SVET

Pobunjenici tragaju za Gadafijem

Forbs: Angela Merkel najmoćnija žena na svetu

IBM predstavio čipove koji rade po principu ljudskog mozga

Ostavka šefa agencije koja je umanjila rejting SAD

Osnivač Ikee sarađivao s nacistima

Ponuđeno 1,7 miliona dolara za Gadafija

100 godina generala koji je pobedio i Francuze i Amrikance

Helmut Kol oštro kritikuje nemačku aktuelnu politiku

CIA: Rast kineske vojne sile mogao bi da poremeti ravnotežu

Pobunjenici tragaju za Gadafijem

U centru Tripolija je mirno, nema zvukova borbi, dok pobunjenici i dalje tragaju za libijskim vođom Muamerom Gadafijem i njegovim sinovima i spremaju se za okršaj sa snagama vernim Gadafiju u dva kvarta koja su još pod njihovom kontrolom, prenosi novinar Frans presa. U gradu se može čuti samo po neki ispaljen metak, dodao je. Prema navodima više pobunjeničkih boraca, Gadafijeve snage su sada koncentrisane u kvartovima Abu Salim i Hatba Šarkija. Većina njegovih vojnika, opremljenih teškim oružjem, nalaze se u prvom kvartu, dok se u drugom uglavnom nalaze grupe boraca u zasedama bez teškog oružja. Pobunjenicima je, međutim, sada najvažnije da nađu Gadafija i njegove sinove. "Nastavljamo da pretražujemo sve kako bi pronašli Gadafija i njegove sinove. Pronose se glasine da se Seif al Islam (medijski najistaknutiji sin libijskog vođe) sakrio u Abu Salimu, a da je Gadafi na svojom imanju blizu aerodroma", rekao je agenciji Frans pres jedan mladi pobunjenik. On je dodao da niko neće biti miran dok oni ne budu isterani iz zemlje. Kada su pobunjeničke snage zauzele Tripoli, u jakoj ofanzivi koja je počela u subotu, provladine snage su se povukle sto kilometara ka zapadu i zaustavile se kod Ben Džavada. Taj grad se nalazi 140 kilometara istočno od Sirta, Gadafijevog rodnog mesta i njegovog uporišta. Na istoku Libije Francuzi i Britanci u civilu već nekoliko nedelja su raspoređeni uz libijske pobunjeničke snage. Oni su se postavili u krugu rafinerije Zuvajtinah gde se nalazi pobunjenički komandni centar za istočni front, koji je na oko 150 kilometara jugozapadno od Bengazija, sedišta političkog tela libijskih pobunjenika Prelaznog nacionalnog veća. Rafinerija se proteže nekoliko kvadratnih kilometara duž obalu Mediterana i tu je komandni centar Favzija Bukatifa, pobunjeničkog komandanta za ceo taj front. Od kraja aprila Britanija, Francuska, Italija, Egipat i SAD poslale su svoje vojne savetnike da pomognu Prelaznom nacionalnom veću. NATO snage od kraja marta sprovode vazdušne napade na Gadafijeve vojne ciljeve. Poslednjih nedelja u rafineriji Zuvajtinah nalazio se komandni centar za bitku za Bregu, naftni grad koji se nalazi 90 kilometara istočno iz koga su pobunjenici izbacili provladine snage u operaciji sprovedenoj uz vazdušnu podrušku NATO-a.

