KANADA

Vankuver više nije najbolje mesto za život

Kanađanin provede više od 110 sati u putovanju na posao

Britanska Kolumbija na referendumu odbacila HST taksu

Liberalima naloženo da ne idu na Filmski festival

Prvi pad rasta kanadske privrede posle recesije

Preskupi domaći paradajz

Blokbaster zatvara i preostale lokale

Preporuka - samo proveren materijal za veštačku oplodnju

Učenicima se nudi zdravija hrana po školama

Medved njušio mladića nekoliko minuta

Posthumno putovanje roditelja

Stresna stanja roditelja menjaju gene dece

Vankuver više nije najbolje mesto za život

Vankuver više nije najbolje mesto za život na svetu pošto su, posle skoro desetogodišnjeg primata, sada od njega bolji Melburn i Beč. Istini za volju, razlika izmeu Vankuvera i Melburna je tek 0,3 poena, s tim da kanadski grad ima 97,2 od mogućih 100. Tri vodeća grada izjednačena su po socijalnoj i političkoj stabilnosti, kvalitetu zdravstvene zaštite i obrazovanju, a dele ih kultura i životna sredina, gde je Vankuver dobio maksimalan broj poena, i infrastruktura, gde su druga dva grada dobila maksimum, dok Vankuver ima 92,9 poena. Kako se ističe u analizi Ekonomskog mišljenja, glavni razlog za slabiji rezultat Vankuvera je saobraćajna infrastruktura (tačnije problemi nastali zbog gotovo jednodnevnog zatvaranja ključnog autoputa Malahat), dok bi junski neredi povodom Stenli kupa, mogli u budućnosti da se odraze negativno na plasman grada. Sem Vankuvera, u prvih deset nalaze se još dva kanadska grada - Toronto, na četvrtom mestu i Kalgari, na petom. Na listi najprivlačnijih gradova su i Sidnej, Pert i Adelaida, svi Australija, Helsinki, Finska, i Oklend, Novi Zeland. Studijom bilo je obuhvaćeno 140 gradova. Interesantno je da je Pariz na 16, London na 53, a najbolje plasiran američki grad Honolulu na 26. mestu, dok se na poslednjem mestu nalazi Harare, glavni grad Zimbabvea. Vankuveru ostaje za utehu što je od građana Kanade proglašen za najlepši grad u zemlji, ispred Kvebek Sitija, Otave, Halifaksa, Kalgarija, Edmontona i Vinipega.

Kanađanin provede više od 110 sati u putovanju na posao

Statistički podaci iz 2010. godine pokazuju da prosečan Kanađanin provede više od 110 sati u putovanju na posao i natrag kući. Najduže putuju žitelji Toronta, dnevno 33 minuta u proseku, a slede stanovnici Montreala, 31 minut, i Vankuvera, sa prosečnih pola sata. Statističari kažu da četiri petine zaposlenih odlazi na posao kolima, od toga dve trećine njih se voze sami u kolima, otprilike svaki osmi koristi javni prevoz, a šest odsto zaposlenih na posao odlazi biciklom ili pešice. Zanimljivo je da svoje zamerke na prevoz imaju i oni koji se voze kolima, kao i oni koji koriste javni prevoz, s tim da se kod kraćih putovanja više žale na javni prevoz, a kod dužih putovanja primedbe imaju oni koji koriste sopstveni automobil. Ova svakodnevna putovanja povećavaju nivo stresa kod zaposlenih, što je posebno primetno kod onih čija putovanja traju duže od 45 minuta. Interesantno je da je na veb sajtu Vorkopolis izračunato da prosečan Kanađanin dnevno potroši 42 minuta na prevoz na relaciji kuća-posao, te da bi samo jedan dan rada od kuće godišnje doneo uštedu od 120 miliona dolara i smanjio emisiju ugljen dioksida. Oni se zato zalažu da se u čitavoj zemlji uvede jedan dan rada od kuće.

