KANADA

Svaki drugi Kanađanin izostaje zbog stresa

Počeo filmski festival u Torontu

Kanada više nije među deset najjačih svetskih ekonomija

BLIC VESTI

Amerikanci interesantni, Kanađani dosadni

Kazne za nepažljivu vožnju

Viša tarifa za prtljag na letovima ka SAD-u

Mekgil i dalje u samom svetskom vrhu

Olivija Čau ne želi da bude lider NDP-a

Desetogodišnjica terorističkih napada na Ameriku

Svaki drugi Kanađanin izostaje zbog stresa

Izostajanje sa posla nije specijalitet ni jedne nacije, svi s vremena na vreme osete zasićenost i jednostavno ne mogu da odu na posao. Institut za radnu snagu pri masačusetskoj firmi Kronos ispitao je veliki broj zaposlenih iz osam zemalja, Kanade, SAD, Kine, Indije, Meksika, Velike Britanije i Australije. Ispostavilo se da su Kanađani otprilike u sredini i da se, podjednako kao i zaposleni u SAD-u, svaki drugi anketirani javi nadređenom da ima 'zdravstvene probleme'. Po objašnjenju većine, to se uglavnom dešava kada im je potreban predah zbog prevelikog stresa koji njihov posao sa sobom nosi. Kanađani prednjače po stresu, tako da se može računati da su njihova izostajanja sa posla gotovo opravdana. Kinezi su šampioni u izostajanju, jer je kod njih skoro tri četvrtine anketiranih priznalo da su simulirali bolest, ali se kod njih stres kao izgovor navodi kao razlog tek u oko dve petine slučajeva, slično kao i u Indiji. Kako se najčešće provede taj 'slobodan dan'. Sem u Indiji i Meksiku, najveći broj ostaje kod kuće i gleda televiziju, ili se jednostavno izležava. Indijsci i Meksikanci kao drugu opciju navode viđenje sa prijateljima i rođacima. Džojs Maruni, direktor Instituta, kaže da izostajanje sa posla nikako ne treba poistovećivati ni sa kakvim kulturološkim faktorima niti ih pa treba objašnjavati na taj način, već ponajviše razloge treba tražiti u broju slobodnih dana koje zaposleni imaju. Zaključak bi mogao biti da što više slobodnih dana zaposleni dobija od poslodavca, to je proaktivniji odnos koji oni međusobno ostvaruju.

Počeo filmski festival u Torontu

Najveći filmski festival u Severnoj Americi počeo je u Torontu, a ove godine obeležiće ga filmovi o muzici, imigraciji i terorističkim napadima 11. septembra, koji su se dogodili pre deset godina, tokom te manifestacije. "Ovo je godina bogata muzičkim dokumentarcima, a ima i nekoliko veoma provokativnih filmova koje su snimile žene", kazao je jedan od direktora festivala Kameron Bejli. Festival će prvi put u svojoj istoriji otvoriti dokumentarni film, a potom će do 18. septembra biti prikazano 268 dugometražnih i 68 kratkometražnih filmova iz 59 zemalja, uključujući 123 svetske premijere. Čast da otvori festival imaće film "From The Sky Donjn", o irskoj grupi "U2" u režiji Dejvisa Gugenhajma, dobitnika Oskara za dokumentarni film o klimatskim promenama "Neugodna istina". Članovi grupe "U2" prisustvovaće projekciji. Četvorominutni film posvećen desetogodišnjici terorističkih napada na SAD biće prikazan u nedelju. Među temama koje se ističu na ovogodišnjem programu je "reakcija na imigracionu krizu u Evropi", rekao je Bejli. Među filmovima koji se tima bave su "The Invader", "Hotel Snjooni", "The Cardboard Village", "Terraferma" i "Color of the Ocean." Ove godine na programu je i veći broj filmova koje su snimile žene. Među njima su nova adaptacija romana "Orkanski visovi" Emili Bronte u režiji Andree Arnold i "In Darknes" Agnješke Holand o poljskim Jevrejima koji su se skrivali kako bi izbegli nemačke logore smrti. Gledaoci će moći da pogledaju i nove filmova Vilijama Fridkina ("Killer Joe") i Fransisa Forda Kopole ("Tnjidžt") i da prisustvuju severnoameričkim premijerama novih filmova Pedra Almodovara, Džordža Klunija, Madone i kontroverznog danskog režisera Larsa von Trira. Festival u Torontu, koji ima veliku podršku medija i distributera, smatra se "lansirnom rampom" za kandidate za Oskara. Za razliku od filmskih smotri u Kanu i Berlinu, na njemu ne postoji žiri koji dodeljuje nagrade, već gledaoci glasaju za nagradu publike. To priznanje je prošle godine pripalo filmu "Kraljev govor" sa Kolinom Fertom u glavnoj ulozi.

