SRBIJA

Tadić želi da bude Tito

Na listi 500 najuspešnijih 11 kompanija iz Srbije

Završena konferencija nesvrstanih u Beogradu

Sporazum o pečatu približava Srbiju priznanju Kosova

Moguće da Euleks i dalje vrši carinsku kontrolu

Politika Srbije prema Kosovu i EU u nevolji

Očekivanja poslanika od foruma Srbija - EU

Tadić želi da bude Tito

Nedavno je objavljena informacija da je pukovnik Muarem el Gadafi, trenutno u begstvu, u prošlom životu finansirao Tita, Miloševića, Šešelja, Mesića, Sarkozija i lidere Italije i SAD. Dobri poznavaoci bivšeg jugoslovenskog prijatelja pukovnika Gadafija, mogu da potvrde, da je to, zapravo, prvi čovek Libije samo plaćao račune i vraćao dugove koje je imao na Balkanu još iz vremena Josipa Broza. Da ukratko sumiramo - Jugoslavija druga Tita je državi Libiji gradila naftovode, bolnice, vojne komplekse, podzemne gradove, hidrocentrale i brane, gradove. A prodavala je tenkove, avione, lakše naoružanje i medicinsko, vojno, poljoprivredno i ostalo znanje. Za izvrat pukovnik je obožavao SRJ i Jugoslovenke. Kako mi je rekao Titov lekar dr Branko Radulović, prva Gadafijeva žena je bila medicinska sestra iz Ortopedske bolnice na Banjice. Drugarica Sofija je rodom iz Dalmacije i u Libiji je dobila ime Safija. Tito privatno nije voleo Gadafija iz dva razloga. Prvo, pukovnik nije redovno plaćao račune i zapadao je u dugove prema Jugoslaviji. A kitio se ordenjem i epoletama kao da je Maršal. I drugo, voleo je da kasni na zakazane susrete sa Brozom, pa se ovaj žalio čak i svom kuvaru Mići: Pukovnik je mangup, a ja, Boga mu poljubim, takve ljude ne volim ! Poslednji put je pukovnik bio u vezi sa Zoranom Lilićem, bivšim predsednikom SRJ i Draganom Šutanovce, ministrom odbrane, koji je trebalo Libiji da proda novi reparirani srpsko-hrvatski tenk. Gde je Gadafi danas, ne zna se, ali u Srbiju nije došao, iako je prihvatio poziv lidera Srbije, da prisustvuje 50. jubilarnoj Konferenciji nesvrstanih u Beogradu. Gde je pukovnik od Libije, znaju možda srpski plaćenici, koji su ratovali za njega. Neki Srbi su uhapšeni, ali oni tvrde da su samo radnici, građevinari, bez ulazne vize i sa biografijom sportskih strelaca??? Umesto svrgnutog predsednika Libije i uhapšenog predsednika Egipta, u Beograd je na svečanu sednicu Konferencije nesvrstanih, održane u čast Prvog samita 1961. godine, stiglo je stotinu delegacija sa 700 članova iz neblokovskih zemalja. Mnogi od njih su se rastužili jer Tita više nema, pa su obišli Brozov mauzolej. A oni mlađi nesvrstani gosti su bili oduševljeni izgledom srpske prestonice, jer su mnogi mislili da je NATO još u Srbiji. Beogradski samit nesvrstanih je održan u Srbiji, koja ne pripada pokretu, samo je posmatrač, i nije se zvanično bavio politikom. Organizovanjem 50. jubilarne konferencije nesvrstanih u Beogradu, srpska vlast je pokušala da pridobije nove prijatelje, ali i stare dužnike, koji treba da plate milijarde, koje je zaradio Josip Broz. Priča se da Jugoslaviji, odnosno Srbiji samo arapske zemlje duguju 4 milijarde dolara na konto neplaćenih računa za obavljene poslove. Srbija od njih traži ili novac, ili naftu, ili nove poslove. Zato je organizovana privredna izložba mogućnosti srpske privrede za rad u svetu nesvrstanih i za izvoz. Šta ako Srbija naplati jugoslovenske račune za 4 milijarde dolara? I kako da ih naplati, ako u tek kolonizovani sever Afrike uđu američki i britanski biznismeni, koji neće da mare za stare račune? NATO, uostalom, razara Libiju pravdajući se da juri Gadafija, kao što je razorio srpsku privredu i oštetio za 100 milijardi, pravdajući se da juri Miloševića, da bi Zapad mogao da je obnavlja tek osvojenu državu Gadafija preko svojih firmi i ovu Libiju uvali u još veće troškove i dugove. Ipak, ako Srbija naplati milijarde od nesvrstanih, da li će ih deliti sa bratskim republikama i novim državama, jer su poslovi u Trećem svetu i obavljani po principu bratstva-jedinstva? Crna Gora je bila na ovom samitu, i verovatno i ona traži deo tog milijardijskog kolača. Hrvatska zvanično nije tražila ništa. Nju je zastupao Budimir Leka Lončar, legenda jugoslovenske diplomatije i neomiljeni Zagrepčanin u Beogradu. Zato što je neomiljen govorio je kratko i neprimetno. Međutim, bez politike se na 50. Samitu nesvrstanih u Beogradu nije moglo, jer je konferencija u bivšoj Palati federacije usvojila Rezoluciju o palestinskom pitanju. Uz to treba znati da nesvrstani, većinom, nisu podržali tzv. Republiku Kosovo i za to im je Srbija zahvalna. Ali, i to je politika. Za svaki slučaj da se NATO ne seti, Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbijeje je izjavio da Srbija ne obnavlja veze sa Pokretom nesvrstanih iz nostalgije, već zato što veruje da se do međunarodne stabilnosti i prosperiteta može doći samo uvažavanjem mišljenja većine u globalnoj porodici nacija. A to u prevodu znači da Srbija pokušava da bude makar malo nesvrstana, kao što su neke cure danas - makar malo nevine. Tačnije, Srbija žarko želi da se makar malo odalji od politike neprestanog pritiska SAD i Rusije, od zavisnosti od EU i Nemačke, i da otvori sebi prostor u zaleđini planete. I da može da funkcioniše makar kroz saradnju sa Trećim svetom. Tako je radio Tito. Tako pokušava i Boris Tadić. Da li Tadić želi da bude kao Tito, još se ne vidi jasno? Vreme će pokazati koju diplomatsku strategiju koristi predsednik Srbije - obrenovićevsku ili titovsku? Marko Lopušina