Forbs: Angela Merkel najmoćnija žena na svetu

Nemačka kancelarka Angela Merkel je najmoćnija žena na svetu, ispred američke državne sekretarke Hilari Klinton i brazilske predsednice Dilme Rusef, pokazuje najnovija godišnja lista 100 najmoćnijih žena na svetu američkog magazina Forbs. Nova direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard je na devetom mestu. Magazin je naveo da žene od 25 do 85 godina kolektivno kontrolišu ukupno 30.000 milijardi dolara. Te žene su političari, generalni direktori, predstavnici medija, umetnici, kao i predstavnici dobrotvornih organizacija. Njihova moć dolazi iz njihovog bogatstva, ali i same moći. Najmlađa je 25-godišnja pop zvezda Lejdi Gaga, koja je na 11. mestu. Najstarija je britanska kraljica Elizabeta Druga (85), koja je na 49. mestu. Prošle godine je Mišel Obama bila na vrhu liste, sada je na osmom mestu. Spisak 12 najmoćnijih žena na svetu: 1. Angela Merkel, nemačka kancelarka 2. Hilari Rodam Klinton, američka državna sekretarka 3. Dilma Rusef, predsednica Brazila 4. Indra Nuji, generalni direktor kompanije Pepsi 5. Šeril Sandberg, generalni direktor društvene mreže Fejsbuk 6. Melinda Gejts, kopredsednik fondacije Bil i Melinda Gejts 7. Sonja Gandi, predsednica Kongresne partije Indije 8. Mišel Obama, prva dama SAD 9. Kristin Lagard, generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda 10. Iren Rozenfeld, generalni direktor kompanije Kraft Fuds 11. Lejdi Gaga, pop pevačica 12. Džil Abramson, glavni urednik Njujork tajmsa

IBM predstavio čipove koji rade po principu ljudskog mozga

Kompanija Aj-Bi-Em (IBM) predstavila je dva prototipa čipova za koje navode da mogu da procesiraju podatke na način sličan koji to čini ljudski mozak. Čipovi su rezultat šestogodišnjeg istraživanja 100 najboljih stručnjaka te američke kompanije u koje je uloženo 41 milion dolara. Projekat su finansirali IBM i Agencija za napredna istraživanja pri američkom Ministarstvu odbrane (DARPA). To odeljenje Pentagona poznato je i po tome što je uvelo Internet u civilnu upotrebu. Radi se o takozvanom "kongnitivnoj računarskoj tehnologiji" koja ima za cilj proizvodnju čipova koji mogu da prilagode neočekivanim informacijama. IBM želi da proizvede čipove koji će biti u stanju da procesuiraju realne podatke poput temperature, zvuka, pokreta tako da mogu da ih shvate. Prototipovi čipova mogu sada istovremeno i paralelno da obrađuju višestruke zadatke. To je važno za zadatke poput grafičke obrade ili obrade velike količine podataka. Novi čipovi za sada nemaju praktičnu primenu i moguće je da će proći desetak godina pre nego što postanu finalni proizvod. Profesor psihijatrije sa Univerziteta Vinskosin Đulio Tononi kaže da nije važno šta novi čipovi rade, već način na koji taj posao rade. Njihova sposobnost da se adaptiraju da obrađuju vrste informacija za koje nisu programirani ključna je za budući razvoj. "Još uvek ima mnogo posla da se uradi, ali najvažnija stvar obično je prvi korak. A ovo nije samo prvi korak, već nekoliko koraka", smatra Tononi. Inženjeri već dugo vremena pokušavaju da projektuju računare koji će biti u stanju da procesuiraju podatke kao ljudi. Guglovi serveri ili Eplov ajfon (iPhone) mogu da se programiraju da predvide određena oblike ponašanja, ali novi čipovi koje razvija IBM idu dalje od toga. Novi čipovi potpuno se razlikuju od onih koji se koriste u današnjim kompjuterima i superkompjuterima. Kako tvrde u IBM-u, oni se ponašaju više kao digitalni neuroni i sinapse, što ih razlikuje od drugih čipova."Ključna razlika zaista je to što su memorija i procesor veoma blizu spajanja. Postoji velika, zaista velika količina paralelnog", kaže šef projekta u IBM Riserču Darmendra Moda. IBM je lider u proizvodnji servera i softvera u elektranama, saobraćajnoj signalizaciji i drugoj opremi koja ima veze sa infrastrukturom. Projekat je deo istog istraživanja koje je IBM vodio 2009. godine kada je kompanija objavila da je uspela da simulira ponašanje moždane kore mačke. U toj američkoj kompaniji kažu da nisu još blizu predstavljanja čipa koji će moći da simulira ljudski mozak.

