KULTURA&ZANIMLJIVOSTI

Bil Gejts i dalje najbogatiji Amerikanac

Džek Nikolson na crnogorskom primorju

Dejvid Bekam želi peto dete

Izložba starih venčanica u Beogradu

Mladima ne smetaju uvredljivi izrazi na internetu

Pol Makartni se ženi treći put

Rekordna gledanost Dva i po muškarca sa Kučerom

Libanski film pobednik festivala u Torontu

Planeta Pandora u Diznijevim tematskim parkovima

Džoan Roling pobedila u anketi za savršenu učiteljicu

Amerikanac prvi stranac primabaletan u Boljšoju

Džonu Travolti ukraden auto usred bela dana

Srpski pesnici se uključuju u globalnu akciju o promenama

Prvi Praznik gastronomije u petak u Francuskoj

Katedrala Aleksandra Nevskog u Parizu slavi 150 godina

Pet romana u užem izboru za nagradu Dereta

Slučaj Valdhajm na IMDB pred milijardu ljudi

David Albahari predstavio novi roman Kontrolni punkt

Ponovo spor o nagradi za Petera Handkea

Festival Rok u Riju se vraća u Rio de Žaneiro

Karl Marks bio odan suprug

Dodeljene nagrade Emi

Bil Gejts i dalje najbogatiji Amerikanac

Koosnivač Majkrosofta i filantrop Bil Gejts (Bill Gates) 18. uzastopnu godinu je najbogatiji Amerikanac sa bogatstvom od 59 milijardi dolara, pokazuje najnovija Forbsova lista 400 najbogatijih Amerikanaca. Na drugom mestu je ponovo Voren Bafet (Njarren Buffett), predsednik Berkšir Hataveja (Berkshire Hathanjay), kome je 1993. uspelo da na kratko skine Gejtsa sa prve pozicije. Bafetovo bogatstvo dostiže 39 milijardi dolara i za šest milijardi je manje nego godinu dana ranije, što ga čini najvećim gubitnikom. Među najbolje plasiranim bogatašima su i osnivač Orakla (Oracle) Leri Elison (Larry Ellison) sa 33 milijarde dolara i industrijalci Čarls i Dejvid Koh (Charles and David Koch) sa po 25 milijardi. Slede naslednici Vol-marta (Njall-Mart) Kristi, Džim i Elis Volton (Christy, Jim, Alice Njalton) sa 24,5 milijardi dolara, sedmi na listi je investitor Džordž Soros (Georege) sa 22 milijarde a osmi "kralj kazina" Šeldon Adelson (Sheldon) sa 21,5 milijardi. Bogatstvo najimućnijih Amerikanaca, uprkos posustajanju privrede SAD, vredi ukupno 1,53 hiljade milijardi dolara ili gotovo koliko bruto domaći proizvod Kanade. Ukupno bogastvo najbogatijih Amerikanaca je za godinu dana zaključno sa 26. avgustom uvećano za 12 odsto. To znači da su bogati prošli bolje od tržišta akcija, gde je indeks S&P u istom periodu porastao za deset procenata. Nova Forbsova lista pokazuje i da je u posmatranih godinu dana imetak 262 bogataša povećan dok je kod 72 smanjen, da se na listu probilo 18 novih bogataša, kao i da su među 400 najbogatijih 42 žene.

Džek Nikolson na crnogorskom primorju

Jedan od najpoznatijih holivudskih glumaca Džek Nikolson (Jack Nicholson) viđen je prošle nedelje na crnogorskom primorju, na plaži kod hotela Splendid u Bečićima, objavio je podgorički portal Analitika, pozivajući se na više izvora. Prema saznanjima portala, Nikolson nije odseo u hotelu Splendid, ali je viđen na obližnjoj plaži, vidno raspoložen kako razgovara i šali se sa konobarima. Podgorička Analitika navodi da još nije poznat povod boravka holivudske zvezde u Crnoj Gori. Više medija u regionu objavilo je nedavno da je Nikolson navodno zainteresovan za kupovinu luksuznog stana na Menhetnu, vrednog oko 20 miliona dolara, koji je predmet sukcesije među državama bivše Jugoslavije. Nekadašnja SFRJ kupila je taj stan od 215 kvadratnih metara 1975. godine za 100.000 dolara, a od 1992. godine se ne koristi.

Dejvid Bekam želi peto dete

Britanski fudbaler Dejvid Bekam izrazio je želju da dobije peto dete, dva meseca nakon što je njegova žena Viktorija rodila njihovu četvrtu prinovu. "Kada bismo imali sreće da dobijemo još jedno dete, to bi bilo genijalno!", kazao je Bekam i intervjuu koji je u petak prikazan na američkoj televiziji. "Uvek smo govorili o velikoj porodici i volimo decu", kazao je igrač fudbalskog kluba El-Ej galaksi. Viktorija Bekam, bivša pevačica britanske grupe "Spajs Gerls" a danas modna kreatorka, rodila je 10. jula devojčicu Harper Seven. Par ima i trojicu dečaka, 12-godišnjeg Bruklina, osmogodišnjeg Romea i šestogodišnjeg Kruza. Bivši kapiten engleske fudbalske reprezentacije, star 36 godina, i njegova 37-godišnja supruga venčali su se 1999, a od 2007. žive u Los Anđelesu.

Izložba starih venčanica u Beogradu

Izložba venčanih haljina u Srbiji iz druge polovine 19. i s početka 20. veka održava se u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu od 22. septembra do 22. oktobra. Kolekcija venčanih haljina Muzeja primenjene umetnosti odslikava jedan od segmenata odevanja srpske građanske klase koje se tokom 19. veka postepeno vizuelno menjalo od orijentalne nošnje ka evropskom modnom kostimu. Evropski uticaj u odevanju građanske klase u Srbiji postao je vidljiv od sredine, a počeo je da preovlađuje od osamdesetih godina 20. veka. Deo postavke čini devet haljina koje su sačuvane u kolekciji ženskog kostima Odseka za tekstil i kostim MPU i koje su pripadnice srpskog građanskog društva nosile kao, ali i u drugim prilikama vezanim za obred venčanja, kao što je, recimo, veridba. Među sačuvanim haljinama, koje datiraju iz perioda od 1878. do 1914. godine, nalaze se bindali haljine, karakteristične za osmanski kostim, zatim haljine sašivene u Srbiji po uzoru na evropsku modu, kao i haljine sašivene po evropskim gradovima, poput Venecije, Beča ili Pariza. Najstarija venčana haljina sačuvana u kolekciji potiče iz 1878. godine, a pripadala je Dragi Kandić na venčanju s istoričarem i političarem Ljubomirom Kovačevićem. Haljinu je Muzeju primenjene umetnosti darovala njihova kćerka Milica Rakić, supruga pesnika i diplomate Milana Rakića. Veridbena haljina Elene Ristić, sašivena 1909. godine u pariskom ogranku ugledne britanske modne kuće "Redfern", prvi je predmet evropske visoke mode koji se našao u kolekciji MPU. Jedan od eksponata je i elegantna bež venčanica od svile i čipke koju je nosila Danica Paligorić na venčanju s pešadijskim majorom Nikolom Jorgovanovićem, a koja je sašivena u uglednom beogradskom krojačkom salonu Berte Alkalaj. Tradicionalni orijentalni način odevanja predstavavljen je bindali (turski - hiljadu grana) haljinama nošenim u srpskim porodicama na Kosovu i u Vranju, koje su se odlikovale raskošnim ukrasima u vidu cvetnih grana. Realizacijom izložbe srpskih venčanica iz druge polovine 19. i s početka 20. veka MPU se uključio u prateći program godišnjeg sastanka IKOM-ovog Komiteta za kostim koji će biti održan u Beogradu od 25. do 30. septembra. Izložbu u galeriji "Inkiostri" Muzeja primenjene umetnosti, u prostoru stalne postavke stilskog nameštaja "Trag u drvetu", 22. oktobra u 19.00 sati otvoriće profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu Čedomir Vasić. Na otvaranju izložbe biće izveden performans "Uramljeni stilovi ženskih silueta" u kojem će učestvovati Amra Latifić i Jelena Stojanović.

