SVET

Gadafijev opstanak na vlasti pomagali režimi u komšiluku

Rat protiv terorizma - SAD manje slobodno društvo

Na listi TOP500 najveće energetske kompanije

Otkriven prelazni oblik u evoluciji ljudi

Svaki treći Evropljanin pati od psihičkih oboljenja

Obrnute hipoteke

NATO u Libiji izvodi zaokret ka nafti

Novi metod lečenja ciljanjem lekova

Gadafijev opstanak na vlasti pomagali režimi u komšiluku

Diktatura Moamera Gadafija u Libiji ne bi poživela više od četiri decenije da nije bilo toliko okolnih diktatara koji su se međusobno štitili i ispomagali u gušenju disidenata, piše Asošijeted pres (AP) u današnjoj analizi. Gadafi je shvatio da je kolaps starog poretka neizbežan s obzirom na uzdrmano jedinstvo arapskih zemalja, i još 2008. godine je ukazao da je pad Sadama Huseina vesnik onog što dolazi. "Vi ste sledeći", upozorio je kolege lidere u veoma oštrom govoru koji je održao na samitu Arapske lige u Damasku. Oni su mu se tada smejali, da bi tri godine kasnije deo tih autokrata, uključujući Gadafija, bio skinut sa vlasti u talasu narodnih pobuna. Prvi je u "Arapskom proleću" pao predsednik Tunisa. Sledeći je bio predsednik Egipta. Gadafi je iščezao nakon što su pobunjenici tokom građanskog rata zauzeli najveći deo Libije i glavni grad Tripoli, a predsednici Sirije i Jemena su pod žestokim pritiskom da odu. Veze Gadafijevog režima sa okolnim autokratama potiču još od vremena njegovog dolaska na vlast. Iste noći kad je mladi oficir Moamer Gadafi svrgnuo libijskog kralja Idrisa, iz Egipta mu je došla prva zvanična poseta - tadašnji šef egipatske države Gamal Abdel Naser poslao je svog glavnog savetnika, iskusnog novinara Mohameda Hasasina Haikala da proceni kako će biti nastrojen novi vođa susedne zemlje. Gadafi je rekao Haikalu da će mu trebati Naserovi saveti, a Haikal je obećao podršku, i samo četiri meseca kasnije, kada su se neki članovi Gadafijevog Saveta revolucionarne komande okrenuli protiv njega, egipatski obaveštajci su poslali upozorenje na puč. Ubrzo potom, propao je pokušaj Abdulaha al-Abida al-Senusija, "Crnog princa" da sa 5.000 plaćenika iz Čada naoruža libijska plemema, lojalna njegovom rođaku, kralju Idrisu, i digne ustanak protiv Gadafija. Veruje se da su ga "otkucale" vlasti susednog Tunisa. Bivši ministar spoljnih poslova Gadafijevog režima Abdel-Rahman Šalkam nedavno je izjavio da je Gadafi svakog meseca plaćao usluge bivšem predsedniku Tunisa Zina El Abidina Ben Aliju, i da je saradnja dve države bila "na najvišem nivou". Gadafi je čak plaćao urednicima državnih medija u Egiptu, Siriji i drugim arapskim zemljama da sprovode "propagandu koja njega veliča ili koja u najmanju ruku blokira svake kanale između opozicije i javnog mnenja", rekao je Fajez Džibril, osnivač najsarije opozicione grupe u Libiji - Nacionalnog fronta za spas Libije. Vlada Maroka je 1980. godine izručila Libiji nekadašnjeg člana Gadafijevog revolucionarnog saveta Omara al-Mehišija koji je hteo da zbaci Gadafija, a ekstradicija se desila nakon što je Mehiši, posle neuspelog svrgavanja, prvo pobegao u Egipat a potom otišao u Maroko. Prema Šalkamovim rečima, Gadafi je platio vladi te zemlje 200 miliona dolara za Al-Mehišijevo izručenje, a potom je naredio da se njegov rival "zakolje poput ovce". Šalkam je takođe izjavio da je Gadafi svojevremeno kupio avion za sada zbačenog predsednika Egipta Hosnija Mubaraka, i da je glavni Gadafijev čovek u Egiptu bio Omar Sulejman, moćni bivši šef obaveštajne službe Mubarakovog režima. Porodica nagrađivanog libijskog pisca Hišama Matara, koji je nestao u Kairu 1990. godine, tvrdi da je od njega dobila dva pisma u kojem taj bivši libijski diplomata i disident tvrdi da ga je otela egipatska tajna policija i izručila ga libijskim vlastima.