Britanska Kolumbija na referendumu odbacila HST taksu

Građani Britanske Kolumbije su većinom glasova na referendumu odbacili objedinjenu taksu, uvedenu 1. jula prošle godine. Ova vladina inicijativa je odmah kada je predložena, 2009. godine, naišla na otpor kod građana i opozicije, koja se angažovala oko prikupljanja 700 hiljada potpisa na peticiji i navela vladu da održi referendum. Bil Vander Zalm, koji je postao simbol borbe protiv objedinjene takse, naglašava da građani ishodom ovog referenduma upozoravaju političare da ubuduće moraju da konsultuju narod. Političari iz vladajuće Liberalne stranke su razočarani, ali ne i iznenađeni rezultatima referenduma. Ministar finansija Kevin Falkon kaže da je tim za tranziciju nedeljama sagledavao koje posledice može imati odbacivanje HST, odnosno objedinjene takse. Uprkos nekim predviđanjima, premijerka Britanske Kolumbije Kristi Klark smatra da ne postoji povezanost između rezultata referenduma i onoga što se može očekivati na sledećim izborima, kao i da nema potrebe raspisivati prevremene izbore. Ona veruje da će stavljanje težišta na otvaranje novih radnih mesta, posebno u azijsko-pacifičkoj regiji, biti pravi potez u ovom trenutku. Federalna vlada je dala provinciji 1,6 milijardi dolara za objedinjavanje taksi i sada će taj novac biti vraćen.

Liberalima naloženo da ne idu na Filmski festival

Na iznenađenje mnogih, vladajuća Liberalna stranka naložila je svim svojim provincijskim poslanicima, kandidatima i zaposlenima da ne prisustvuju ni jednom od događaja na Filmskom festivalu u Torontu, a kao razlog su navedeni ontarijski provincijski izbora, zakazanih za 6. oktobar. Saopštenje o ovom neobičnom potezu stiglo je internom elektronskom poštom iz kabinta premijera Daltona Mekgvintija, a potpisao ga je šef kabineta Kris Morli. Uzgred, provincijska vlada pomogla je promociju ovogodišnjeg festivala sa 400 hiljada dolara. U Morlijevoj poruci se insistira da prihvatanje pozivnica za festival neće dati bolje rezultate na oktobarskim izborima. U poruci se ostavlja prostor za moguća pitanja i eventualnu diskusiju. Stavovi članova stranke o ovoj iznenađujućoj odluci se veoma razlikuju. Veruje se da su posebno uskraćeni mlađi članovi stranke, koji bi posle celodnevnog angažmana oko kampanja, želeli ili mogli malo da se opuste uz neki od filmova iz bogate festivalske ponude.

Prvi pad rasta kanadske privrede posle recesije

Kanadska privreda zabeležila je u drugom kvartalu ove godine pad, prvi put od kraja recesije sredinom 2009. godine. Statistička služba je navela da je bruto domaći proizvod opao za 0,4 odsto između dva kvartala ove godine, na godišnjem nivou, nasuprot predviđanjima stručnjaka da neće biti promene BDP-a. Statističari objašnjavaju da je ovaj privredni pad u drugom kvartalu posledica smanjenog izvoza za 2,1 odsto, najviše u oblasti energenata. U isto vreme, na domaćem tržištu zabeležen je rast od 0,7 odsto, potrošnja na malo porasla je za 0,4 odsto, dok je proizvodnja povećana za 0,8 odsto. Najnoviji podaci pokazuju da je čak i problematična američka privreda zabeležila rast od jednog procenta.