Na listi 500 najuspešnijih 11 kompanija iz Srbije

Na listi revizorsko - konsultantske kuće "Dilojt (Deloitte)" 500 najvećih kompanija iz centralne Evrope nalazi se 11 kompanija iz Srbije, a prva je Delta grupa koja je na 86. mestu sa ostvarenim prihodom od 1,67 milijardi evra. Kako je rečeno na konferenciji za novinare Dilojta, druga kompanija iz Srbije na listi "Top 500 kompanija centralne Evrope", na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje je Naftna industrija Srbije (NIS) koja je na 99. mestu, a treća je Elektroprivreda Srbije (EPS) na 101. mestu. Ove godine na listi "Top 500" prvi put je Viktorija Grupa koja je na 461. mestu i "Tarket" koji je na 498. mestu. U 2010. godini na listi "Top 500" bilo je 12 kompanija iz Srbije, a ove godine na listu nije ušlo preduzeće "PTT Srbija". Na Dilojtovoj listi najuspešnijih preduzeća na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, iz Srbije se nalaze još i EFT holding koji je na 118. mestu, Telekom Srbija koji je 153, US Stil Srbija na 250. mestu, Srbijagas na 271. mestu, Jugorosgaz na 408. mestu i kompanija Merkator-S koja je na 452. mestu. Prema rečima predstavnika Dilojta Žarka Mijovića, smanjenje prihoda od prodaje u 2010. godini imale su kompanije Delta (0,2 odsto), EPS (jedan odsto) i Telekom Srbija ( šest odsto). On je naglasio da na listi "Top 500 najuspešnijih" dominiraju kompanije iz Poljske kojih je 173, a da je od zemalja regiona najzastupljenija Slovenija sa 18 kompanija, Hrvatska sa 14 kompanija, dok je iz Makedonije i Bosne i Hercegovine na listi samo po jedna kompanija, a iz Crne Gore i Albanije nema kompanija. Mijović je kazao da je Dilojt pored liste najuspešnijih kompanija, sastavio i listu 50 najvećih banaka u centralnoj Evropi, na osnovu aktive, ali da se na njoj ne nalazi nijedna banka iz Srbije, dok su četiri banke iz Hrvatske i dve iz Slovenije, od kojih je prva koja je na osmom mestu NLB Grupa. On je dodao da je najviše banaka na ovoj listi iz Poljske čak 14, a prva na listi je kao i prošle godine PKO BP banka koja je imala rast aktive od 12,5 odsto i rekordan neto profit od 825,4 miliona evra. Kako je danas rečeno u Dilojtu, najveća banka u srbiji Inteza nije se našla na listi Top 50 najuspešnijih banaka jer ima manju aktivu od prvih 50 rangiranih banaka. Na top listi 50 najuspešnijih osiguravajućih društava, prema bruto obračunatoj premiji koja uključuje premiju i od životnog i neživotnog osiguranja, kako je kazao Mijović, iz Srbije se nalazi Dunav osiguranje koje je na 49. mestu dok je prošle godine ta kompanija bila na 42. mestu. Na ovoj listi su i tri osuguranja iz Slovenije od kojih je jedno Triglav i dva iz Hrvatske. Najuspešnije osiguravajuće društvo je PZU iz Poljske. Rang lista 500 vodećih kompanija u centralnoj Evropi biće objavljen u najnovijem broju časopisa Biznis i finasije.