Kanada više nije među deset najjačih svetskih ekonomija

Kanada se više ne nalazi među deset najjačih svetskih ekonomija, stoji u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma. Procena stanja privrede u 142 države pokazala je da je kanadska trenutno na 12. poziciji, odnosno da već treću godinu za redom polako klizi na dole. Čelne pozicije sve više zauzimaju privrede probojnih zemalja, posebno azijskih, koje beleže jak uspon, dok se privrede najnaprednijih zemalja i dalje bore sa oporavkom, nezaposlenošću i finansijskom nestabilnošću. Švajcarska, takođe već treću godinu za redom, zadržava svoju vodeću poziciju među svetskim ekonomijama, a slede Singapur, Švedska, Finska i SAD. U prvih deset nalaze se još i Nemačka Holandija, Danska, Japan i Velika Britanija. Ispred Kanade je Hongkong, a slede Tajvan, Kina, Katar i Belgija.

BLIC VESTI

MONTREAL - U Montrealu će, u organizaciji Univerziteta Mekgil, biti održana Druga globalna konferencija o svetskim religijama i miru posle 11. septembra. Jedan od učesnika na konferenciji biće i Dalaj Lama. Očekuje se da će na konferenciji biti usvojeno nekoliko rezolucija, pa i ona kojom se narušavanje svetosti jedne religije izjednačava sa narušavanjem svake religije. TORONTO - U Ontariju je i zvanično otpočela predizborna kampanja molbom lidera liberala Daltona Mekgvintija zameniku guvernera Dejvidu Ounliju da prekine zasedanje Parlamenta i raspiše provincijske izbore. Građani će na birališta izaći 6. oktobra. OTAVA - U ekskluzivnom intervjuu za CBC, premijer Stiven Harper je rekao da je, u deceniji posle terorističkih napada na SAD, najveća pretnja po Kanadu i dalje ono što se vezuje za islamski terorizam. On naglašava da se napad može dogoditi bukvalno iz vedra neba, poput onoga što je bilo u Norveškoj, kada je zbog mržnje prema muslimanima usamljeni strelac ubio 77 ljudi. EDMONTON - Ministar za imigraciju u vladi Alberte Tomas Lukaščuk najavljuje da će vlada povući svoju reklamnu poruku sa edmontonskog ra-dija The Bear, za vreme spornog konkursa za upoznavanje sa potencijalnom mladom iz Rusije. Radi se o međunarodnom provodadžiluku, gde je nagrada povratna karta za Moskvu i susret uživo sa mogućim nevestama, što je ministar okarakterisao kao primer lošeg ukusa. TORONTO - Novinarka Kalgari Heralda Tandi Flečer, 22, ovogodišnja je dobitnica nagrade za novinarstvo Mišel Lang. Nagrada, koja nosi ime novinarke tragično stradale u krajem 2009. godine u Kandaharu, odakle je izveštavala o ratu u Avganistanu, dodeljena je Flečerovoj kako bi nastavila napore Langove da izveštava o pitanjima od društvenog značaja. TORONTO - U intervjuu Hamilton spektatoru, Šila Kops potvrdila je da će se kandidovati za predsedničku funkciju u Liberalnoj stranci, u trenutku kada se ova politička stranka nalazi u previranju. OTAVA - U svim stranim misijama do kraja ove nedelje obavezno treba da budu postavljeni portreti kraljice Elizabete II, koja je kanadski šef države, uz portret generalnog guvernera, premijera i nadležnog ministra, stoji u imejlu koji je federalna vlada poslala.

Amerikanci interesantni, Kanađani dosadni

Međunarodna anketa društvenog sajta badoo.com, u kojoj je učestvovalo tridesetak hiljada ljudi iz čitavog sveta, pokazala je da su Amerikanci najinteresantnija nacija. Na drugom mestu su Brazilci, koji su tako postali i najinteresantniji Latinoamerikanci, dok su trećeplasirani Španci najzanimljiviji narod sa starog kontinenta. Odmah za njima su i Italijani, Francuzi, Britanci, Holanđani, a malo zaostaju Rusi, tako da se može reći da Evropljani zajedničkim snagama čine veoma zanimljivu grupu naroda. U prvih deset tu su još i Meksikanci i Argentinci. Istini za volju, i među Evropljanima ima onih koji su neinteresantni. Belgijanci su, tako na apsolutnom začelju, a Poljaci, Turci i Nemci su tek malo bolji. U ovoj grupi nezanimljivih naroda 'evropski primat' kvare Kanađani, svojim plasmanom na četvrto mesto otpozadi. Po mišljenju nekih, ovakav plasman Kanađana bi se još moga smatrati kao bolji nego obično, budući da postoji tradicionalno zacementiran stav da se radi o dosadnoj naciji.

Kazne za nepažljivu vožnju

Novi propisi vezani za vožnju zabranjuju vozačima mnoge stvari, među njima čak i one na koje većina vozača gotovo nikad čak i ne pomisli. Policija veruje da se mnogi životi mogu spasiti ukoliko se radi na inovativnim programima obrazovanja, ali i kažnjavanja nesavesnih vozača. Napori da se propisima pojača bezbednost u saobraćaju podstaknuta je i osećanjem samih vozača da se na drumovima osećaju manje bezbedno nego pre pet godina. U nedavnoj anketi Kanadske automobilske asocijacije kao razlozi za to navode se mobilni telefoni, sprave za GPS, kao i činjenica da se vozači generalno osećaju kao da su pod većim pritiskom i žurbom. Najstroži propisi su na snazi u Alberti, jer predviđaju kaznu od 172 dolara ukoliko osoba za volanom svoje vreme istovremeno posvećuje i svom ulepšavanju, telefoniranju ili maženju psa. Kada se kaže vozač, ne misli se samo na osobe za volanom automobila. Tu su i biciklisti, koji takođe mogu svojom nepažnjom da izazovu saobraćajnu nezgodu, čak i sa fatalnim posledicama, pa i oni mogu biti kažnjeni ako tokom vožnje rade nešto što odvlači njihovu pažnju. U Njufaundlendu saobraćaj ometaju i losovi. Godišnje se dogodi oko 700 sudara ovih životinja sa vozilima, uprkos tome što je raznim sredstvima pokušavano da se to spreči. Sada tamošnja vlada planira da vozače zaštiti ogradama i posebnim sistemima za detekciju, koje bi instalirali duž deonica na kojima se mogu naći losovi. Takođe, već u okviru obuke vozači će biti posebno upozoravani na opasnost od losova, koja je najizraženija u sumrak i u zoru, kada su oni najaktivniji, a vidno polje vozača smanjeno. Brajan Paterson, predsednik ontarijske Lige za bezbednost, ističe da je vozače potrebno stalno podsećati da moraju da stavljaju sigurnosni pojas, da ne smeju da prekoračuju brzinu, niti pak da piju dok voze. On kaže da su mnogi vozači sigurni u sebe i da je to veliki problem. U Nju Brunsviku upozoravaju da više od polovine žrtava u fatalnim saobraćajnim nezgodama nije stavilo sigurnosni pojas, tako da će na razne načine podsećati 'zaboravne' vozače, a u krajnjoj instanci ih i kažnjavati sa 172,5 dolara kazne.

Viša tarifa za prtljag na letovima ka SAD-u

Er Kanada najavljuje da će od iduće srede početi da naplaćuje višu tarifu za prtljag na letovima ka SAD-u. Kako se najavljuje, u ekonomskoj klasi će se plaćati 25 dolara za prvu torbu, a 35 za drugu. Roditelji će moći za malu decu, koja putuju sedeći u njihovom krilu, bez dodatne naplate da nose jedno automobilsko sedište i kolica. Na nekim međunarodnim letovima drugi komad prtljaga biće naplaćivan 70 dolara, s tim da će prvi komad biti besplatan. Težina pojedinog prtljaga ne sme da prelazi 23 kilograma. Ove izmene počeće da se primenjuju za sve karte koje se od iduće srede izdaju za letove počev od 11. oktobra pa nadalje. Ove nove tarife neće važiti na kanadskim linijama, gde će prvi komad prtljaga i dalje biti besplatan, a drugi koštati 20 dolara.