Rat protiv terorizma - SAD manje slobodno društvo

Pooštravanje mera bezbednosti nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, uz prećutno prihvatanje torture i netrpeljivost prema muslimanskoj zajednici, pretvorilo je SAD u manje slobodno društvo, smatraju stručnjaci. "Rat protiv terorizma", Gvantanamo, tajni zatvori američke Centralnoobaveštajne agencije (CIA), sve to je doprinelo da SAD izgube i svoj moralni autoritet i još ga nisu povratile. Po dolasku u Belu kuću u januaru 2009, Barak Obama je probudio veliku nadu. Neki su mislili da će novi američki predsednik moći da povrati vladavinu prava, ali, kako kažu stručnjaci, Obama je razočarao. "Obamina administracija ostavila je po strani ratnu frazeologiju administracije Džordža Buša, ali je preuzela pravosudni arsenal", kaže Hina Šamsi iz američke uticajne organizacije za zaštitu građanskih sloboda (ACLU). Neograničeno pritvaranje osumnjičenih, vojni sudovi, čak i ciljana ubistva osumnjičenih za terorizam, prema Šamsijevoj, bili su u skladu sa pravilima uspostavljenim za vreme Džordža Buša za vođenje borbe protiv terorizma. Međutim, sve to ne predstavlja samo "veliku opasnost za ljudska prava i pravnu državu", već i saveznici Vašingtona "u tome vide opasnu pretnju". Sunovrat osnovnih američkih vrednosti kao i ogromni troškovi zbog mera za unutrašnju bezbednost, uz dva rata, izgleda da su omogućili terorističkoj mreži Al-Kaida da postigne neke svoje ciljeve. Međutim, većina Amerikanaca se izgleda ne uzbuđuje zbog toga pošto ankete pokazuju da je većina njih spremna da se odrekne nekih građanskih sloboda u korist veće bezbednosti zemlje, a samo tek četvrtina smatra da za torturu osumnjičenih za terorizam nema nikakvog opravdanja. Andrea Prasou iz organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRNj) ukazuje da je veliki broj Amerikanaca odgovorio afirmativno zato što misli da se mere poput tajnog prisluškivanja događaju nekome drugom. "Istorija je pokazala da to nije istina. Kad vlast jednom ima neku moć, ona je se ne odriče", kaže Andrea Prasou. Savetnik u ACLU-u Majkl Džerman ukazuje da promene nastale posle 11. septembra, ne pogađaju samo individualne slobode ljudi koji su nepravedno osumnjičeni, već i pravnu državu. Američki Kongres sada razmatra nacrt zakona koji predviđa vremensko ograničavanje držanja u pritvoru bez pokretanja postupka, što je praksa koja je pre 11. septembra bila nezamisliva. Andrea Prasou ukazuje da su SAD pre 10 godina bile "lider koji nije bio savršen, ali ipak lider u promovisanju ljudskih prava". "Teroristi nastoje da promene zemlju ili neki narod, i to se upravo dešava", ističe ona. Ben Vizner iz ACLU-a smatra da odgovor na terorističku pretnju nije bio proporcionalan pošto je bilo malo uspešnih pokušaja napada nakon 11. septembra. "Reč je realnoj pretnji koja, međutim, ne dovodi u opasnost našu egzistenciju", ali je "mi tretiramo kao da je reč o Prvom svetskom ratu", kaže Vizner. Rat protiv terorizma izazvao je pooštravanje kontrole pošte, telefonskih razgovora, finansijskih transakcija američkih građana, ali i stranaca, što je bez presedana. Prema bivšem zvaničniku američke Centralnoobaveštajne agencije (CIA) Ronu Marksu, to je bilo "neizbežno i neophodno". "Nije bio moguć povratak na period pre 11. septembra. Duh je izašao iz boce", kaže Marks i upozorava da je potrebno biti "još više indiskretan". "Napadi su bili traumatični za sve Amerikance, problem je što je vlada nad Amerikancima upotrebila mere namenjene neprijateljima" države, ciljajući prvenstveno muslimansko stanovništvo i imigrante, objašnjava on. Marks je zato zabrinut načinom na koji je to primljeno u javnosti i ukazuje da je došlo do "gubitka fleksibilnosti" kad je reč o drugačijem mišljenju, kao i do dubokog nepoverenja prema muslimanima. Veliki broj republikanaca koristi to nepoverenje kao "strategiju u kampanji", smatra direktor Saveta za američko-islamske odnose iz Mičigena Davud Valid. "Politički diskurs je postao otvoreno islamofoban, a to je prihvatio veliki deo stanovnika, što plaši", kaže Valid. Gotovo tri godine od izbora za predsednika, Obama je samo delimično prekinuo praksu poput otmica osumnjičenih za terorizam, prebacivanja u tajne zatvore i torture. Nastavljeno je "usmereno ubijanje" osumnjičenih uz pomoć bespilotnih letelica, kao što je slučaj u Pakistanu, a najgori simbol Bušove ere - američka baza na Kubi Gvantanamo, gde se drže osumnjičeni za terorizam, i dalje je u funkciji i pored Obaminog obećanja da će je zatvoriti. U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu 11. septembra 2001. godine poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menheten su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, vođu islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