Završena konferencija nesvrstanih u Beogradu

Učesnici dvodnevnog ministarskog sastanka Pokreta nesvrstanih, koji je u utorak uveče završen u Beogradu, izrazili su privrženost principima ustanovljenim pre 50 godina među kojima su mir, bezbednost, razvoj i socijalna pravda i založili se za mirno rešavanje sukoba u svetu i za dijalog. Tokom završnog, drugog dana konferencije učesnici su u govorima podsetili da je pre 50 godina Pokret osnovalo 25 država a da ih je danas 118, kao i na izuzetno važnu ulogu tog pokreta i njegovih lidera. Idejni tvorci Pokreta su bili predsednik Jugoslavije Josip Broz - Tito, prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru, drugi predsednik Egipta Gamal Abdel Naser, prvi predsednik Gane Kvame Nkrumah i prvi predsednik Indonezije Sukarno. Govornici su istakli da se svet danas, u odnosu na dane kada je Pokret osnovan, mnogo promenio i da se suočava sa novim izazovima. Takođe su čestitali Srbiji na iniciranju sastanka i njegovoj dobroj oganizaaciji, a čestitke su upućene i Egiptu koji sastanku predsedava. U popodnevnom delu konferencije, većina učesnika založila se za rešavanje palestinskog pitanja kroz priznavanje nezavisne države. Predstavnici nesvrstanih založili su se za borbu protiv neokolonijalizma, borbu protiv terorizma, mirno rešavanje sukoba u svetu kao i nuklearno razoružavanje. Šsef egipatske diplomatije Mohamed Kamel Amr izjavio je u završnom obraćanju da će pokret nastaviti podržavanje nastojanja Palestinaca tokom Generalne skupštine UN za priznavanje palestinske države. On je rekao da je većina već priznala Palestinu i da je Egipat kao predsedavajuća zemlja Pokreta tražila potvrdu na šta je većina odgovorila potvrdno. Jeremić je na završnoj konferenciji za novinare rekao da su danas "poslate poruke mira, poruke sveta koji traži ravnopravnost, uzajamno poštovanje i dostojanstvo". "Vrednosti Pokreta nesvrstanih su po mom dubukom uverenju i danas vrednosti koje treba da rukovode međunarodnom zajednicom i kojima svet treba da teži - mir, ravnopravnost, suverena jednakost i jednako pravo za sve", rekao je Jeremić. "Svet koji počiva na međunarodnom pravu a ne na sili, svet koji počiva na poštovanju članica UN a ne na jednostranim pokušajima njihovog razbijanja - za takvu poruku Srbija će uvek imati razumevanja i za takvu poruku će Srbija uvek dati svoj glas", rekao je Jeremić. Na skupu su učestvovali predstavnici više od 100 zemalja, kao i zvaničnici UN, Organizacije islamske konferencije, Arapske lige i Afričke unije.