Mekgil i dalje u samom svetskom vrhu

Montrealski univerzitet Mekgil i dalje se nalazi u samom svetskom vrhu i ostao je najbolja visokoškolska ustanova u Kanadi, po rangiranju LjS Njorld University. Ova institucija je stalno među prvih 25 u svetu, s tim da je ove godine dospela na 17. poziciju. Najbolji plasman bio je 12. mesto 2007. godine. Heder Manrou'Blum, direktorka i vicekancelar Univerziteta, sa ponosom ističe da je lepo znati da se u godini kada se obeležava 190. godina Univerziteta i dalje ispunjava ono što je zacrtao osnivač Džejms Mekgil. Listu prvih pet univerziteta u svetu čine Kembridž, Harvard, MIT, Jejl i Oksford. I ostali kanadski univerziteti zadržali su uglavnom svoje dobre pozicije. Tako je Univerzitet u Torontu na 23. mestu, Univerzitet Britanske Kolumbije je na 51, dok je Univerzitet Alberte na 100. mestu.

Olivija Čau ne želi da bude lider NDP-a

Olivija Čau, poslanica u federalnom Parlamentu i udovica lidera NDP-a Džeka Lejtona, odbacila je mogućnost da bi se mogla kandidovati za mesto koje je ostalo upražnjeno posle smrti njenog muža. U intervjuu koji je dala CBC-u prošle nedelje, prvom posle preranog odlaska harizmatičnog Lejtona, Čau je naglasila da će nastaviti sa svojim dužnostima u Donjem domu, gde će se baviti naporima da se donese nacionalni zakon o javnom prevozu. Ona ne smatra da je pogodna za lidersku funkciju, ali naglašava da u stranci ima puno ljudi veoma sposobnih za tu poziciju. Budući da je izričita u nameri da nikome ne daje prednost, nikoga ne izdvaja, zato što bi se to moglo shvatiti kao podrška. Posle smrti lidera NDP-a Džeka Lejtona, pominjano je više imena potencijalnih kandidata za njegovog naslednika. Tu su se našla imena Tomasa Malkera, poslanika iz Kvebeka (posebno zbog izuzetnih rezultata stranke u provinciji na majskim izborima), potom predsednika stranke Brajana Topa, poslanika iz Otave Pola Denjara, Pitera Džulijana iz Britanske Kolumbije, Pata Martina iz Manitobe i Robert Krisholm i Megan Lesli iz Nove Skotije. Izbor novog lidera stranke biće obavljen na stranačkoj konvenciji tokom iduće godine.

Desetogodišnjica terorističkih napada na Ameriku

Desetogodišnjica obeležavanja terorističkih napada na Ameriku podseća na neophodnost očuvanja bezbednosti svugde i u svakoj prilici. Vlade tu imaju posebno važnu ulogu, jer imaju ulogu da brane bezbednost čitave nacije. Posle 11. septembra kanadska vlada je, na svim svojim nivoima, dala dodatne 92 milijarde dolara organizacijama na nacionalnu bezbednost, u odnosu na sredstva koja bi bila data da tog tragičnog događaja nije bilo. U izveštaju Instituta Rido navodi se da su sredstva otišla u ministarstva odbrane, inostranih poslova, javne bezbednosti, pravosuđa, RCMP, obaveštajnu i pograničnu službu, kako za ljudstvo, programe, tako i za opremu. Tako će, primera radi, samo u ovoj fiskalnoj godini za potrebe nacionalne bezbednosti biti izdvojeno 34 milijarde dolara. I izdvajanja za vojsku su gotovo udvostručena u periodu posle terorističkih napada, s tim da u ukupnu svotu ulazi i novac potrošen za rat u Avganistanu. Izvršene su i organizacione promene u sistemu bezbednosti, pa je recimo, Ministarstvo za javnu bezbednost dobilo i ogranak za delovanje u vanrednim situacijama. Osnovane su i neke nove agencije, sve sa ciljem podizanja bezbednosti na viši nivo.