Na listi TOP500 najveće energetske kompanije

U tradicionalnoj rang listi TOP500 koju u saradnji sa ekonomskim medijima u regionu srednje i istočne Evrope bez Rusije i Belorusije pravi agencija Delojit i Tuš, na čelnim mestima ponovo dominiraju energetske kompanije. Najveće preduzeće u regionu je kao i prošle godine poljski petrohemijski gigant PKN Orlen sa prihodom od skoro 21 milijardu evra, a Poljska kao zemlja vodi sa 173 preduzeća na ovogodišnjoj listi TOP500. Na drugom mestu je mađarski MOL iz iste branše. Na trećem mestu je najveći češki proizvođač automobila Škoda iz Mlade Boleslave, na četvrtom je ukrajinski Naftogas, a prvu petorku zaključuje češki poludržavni elektroenergetski gigant ČEZ. Iz Srbije je najveće trgovinsko preduzeće Delta, na ovogodišnjoj listi po rezultatima iz prošle godine na 86. mestu, dok je u prethodnoj rang listi bilo na 72. mestu. Poljska, po ocenama stručnjaka, zauzima najveći prostor na listi TOP500 jer ima veliko unutrašnje tržište a poljska privreda nije preteženo izvozno orijentisana, pa nije toliko pogođena krizama na tržištima Evropske unije. Češka na ovogodišnjoj TOP500 ima 80 preduzeća, dok je na prethodnoj listi 73 preduzeća iz te zemlje spadalo u najveće. Na prostoru zapadnog Balkana najuspesnija je Hrvatska sa 14 preduzeća na listi, mada je to pad u odnosu na prethodnu listu kada ih je bilo 17. Iza Hrvatske je Srbija sa 11 preduzeća među najvećima. Na prethodnoj listi bilo ih je 12. Makedonija i Bosna i Hercegovina na listi imaju po jedno preduzeće a Albanija nijedno.