Sporazum o pečatu približava Srbiju priznanju Kosova

Sporazum o carinskom pečatu koji su postigli Beograd i Priština približava Srbiju priznanju Kosova, ocenjuje slovenački dnevnik Delo. "Iako carinski pečat u korist normalnog protoka roba preko granice Srbije i Kosova neće biti obeležen državnim simbolima Kosova kao što su to zastava ili grb, to Srbiju polako primiče priznavanju nezavisnosti Kosova", zaključuje komentator ljubljanskog dnevnika. List piše da rezultata u dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije (EU) ne bi bilo kada Brisel ne bi pritiskao Srbiju, a Vašington Kosovo. "Dijalog između Beograda i Prištine pod okriljem EU ne bi dao konkretnih rezultata kada Brisel ne bi pritiskao Srbiju, a Vašington Kosovo" piše Delo. Ljubljanski dnevnik dodaje da se "za proboj pobrinula nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je bez diplomatskih rukavica upozorila da napredak Srbije u približavanju EU zavisi od napretka u odnosima Beograda i Prištine". Kosovski Albanci s druge strane "sve stavljaju na Amerikance, koje u najmlađoj evropskoj državi jedine uvažavaju". Objašnjavajući težinu uticaja Nemačke na Srbiju, list kaže da "Berlin ima u rukama makaze i platno zbog toga što je Nemačka za Srbiju postala najvažniji trgovinski partner u EU"

Moguće da Euleks i dalje vrši carinsku kontrolu

Na carinskim prelazima na severu Kosova je i dalje na snazi "vojna zona pod zaštitom Kfora i uz prisustvo Euleksa", a veoma brzo se mora videti na koji će način Beograd i Priština primeniti dogovor o carinskom pečatu Kosova i uspostavljanju slobodne trgovine, rekli su danas agenciji Beta izvori EU u Briselu. Zvaničnici uključeni u delovanje Euleksa su agenciji Beta predočili da se "mandat Euleksa sprovodi kao i dosad", uz napomenu da je Kosovo "carinska teritorija u skladu s rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244". Oni su time odgovorili na pitanje kako EU smatra da na carinskim prelazima treba da bude uspostavljen režim koji će omogućiti slobodnu trgovinu, imajući u vidu da vlasti u Prištini poručuju da će tamo poslati svoje carinike i policajce, a Beograd je protiv toga i upozorava da to nije bio deo dogovora o carinskom pečatu Kosova. Zamoljeni da objasne da li to znači da na graničnim i, za kosovske Srbe i Beograd, administrativnim prelazima Kosova treba da budu carinske i policijske službe u skladu s rezolucijom 1244 SB UN, koja je osnova za mandate i Euleksa i Kfora, upućeni EU funkcioneri su rekli da "to tek treba da se do kraja razjasni", ali da su "neprihvatljivi bilo kakvi jednostrani potezi". Rekli su i da je moguće da Euleks nastavi da bude glavna carinska kontrola na prelazima Brnjak i Jarinje, "ostao tamo Kfor ili ne", uz napomenu da bi za slobodnu trgovinu mogli da se koriste i neki drugi prelazi između Kosova i Srbije. A, kako su napomenuli, po oceni Kfora nasiljem i dalje bremeniti uslovi na severu Kosova ne daju osnova za procene kad bi mogla biti ukinuta "zaštićena vojna zona" na Brnjaku i Jarinju. Jasno je, kako su naglasili evropski izvori, da su jednostrane akcije neprihvatljive, kao što je to bilo upućivanje policijskih snaga Prištine na prelaze na severu, što je naišlo na neodobravanje EU, jer je sve učinjeno mimo znanja i saglasnosti Euleksa i Kfora. Zvaničnici u EU su istovremeno Beti potvrdili da je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton juče u Briselu predsednici Kosova Atifete Jahjagi stavila do znanja da je EU "nezadovoljna zbog jednostranih poteza tamo (na Kosovu) i podvukla da to više ne sme da se dogodi". Ketrin Ešton je, prema saopštenju same Jahjage u Prištini, podvukla i da "Kosovo mora imati bolju saradnju i koordinaciju s misijom Euleks i Kforom".