Ostavka šefa agencije koja je umanjila rejting SAD

Predsednik američke kreditne agencije Standard i Purs (Standard & Poor's) se povlači, saopšteno je samo par sedmica pošto je agencija u potezu bez presedana umanjila ocenu sposobnosti vlade SAD da se nosi sa svojim dugovima. Predsednik Deven Sharma (55) je "spreman za nove izazove", saopštio je predstavnik agencije. Zameniće ga Daglas Peterson, sada izvršni direktor Sitibnake N.A. Standard i Purs ne pominje degradaciju kreditnog rejtinga SAD koja je 5. avgusta potresla svetska finansijska tržišta i bila dočekana oštrom kritikom administracije predsednika Baraka Obame. Agencija ne pominje ni izveštaje da ministarstvo pravde SAD istražuje da li je Stadnard i Purs neodgovarajuće ocenio desetine hipoteka u godinama koje su predhodile finansijskoj krizi iz 2008.

Osnivač Ikee sarađivao s nacistima

Osnivač švedskog proizvođača nameštaja Ikea Ingvar Kamprad u mladosti je imao veće veze s nacističkim grupama nego što je prethodno priznao, navodi se u novoj knjizi objavljenoj u Švedskoj. Uvažena autorka i novinarka Elizabet Asbrink u knjizi na 330 strana kaže da je Kamprad ušao u Švedsku nacističku partiju 1943. godine kao 17-godišnjak, zbog čega je iste godine obaveštajna služba obrazovala dosije o njemu. Asbrinkova kaže da je osnivač Ikee bio u kontaktu s pristalicama nacizma sve do 1950-ih godina. Ona navodi da je Kampradova pisma tajno otvarala tajna policija, kao i da je njihov sadržaj, uključujući podatke o njegovim pokušajima da regrutuje nove članove, zabeležen u dosijeu. U knjizi se citira da je obaveštajna služba zabeležila da je Kamprad imao "neku vrstu funkcije" u omladini nacističke organizacije. Porparol osnivača Ikee Per Hegenes rekao je danas za agenciju AP da Kamprad do sada nije znao za postojanje dosijea i ponovio da on svoju umešanost u nacističike grupe smatra "velikom greškom" svog života. "U Ingvarovoj glavi nema nikakvih simpatija za naciste", rekao je Hegenes. U knjizi se spominje i priča o Kampradovom najboljem prijatelju Otu Ulmanu, austrijskom Jevreju koji je poslat u Švedsku kao dečak uoči izbijanja Drugog svetskog rata. Dok je radio za Kampradovu porodicu 1944. Ulmanove roditelje su ubili nacisti u Nemačkoj, za šta je saznao dve godin kasnije. Takođe se navodi da je Kamprad dobio poziv za venčanje od poznatog fašiste Pera Engdala 1950. godine u kojem on ističe da je ponosan što njih dvojica pripadaju istom krugu ljudi. Kamprad je 1988. u knjizi o svom životu priznao da je imao veze s nacistima i zatražio oproštaj zbog svoje "gluposti". Švedskim medijima je priznao da je u periodu između 1945. i 1948. prisustvovao sastancima nacističkih grupa. Američka organzacija Jevreja koji su preživeli holokaust i njihovih naslednika zatražila je da se otvori istraga o Kampradovoj prošlosti. "Preživeli holokausta su šokirani izveštajima o dubini Kampradove umešanosti u nacizam koju je prethodno odbacio kao 'tinejdžersku zabludu'", navodi se u saopštenju.

Ponuđeno 1,7 miliona dolara za Gadafija

Libijski pobunjenici ponudili su 1,7 miliona dolara za Moamera Gadafija, živog ili mrtvog. Tu nagradu su predložili libijski poslovni ljudi, a Prelazni nacionalni savet naveo je da podržava tu inicijativu. "Pripadnici uskog kruga (oko Gadafija) koji ga ubiju ili zarobe imaće amnestiju, zagarantovanu narodom", rekao je na konferenciji za novinare predsednik tog Saveta Mustafa Abdel Džalili. On je dodao da Gadafijev režim "neće biti gotov dok Gadafi ne bude uhvaćen, živ ili mrtav". Na stotine libijskih pobunjenika napalo je juče i zauzelo Bab al Aziziju, vojno-rezidencijalni kompleks pukovnika Moamera Gadafija u Tripoliju, gde su opljačkali skladišta oružja, ali nisu pronašli Gadafija i njegove sinove. Gadafi je, međutim, u audio poruci poručio da je dopuštanje pobunjenicima da zauzmu Bab al-Aziziju bilo "takticko povlačenje" s njegove strane.