Otkriven prelazni oblik u evoluciji ljudi

Analize dva miliona godina starih kostiju pronađenih u Južnoj Africi ponudile su do sada najznačajnii slučaj u otkrivanju prelaznog oblika koji je doveo do formiranja ljuske vrste, a neki naučnici smatraju da bi ti nalazi mogi dovesti i do promene u razumevanju evolucije. Kosti potiču od vrste Australopitek sediba. Za tu praljudsku granu evolutivnog drveta naučnici smatraju da je najbolji kandidat za pretke ljudi, rekao je Li Berger s južnoafričkog Univerziteta Vitvatersrand. Kosti pronađene 2008. u regionu Malapa kod Johanesburga koja obiluje pećinama s fosilima, pokazuju "od glave do pete" kombinaciju svojstava Australopiteka i ljudskog roda Homo. "To je kao da je evolucija uhvaćena u ključnom trenutku, pauzirana slika evolucije u akciji", rekao je Ričard Pots, direktor programa za poreklo ljudi na Institutu Smitsonijan. On je deo tima naučnika koji su istraživali u Južnoj Africi i koji je svoje nalaze objavio u časopisu Sajens (Science). Naučnici su dugo smatrali porodicu Australopitek, kojoj pripada i čuveni fosil Lusi, primitivnim kandidatom za pretka ljudi, a prema novom istraživanju postoji stvorenje koje kombinuje svojstva obe grupe. Sajens je objavio pet članaka s detaljima nalaza, među kojima su odvojeni izveštaji o stopalu, ruci, karlici i mozgu Australopiteka sedibe. Berger je rekao da mozak, ruka i stopalo imaju karakteristke i modernih i ranih praljudskih oblika što pokazuje kako se odvijala tranzicija. Kristijan Karlson s Vitvatersranda rekao je da mozak Australopiteka sedibe nalikuje mozgu šimpanze, ali da je konfiguracija sličnija ljudskom mozgu, posebno zbog proširenja pored i iznad očiju. On je dodao da je to pokazatelj da se mozak preoblikovao ka današnjem obliku pre nego što je počeo da se povećava do sadašnje veličine. Naučnici su negirali da se radi o takozvanoj "kariki koja nedostaje" u evoluciji jer to nije biološki smisleno, već da je reč o prelaznom obliku između dve faze evolucije čoveka. Deril Deruiter s univerziteta Teksas rekao je da je reč o prelaznom obliku, mešavini Australopiteka i Homoa, kakvu predviđa evolutivna teorija. "To je snažna potvrda evolutivne teorije", dodao je on. Taj naučnik je objasnio da pronađene kosti nisu rani primerak Homoa, ali da su mogle voditi ka nekolicini ranih ljudskih oblika među kojima su Homo habilis, Homo rudolfensis i Homo erektus. Sve ove vrste se smatraju dalekim rođacima čoveka - Homo sapiensa. Ovi članici snažno utiču i na to da se ponovo razmotri kako su se razne osobine našle zajedno u evoluciji čoveka, rekao je Pots s Insituta Smitsonijan. "Na primer, u ranijim defincijama našeg roda, glavna stvar u pojavi Homoa je bilo povećanje mozga. Kosti sedibe pokazuju, međutim, da reorganizacija mozga i karlice tipično povezane s evolucijom Homoa ne moraju uključivati povećanje mozga", rekao je Pots.

Svaki treći Evropljanin pati od psihičkih oboljenja

U Evropi oko 165 miliona ljudi ima psihičke poremećaje, pokazalo je istraživanje pod vođstvom nemačkog profesora Hansa-Ulriha Vithena sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu. Evropljani posebno često pate od fobija, depresija i nesanice, navedno je u do sada najopsežnijoj studiji na ovu temu. Istraživanje je obuhvatilo svih 27 zemalja Evropske unije, kao i Švajcarsku, Norvešku i Island, sa ukupno 514 miliona ljudi. U većini slučajeva, kako se navodi, lečenje se započinje prekasno, a terapija često ne zadovoljava ni minimalne medicinske standarde. Više nego svaki treći građanin Evrope barem jednom godišnje ode kod lekara zbog psihičkih ili neuroloških smetnji. Profesor Vithen je, kako prenose nemački mediji, naveo da studija protivreči uvreženom uverenju da su psihičke i neurološke tegobe "patnje pojedinaca". Autori studije ukazuju da "nema osnova da se veruje da mozak može da bude zdraviji od ostatka tela, uprkos činjenici da je višestruko složeniji". U navedenoj grupi oboljenja najčešće su fobije (14 odsto građana), sedam odsto Evropljana pati od nesanice, skoro po isto toliko ljudi od depresije i psihosomatskih poremećaja. Četiri odsto pati od alkoholizma i bolesti zavisnosti, a oko pet procenata dece ima sindrom nedostatka koncentracije ili hiperaktivnosti. Oko jedan odsto ljudi u dobi između 60 i 65 godina ima demenciju, među starima preko 85 godina i do 30 odsto. Bolesti zavisnosti češće su kod muškaraca, dok je kod žena više onih koje imaju depresije, fobije i smetnje koje se ispoljavaju kroz poremećaje u ishrani. Jedan od uzroka autori studije vide u korenitim društvenim promenama do kojih je došlo proteklih decenija, a koje su praćene i izmenjenom ulogom žena. Tako je kod žena koje su zaposlene i imaju decu rizik da će imati fobije ili depresije višestruko veći nego kod muškaraca u istoj životnoj situaciji. Naprotiv, kod zaposlenih muškaraca učestalost ovih smetnji se sa zasnivanjem porodice smanjuje. Sa izuzetkom demencije, učestalost psihičkih i neuroloških oboljenja nije se povećala od 2005. godine, jedan je od utešnih zaključaka studije.

