravili jelo. Tržište raste i čak se i organizovani kriminal uključuje u trgovinu.

Arheolozi pretražuju lokaciju prvog kanadskog parlamenta

Arheolozi pretražuju lokaciju na kojoj je svojevremeno bila zgrada prvog stalnog parlamenta tadašnje Ujedinjene provincije Kanade. Zgrada je izgorela do temelja 1949. godine, za vreme protesta besnih Angla, i u požaru je uništeno sve što se tu nalazilo. Arheolozi nisu uspeli da pronađu previše predmeta iz tog perioda, ali su najinteresantniji servis za čaj i jedan par naočara, po kojima može da se odredi da je požar zaista bio veliki, ali i da se tvrdi da su poslanici imali obroke u zgradi. među ostalim predmetima, posebno su interesantni oni iz doba kada je tu bila tržnica, tako da su tu mesarske kuke i pribor, novčići, vaga, pivske boce i vosak za cipele. Očekuje se da bi u donjim slojevima mogla da bude prava riznica predmeta iz tog perioda, pošto je sve ispod nivoa vatre verovatno ostalo netaknuto, poput vremenske kapsule. No, i pored velikog optimizma, arheolozi ne veruju da bi moglo da pronađu ikakav pisani vladin dokument iz tog doba ili neku knjigu iz bogate biblioteke, do sada pronađenih. Stručnjaci su otkrili tunel dug 400 metara, koji je u devetnaestom veku služio za sakupljanje otpadnih voda. Zvaničnici najavljuju da će ga pretvoriti u hodnik u kome će biti stalna postavka predmeta pronađenih na ovom lokalitetu. Radovi bi trebalo da budu završeni 2017. godine, za 375. rođendan Montreala. Luis Potijer, direktor montrealskog arheološkog i istorijskog muzeja Point-a-Kalijer, objašnjava da je za arheologe zgarište veoma interesantno, jer se tu mogu naći nedirnuti čitavi slojevi iz perioda koji je potpuno precizan. Interesantno je da su mnogi tek sada saznali da je Montreal bio sedište parlamenta od 1844-1849. godine. Takođe, još manje ljudi je znalo da se zgrada nalazila na starom parkingu, i to zato što nije bilo nikakvih jasnih oznaka. Parlament se pre toga nalazio u Kingstonu, Ontario, odakle se preselio na lokaciju tadašnje tržnice, između ulica St. Pjer i Mekgil, u dvospratnu zgradu sa karakteristikama neoklasicizma. U toj zgradi su bile donete ključne odredbe prvih kanadskih zakona koji su postavili osnovu za suverenu demokratsku državu. Britanska kraljica Viktorija je izabrala Otavu za glavni grad 1857. godine.