Preskupi domaći paradajz

Deda i baba koji su želeli da odnesu svojim unucima paradajz iz svoje bašte morali su da plati kaznu od 300 dolara. To se dogodilo nedavno Džou Vilelu, 70, i njegovoj supruzi Rosarei, 65, iz Vindzora, čiji unuci žive u Varenu, Mičigen, SAD. Rosarea je, pred put, ubrala šest plodova paradajza i stavila u kola, ne rekavši ništa svom suprugu. Na kanadsko-američkoj granici carinici su pitali Džoa Vilelu da li prijavljuje neko voće ili povrće, na šta je on dao odričan odgovor. Gospođa Rosarea veoma slabo govori engleski, pa nije ništa rekla, niti pak razumela zašto su njenog muža potom dodatno ispitivali. Vilela je rekao da nije znao ništa o paradajzu, carinici mu nisu verovali i on je morao da plati kaznu od 300 dolara i tek posle toga su deka i baka mogli da nastave put. Paradajz im je, naravno, oduzet. Po propisima, vozač mora da zna šta je sve u njegovom automobilu. Zabranjeno je prenositi voće i povrće zato što se na taj način može lako preneti neka biljna bolest. Kazna za prvi put je 300 dolara, dok se ponovljeni prekršaj plaća 500 dolara.

Blokbaster zatvara i preostale lokale

Uskoro se može očekivati da kompanija za iznajmljivanje filmova Blokbaster za-tvori sve svoje preostale lokale i otpusti oko dve i po hiljade zaposlenih. Posao u kompaniji zamire zbog digitalne revolucije u filmskoj industriji, slabije privrede i vlasničke transformacije u američkom lancu Blokbastera koja je dovela do dužničke krize u kanadskom lancu, pa je prvi krug zatvaranja lokala bio početkom leta. Očekuje se da će sud naložiti zatvaranje lokala, pošto se nije javio kupac zainteresovan za kupovinu i investiranje u kompaniju. Ročište je zakazano za naredni utorak. Naglašava se da uobičajene povlastice više ne važe.

Preporuka o korišćenju samo proverenog materijala za veštačku oplodnju

Ministarstvo zdravlja upozorava zainteresovane za veštačku oplodnju da nikako ne nabavljaju materijal iz neproverenih izvora, kao što je recimo internet. Kako se naglašava, takozvana 'sveža' sperma može biti rizična po zdravlje, jer nije prošla odgovarajuće kontrole na bolesti kao što su HIV, hepatitis B ili C, i seksualno prenosive bolesti koje mogu zaraziti i majku i dete. Ministarstvo ističe da su uvedeni strogi propisi o uvozu, obradi i distribuciji donirane sperme, koja mora da bude u karantinu najmanje šest meseci. Donatori se moraju pratiti pre i posle donacije, uz obavezni pristanak o korišćenju materijala. Takođe, naglašava se da pri tom treba konsultovati svog lekara. Na veb-sajtu Ministarstva zdravlja može se naći spisak svih koji se bave obradom i uvozom materijala za veštačku oplodnju.

Učenicima se nudi zdravija hrana po školama

Od ove jeseni u državnim školama u Edmontonu više neće biti u ponudi nezdrava hrana za učenike. Ova odluka ostavlja prostor deci da takvu hranu ponesu od kuće ili da kupe van škole. Iskustva škola koje su još ranije uvele ovakvu praksu pokazuje da je prodaja hrane u školi drastično opala u prvim mesecima, ali da su deca potom, uz odgovarajuće upoznavanje sa svim prednostima zdravog načina ishrane, počela da menjaju navike i prelaze na ono što je mnogo bolje za njihov organizam. Iskustva pokazuju da su učenici manje letargični posle zdravih obroka i da se bolje i lakše usredsrede na nastavu. Po priručniku Zdravstvene službe Alberte, pod nezdravom hranom podrazumeva se hrana male hranljive vrednosti sa više kalorija, šećera i soli, odnosno peciva i krofne, čips, krekeri, keksi, zaslađene žitarice, čokoladice, slatkiši, sladoledi i slični ledeni deserti, gazirana pića i napitci sa ukusom voća. Prvi čovek školske uprave državnih škola Dejv Kolburn naglašava da su škole u prilici da deluju pozitivno i izmene na bolje navike dece u ishrani, ukoliko im tokom dvanaestogodišnjeg boravka obezbede okruženje sa zdravijom ponudom. On veruje da će mnogi preneti pozitivne navike i na sledeće generacije, što bi moglo doprineti da se smanje brojni zdravstveni problemi. Izmenjeni propisi o zdravijoj hrani u ponudi po školama biće ove nedelje uvedeni i u Ontariju.

