REGION

Hilari upozorila Pahora da ne lobira protiv Hrvatske

Prosečna starost stanovnika Crne Gore - 37 godina

Josipović najpozitivniji, Sanader najnegativniji političar

Postignut dogovor o nastavi jezika u Crnoj Gori

Bez dogovora o formiranju državne vlade BiH u Mostaru

Za osam dana 400.000 putnika na granicama Crne Gore

Novi šef delegacije EU Peter Sorensen stigao u BiH

Hilari upozorila Pahora da ne lobira protiv Hrvatske

Američke diplomate snažno su lobirali protiv slovenačke blokade hrvatskog ulaska u NATO i EU, a jedna diplomatska beleška govori o tome kako su premijera Boruta Pahora u oktobru 2009. upozorili da ni slučajno ne pomišlja o novom blokiranju hrvatskih pregovora s EU, jer će osetiti, doslovno, "gnev Vašingtona", piše zagrebački Večernji list. Diplomatski izveštaji, koje je objavio Vikiliks, pokazuju da su u američke ambasade u Ljubljani i Zagrebu redovno stizala uputstva državne sekretarke Hilari Klinton o tome kako uticati na slovenačku i hrvatsku vladu da se ukine blokada Hrvatske. Hilari Klinton i njene diplomate prvo su se, prenosi zagrebački dnevnik, uključili u slamanje slovenačke blokade kako bi Hrvatska na vreme ušla u NATO. U depeši poslatoj iz Vašingtona 5. marta 2009. piše da Slovencima treba hitno preneti da će ako Hrvatska ne postane članica NATO-a na samitu u aprilu, to biti velika međunarodna sramota za Sloveniju. Večernji list piše da su Klinton i njeni saradnici detaljno objašnjavali Pahoru šta treba da uradi, pa tako i da utiče na slovenačke nacionaliste koji su prikupljali potpise za referendum o ulasku Hrvatske u NATO, da omekšaju svoje stavove. "Slovenačka vlada uverava nas da razume ozbiljnost situacije, ali ne možemo da dopustimo sramotu da jedan saveznik ne ratifikuje pristupanje Hrvatske", piše u depeši potpisanoj s "Klinton". Iz jedne depeše je vidljivo i da SAD utiču na Italijane da pritisnu Slovence. Nakon što je Slovenija ipak "u posljednjoj minuti" ratifikovala ulazak Hrvatske u NATO, Amerikanci i dalje lobiraju protiv slovenačke blokade hrvatskih pregovora s EU. I dalje iz Vašingtona u Ljubljanu stižu depeše, potpisane s "Klinton", koje izgledaju kao "to do" lista koju je stroga majka ostavila detetu koje ugnjetava svoga brata, piše hrvatski dnevnik. Na kraju te liste samo nedostaje upozorenje "ne napraviš li sve navedeno, dobićeš batina kad dođem kući", dodaje Večernji list. Kao razlog za insistiranje da Slovenija prestane s blokadom Hrvatske zbog nerešenih graničnih pitanja između dve države, SAD u jednoj od depeša navode da su "evroatlantske integracije primarni motor reformi, demokratizacije i međuetničke saradnje na zapadnom Balkanu", pa da je deblokada hrvatskog puta važna za ceo Balkan. List kao zanimljivo navodi i to da je u nedelji uoči ostavke bivšeg premijera Ive Sanadera nedostaje 14 beleški napisanih iz Zagreba.

Prosečna starost stanovnika Crne Gore - 37 godina

Prosečna starost stanovnika Crne Gore je 37 godina, objavio je Zavod za statistiku Monstat na osnovu konačnih rezultata iz poglavlja popisa o polu i uzrastu. Žene u Crnoj Gori prosečno imaju 38 godina, dve godine više od muškaraca. Ženu su i brojnije: čine 50,6 odsto stanovništva, a muškarci 49,4 procenta. Rezultati popisa obavljenog početkom aprila pokazuju da punoletni čine 76,5 odsto ukupnog stanovništva, a radno sposobni 68 procenata populacije. Skoro 13 procenata stanovnika Crne Gore je starije od 65 godina, a 19 odsto stanovnika ima do 14 godina. Gradovi su u proseku "mlađi" od sela. "Najstariji grad" Crne Gore je varošica Plužine sa prosečnom starošću stanovnika od 44 godine. Statističari su zabeležili i da su najčešća imena u Crnoj Gori Nikola i Jelena, a najčešće prezime je Popović.

