REGION

RS insistira na četiri mesta u Savetu ministara BiH

Peter Sorensen preuzeo funkciju specijalnog predstavnika EU

Podignuta prva optužnica protiv Sanadera

Vatrogasce na Kornatu ubile NATO bombe

Bosić predstavio novi politički koncept SDS

Dosta učinjeno za rasvetljavanje sudbina nestalih

Opozicija uspešno zaustavlja CG na putu ka EU

RS insistira na četiri mesta u Savetu ministara BiH

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će insisitirati da srpskoj strani pripadnu četiri ministarska mesta u Savetu ministara BiH, među kojima i mesto šefa diplomatije. Dodik je na konferenciji za novinare potvrdio da će prisustvovati sastanku lidera političkih partija 5. septembra u Mostaru na kojem će se razgovarati o formiranju vlasti na državnom nivou. "Što se tiče predsedavajućeg Saveta ministara, to mesto pripada Hrvatima i Hrvati će odrediti ko je taj. Kad kažem Hrvati, mislim na autentične političke predstavnike, a to su dva HDZ-a", kazao je predsednik RS i lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). On je odbacio mogućnost da novi ministar spoljnih poslova BiH bude lider Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumdžija, ocenjujući da bi to bio "nastavak delovanja na isti način kao što radi aktuelni ministar inostranih poslova Sven Alkalaj". On je ocenio da rad Ministarstva spoljnih poslova treba rekonstruisati, jer su, kako je naveo, ranije u diplomatsko-konzularnu mrežu BiH ubačeni pripadnici bošnjačke ratne tajne službe (AID), koji "sistematski vrše pritisak na mnoge ljude u DKP mreži". Dodik je rekao da će ubuduće entiteti morati da daju saglasnost za sve zakone će se donositi na državnom nivou, osim u slučaju nadležnosti koje su Dejtonskim sporazumom decidno definisane kao državne. On je ocenio da se takva praksa do sada nije sprovodila, jer je "međunarodna zajednica nametala rešenja". Dodik je upozorio da parlament BiH neće moći da razmatra zakone koji nisu u nadležnosti države ako za to ne dobije saglasnost entiteta i najavio da će za ranije usvojenih 200 takvih zakona zatražiti potpisivanje posebnih sporazuma između RS i Federacije BiH. "Ako tih sporazuma ne bude, RS će biti primorana da ih proglasi neprimenjivim", istakao je on, najavljujući da će ti sporazumi biti jedna od tema sutrašnjeg sastanka predstavnika SNSD-a i Srpske demokratske stranke na Jahorini. Predsednik RS poručio je i da je RS markoekonomski stabilna, odbacujući tvrdnje opozicije da vlast "stvara ružičastu stvarnost u RS". Dodik je kazao da u RS ima problema, poput nezaposlenosti, kao i da će RS sledeće godine morati da počne vraćati kredite Međunarodnog monetarnog fonda, ali da će se takva situacija prebroditi novim zaduživanjem putem prodaje obveznica RS. Dodik izjavio je da se nije protivio poseti ministra inostranih poslova Turske Ahmeta Davutoglua Bosni i Hercegovini, bez ozbira na to što ta zemlja po pravilu bezrezervno podržava bošnjačku stranu. "Turska je na konferencijama Saveta za sprovođenje mira po pravilu bezrezervno podržavala bošnjačku stranu i time se diskvalifikovala kao strana koja može da bude objektivna u procenjivanju i promovisanju političkih rešenja u BiH", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci. On je dodao da je Turska velika zemlja sa jakom ekonomijom i sve većim političkim uticajem i značajem. Dodik je ocenio da je apsurdno to što je BiH članica Saveta bezbednosti UN s obzirom na to da je pod međunarodnim protektoratom. Dodik je dalje rekao da je u vezi sa Kosovom načinjen međunarodni pravni presedan ili pravno nasilje koje je dovelo do jednostranog priznanja Kosova od strane velikih sila, pri čemu nije uvažena realnost i potcenjena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Prema njegovim rečima, sve to skupa dovelo je do situacije u kojoj se danas nalaze Srbija i srpski nacionalni korpus na ovim prostorima, ocenio je Dodik.

Peter Sorensen preuzeo funkciju specijalnog predstavnika EU

Danski diplomata Peter Sorensen preuzeo je juče funkciju specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni sa ciljem da pomogne ubrzavanju puta te zemlje ka EU. "Sorensenov mandat kao specijalnog predstavnika EU u Bosni danas počinje", izjavila je agenciji Frans pres portparolka Delegacije EU u Sarajevu Zora Stanić. Visoka predstavnika EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton imenovala je u maju Sorensena na tu funkciju. Analitičari očekuju od Sorensena da pomogne u formiranju vlasti u BiH pošto lokalni političari od opštih izbora 3. oktobra 2010. godine nisu uspeli da formiraju Savet ministara BiH. Međunarodna krizna grupa ocenila je u maju da je u Bosni "najveća kriza od završetka rata".

Podignuta prva optužnica protiv Sanadera

Protiv bivšeg premijera Hrvatske Ive Sanadera u sredu je podignuta prva optužnica zbog navodnog uzimanja oko 3,6 miliona kuna, odnosno oko 500.000 evra, provizije od Hipo banke dok je bio zamenik ministra spoljnih poslova 1994. i 1995. godine. Posle sprovedene istrage, Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) podigla je optužnicu pred Županijskim sudom u Zagrebu zbog krivičnog dela zloupotrebe položaja i ovlašćenja, objavilo je Državno tužilaštvo Hrvatske na svojim internet stranicama. Sanader se tereti da je kao zamenik ministra spoljnih poslova, od kraja 1994. godine do marta 1995, u Zagrebu i Austriji, tokom rata i kada je Hrvatska zbog ratnog stanja, visoke inflacije i izuzetno visokih kamatnih stopa na kredite u zemlji teško pronalazila banke kod kojih bi se kreditno zadužila, koristeći teško stanje u kojem se zemlja nalazila zbog oružane agresije, iskoristio svoj položaj i ovlašćenja. U USKOK-u tvrde da je Sanader u cilju pribavljanja znatne imovinske koristi za sebe, za učešće u pregovorima o zaključivanju ugovora o kreditu sa Hipo bankom i kao protivuslugu za plasman navedene banke na hrvatsko tržište, dogovorio isplatu provizije u gotovini od sedam miliona austrijskih šilinga. Navedeni iznos mu je u celosti isplaćen nakon što je između Vlade Hrvatske i Hipo banke zaključen Ugovor o kreditu u iznosu od 140 miliona šilinga za kupovinu i opremanje diplomatskih predstavništava. Na taj način Sanader je za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist od 3,6 miliona kuna. USKOK je u optužnici predložio da se na osnovu Zakona o postupku oduzimanja imovinske koristi ostvarene krivičnim delom i prekršajem, bivšem premijeru oduzme celokupna protivpravno stečena imovinska korist. Istraga u ovom slučaju pokrenuta je u martu ove godine. Protiv Sanadera USKOK vodi više istraga među kojima i istragu vezanu za hrvatsku naftnu kompaniju u kojoj se tereti da je primio 10 miliona evra mita za prepuštanje upravljačkih prava hrvatske naftne kompanije INA mađarskom MOL-u. On je takođe prvoosumnjičeni u aferi "Fimi medija" u kojoj se tereti da se udružio sa 16 ostalih osumnjičenih kako bi iz ministarstva i državnih preduzeća preko marketinške agencije Fimi medija, izvukao oko 100 miliona kuna. Sanader se tereti i za zloupotrebu položaja i ovlašćenja u slučaju nezakonitog poslovanja Hrvatske elektroprivrede sa firmom Dioki Roberta Ježića. Bivši premijer do sada je u ispitivanju pred hrvatskim istražiteljima u zagrebačkom zatvoru u Remetincu negirao krivicu u aferi "Fimi-medija", kao i uzimanje provizije od Hipo banka i od MOL-a. Ivo Sanader uhapšen je po hrvatskoj poternici 10. decembra 2010. godine u Austriji gde je sedam meseci proveo u pritvoru u Salcburgu. Hrvatskoj je izručen 18. jula i od tada se nalazi u pritvoru u Zagrebu.

Vatrogasce na Kornatu ubile NATO bombe

Jedini preživeli vatrogasac tragedije na ostrvu Kornati Frane Lučić izjavio je večeras kako veruje da je za stradanje 12 vatrogasaca pre četiri godine kriva bomba NATO-a odbačena 1999. posle napada na Srbiju, a ne eruptivni požar ili curenje goriva iz helikoptera. U tragediji 30. avgusta 2007. na ostrvu Velikom Kornatu nastradalo je 12 od ukupno 13 vatrogasaca u grupi zahvaćenoj požarom. Frane Lučić je za Hrvatsku radiotelelviziju (HRT) izjavio da veruje da povrede vatrogasaca mogu biti jedino od bombe i to bombe CBU-87. "Na fotografijama stradalih se vidi da su sve povrede iste. Na jednom mestu duboke, a okolo ništa", objasnio je on. Teoriju o odbačenim eksplozivnim punjenjima na Kornatima prvi je izneo penzionisani oficir Hrvatske vojske Nediljko Pušić. Frane Lučić je početkom ove godine predsedniku Ivi Josipoviću predao Pušićeve materijale za koje je Josipović rekao da su od ranije poznati, podseća HRT. Hrvatski mediji navode da su tokom bombardovanja Srbije NATO avioni bacali neiskorišćene bombe u Jadran da bi mogli da slete u bazu alijanse u Avijanu u Italiji.

Bosić predstavio novi politički koncept SDS

Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić izjavio je da SDS više neće voditi politiku konflikta i produbljavanja krize, već će se okrenuti rešavanju životnih, ekonomskih i socijalnih problema građana RS. Bosić je novinarima predstavio novi politički koncept SDS ističući da ta stranka više ne želi da "nameće političke teme koje zaoštravaju ukupne odnose u zemlji i od kojih običan čovek nema nikakve koristi". Prema njegovim rečima, novi koncept se bazira na tome da SDS "neće voditi politiku konflikta i produbljivanja krize u zemlji, već se okreće istinskim životnim i egzistencijalnim problemima građana RS". "RS u ovom trenutku ne preti opasnost izvana, već je najveća opasnost loša ekonomska i socijalna situacija, nezaposlenost, prezaduženost i korupcija", ocenio je Bosić. On je pozvao i ostale stranke da odustanu "od hladnog rata koji u zemlji traje od Dejtona i proizvodnje straha i da se okrenu životnim pitanjima". "Dejton je definisao RS i njene institucije i to ne može niko urušiti, ali danas je najvažnije zaustaviti ekonomsku krizu, staviti u funkciju mnoga preduzeća i doprineti boljem životu kako bi mladi ostali u RS", rekao je on. Predsednik SDS je kazao da će njegova stranka zajedno sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) "nastaviti da štiti interese RS u Sarajevu", ali da SDS u RS ostaje "čvrsta opozicija i alternativa postojećem stanju". On je pozvao političare Federacije BiH da odustanu od napada na RS i Dejtonski mirovnog sporazum, da bi se izašlo iz "začaranog kruga" i da bi uslovi za život građana bili bolji.

Dosta učinjeno za rasvetljavanje sudbina nestalih

Generalna direktorka Međunarodne komisije za nestale osobe, (ICMP) Ketrin Bomberger pozdravila je nastojanje porodica nestalih tokom oružanih sukoba na Zapadnom Balkanu da rasvetele sudbine svojih najbližih. "U Bosni i Hercegovini (BIH) zahvaljujući naporima domaćih vlasti, aktivnom učešću udruženja porodica nestalih i podršci međunarodne zajednice, pronađeni su posmrtni ostaci dve trećine, od oko 30.000 osoba, koliko se procenjuje da je nestalo u sukobima, što predstavlja postignuće bez premca u poređenju sa drugim zemljama", rekla je Bombergerova povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih koji se svake godine obeležava 30. septembra. Direktorak ICMP-a, čije je sedište u BIH, je rekla i da su porodice iz Hrvatske, Srbije i Kosova i BIH međunarodni dan nestalih obeležili kroz komemoraciju održanu u Brčkom. "Komemoraciju su organizovala udruženja porodica nestalih osoba, koje zastupa Savetodavni odbor Instituta za nestale osobe BIH, kako bi odali počast svim nestalim osobama, bez obzira na njihovo etničko, religijsko ili nacionalno poreklo", naglasila je Bombergerova. Prema njenim rečima, iako su Ujedinjenje nacije (UN) 1992. godine usvojile Deklaraciju o zaštiti svih osoba od prisilnog nestanka, u većini zemalja takvi zakoni nisu doneseni. "Ovaj problem je posebno prisutan u postkonfliktnim društvima i politički nestabilnim područjima, ali neke drzave, kao sto su zemlje Zapadnog Balkana, preduzele su hrabre korake ka rešavanju ovog problema", istakla je direktorka ICMP. Međunarodni dan nestalih ustanovljen je 1981. godine u Kostariki.

Opozicija uspešno zaustavlja CG na putu ka EU

Ako je glavni cilj da se Crna Gora zaustavi na putu ka datumu za početak pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, onda ja mislim da je crnogorska opozicija u tome uspešna, izjavio je potpredsednik Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa jugoistočnom Evropom Jelko Kacin. U izjavi za podgorički radio Antena M, on je ocenio da opozicija u Crnoj Gori, radikalizovanjem stavova o pitanju upotrebe jezika u školskoj nastavi, ne pokazuje produktivnost i ne shvata da pristupni pregovori sa EU Crnoj Gori mogu doneti mnogo povoljnosti. Prema rečima Kacina, "malo je verovatno" da bi Crna Gora, ako ne bude na vreme rešeno "jezičko pitanje", mogla dobiti "uslovni datum" za početak pristupnih pregovora sa EU. "Uslovni datum nije datum. Uslovni početak pregovora nije početak pregovora. U ovom momentu su dve zemlje zapadnog Balkana u situaciji da mogu ostvariti proboj. Crna Gora može dobiti datum a Srbija može dobiti status zemlje kandidata", rekao je Kacin. Prema njegovim rečima, "kako sada stvari stoje, nema nacionalnog konsenzusa da bi trebalo stvoriti uslove da jedna zemlja dobije datum i krene u pregovore, a da druga dobije samo status zemlje kandidata". Tri opozicione stranke, Nova srpska demokratija, Pokret za promene i Socijalistička narodna partija, predložile su juče crnogorskom premijeru Igoru Lukšiću da se predmet u školama koji bi se odnosio na jezik zove crnogorski, srpski/maternji jezik i književnost. Lukšić je odbio takav predlog, jer on, u suštini, znači izjednačavanje statusa crnogorskog i srpskog jezika, iako je po Ustavu Crne Gore službeni jezik crnogorski. Lukšić je ranije predložio da se školski predmet o jeziku zove crnogorski/maternji jezik i književnost, s pravom učenika da iza kose crte upišu naziv jezika koji njima odgovara.