SRBIJA

Balkanske svađe / Srbi vole i mrze Hrvate

Pet Srba zarobljno u Libiji

Srbija ispod granice visoke zaduženosti

Početak istrage o trgovini organima na Kosovu u septembru

UNESKO samit u Viminacijumu

Pet miliona evra za očuvanje nasleđa na Kosovu

Euleks i Kfor nastavili pretrese zbog ubistva policajca

Balkanske svađe / Srbi vole i mrze Hrvate

U Beogradu se Srbi glasno pitaju - može li Hrvatska, posle diplomatskog rata koji podgreva premijerka Jadranka Kosor, da blokira Srbiju zemlju na putu ka EU? Jedni zato vole, a drugi mrze Hrvate !? Kako će se pozdraviti Boris Tadić i Jadranka Kosor, kada se drugog septembra nađu u muzeju Viminacijum u Srbiji. Sastanak je zakazao Brisel u okviru susreta lidera zemalja Jugoistočne Evrope. Ako je suditi po tonovima koji poslednjih nedelja stižu iz Zagreba i Beograda, premijerka Hrvatske bi trebalo u rimskom Vuminacijumu da pruži hladnu ruku srpskom predsedniku. Može se, međutim, dogoditi da Boris Tadić poljubi Jadranku, jer smo mi Srbi neodoljivo zaljubljeni u Hrvatice. A i EU nam stalno preporučujemo da se ugledamo na Hrvatsku. Hrvatska je lider demokratije na Balkanu - poručili su iz Brisela. Predsednik Srbije je i bukvalno shvatio poruku i u Češkoj već izjavio da je njegov šef diplomatije bio nepristojan kada je odgovarao Hrvatskoj premijerki što voli Hašima Tačija kao (ne)prijatelja. Tako je Tadić preko Praga poslao "ljubavno pismo" Jadranki od Zagreba. U međuvremenu srpski kralj Aleksandar Karađorđević se ljubaznoi pozdravio sa predsednikom Ivom Josipovićem na dubrovačkoj premijeri Srpske filharmonije u Dubrovniku. Sve ovo zvuči da će se Srbi opet uvlačiti Hrvatima, umiljavati i namigivati toliko da će HDZ lideri morati da kažu već izlizanu frazu: Pa dobro Srbi, šta treba još zlo da vam učinimo, da prestanete da nas volite! Srbi vole Hrvate jer su pametniji, jer su na prevaru došli do države i do praga Evrope. Srbi vole Hrvatsku jer ima more, lepe Dalmatinke, sjajnu pop muziku, Rijeku, varoš srpskih radnika i kurvi, i našu Krajinu i našu Slavoniju. Srbi vole Hrvate jer se Ivica Šerfezi zabavljao sa jednom lepom ženom bivšeg premijera Srbije. I jer su se mnogi teški hrvatski nacionalisti poženili Srpkinjama, pa javno pljuju po Srbiji, a privatno je grle u svojim domovima. Srbi ne vole Hrvate jer su neki od njih ljigavi licemeri, ljubitelji fašista, ustaše, pokatoličeni Srbi, a bolji su u fudbalu i u pravljenju vina. Srbi ne vole Hrvatsku jer je isterala Krajišnike i Slavonce, zaplenila srpsku imovinu u celom Zagrebu, jer je poznatija u svetu i jer je sve znamenite Srbe proglasila Hrvatima. Srbi mrze Hrvatsku jer je priznala Kosovo kao državu, samo da ni nam napakostila. Ali, Srbi vole Hrvatice, jer prave karijeru po Beogradu, jer pevaju na provincijskim vašarima u Srbiji i jer jedine umeju da se ulaguju Srbijancima i lako ležu sa nama u krevet. Srbi vole Istru i maštaju da se odvoji od Hrvatske, pa da samo tamo letuju. Sa ovakvim pomešanim osećanjima Srbi su ovih dana pratili balkansku svađu premijerke i predsednikovih ljudi. Jadranka je pokušala da kaže kako je gaženjem Srba u "Oluji" u Srbiji otvoren put ka demokratiji, kako je Boris Tadić simpatizer Slobodana Miloševića i kako njegovi ministri obožavaju Slobu tiranina. Tadić je na to odgovorio bojkotom susreta sa Ivom Josipovićem, što je Kosor i priželjkivala. A jedan od Tadićevih ministara je odgovorio hrvatskoj premijerki, pomalo ljut, pomalo drzak: Ja bih Jadranki Kosor poklonio kitu cveća! Ova igra reči Milutina Mrkonjića, miloševićevskog funkcionera u tadićevskoj Vladi Srbije je protumačena u Srbiji previše muški. U Beogradu se napadi hrvatske premijerke tumače kao pokušaj Hrvatske da "iskoristi trenutnu slabost Srbije na međunarodnoj sceni". I da je gurne u politički ambis. Srpsko-hrvatski odnosi su toliko na nizbrdici, da je jedan istoričar u Beogradu lako zaključio: - Živimo u najtežem trenutku u modernoj istoriji Srbije! Nikada pre Srbija nije toliko zavisila od Hrvatske kao sada. Ne samo zato što je Zagreb uzor demokratije za Beograd već i zato jer EU očekuje da Hrvatska i Srbija vode Balkan. Zvanični Beograd hoće da uči od Hrvatske i da se ispomaže Zagrebom, ali je to u HDZ shvaćeno kao prilika da se Srbija unizi. HDZ zaboravlja da su u takvim situacijama Srbi, kao i svi drugi gubitnici, najopasniji, jer ponižavanje organski ne podnose. Premijerka Hrvatske misli da ako je Beograd na muci, da može da pokrene političku inicijativu i da kao istureno odelenje Nemačke, izvrši pritisak na Srbiju. U Beogradu ima političara koji "shvaćaju" da je Kosor agresivna jer je krenula u preizbornu kampanju i jer se u Hrvatskoj bori za glasove nacionalista i nacista, preko napada na Srbiju. Tako su vanjskopolitički odnosi Zagreba zapravo zloupotrebljavaju za unutrašnjopolitičke svrhe Hrvatske, ali i same Srbije. I Tadića očekuju novi izbori. U međuvremenu, pre desetak dana su mladi Hrvati i Srbi na likovnim susretima u Gvozdu, kreirali "zastavu prijateljstva". U zagrljaju su se našli nekima omražena šahovnica, i drugima omraženi srpski simboli. Zastavu smo kreirali kako bismo pozvali na ljubav i toleranciju dva naroda. Jedna se vijori u našem kampu u Gvozdu i ostaje mladima iz Hrvatske, a jedan primerak putuje u Srbiju - rekli su Anja Blažević i Stefan Gužvica, autori hrvatsko-srpske ljubave zastave. Međutim, u Srbiji postoji viši stepen nervoze prema Hrvatima, jer je Jadranka Kosor uspela da izazove neizvesnost kod Srba oko daljnjih evropskih integracija i sudbine samog Kosmeta. Neke članove tadićevske Demokratske stranke najviše boli to što Hrvatska nešto može, a Srbija ne može ništa. Ako se u Hrvatskoj pozdravljaju Ante Gotovina i drugi zločinci kao heroji, to se toleriše, a ako se to čini u Srbiji sa Mladićem i Karadžićem, preti nam se sankcijama i tribunalom - rekao je jedan tadićevski gradonačelnik. Baš na tu kartu, šta Beograd ne sme, i igra Jadranka Kosor, jer zloupotrebljava ranjivost Srbije ne bi li naterala Srbe da uzvrati retorikom Slobodana Miloševića koja bi Srbiju opet predstavila kao teški politički problem u regionu. Kosor hoće da natera Srbe da drugačije razmišljaju o sudbini Kosmeta, onako kako Nemačka, SAD i EU žele - kao izgubljenoj zemlji i uslovu za evropsko partnerstvo. U Beogradu se Srbi glasno pitaju - može li Hrvatska, posle diplomatskog rata koji podgreva premijerka Jadranka Kosor, da blokira Srbiju zemlju na putu ka EU? Zvanični Beograd još vaga pravi odgovor Zagrebu i Jadranki Kosor. Možda će biti izrečen na sastanku u rimskom Viminacijumu, daleko od očiju medija i javnosti. Može se očekivati da će predsednik Boris Tadić 2. septembra 2011. da poljubi hladnu hrvatsku ruku ili obraz premijerke Jadranke Kosor. To je pristojnije nego da joj uruči kitu cveća, kako predlaže njegov miloševićevski ministar. Zato jedni Srbi vole, a drugi mrze Hrvate i njihovu premijerku. Marko Lopušina