Obrnute hipoteke

Sve više poljskih penzionera rešava svoje finansijske probleme uzimanjem takozvanog obrnutog hipotekarnog kredita, gde finansijska institucija isplaćuje novac da bi joj posle smrti klijenta pripao njegov stan ili kuća. Za poslednjih godinu dana broj takvih kredita se u Poljskoj utrostručio a analitičari očekuju procvat ovih poslova kad parlament usvoji zakon koji će omogućiti da "obrnute hipoteke" nude i banke. Današnji Đenjik Gazeta pravna navodi kao primer da 75-godišnji Poljak za stan vredan 75.000 evra dobija mesečno 200 evra, dok bi 80-godišnja žena sa nekretninom vrednom 250.000 evra dobijala 750 evra mesečno. Za sada ovakve kredite odobravaju u Poljskoj četiri specijalizovana fonda a zakonodavci i vlada očekuju od novog zakona da će konkurencija među bankama poboljšati ponudu u korist klijenata. Poljska od 38 miliona stanovnika trenutno ima oko šest miliona penzionera a demografi procenjuju da će se u naredne dve decenije njihov broj povećati za 50 odsto.

NATO u Libiji izvodi zaokret ka nafti

Rat u Libiji je strateški zaokret za NATO, čiji će fokus interesovanja ubuduće biti usredsređen na obezbeđivanje gasa i nafte za Zapad, rekao je Dmitrij Rogozin, ruski izaslanik pri NATO-u. Rogozin je pojasnio da se glavni interesi alijanse sada pomeraju ka naftom bogatim zemljama severne Afrike i Bliskog istoka a okreću od ekspanzije na istok. Intervencija u Libiji, dodao je Rogozin, bila je legitimna jer je bila usmerena na zaštitu civila, ali je njen istinski cilj bio pristup libijskoj nafti. Odnosi dva nekadašnja hladnoratovska rivala, NATO i Rusije, poboljšavali su se poslednjih godina. Moskva je naročito podržala rat u Avganistanu koji je predvodio NATO, obezbeđujući Alijansi ključne logističke pravce iz Evrope.

Novi metod lečenja ciljanjem lekova

Slovenački istraživači su, zajedno sa ruskim, nemačkim i američkim, učestvovali u razvoju novog metoda lečenja raka, objavio je naučni časopis "Nejčr nanoteknolodži" (Nature Nanotecnology). Agencija STA je danas prenela da se taj metod zasniva na usmeravanju leka tamo gde je potreban, upotrebom "magnetskih nanočestica" oksida gvožđa. Takve "feriliposome" je pomoću spoljašnjeg magneta moguće usmeriti na područje tumora. Istraživačka grupa pod rukovodstvom Olge Vasiljeve i Borisa Tirka sarađivala je na tome sa istraživačima iz Nemačke i SAD. Pošto se te nanočestice mogu lako detektovati magnetnom rezonancom(MRI), taj metod omogućava neinvazivno "in vivo" praćenje "dostave lekova" na obolelo mesto. Upotrebom tog sistema je na životinjskom modelu raka dokazano bitno poboljšanje delovanja standardnog hemoterapeutika doksorubicina (dodžorubicin). Potvrđena je i "efikasna dostava" preparata koji bitno usporava rast tumora, kažu naučnici. Taj sistem, kako se navodi, omogućava i ciljanje lekova za druge bolesti na mesto željenog delovanja. Iz Slovenije su u projektu učestvovali istraživači Instituta Jožef Štefan, Fakultet za hemiju i hemijsku tehnologiju iz Ljubljane i još tri centra. U petak će u prostorima Instituta biti javna prezentacija novog načina lečenja.