Josipović najpozitivniji, Sanader najnegativniji političar

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović i dalje je najpozitivniji političar u Hrvatskoj, dok je bivši premijer Ivo Sanader, koga hrvatsko pravosuđe u više slučajeva tereti za korupciju, ubedljivo najnegativniji. Kako pokazuje najnovije istraživanje agencije Promocija plus, aktuelni predsednik povećao je popularnost u odnosu na prethodni mesec, pa ga sada najpozitivnijim političarem smatra 44,6 odsto ispitanih. Na drugom mestu i dalje se nalazi guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski, kojeg najpozitivnijim smatra devet odsto građana, uprkos povezivanju s Agrokorom Ivice Todorića. Iza njega se nalazi premijerka Jadranka Kosor s izborom 7,6 odsto i lider SDP-a s izborom od 6,2 odsto ispitanih. Na listi najnegativniji političara i dalje ubedljivo vodi bivši premijer Ivo Sanader s 29, 1 odsto ispitanih, a na drugom mestu je premijerka Jadranka Kosor s izborom od 17,9 odsto. Rezultati istraživanja za ovaj mesec pokazuju da Vlada Hrvatske beleži podršku među 21,5 odsto birača, dok je 61,2 odsto ne podržava. Rad vlade ocenjen je sa samo 2, 24 što je, međutim, najbolji rezultat u poslednjih godinu dana. Istraživanje sprovedeno početkom meseca pokazuje i da leva koalicija predvođena Socijaldemokratskom partijom (SDP) i dalje vodi u odnosu na vladajuću koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). Da su izbori sutra levica bi dobila poverenje 37 odsto građana, a vladajuća koalicija 24,6 odsto, a osim HDZ-a i SDP-a kao samostalnih stranaka, još bi samo opoziciona Hrvatskla narodna stranka prešla izborni prag.

Postignut dogovor o nastavi jezika u Crnoj Gori

Crnogorski premijer Igor Lukcšić i lideri opozicije dogovorili su se juče o nazivu predmeta nastave jezika čime je omogućeno i donošenje izbornog zakona u Skupštini koji je neophodan za dobijanje datuma pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. "Crnogorsko-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost" biće naziv nastavnog predmeta, rekao je Lukšić novinarima u Skupštini posle razgovora s liderima opozicije. Premijer Crne Gore je objasnio da će se u školama raditi po postojećem nastavnom planu za maternji jezik i književnost. Lukšić je dodao da je tako omogućeno donošenje izbornog zakona koje je opozicija do sada uslovljavala rešavanjem spora oko naziva predmeta nastave jezika u školama. Crnogorski premijer je ocenio da se nazivom predmeta "jasno ukazuje da je crnogorski zvanični službeni jezik, a da su srpski, bosanski i hrvatski jezici u službenoj upotrebi". On je kazao da je dogovorom "obezbeđena i puna zaštita od bilo kog oblika diskriminacije". Lukšić je rekao da je s liderima opozicije potpisan sporazum koji omogućava usvajanje izbornog zakona u parlamentu. Usvajanje izbornog zakona je uslov da EU utvrdi datum pregovora sa Crnom Gorom o prijemu u članstvo. Tokom pregovora u parlamentu je bio prisutan i lider vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović. Skupština ječe ju u načelu podržala izborni zakon i konačno glasanje o tom aktu, za čije usvajanje je neophodna dvotrećinska većina, očekuje se tokom dana nakon rasprave u pojedinostima.