Pet Srba zarobljno u Libiji

Rusli list Komsomolska pravda opširno prenosi da su dva specijalna dopisnika tih novina na aerodromu u Tripoliju pronašli petoricu Srba, koje su zatvorili libijski pobunjenici pod optužbom da su plaćenici - snajperisti. Ruski list uz fotografiju zarobljenika navodi da su uhapšeni Zoran Nikolić i Nedeljko Milanović iz Lazarevca, Milorad Junić iz Loznice, Milić Martinović iz Aranđelovca i Vojislav Nićiforović iz Beograda. Zarobljenici su rekli da se pobunjenici prema njima odnose korektno i da nema batinjanja, kaže se u tekstu. Specijalni dopisnici Aleksandar Koc i Dimitrij Stešin su napisali da su se sastali sa uhapšenim Srbima za koje su zaključili da o njima u srpskoj amabasadi, kao i u Srbiji niko ništa ne zna. Prema rečima novinara na aerodrom u Tripoli je došla velika grupa "izbezumljanih" ljudi koji su pokušali da napuste Libiju, jer niko od njih nije znao da je aerodrom bio prvi cilj pobunjenika, koji je i osvojen. Novinari su zbog toga intervjuisali komandanta tog osvojenog objekta Abdulakima Abdulgadara. "Kad smo išli na zakazani razgovor pored nas je prošla grupa od pet ljudi, koji su već na prvi pogled odavali evropsku spoljašnost. Međutim , odeća na njima nije bila u skladu sa njhovom visinom. Najstariji nije imao jednu cipelu, a na rukama su im bili vidljivi tragovi lisica", prenosi list. Oni su se naglo okrenuli kad su čuli ruski jezik, a jedan pobunjenik koji je pratio novinare rekao im je da je reč o srpskim snajperistima koji su uhavećeni 20. avgusta. Ruski novinari napominju da su i sami pre mesec dana takođe bili uhapšeni od pobunjenika i proglašeni najamnicima koji pokušavaju da dođu do libijskog vođe Moamera Gadafija, ali da je iza njih stala čitava diplomatska snaga Rusije. "Ovi Srbi nisu bili nikome potrebni i niko za njih nije znao gde da ih traži", navodi se u tekstu Komsomolske pravde i ističe da im nedostaje pravna i diplomatska pomoć. Novinari su od komandanta zatražili susret sa uhapšenim Srbima. On im je to odobrio i naredio da se dovedu posle intervjua u posebnu prostoriju u kojoj su razgovarali. "Srbi su stajali u koloni, a prvi je gledao u novinare. Pozdravili smo ih na srpskom i pokazali im brojanice koje smo nosili od našeg prvog službenog puta. U Srbiji je to je važan znak po kom s poznaju pravoslavci na Balkanu", navodi se u listu. Kaže se da su Srbi rekli da su u Libiju došli 12. avgusta i da su prvih sedam dana proveli u hotelu, a da je nakon toga počeo rat. "Trebali smo da radimo na izgradnji puta od Zavije. Oko nas je već bila pucnjava. Zaustavili su nas u jednom prolazu i optužili da smo najamnici Gadafija zbog srpskih pasoša. Na neki način uspeli smo od njih da pobegnemo i skrivali se po kućama", rekli su uhapšeni Srbi. Nakon toga smo za sto evra po čoveku našli taksistu koji je hteo da nas odveze u ambasadu Srbije, ali su nas već na prvom kontrolnom punkti zaustavili i šest dana smo ovde uhapšeni. "Mi smo došli da gradili put. Mi smo obični radnici. Sklopili smo ugovor sa srpsko-libijskom kompanijom Zazura u Beogradu i rečeno nam je da je u Tripoliju sve bezbedno", kažu uhapšeni Srbi, a prenosi list. Oni su rekli i da su im pobunjenici rekli da će sve istražiti i da će ih sprovesti u Zintan. "Hrane nas, spavamo na podu. Rečeno nam je da će nas sprovesti u Zintan i ako sve bude normalno pustiće nas kući.. Do pre dve nedelje ovde je sve bilo odlično. Ustanici kažu da su kod vas našli futrolu od optičke sprave sa nekim materjalima, ali ništa slično kod nas nije bilo. Nismo imali ni nikakvu kesu, ništa nismo imali", naveli su Srbi. Ruski novinari ocenjuju da srpski zarobljenici provode teške dane u zarobljeništvu, ali i primećuju da im Srbi nisu rekli na koji način su se našli u Libiji bez viza i kako su prošli granicu između Tunisa i Libije. Taj punkt je 12. avgusta kontrolisala Gadafijeva garda, kaže se u tekstu. Novinari ističu da zarobljenim Srbima nedostaje pravna i diplomatska pomoć, kao i da je teško reći da li su oni snajpersirti odnosno neki vojni saveznici ili obični radnici koji su kao i ti novinari ranije došli zbog prevelike budnosti pobunjenika. "Pomozite nam molim vas", rekao nam je jedan mladić kad su ga izvodili iz sobe za razgovore, kažu novinari.

Srbija ispod granice visoke zaduženosti

Spoljni dug Srbije na kraju juna 2011. godine iznosio je 22,7 milijardi evra i imao je učešće u procenjenom bruto društvenom proizvodu (BDP) od 74,8 odsto, što je ispod nivoa visoke zaduženosti, objavila je Narodna banka Srbije. Smatra se da je zemlja visoko zadužena kad učešće spoljneg duga u BDP-u dostigne 80 odsto. Dug javnog sektora na kraju prvog polugodištva ove godine iznosio je 9,1 milijardu evra i imao je učesće od 40,2 odsto u ukupnom spoljnjem dugu. Zaduženost prema inostranstvu države i NBS je bila 8,4 milijarde evra, a grancije države su iznosile 700 miliona evra. Prodajom hartija o dvrednosti država se u drugom tromesečju zadužila za 54,3 milijarde dinara, tako da je ukupan dug po tom osnovu na kraju juna iznosio 304,9 milijarde dinara. Spoljni dug privatnog sektora na kraju juna bio je 13,6 milijardi evra, od čega je 4,3 milijarde dug banaka, a 9,3 milijarde dug preduzeća. Ukupan spoljni dug je za 62,5 miliona evra veći nego na kraju marta, dok je javni sektor povećao zaduženost za 277,1 milion, a privatni sektor smanjio za 214,6 miliona evra. Po osnovu kursnih razlika dug je smanjen za 13,6 miliona evra.

Početak istrage o trgovini organima na Kosovu u septembru

Istraga o navodima o trgovini ljudskim organima na Kosovu koju vodi specijalna istražna jedinica Euleksa treba da počne u septembru, naveo je visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija. "Radna grupa zadužena za vođenje istrage je formirana i nađene su prostorije u Briselu", rekao je vršilac dužnosti šefa misije na Kosovu Farid Zarid juče na sastanku Saveta bezbednosti UN posvećenom Kosovu i dodao da istraga treba da počne u septembru. Euleks je u ponedeljak objavio da je postavio Amerikanca Džona Klinta Vilijamsona na čelo svoje specijalne jedinice koja će istraživati navode o trgovini organima na Kosovu iz izveštaja Dika Martija. Vilijamson će istražiti navode iz izveštaja Saveta Evrope od decembra 2010. godine, koji je izradio specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti. Prema navodima iz izveštaja organizovanim kriminalom na Kosovu rukovodili su bivši pripadnici OVK, među kojima se pominje i premijer Kosova Hašim Tači. Predstavnici institucija Kosova odbacili su te optužbe, ali su izrazili spremnost da sarađuju u istrazi. Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić je u Savetu bezbednosti UN rekao da će Srbija nastaviti da insistra na istrazi pod mandatom UN i da je "sve drugo - pretvaranje da se čine ozbiljni napori da se istraga sprovede". On je ponovio da Euleks nema mandat van Kosova da sprovodi istragu i dodao da je pitanje vremena dok se ne shvati da je formiranje istražnog tima Euleksa o trgovini organima "propao pokušaj". Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj je u obraćanju Savetu bezbednosti rekao da će njegova vlada u potpunosti sarađivati sa istragom o navodima o trgovini ljudskim organima.

UNESKO samit u Viminacijumu

Predsednici sedam zemalja regiona okupiće se u petak u arheološkom nalazištu Viminacijum na Devetom regionalnom samitu Unesko posvećenom savremenoj umetnosti i pomirenju u jugoistočnoj Evropi. Domaćin skupa je predsednik Srbije Boris Tadić, a učešće su potvrdili predsednici Albanije Bamir Topi, Bugarske Georgi Prvanov, Crne Gore Filip Vujanović, Hrvatske Ivo Josipović, Makedonije Đorđe Ivanov i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. Na samitu će učestvovati i generalna direktora Unesko Irina Bokova, evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, multijezičnost i mlade Androula Vasiliou i generalni direktor za obrazovanje, kulturu i nasleđe, mlade i sport Saveta Evrope Gabriela Bataini-Dragoni. Kako je saopštio Unesko, cilj devetog regionalnog samita jeste da pruži novi podsticaj regionalnim projektima saradnje, a očekuje se da će na kraju skupa šefovi država jugoistočne Evrope usvojiti i zajedničku deklaraciju. Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Trivo Inđić rekao je da će Srbija posebnu pažnju posvetiti zaštiti sopstvenog kulturnog identiteta. Prema njegovim recima za Srbiju je posebno važno pitanje zaštite i očuvanja srpskih srednjevekovnih i drugih kulturnih spomenika na Kosovu u čemu, dodao je, kao i do sada "računa na dragocenu pomoć Uneska i međunarodne zajednice". Na samitu će pored predsednika učestvovati i ministri kulture i umetnici iz zemalja regiona koji će dan uoči skupa, 1. septembra, u Beogradu održati okrugli sto na temu "Savremena umetnička produkcija u regionu jugoistočne Evrope - nasleđe za budućnost". Na marginama samita Tadić će se odvojeno sastati i sa predsednicima Hrvatske Ivom Josipovićem, Crne Gore Filipom Vujanovićem i Makedonije Đorđem Ivanovim. Samit u Viminacijumu deveti je regionalni skup predsednika država jugoistočne Evrope i Uneska posvećen temama iz oblasti kulture. Prvi je održan na Ohridu 2003. na temu "Dijalog među civilizacijama", a prošle godine domaćin je bio Istanbul gde se raspravljalo na temu "Muzika kao metafora kulturnog dijaloga". Domaćini takvih skupova bili su i Tirana (2004), Varna (2005), Opatija (2006), Bukurešt i Sibiu (2007), Atina (2008) i Cetinje (2009).

Pet miliona evra za očuvanje nasleđa na Kosovu

Generalna direktorka Uneskoa (UNESCO) Irina Bokova rekla je da su zemlje donatori obezbedile pet miliona evra za projekte zaštite srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu. Irina Bokova, koja će danas učestvovati na Devetom regionalnom samitu Uneskoa, u izjavi agenciji Beta precizirala je da je tri miliona evra donacija obezbedilo osam zemalja, a dva miliona evra Rusija, kao i da su sa UNMIK-om i Srpskom pravoslavnom crkvom postignuti potrebni dogovori o projektima. "Već smo postigli sve potrebne dogovore. Tri miliona (evra) smo proteklih godina dobili od osam zemalja donora: Nemačke, Češke, Grčke, Albanije, Turske, SAD, Mađarske i Francuske", rekla je Irina Bokova u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Pariza. Irina Bokova je ocenila da je kultura veliki potencijalni izvor društveno-ekonomskog razvoja, prihoda i radnih mesta i izrazila nadu da će kreativni ljudi, političari i lokalne vlasti u regionu predložiti zajedničke projekte koji će naići na interesovanje investitora. Ona je rekla da će u novi nacrt budžeta Uneskoa biti uvršćen jednogodišnji projekat "Kultura i nasleđe", koji finansira Španija i program "Mostovi govore" u okviru kojeg će u blizini važnih mostova u regionu biti organizovana brojna kulturna dešavanja. Generalna direktorka Uneskoa je izrazila očekivanje da će samit koji se danas i sutra održava u Beogradu i na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca doprineti pomirenju i zajedničkom radu u očuvanju materijalne i nematerijalne kulture u regionu.

Euleks i Kfor nastavili pretrese zbog ubistva policajca

Pripadnici Euleksa i Kfora pretresli su juče posle podne u okviru istrage ubistva kosovskog policajca hotel u vlasništvu jednog Srbina koji se nalazi u mestu Ješa na ulasku u Zubin Potok. "Euleks je bio uključen u pretres na području Zubinog Potoka ovog popodneva", potvrdila je za agenciju Beta portparolka Euleksa Irina Gudeljević. Ona nije mogla da kaže da li je tom prilikom neko uhapšen. Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić ocenio je današnju akciju kao "klasičnu demonstraciju sile, koju kontinuirano sprovode Kfor i Euleks". Kako je Beti rekao predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović, Kfor je danas obavestio čelnike opština na severu o akciji koja je usledila, što juče nije učinjeno. Akcija pretresa hotela "Aleksandrija", izvedena povodom istrage ubistva pripadnika kosovskih specijalnih jedinica ROSU koje se dogodilo 26. jula, trajala je nešto duže od pola sata. Žitelji područja Ibarskog Kolašina su uznemireni, ali kažu ne i uplašeni jer znaju da nisu kriminalci i nisu počinili dela za koja se terete. Prema kazivanju meštana, jake snage međunarodnih "mirovnjaka", sa više vozila, i pod punom ratnom opremom došle su u objekat gde su policajci Euleksa pretresli sve prostorije i pomoćne zgrade i otvarali šahtove. Očevidci tvrde da nisu pronašli ništa što bi se dovodilo u vezu sa ubistvom policajca. Dok je trajala akcija pretresa hotela, putevi koji vode ka Kosovskoj Mitrovici i Ribariću bili su blokirani. Pripadnici Euleksa i kosovske policije, juče su uz podršku Kfora pretresli četiri kuće u selu Zupče i zaplenili dokaze, ukljucujući i oružje, u vezi sa istragom ubistva policajca. Euleks je tada potovrdio da postoje nalozi za hapšenje šest osoba u vezi sa ubistvom kosovskog specijalca pripadnika ROSU.