100 godina generala koji je pobedio i Francuze i Amrikance

Heroj vijetnamskog rata protiv Francuske i SAD, general Vo Ngujen Đap, uz brojne počasti danas proslavlja stoti rođendan u Hanoju. Đap, jedan od najznačajnijih vojnih stratega u istoriji, zaslužan je za poraz francuskih kolonijalnih snaga u bici kod Dijen Bijen Fua 1954. godine, koja se smatra presudnom za prestanak dominacije Francuza u Indokini. Posle pobede kod Dijen Bijen Fua, Đap je nastavio da komanduje trupama za vreme Vijetnamskg rata sve dok 1975. nije osvojen Sajgon. "On je za Vijetnam herojska i mitska ličnost", kaže naučnik Karl Tajer. "General Đap i ono što je on učinio zauvek će živeti u istoriji vijetnamskog naroda", objavila je u utorak vijetnamska informativna agencija (AVI) povodom otvaranja izložbe otvorene u čast legendarnog generala. Uprkos zaslugama, Đap je 1982. godine izbačen iz rukovodstva Komunističke parije u Vijetnamu. Mada u političkom životu ne učestvuje već 30 godina, Đap je u više navrata javno govorio o tome kako vidi siutaciju u svojoj zemlji. Pre pet godina napisao je da je Koministička partija Vijetnama postala "štit za korumpirane šefove". Četri godine kasnije objavio je otvoreno pismo u kome je oštro kritikovao vladin projekat o eksploataciji boksita. Svoj stoti rođendan Đap proslavlja u bolnici u Hanoju, gde se nalazi više od godinu dana. "On je istorijska ličnost. Sve najbolje želim generalu Đapu", rekao je učesnik Vijetnamskog rata, američki senator Džim Veb. U znak počasti Vo Ngujen Đapu prošlog vikenda se ispred njegove kuće okupilo stotine Vijetnamaca.

Helmut Kol oštro kritikuje nemačku aktuelnu politiku

Bivši konzervativni savezni kancelar Helmut Kol (Kohl) izuzetno oštro je kritikovao aktuelnu nemačku politiku ocenjujući da "Nemačka više nije predvidiva veličina niti na unutrašnjem niti na spoljnom planu". Kako mediji prenose delove intervjua iz časopisa Međunarodna politika, Kol je rekao da se "pita gde je Nemačka danas i kuda želi da ide" imajući u vidu pre svega transatlantske odnose i upozoravajući na opasnost rascepa u Evropi zbog krize evra. Bivši kancelar, koji je na vlasti bio od 1982. do 1998. godine, ukazao je da je "ranije bilo nezamislivo" da američki predsednik zaobiđe Nemačku tokom posete Evropi, kao što je nedavno učinio Barak Obama. "Posle svega što su Nemci i Amerikanci zajedno doživeli i proživeli nisam mogao ni da sanjam da ću jednom morati da doživim da aktuelni američki predsednik dođe u Evropu i preleti preko Nemačke, ili, mogao bih da kažem i da pređe preko Nemačke", rekao je Kol, koji će u istoriju ući kao "kancear nemačkog ujedinjenja" i jedan od najdoslednijih boraca za evropsko jedinstvo. Upozorio je da Nemačka mora da pazi da "sve ne proigra" i da mora "hitno da se vrati staroj pouzdanosti". "Kada se nema kompas i kada nema želje da se vodi i da se politika oblikuje, onda se ne drži ni do onoga što podrazumevamo pod kontinuitetom nemačke spoljne politike, jednostavno zato jer za to ne postoji osećaj", komentarisao je Kol izuzetno oštrim rečima. Upozorio je da će "katastrofalne posledice" imati ako Nemačka napusti "stubove svoje spoljne politike kao što su transatlantske veze, ujedinjena Evropa ili nemačko-francusko prijateljstvo". "Osnova poverenja bila bi izgubljena, raširila bi se nesigurnost, na kraju bi Nemačka bila izolovana, a to niko ne može zaista da želi", upozorio je sada 80-godišnji bivši kancelar. Kol je dodao da "ogromne promene u svetu ne mogu da budu izvinjenje za to što se nema jasno stanovnište ili ideja gde se pripada i gde se želi stići". Istovremeno je Kol ukazao na opasnost od cepanja Evrope zbog krize evra i naglasio da je pomoć Grčkoj nužna i da "nema drugog izbora ukoliko se ne želi da se Evropa raspadne". Naglasio je da su u prošlosti napravljene greške kada je reč o Grčkoj i da Nemačka, da je on bio kancelar, sigurno ne bi glasala za ulazak Grčke u evro-zonu, kao što i "ne bi prekršila pakt evro-stabilnosti". Mediji tumače da se Kolova žestoka kritika odnosi na godine vladavine socijaldemokrate Gerharda Šredera i kancelarke Angele Merkel, koja je kao i Kol, iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Komentatori ocenjuju da će Kolovi stavovi dati podstrek protivnicima kancelarke Merkel unutar CDU koji već ionako sumnjaju u ispravnost niza njenih političkih poteza u novije vreme. Međunarodna politika je jedan od najuglednijih časopisa te vrste u Nemačkoj, a izdaje ga Nemačko društvo za spoljnu politiku.