Politika Srbije prema Kosovu i EU u nevolji

Nemačka kancelarka Angela Merkel potopila je nastojanja srpske spoljne politike koja se već godinu dana trudi da obezbedi status kandidata za članstvo u EU, piše britanski nedeljnik "Ikonomist" (Economist). List podseća da su srpske vlasti, u cilju dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU u decembru, uhapsile haškog begunca Ratka Mladića, usvojile niz zakona usklađenih sa evropskim i počele dijalog sa vlastima u Prištini. A onda je, dodaje list, došla nemačka kancelarka Angela Merkel i rekla da Srbija, ako želi kandidaturu za EU, treba da raspusti pralelene strukture na Kosovu. Budući da srpska vlada diskretno nagoveštava da bi joj konačni cilj mogla biti podela Kosova, uz zadržavanje severnog dela u zamenu za priznavanje nezavisnosti ostatka, raspuštanje srpskih institucija na severu Kosova značilo bi priznanje da Beograd ne može da ostvari taj cilj. To je upravo ono što Angela Merkel želi, ocenjuje "Ikonomist". Sa druge strane, dodaje list, predsednik Srbije Boris Tadić konstatno govori da Srbi ne treba da biraju između Kosova i EU. Ne čudi to što se pokazalo da on nije u pravu, već tajming kancelarke Merkel, ocenjuje "Ikonomist" i dodaje da je njena izjava šokirala one u Briselu koji se spremaju za kandidaturu Srbije. Situacija je loša i osim ako vlast u poslednjem trenu ne izvuče nekog keca iz rukava, koristi će od svega imati nacionalističke i populističke stranke, a ne one koje želi EU. Ali, kancelarka Merkel je ipak razjasnila jednu stvar, a to je da Srbija može da se priključi EU - bez Kosova, ili da se ne priključi EU, takođe bez Kosova.

Očekivanja poslanika od foruma Srbija - EU

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je juče, uoči prvog Foruma Srbija - EU, da su EU i Srbija partneri čiji je zajednički cilj stabilnost, mir i perspektiva Zapadnog Balkana. "Srbija i EU su partneri u procesu pridruživanja i zato se ne zatežu odnosi, nego se traži rešenje problema radi ostvarenja cilja za koji verujemo da je u obostranom interesu: da region bude miran, stabilan, perspektivan, a možda je jedini način za to ulazak u EU", rekla je Nada Kolundžija novinarima u Skupštini Srbije. U Beogradu će danas prvi Forum Srbija - EU okupiti zvaničnike, privrednike, predstavnike medija i nevladinog sektora iz EU i regiona. Forum u hotelu Hajat, pod naslovom "Prevazilaženje krize, put ka Evropskoj uniji", otvoriće predsednik Republike Boris Tadić i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić očekuje da će poruka tog sa skupa biti kvalitetnija od jučerašnje poruke ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića o tome da "neće biti smak sveta" ako Srbija ne postane kandidat za prijem u EU. "Srbija će trajno potonuti ako ne dobije kandidaturu do kraja godine i to mora biti osnovna poruka sutrašnjeg skupa", rekao je Đurić novinarima u Skupštini. Đurić je dodao da će Forum biti prilika za "relaksaciju interpretacija" posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji. "Naše vlasti pokušavaju da nađu neku vrstu izgovora da relativizuju ono što je Angela Merkel rekla. Nema sumnje da najznačajnije zemlje EU imaju stav kakav je Merkel iznela. Predmet sutrašnjeg razgovora biće pre svega ispunjavanje uslova koji su pred nama u odnosu na EU", kazao je Đurić. Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić ocenio je da se ništa posebno ne može očekivati od Foruma, i dodao da je za EU pitanje Kosova rešeno, a da bi neko iz Srbije trebalo da kaže EU gde su "crvene linije". "Ako vlast ne može dalje, neka raspiše izbore i neka građani na izborima vide šta ko nudi", rekao je Ilić. Poslanik Srpske radikalne stranke Dragan Stevanović rekao je da će EU i sutra nastaviti pritisak na Srbiju zbog Kosova. Stevanović je naveo da mu je drago što sve više "provejava" stav da Srbija nema šta da traži u EU. i podsetio da SRS zahteva prekid pregovora sa EU jer to "proizvodi mnogo štete za Srbiju".