Medved njušio mladića nekoliko minuta

Devetnaestogodišnji Rajli Teufil sa Ostrva Vankuver šetao je ulicom Saut Alder, kada je začuo neko komešanje u žbunju. Ubrzo je video medveda koji je išao ka njemu i to tako da je mladiću bilo jasno da životinja neće lako odustati. Rajli je pomislio kako bi bilo najbolje da se pravi da je mrtav i odmah se pružio po zemlji. Sledećih nekoliko minuta su mu se činili kao večnost, dok ga je medved veoma detaljno onjušio od glave do pete. Na sreću mladića, medved se potom uplašio od zvuka automobilske sirene i pobegao. Rajli ističe da će zauvek pamtiti miris daha medveda, koji je opisao veoma neprijatnu kombinaciju nekoliko krajnje neugodnih mirisa.

Posthumno putovanje roditelja

Poprilično nesvakidašnja želja Debore Grin iz Mejpl Ridža, blizu Vankuvera, da njeni roditelji, posthumno, proputuju svetom, našla se nedavno na na vankuverskoj Craigslist-i. U oglasu se pozivaju zainteresovani da se prijave, ukoliko žele da kada putuju negde, ponesu sa sobom i malo pepela Grinovih, rasipaju ga i tako im, simbolično, omoguće da budu u raznim delovima sveta. Gospođa Grin objašnjava da su njeni roditelji imali skromne prihode i da nisu mogli sebi da priušte putovanja. Jedna fotografija iz njene mladosti, snimljena na aerodromu, kada su je roditelji ispraćali u Novi Zeland, ukazala joj je da su i oni možda sanjali o putovanjima, ali da su imali novca da to omoguće samo svojoj jedinici. Ona se seća da su govorili o želji da otputuju u Englesku, zemlju svojih predaka, kao i u Australiju, gde bi voleli da vide kengure. Zato se ova njena želja, ma kako nesvakidašnja bila, u suštini može shvatiti kao izraz njene zahvalnosti za sve što su oni za nju učinili uz velika odricanja.

Stresna stanja roditelja menjaju gene dece

Naučnici sa Univerziteta Britanska Kolumbija ustanovili su da stresna stanja roditelja mogu ostaviti negativne posledice na gene njihove dece. Studija pokazuje da ovaj negativan uticaj može trajati i posle adolescentskog doba. Klajd Hercman, direktor Partnerstva za rano učenje pri UBK i autor studije, naglašava da se odnos između roditelja i dece odražava ne samo na razvoj dece, već i na način na koji geni funkcionišu. Naučnici su do svojih rezultata došli na onovu proučavanja DNK materijala 109 osoba, prikupljenog u vreme kada su bili deca i potom adolescenti, uz povezivanje sa podacima iz anamneze njihovih roditelja. Posebna pažnja bila je usmerena ka nivou stresa kod roditelja, porodičnim odnosima i materijalnim prilikama. Ustanovljeno je da je hemijski sastojak metilation, koji deluje kao svojevrsni genski prekidač, zastupljen na sličan način kod tinejdžera čije su majke bile pod stresom tokom njihovog detinjstva. To je uticalo na gene, uključujući i one odgovorne za nivo anksioznosti i insulina i razvoj mozga. Ispostavilo se da nivo stresa majke ostavlja posledice na 139, oca na 31 gen, od ukupno 25 hiljada gena koje dobijamo rođenjem. Uticaj nivoa stresa oca izraženiji je kod devojčica, dok se stres kod majki odražava podjednako i na ćerke i na sinove. Po rečima Hercmana, ova studija jedna je od prvih koje ukazuju da ekspresija gena može biti uslovljena socijalnim okruženjem. Iako je pronađena povezanost, naučnici ipak, još uvek ne mogu da kažu na koji način ovi geni utiču na razvoj, ponašanje ili zdravlje deteta. Istraživanje se nastavlja daljim praćenjem rezultata kod ispitanika.