SRBIJA

Njujorška šetnja Teslinim skverom

Šljunkom blokiran glavni most u Kosovskoj Mitrovici

Pitanje je da li važi bili koji sporazum sa Srbijom?

Sednica SB UN o Kosovu nastavljena iza zatvorenih vrata

Tadić pozvao na uzdržanosti i podršku dijalogu

Kfor blokirao Jarinje, a Srbi Brnjak

Obeležena godišnjica proboja Solunskog fronta

Njujorška šetnja Teslinim skverom

Ajde da se nađemo na skveru Aleksandra Prvog Karađorđevića... Ovo je poziv koji nećete doživeti u Beogradu, ali biste lako mogli da ga čujete u Parizu! Nije mali broj evropskih i svetskih gradova čije ulice i trgovi nose imena poznatih ličnosti iz naše istorije. Od Moskve i Atine do Pariza i Njujorka, centralne ulice metropola su ponele imena po našim velikanima, a Srbiji su na ovaj način uglavnom odavali počast posle Prvog svetskog rata, kada se ceo svet divio podvizima naše vojske. Nekadašnji vojni savez sa Francuskom krunisan je i tako što je skver u prestižnom šesnaestom arondismanu, na obodu Bulonjske šume, poneo ime Aleksandra Prvog od Jugoslavije. Na ovom skveru je podignut spomenik kraljevima Petru i Aleksandru Karađorđeviću. Autori spomenika, koji je svečano otkriven 19. oktobra 1936, bili su francuski vajar Maksim Real del Sart i arhitekta Anri Šaje. U Parizu postoji i ulica Kralja Petra Prvog Karađorđevića. Grci nisu zaboravili ulogu Srbije u oslobađanju Balkana od Turaka, pa su u Atini jednoj ulici dali ime Karađorđeva (Karageorgiou Servias). Posle Prvog svetskog rata Grci su ulicu posvetili i kralju Petru Prvom Karađorđeviću. U krimskom Sevastopolju, inače velikoj bazi ruske Crnomorske flote, nalazi se takozvano "Grofovsko pristanište", koje je dobilo ime po moreplovcu i prvom Admiralu Crnomorske flote Marku Vojnoviću (1750-1807), Srbina iz Herceg Novog. Vojnović je bio i jedan od osnivača slavne ruske pomorske flote, a proslavio se pobedama u rusko-turskom ratu. U Beču postoji spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću, ali je malo poznato da se jedna od najpoznatijih ulica u Bratislavi zove Karadžićeva. U njoj se nalazi i spomen-ploča našem jezičkom reformatoru. Jedna ulica u Bratislavi nosi i ime Svetozara Miletića. Posebno je interesantna šuma Aleksandra Prvog Karađorđevića u Izraelu. Jevreji su je zasadili 1937. godine na više od tri hektara, u pomen jugoslovenskom kralju. Prema dokumentaciji Jevrejskog nacionalnog fonda, zasađeno je deset hiljada stabala eukaliptusa, nešto manje bora i čempresa. Koliko su u Izraelu cenili Aleksandra, govori činjenica da je 1924. godine, u Beograd stigla delegacija Jerusalimske patrijaršije, koja je od kralja Srba, Hrvata i Slovenaca zatraži da, posle ubistva ruskog cara, postane zaštitnik Svetog groba Hristovog. Nikola Tesla Nikola Tesla je ostavio veliki trag u Americi, pa ne čudi što plato na uglu zapadne 40. ulice i šeste avenije nosi ime srpskog naučnika. Takođe, po jedan spomenik Tesli nalazi se sa američke i kanadske strane Nijagarinih vodopada. - Kalifornija ima rudarski grad kome je još krajem 1897. godine dato ime Nikola Tesla - kaže etnolog Marinel Mandreš. Kada su spomenici u pitanju, u inostranstvu su od srpskih velikana najviše javnih počasti dobili Nikola Tesla, oko desetak, a potom Mihailo Pupin, Milutin Milanković, Mileva Ajnštajn i Ivo Andrić. U švajcarskoj su opštinske vlaste obeležile kuću i grob Mileve Marić Ajštajn, koje posećuju mnogi turisti i istraživači. Spomen-ploče i bronzana poprsja su podignuta Vuku Karadžiću u Sent Andreji, Dositeju Obradoviću u Temišvaru i Budimpešti, kao i Jakovu Ignjatoviću u Budimpešti. IVO ANDRIĆ U čast pedesete godine od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, predložićemo norveškim vlastima da naš pisac dobije svoju ulicu i spomenik u Oslu. Biće to, pored spomenika našim internircima, prvi spomenik koji je u Skandinaviji podignut Srbima - javio nam je Boris Maksimović, jedan od lidera srpske zajednice u Norveškoj. PUPINOV KRATER Jedan krater na Mesecu, u čast Mihajla Pupina, nazvan je imenom čuvenog srpskog naučnika. Takođe, Odsek za fiziku i laboratorije na Univerzitetu Kolumbija u SAD dobili su ime po ovom dobitniku Pulicerove nagrade. SRPSKE ULICE Srpska ulica je jedna od glavnih u francuskom Kanu, a ulica sa istim imenom postoji i u Budimpešti, Parizu, pa čak i u turskom letovalištu Kušadasi. Ako se kojim slučajem nađete u centru grada Lavova na zapadu Ukrajine, možete se slikati na uglu Srpske i Ruske ulice. Prag je posebna priča, pa tako glavni grad Češke ima Beogradsku, Jugoslovensku, Srpsku i Ulicu jugoslovenskih partizana. BEOGRADSKO IME Ime naše prestonice u svetu je ispisano 32 puta. U Konventriju se nalazi Beogradski trg, još od vremena kada je srpska prestonica postala grad pobratim sa ovim engleskim mestom. Beogradski trg postoji i u Beču, a ime je dobio povodom pobede Austrogarske nad Turskom pod Kalemegdanom 1789. godine. U Budimpešti se nalazi Beogradki kej. Belgrad štrase je velika i dugačka ulica u Minhenu, dok se Beogradska ulica (Rue de Belgrade) nalazi u blizini Ajfelovog tornja u Parizu. Beogradska ulica se nalazi i u severnom Londonu, Torontu (Beograd Gardens), Temišvaru, engleskom Ričmondu i Volvemhemptonu. U Istanbulu postoji Beogradska šuma. A. Palić - M. Lopušina

Šljunkom blokiran glavni most u Kosovskoj Mitrovici

Glavni most na Ibru koji Kosovsku Mitrovicu deli na severni srpski i južni albanski deo grada od ponoći je neprohodan, jer su na sredini izručene velike količine šljunka. Kako je to pre dva dana urađeno u blizini istočnog mosta u naselju zvanom Bošnjačka mahala, svi ulazi iz južnog u severni deo Mitrovice sada su blokirani. I na ostalim putevima saobraćaj je zbog šljunka na kolovozu usporen, a Srbi tako kontrolišu ko prolazi ka severu pokrajine spremni da u svakom trenutku blokiraju drumove. U blizini glavnog mosta u gradu sinoć se okupila grupa uglavnom mlađih Mitrovčana koji su protestvovali zbog najave Prištine da će dovesti albanske carinike i policajce na administrativne prelaze Brnjak i Jarinje. Noć je protekla mirno ali sa približavanjem sutrašnjeg dana rastu napetost i neizvesnost. Najavljeno je da će popodne na sever Kosova doći patrijarh Srpski Irinej i da će u crkvi svetog Dimitrija služiti moleban za spas srpskog naroda na Kosovu. I Srpsko nacionalno veće će se oglasiti danas povodom trenutne situacije na severu Kosova.

Pitanje je da li važi bili koji sporazum sa Srbijom?

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je pitanje da li još važi bilo koji sporazum koji je Srbija sklopila sa međunarodnom zajednicom vezano za Kosovo i Metohiju, poput Kumanovskog sporazum i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Govoreći o najavama da bi na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak mogli da budu postavljeni kosovskih carinici, Dačić je rekao da to znači da se ne poštuju dogovori sklopljeni sa Srbijom, šest tačaka dogovora s generalnim sekretarom UN i da se radi o pokušaju da se izmeni realnost na terenu. "Nije mi jasno kako neki ljudi ne shvataju da opet mogu dovesti do sukoba", rekao je Dačić u pauzi skupa u Beogradu o borbi protiv korupcije i dodao da tu misli i na Prištinu, ali i na Vašington, Brisel i Berlin. On je rekao da je to njegovo mišljenje i da ga ne interesuje šta misle drugi ministri. "Ne interesuje me kakvo je mišljenje drugih. Ja sam ministar policije Ivica Dačić i valjda imam pravo da mislim svojom glavom. Ovo ne vodi ničemu, samo novom egzodusu Srba sa Kosova", rekao je Dačić. Ministar je ocenio da pitanje Srba sa Kosova ne treba da bude rešavano tako što njih na Kosovu više neće biti. Prema njegovoj oceni, radi se o pokušaju nekih delova međunarodne zajednice da zaokruži državnost Kosova i priča o administrativnim prelazima nema nikakve veze s rešavanjem problema prometa robe i ljudi. Dačić je rekao da je i Srbija u više navrata mogla da se ponaša neodgovorno i da zatvori administrativne prelaze koje koriste albanski građani i s jedne i s druge strane administrativne linije, ali da to nije htela. Ministar je ocenio da Srbija treba da nastavi da insistira da međunarodna zajednica poštuje aranžmane sklopljene sa Srbijom.

Sednica SB UN o Kosovu nastavljena iza zatvorenih vrata

Sednica Saveta bezbednosti UN o zaoštravanju situacije na Kosovu zakazana na zahtev Srbije i Rusije, koja je u petak u 00.30 po srednjeevropskom vremenu, nastavljena je posle otvaranja iza zatvorenih vrata. Sednicu je otvorio predsedavajući Saveta bezbednosti UN, libanski ambasador Navaf Salam. Posle usvajanja dnevnog reda, na kojem je pozvan da govori šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, prvi je kratko govorio predstavnik UN Edmon Mule, koji je podneo izveštaj o trenutnoj situaciji na terenu. "Ovo je prilika da prenesemo jasnu poruku da smo protiv donošenja jednostranih odluka i da Beograd i Priština treba da preuzmu odgovornost da spreče nasilje", rekao je Mule. Posle njegovog izlaganja, Salam je pozvao na nastavak sednice iza zatvorenih vrata. Sednica je zakazana posle višečasovnih konsultacija u sredu uveče Saveta bezbednosti. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je ranije u četvrtak duboku zabrinutost zbog izjava u vezi sa uspostavljanjem carinske kontrole na severu Kosova i njihobog uticaja na mir i stabilnost. "Pozivam sve da se uzdrže od jednostranih poteza koji bi mogli da dovedu do eskalacije napetosti u toj oblasti. Pozivam vlasti Beograda i Prištine da nastave dijalog uz posredovanje Evropske unije, kao i da preduzmu praktične korake za sprovođenje dosadašnjih dogovora", rekao je Ban na konferenciji za novinare u sedištu UN, čiji je snimak objavljen na sajtu UN. Članicama Saveta bezbednosti UN prosleđena su pisma šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića generalnom sekretaru Ban Ki Munu i ruskog predstavnika u UN Vitalija Čurkina. U pismu Ban Ki Munu, koje je članicama SB UN prosledio ambasador Srbije pri UN Feodor Starčević, Jeremić je naveo da mu se obraća zbog pretnje od jednostranih akcija od strane vlasti u Prištini. Jeremić je istakao da je Srbija dobila informaciju da Kfor i Euleks imaju nameru da olakšaju operaciju koju je najavila Priština o jednostranom uvođenju carinskih i policijskih kontrola na administrativnoj granici na severnom Kosovu. U dopisu ruskog predstavnika Čurkina traži se hitan otvoreni sastanak SB za četvrtak, na kojem će učestvovati predstavnik Vlade Srbije, kako bi bila "razmotrena situacija na Kosovu s obzirom na moguću eskalaciju tenzija".

Tadić pozvao na uzdržanosti i podršku dijalogu

Predsednik Srije Boris Tadić pozvao je juče Srbe i Albance na uzdržanost i podršku dijalog, a međunarodnu zajednicu da spreči jednostrane akte nasilja koje najavljuje Priština. Tadić je poručio da je Srbija na vreme ukazala da jednostrane akcije Prištine ne mogu doprineti miru i stabilnosti kao i rešavanju problema između Srba i Albanaca, saopštila je Pres služba predsednika. "Pozivam i Srbe i Albance na uzdržanost i podršku dijalogu kao jedinom načinu na koji se ovaj istorijski problem može rešiti mirnim putem. Ovaj problem traje dugi niz godina, nije nastao juče niti će se okončati sutra, moramo imati mudrosti i strpljenja jer njegovo rešavanje neće biti lako", rekao je predsednik Srbije. Tadić je naveo da "Srbija poziva međunarodnu zajednicu da svu podršku dijalogu i mirnim i pravednim rešenjima do kojih se stiže dogovorom, kao i da spreči jednostrane akte nasilja koje najavljuje Priština". "Ne postoji nijedan problem koji ne može biti rešen dogovorom, uključujući i pitanje prometa robe na administrativnim prelazima", istakao je predsednik Tadić. Predsednik Srbije pozvao je kosovske Srbe da ne reaguju na provokacije jer je njihov miran život i budućnost njihovih porodica najviši interes Srbije. "Ovo nije stranačko pitanje i nijedna partija niti bilo kakva interesna grupa ne sme da manipuliše našim narodom na Kosovu i Metohiji u želji da ostvari svoj dnevno-politički interes. Nadležni organi države Srbije preduzimaju sve mere kako bi se incidenti izbegli i zaštitili naši građani i došlo do mirnog rešenja, u skladu sa Deklaracijom koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije 30. jula 2011. godine", naveo je Tadić.

Kfor blokirao Jarinje, a Srbi Brnjak

Kfor je bodljikavom žicom zatvorio sinoć administrativni prelaz Jarinje između Kosova i centralne Srbije, tako da je saobraćaj u potpunom prekidu. S druge strane, nešto posle 19 časova Srbi sa severa Kosova su kamionima blokirali drugi administrativni prelaz, Brnjak, i sa jedne i sa druge strane administrativne linije. Blokiran je i glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici na kome se nalaze velike količine šljunka.

Obeležena godišnjica proboja Solunskog fronta

Polaganjem venaca na Spomenik neznanom junaku na Avali juče je obeležena 93. godišnjica proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Vence su položili predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, vojni izaslanici Francuske, Rusije, SAD, kao i delegacije Saveza rezervnih vojnih starešina, Klub generala i admirala Srbije i Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, saopštio je Beoinfo. Solunski front probijen je u ofanzivi koja je počela 15. septembra 1918. godine, a strategijski proboj završen je izbijanjem srpske vojske na Vardar, 20. septembra. Posle 45 dana od početka operacije, u kojoj je učestvovalo oko 150.000 srpskih vojnika, 1. novembra oslobođen je Beograd, a proboj Solunskog fronta je prisilio na kapitulaciju prvo Bugarsku (29. septembra), a potom i Tursku (30. oktobra), da bi 3. novembra kapitulirala Austro-Ugarska, a 11. novembra i Nemačka.