Bez dogovora o formiranju državne vlade BiH u Mostaru

Predsednici šest političkih partija koje čine kolegijum u parlamentu BiH nisu približili stavove o formiranju Saveta ministara BiH. U Mostaru je u ponedeljak održan sastanak o formiranju državne vlade, 11. meseci, nakon održanih opštih izbora. Predstavnici političkih partija su približili stavove u vezi s donošenjem zakona o popisu stanovništva i državnoj pomoći i raspodeli vojne imovine. Predsednik SNSD-a i Republike Srpske Milorad Dodik naglasio je neophodnost formiranja novog saziva Saveta ministara BiH na principima rotacije i konsenzusa. On je ponovio da Republici Srpskoj pripadaju četiri ministarska mesta, uključujući i mesto ministra inostranih poslova BiH. Generalni sekretar SNSD-a Rajko Vasić je izjavio da "ono što je pripadalo Bošnjacima u prošlom mandatu, sada treba da pripadne Srbima" i "da je to zabetonirano". Ostavljena je mogućnost da u okviru tri ministarstva može da se razgovara, ali je Ministarstvo inostranih poslova nedodirljivo. Ono pripada RS", izjavio je Vasić. Predsednik SDP BiH Zlatko Lagumdžija je potvrdio da će u narednih deset dana biti intenzivirani bilateralni i multilaterarni razgovori političkih lidera u BiH. Lider SDS-a Mladen Bosić smatra da uspeh mostarskog sastanka predstavlja to što je konačno otvoren politički dijalog. Predsednici dve hrvatske partije - HDZ BiH i HDZ 1990, izrazili su uverenje da je ovaj sastanak svojevrsni uvod u početak izlaska iz političke krize u BiH. Sastanku su prisustvovali lideri SNSD-a, SDS-a, HDZ-a, HDZ-a 1990, SDA i SDP-a. Novi sastanak, koji organizuje SDP, biće održan 15. septembra u Sarajevu.

Za osam dana 400.000 putnika na granicama Crne Gore

Više od 402.000 putnika i više od 92.000 motornih vozila registrovano je za osam dana na graničnim prelazima Crne Gore, saopštila je Policija. Za osam dana kontrole - od kraja avgusta do danas, kako je saopšteno, otkrivene su četiri osobe za kojima su druge zemlje raspisale nacionalne poternice. Uprava policije je saopštila i da je u istom periodu 29 osoba sprečila da uđu u Crnu Goru, a 14 da izađu, i da je našla 16 stranaca bez prijave boravka.

Novi šef delegacije EU Peter Sorensen stigao u BiH

Novi šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini (BiH) i specijalni predstavnik EU Peter Sorensen stigao je u BiH. Sorensen će tokom prve sedmice boravka u BiH održati sastanke sa šefovima misija EU u BiH i ambasadorima koji borave u Sarajevu, najavljeno je iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR). On će predati akreditive Predsedništvu BiH u petak 9. septembra, posle čega će početi sastanke s predstavnicima zakonodavne i izvršne vlasti te zemlje. Nakon predaje akreditiva, Sorensen će preuzeti vođstvo nad Delegacijom Evropske unije i Kancelarije EUSR-a. Time će početi da deluje pojačano prisustvo Evropske unije u BiH. "Promenjena i pojačana prisutnost, zasnovana na Lisabonskom ugovoru, ima za cilj unapređenje saradnje Unije sa BiH. To je podržano s više od 660 miliona evra pretpristupne pomoći u periodu od 2007. do 2013. godine", navodi se u saopštenju OHR-a. Peter Sorensen (44), danski diplomata, obavljao je funkciju šefa Delegacije EU u Makedoniji, bio je izaslanik visokog predstavnika EU u Beogradu i oficir za vezu u Sekretarijatu Savera EU u Srbiji. Bio je i direktor Evropske kancelarije u Prištini i politički savetnik specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Balkan. Obavljao je i funkciju šefa političkog odela OEBS misije u Hrvatskoj, a i pravnog savetnika u Uredu visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu.