REGION

Za kampanju J.Kosor nelegalno 10 miliona kuna

Više od 300 osuđenih begunaca od pravde u regionu

Božidar Vučurević: Želim da mi se sudi u BiH

Prosečna plata u Crnoj Gori 475 evra, a korpa 767

Problem u definisanju dalje politike EU prema BiH

Vruće septembarske noći u Podgorici

Al Džazira Balkan iz Sarajeva počinje do kraja godine

Za kampanju J.Kosor nelegalno 10 miliona kuna

Bivši portpartol Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Vlade Hrvatske Ratko Maček u torbi je odneo 10 miliona kuna (oko 1,4 miliona evra) iz crne blagajne vladajuće stranke i to samo za potrebe finansiranja predsedničke kampanje aktuelne premijerke Jadranke Kosor, piše Večernji list. Zagrebački dnevnik ističe da je, prema tvrdnjama bivše blagajnice HDZ-a Branke Pavošević, ona lično iz nelegalnog fonda HDZ-a isplatila 10 od ukupno 13 miliona kuna (oko 1, 74 miliona evra) koji su išli za potrebe kampanje. Na isplatnicama koje je Pavošević zakopala u svom vrtu, pa zatim iskopala, kao i na popisu isplata koje je vodila, Maček, marketinška agencija Mašo, koja se povezuje s njim i njen vlasnik Ivan Soldo navode se šest puta. Gotovo celokupni iznos od 10 miliona kuna, prema tvrdnji Branke Pavošević i prema isplatnicama odnosi se na kampanju Jadranke Kosor na predsedničkim izborima 2005, navodi Večernji list. Ratko Maček je, preko saradnika, poručio da odbacuje bilo kakvu odgovornost za trošenje novca iz crnog stranačkog fonda, a iz krugova bliskih Mačeku navode da je nelegalnim HDZ -ovim fondovima raspolagala upravo Pavošević u isključivom dogovoru s bivšim premijerom Ivo Sanaderom, navodi zagrebački dnevnik. Tvrdnje Večernjeg lista negirali su i premijerka Jadranka Kosor i vođstvo HDZ-a. "Sasvim je sigurno da oni koji su, ako je toga bilo, uzimali novac, moraju stati pred lice pravde, bez obzira na cenu koju moramo podneti", rekla je Kosorova, koja je istakla da nastavlja borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Novac iz crnog fonda, prema pisanju Večernjeg lista, osim Mačeka navodno su dobili i ministar zdravlja Darko Milinović, režiser Antun Vrdoljak, fotograf Damir Hojka, estradne zvezde Žak Hudek i Miroslav Škoro. Branka Pavošević je vodila računovodstvo HDZ-a do 2009. godine, dok je na čelu stranke bio Sanader. Ona je uhapšena srednom godine zbog istrage o "Fimi mediji", privatnoj firmi preko koje je navodno iz državnih preduzeća i ministarstava izvučeno više od 100 miliona kuna od kojih je deo završio u crnom fondu HDZ-a. Prvoosumnjičeni u tom slučaju je bivši hrvatski premijer Ivo Sanader, koji se nalazi u zagrebačkom zatvoru u Remetincu. Hrvatsko pravosuđe tereti ga u više slučajeva za zloupotrebu položaja i ovlašećenja, a nedavno je protiv njega podignuta i prva optužnica za ratno profiterstvo.

Više od 300 osuđenih begunaca od pravde u regionu

Slučaj ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića, koji je iz Srbije pobegao u BiH kako bi izbegao izručenje Hrvatskoj koja ga tereti za ratne zločine, poslednji je u nizu primera koji pokazuje da osumnjičeni za teška krivična dela zbog institucionalnih slabosti i pravne nedorečenosti uspevaju da izmaknu pravdi. Prema podacima pravosudnih organa BiH, zahvaljujući dvojnom državljanstvu, u Srbiji se krije oko 100 pravosnažno osuđenih građana BiH, u Hrvatskoj se od kazne sakrilo oko 110 pravosnažno osuđenih državljana BiH, dok je u BiH utočište našlo 50 pravosnažno osuđenih državljana Hrvatske. Za još oko 60 pravosnažno osuđenih begunaca se ne zna gde su. Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina međusobno su potpisale sporazume o izvršenju sudskih odluka, kao i ugovore o pravnoj pomoći u građanskim stvarima, što je trebalo da osigura da osobe koje su počinile krivična dela u jednoj od ovih država ne mogu izbeći kaznu prebegom u drugu državu. Analitičari, međutim, ukazuju da u praksi postoje mnogobrojni problemi, posebno u domenu ustupanja krivičnog gonjenja, kao i relativno spore komunikacije između nadležnih organa susednih država. Osim toga, upozoravaju oni, u ovim je zemljama još veliki uticaj politike na pravosuđe koji koči pravovremenu primenu odredaba potpisanih sporazuma. Svakako najveći problem predstavlja dvojno državljanstvo, koje je prethodnih godina mnogim osobama optuženim za teška krivična dela pomoglo da izmaknu pravdi. Pre potpisivanja Sporazuma o izvršenju sudskih odluka između Hrvatske i BiH, Branimir Glavaš, osuđen za zaločine nad srpskim civilima u Osijeku, pobegao je u BiH, čije je državljanstvo u međuvremenu dobio. Sve do potpisivanja međudržavnog sporazuma o izvršnju sudskih odluka Glavaš se normalno kretao i živeo u Zapadnoj Hercegovini, odakle je, po stupanju sporazuma na snagu, prebačen na izdržavanje osmogodišnje zatvorske kazne u Zenicu, a potom u mostarski zatvor, u kojem će provesti narednih šest godina. U svom zagrebačkom stanu nedavno je uhapšen nekadašnji načelnik Neuma Ivan Bender, jedan od osnivača tzv. Hrvatske Republike Herceg Bosna, nekadašnji potpredsednik HDZ-a BiH i bivši direktor federalnog Zavoda Penzijsko-invalidskog osiguranja. Bender je zahvaljujući dvojnom državljanstvu i begom u Hrvatsku godinama izbegavao robiju, na koju ga je, u trajanju od četiri i po godine, 2003. godine osudio sud u Mostaru. Trenutno se nalazi u zatvoru Remetinac u Zagrebu. Pre šest godina iz BiH je u Hrvatsku prebegao bivši hrvatski član Predsedništva BiH i bivši predsednik HDZ BiH Ante Jelavić, nešto pre izricanja presude na Sudu BiH za malverzacije novcem iz Hrvatske putem Hercegovačke banke. Za Jelavićem je raspisana međunarodna poternica, a prema pisanju hrvatskih medija, on se godinama sasvim slobodno šetao između Zagreba i Splita, gde ima stanove. Jelavić nije uhapšen ni posle potpisivanja sporazuma između Hrvatske i BiH o izvršenju sudskih odluka, jer ga Sud BiH nikada nije pravosnažno osudio. Žalbeno veće Suda BiH u julu 2006. godine ukinulo je presudu kojom je Jelavić bio osuđen na zatvorsku kaznu, te postupak vratilo na ponovno suđenje koje, opet, ne može biti održano u odsustvu. Postupak se na zahtev vlasti BiH ponovo može voditi samo u Hrvatskoj, čiji je takođe državljanin, zbog čega neće biti izručen BiH. U začaranom krugu pravnih nedorečenosti našao se i ratni gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević, koji je iz Srbije pobegao u BiH i tako sprečio da bude izručen Hrvatskoj, koja ga traži zbog optužzbi za ratne zločine u Dubrovniku. Vučurević je granicu Srbije i BiH prešao sasvim legalno, bez obzira na to što je u Srbiji na privremenoj slobodi čekao odluku pravosudnih organa da li će biti izručen. Granična policija BiH ga nije uhapsila, jer se, kako su naveli, ne nalazi u njihovoj bazi podataka o osobama za kojima je raspisana poternica, iako je Tužilaštvo BiH protiv njega pokrenulo istragu zbog navodnih ratnih zločina na području Trebinja. Nije reagovala ni granična policija Srbije, pa je Vučurević redovnom autobuskom linijom stigao u Trebinje, odakle neće moći biti vraćen ni u Srbiju, čije državljanstvo nema, niti će biti izručen Hrvatskoj, jer BiH ne izručuje svoje državljane. Poroznost granice BiH sa Srbijom i Hrvatskom i dvojno državljanstvo najviše su koristili osumnjičeni, optuženi, čak i osuđeni za ratne zločine. Momir Savić je pobegao iz BiH u maju 2010. godine, samo nekoliko dana pre izricanja presude za zločine počinjene protiv čovečnosti u Višegradu i još je nedostupan organima gonjenja. Za te zločine on je osuđen na 16 godina zatvora. U decembru 2008. godine, kada su saslušani svi svedoci Tužilaštva BiH, Savić je pušten da se brani sa slobode uz određene mere zabrane. Pretpostavlja se da je u Srbiji ili Crnoj Gori utočište našao i Radovan Stanković, koji je u maju 2007. godine pobegao iz fočanskog zatvora, gde je izdržavao 20-godišnju zatvorsku kaznu na koju ga je osudio Sud BiH za zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata na području Foče. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Božidar Vučurević: Želim da mi se sudi u BiH

Ratni načelnik opštine Trebinje Božidar Vučurević izjavio je u utorak da želi da se protiv njega u BiH, odnosno Republici Srpskoj, održi sudski proces na kojem bi, kako je naveo, pobio sve optužbe koje ga terete za počinjene ratne zločine na području Dubrovnika. Vučurević je kazao da se ne boji hapšenja niti bilo kog pravednog suda, ali da bi "pre u zemlju" nego da mu bude suđeno u Dubrovniku. "Sudovi u Srbiji požurili su da me što pre pošalju u Dubrovnik. Tada sam video da se treba spašavati, pa sam otišao kući, a ne pobegao", rekao je Vučurević na konferenciji za novinare u Trebinju. On je naveo da je u Srbiji "bio talac zbog pogodbe na relaciji (predsednik Srbije Boris) Tadić - (hrvatska premijerka Jadranka) Kosor i kolateralna šteta tih odnosa", dodajući da je to "pravi razlog za donošenje odluke o njegovom izručenju Hrvatskoj". Ratni načelnik Trebinja odbacio je sve optužbe koje ga terete za granatiranje Dubrovnika, poručujući da "ima papire" o tome šta se dešavalo tokom proteklog rata, koji mogu "dobro da uzdrmaju čitave grupacije ljudi". Upitan kako je prešao granicu Srbije i BiH s obzirom na to da mu je Srbija oduzela dokumenta, Vučurević je odgovorio da je doputovao redovnom autobuskom linijom i da nije imao nikakvih problema na granici. "Nekada traže dokumente, nekada ne, a što meni nisu gledali, to ne znam", kazao je Vučurević, dodajući da je granicu prešao "negde od Priboja do Bijeljine". Komentarišući odluku suda u Beogradu da mu odredi pritvor, jer nije ispunio obavezu da se dva puta nedeljno u toku ekstradicionog postupka javlja sudu, on je naveo da nije državljanin Srbije i da zbog toga ta država nema nadležnosti za njegovo hapšenje ili za raspisivanje bilo kakve poternice. Vučurević je optužio sudove u Srbiji da su "politički", navodeći da je u Srbiji "držan u zarobljeništvu". "Čovek u svojoj državi može biti u pritvoru i zatvoru, a ako ga druga država utamniči, onda je to zarobljeništvo", kazao je on. Zbog toga što je bio, kako je rekao, "zatočenik logora u Srbiji", juče se učlanio u Udruženje logoraša RS. Vučurević je još naveo da je pre četiri godine tražio državljanstvo Srbije, ali da ga nije dobio. Ratni gradonačelnik Trebinja u subotu je prebegao iz Srbije u RS. On je u Srbiji bio u ekstradicionom pritvoru koji je pokrenut nakon što su Hrvatska i BiH zatražile njegovo izručenje. Vučurević je uhapšen u Srbiji 4. aprila na osnovu poternice koju je za njim raspisala Hrvatska, tereteći ga za granatiranje Dubrovnika. Zahtev za njegovo izručenje podnela je i BiH zbog navodnih zločina u Trebinju.

Prosečna plata u Crnoj Gori 475 evra, a korpa 767

Prosečna plata u Crnoj Gori je avgusta bila 475 evra, a za minimalne troškove četvoročlane porodice bilo je potrebno 767 evra, saopštila je danas statistička služba Monstat. Građani i dalje najveći deo svojih primanja troše na hranu i bezalkoholne napitke, za šta su im avgusta bilo potrebna 252 evra, ili gotovo polovina prosečne plate. "Potrošačka korpa" je avgusta poskupela za 2,1 odsto u odnosu na isti mesec 2010. godine.

Problem u definisanju dalje politike EU prema BiH

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić ocenio je da međunarodna zajednica ima problem u definisanju svoje dalje politike prema Bosni i Hercegovini. "Umesto da se zatvori misija visokog predstavnika u BiH, dobili smo i odvojenu misiju specijalnog predstavnika EU i to je pokazatelj nedostatka sporazuma unutar međunarodne zajednice o tome kako dalje", kazao je Radojičić novinarima posle sastanka sa specijalnim predstavnikom Evropske unije u BiH Peterom Sorensenom. Radojičić je ocenio da će naredni meseci pokazati kakav je odnos između Sorensena i visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka i šta ko od njih radi, izražavajući nadu da će vlasti RS imati partnerski odnos sa Sorensenom. Prema njegovim rečima, od Sorensena se očekuje da izloži evropske standarde i principe, a da postizanje dogovora bude prepušteno domaćim političarima. "Iza nas je vreme u kome su visoki predstavnici ili međunarodna zajednica delovali kroz 'bonska ovlašćenja'", kazao je Radojičić. Predsednik parlamenta RS je naveo da je na sastanku sa specijalnim predstavnikom EU bilo reči o obavezama BiH koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pre svega o donošenju zakona o popisu stanovništva, zakona o sistemu državne pomoći i primeni presude Sejdić-Finci. Specijalni predstavnik EU Peter Sorensen danas boravi u prvoj zvaničnoj poseti RS. Sorensen se, osim sa Radojičićem, sastao i sa premijerom Aleksandrom Džombićem i sa predsednicima Partije demokratskog progresa Mladenom Ivanićem i Demokratske partije Draganom Čavićem.

Vruće septembarske noći u Podgorici

Temperatura u Crnoj Gori je ovog meseca ekstremno visoka za ovo doba godine, a u Podgorici ni noću ne pada ispod 20 stepeni Celzijusa. U avgustu je u Podgorici bilo 29 "tropskih noći", a dnevna temeratura iznad "klimatske normale", rečeno je agenciji Beta u Hidrometeorološkom zavodu Crne Gore. Septembar je ekstremno topao i zasad sušan što nije zabeleženo od 1950-ih godina, od kada se sistematski prate ti podaci u Crnoj Gori, ukazuju klimatolozi. Na crnogorskom primorju kiša nije pala 40 dana, a vrućina je i na severu - iznad 30 stepeni. Hidrolozi Hidrometeorološkog zavoda Crne Gore ukazuju da je vodostaj jezera i reka na minimumu, ali još nije dostignut apsolutni minimum. Oni navode da je 1952. godine vodostaj Skadarskog jezera, u mestu Plavnica, bio 4,5 metra, svega 20 santimetara viši nego što je izmereno ovih dana. Zbog ekstremno visoke temperature pojedine škole u Podgorici su skratile časove. Vatrogasci neprekidno intervenišu u okolini grada koji je zbog pepela bio kao u izmaglici. Meteorolozi najavljuju osveženje za početak iduće nedelje.

Al Džazira Balkan iz Sarajeva počinje do kraja godine

Početak emitovanja regionalnog programa Al Džazira Balkan (Al Jazeera Balkans) očekuje se do kraja godine, a u Sarajevu se privode kraju radovi na opremanju studija. Kako je agenciji Beti rečeno u toj televizijskoj kući, čije je regionalno sedište u Sarajevu, Al Džazira Balkan emitovaće program 24 sata dnevno, od čega će svakog dana biti emitovano šest sati lokalno produciranog programa. Direktor vesti i programa Al Džazire Balkan je Goran Milić. Osnovu programa činiće vesti, dok će ostatak biti ispunjen reemitovanjem drugih programa te televizijske mreže. Program Al Džazira Balkan moći će da se gleda u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, preko glavnih kablovskih operatera. "Mi radimo svoju mrežu kako bi omogućili da svaki od kablovskih operatera u svom gradu može preuzeti naš HD signal. Do sad je dogovoreno da pokrivamo Skoplje, Beograd i Zagreb", kazao je Beti Miljenko Logožar, direktor tehnike Al Džazira Balkan. Stanica će slediti Etički kodeks Al Džazira mreže koji je ispisan na svim stolovima u sarajevskoj redakciji i raditi pod sloganom "Iz svakog ugla i sa svake strane". Kako je receno Beti, Al Džazira Balkan trenutno ima 90 zaposlenih, a do naredne godine imaće ih oko 170. Program ove TV kuće praviće medijski radnici koji prolaze posebne programe treninga i edukacije u Al Džazira trening centru u Dohi, ali i na terenu. Direktor je Tarik Đodić. Al Džazira Balkan će imati centralni studio u Sarajevu i centre u Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Dopisnička mreže biće oformljena u Podgorici, Prištini, Mostaru i Banjaluci, kao i u Vašingtonu, Londonu, Briselu, Berlinu, Beču, Moskvi, Istanbulu, Jerusalimu i Pekingu. Takođe, koristiće se i dopisnička mreža Al Džazire od preko 70 dopisništava širom sveta. Kada je reč o saradnji s lokalnim medijima, Al Džazira Balkan je najavila da će primenjivati "Creative Commons" praksu, što znaci da će zainteresivani mediji moći da koriste snimke te TV kuće, ali pod uslovom da je navedu kao originalni izvor. Program Al Džazira Balkan biće isti za sve zemlje regiona a na toj televiziji će, kako kažu, "svako govoriti na svom jeziku". "Svi jezici i jezičke varijante koje se govore u regionu koristiće se i u programu" čime će Al Džazira, kako ističu u redakciji, promovisati slobodu mišljenja, govora i jezika.