CIA: Rast kineske vojne sile mogao bi da poremeti ravnotežu

Velika ulaganja u vojsku omogućila su Kini da razvija kapacitete koji bi mogli da poremete vojnu ravnotežu i povećaju napetost u pacifičkom regionu, ocenjeno je u Vašingtonu. "Tempo i razmere ulaganja u vojsku omogućile su Kini da razvija kapacitete koji bi, kako verujemo, mogli da poremete vojnu ravnotežu u regionu, povećaju rizik od nesporazuma i pogrešnih procena i doprinesu povećanju napetosti u regionu", rekao je zamenik pomoćnika ministra odbrane za istočnu Aziju Majkl Šifer . U izveštaju Pentagona navodi se da je Kina je posle razvoja novog stelt aviona i nosača aviona, kao i rekordnog broja lansiranja u svemir prošle godine, na putu da do 2020. godine stvori modernu, regionalno fokusiranu vojsku. Šifer je ocenio da zabrinutost raste ne zbog nosača aviona, stelt aviona ili bilo kojeg drugog programa, već da postojano povećanje razvoja vojske i naoružanja može da predstavlja destabilizaciju i "poveća krvni pritisak" zemalja u regionu. Izveštaj je, navodi agencija Asošiejted pres, objavljen u trenutku u kojem SAD i Kina pokušavaju da obnove odnose poremećene zbog vojnog jačanja Kine, stalne američke pomoći Tajvanu i upada u računarske mreže američkih državnih i vojnih institucija za koje se veruje da dolaze iz Kine. U izveštaju se navodi da je Peking prevazišao jaz u tehnološkom razvoju i da ubrzano modernizuje vojnu opremu, s eventualnim ciljem da spreči moguću američku intervenciju u sukobu s Tajvanom. Izveštaj Pentagona takođe upozorava da se vojni uticaj Kine može protegnuti do zapada Tihog okeana kako bi se sprečilo kretanje američkih snaga i njihovih saveznika. Pentagon navodi da novi stelt borbeni avion zajedno s raketama velikog dometa može omogućiti Kini da napada regionalne vazdušne baze i druga postrojenja. "Kina modernizuje svoj nuklearni arsenal" i ima novo oružje sposobno da ojača svoju bezbednost, navodi se u izveštaju i dodaje da to poboljšanje naoružanja ima za cilj da se "obezbedi sposobnost oružja za razuveravanje Kine" u odnosu na stalni napredak SAD i u manjoj meri Rusije. Kina se zalaže za politiku nekorišćenja atomskog oružja i koristila bi ga samo u slučaju odbrane, odnosno nuklearne agresije na zemlju.