Mladima ne smetaju uvredljivi izrazi na internetu

Većina mladih ljudi ne uzbuđuje se zbog diskriminatorskih i uvredljivih izraza sa kojima se susreću na fejsbuku, tviteru i u sms porukama, pokazuje istraživanje koje su sproveli agencija Asošijeted pres (AP) i MTV. Polovina ispitanika između 14 i 24 rekla je u anketi da se svakodnevno sreće sa uvredljivim izrazima koji se odnose na žene, crnce ili gej i lezbo populaciju, a najčešće na gojazne osobe. U isto vreme, 54 odsto učesnika u anketi kaže da su izrazi koji bi šokirali njihove roditelje, nastavnike ili šefove, sasvim u redu ako se koriste u šali, među prijateljima. Učesnici u anketi ocenili su da je glavni razlog zbog kojeg mladi upotrebljavaju ovakve izraze želja da budu duhoviti. Najčešće su na meti gojazne osobe.

Pol Makartni se ženi treći put

Čuveni Bitls Pol Makartni venčaće se sa Njujorčankom Nensi Ševel u Londonu i to na istom mestu gde se 1969. godine oženio prvom suprugom Lindom Istman, prenosi danas agencija AP i dodaje da će to biti treći brak slavnog muzičara. Makartni (69) i njegova 18 godina mlađa verenica "bogata naslednica" Nensi Ševel, postavili su pre dva dana obaveštenje u Vestminsterskoj kancelariji u Merilebonu u centralnom Londonu (Merylebone register office) o nameri da žele da se venčaju. Opštinski zvaničnici naveli su da par može da se venča bilo kada posle 30. septembra, i da imaju godinu dana da održe ceremoniju venčanja. Gradska većnica, bila je mesto gde su se venčali mnogi poznati rok mužičari među kojima i bubnjar Bitlsa Ringo Star i pevač grupe Oejzis Lajam Galager. Par Makartni - Ševel je nakon četiri godine zabavljanja u maju objavio da se verio, ali do sada nije bilo detalja o datumu venčanja. Makartni je bio u braku sa Lindom do njene smrti. Linda Makartni umrla je od raka 1998, gidine. Od druge supruge, manekenke Heder Mils, razveo se 2008. godine, nakon šest godina zajedničkog života. Nensi Ševel je takođe razvedena. Agencije navode da slavni muzičar priprema skromnu ceremoniju, uz prisustvo najuže porodice, nakon koje će on i nova supruga odleteti u Njujork gde će organizovati žurku za prijatelje i clanove Nensine porodice.

Rekordna gledanost Dva i po muškarca sa Kučerom

Prva epizoda nove sezone serije "Dva i po muškarca" sa Eštonom Kučerom u glavnoj ulozi imala je rekordnih 28,7 miliona gledalaca u SAD. Kompanija Nilsen navodi da je to rekord imajući u vidu sve epizode u prethnodnih osam sezona, u kojima je glumio Čarli Šin. Prvu epizodu nove sezone "Dva i po muškarca" publika je dočekala sa nestrpljenjem pošto producenti nisu želeli da odaju kako će "ubiti" Šinovog lika i ubaciti Kučera. Šin je otpušten tokom snimanja poslednje epizode prethodne sezone zbog vređanja tvorca serije Čaka Lorija i uzimanja droge. Lori mu se "osvetio" u epizodi emitovanoj u ponedeljak, pošto Šinov lik Čarli Harper gine kada ga udari voz u pariskoj podzemnoj železnici. U istoj epizodi pojavio se Kučerov lik, internet milijarder koji je zbog nesrećne ljubavi pokušao samoubistvo.

Libanski film pobednik festivala u Torontu

Drama o ratom razorenom Libanu "Where Do We Go Now?" libansko-kanadske rediteljke Nadin Labaki dobila je nagradu publike na ovogodišnjem međunarodnom filmskom festivalu u Torontu. Film, kojem je nagrada publike dodeljena u nedelju, pred zatvaranje 11-dnevne filmske smotre, libanski je kandidat za Oskara za strani film. Priča o pokušaju libanskih žena da odvrate svoje muževe od odlaska u rat nije važila za favorita na festivalu, na kojem je pažnja bila usmerena na holivudske filmove, uključujući "Martovske ide" u režiji Džordža Klunija. Nagrada publike u Torontu smatra se dobrim pokazateljem za Oskara - prošlogodišnji pobednik u Torontu, "Kraljev govor", dobio je četiri nagrade američke filmske akademije, uključujući priznanje za najbolji film. Za najbolji kanadski film proglašeno je ostvarenje "Monsieur Lazhar" Filipa Falardoa. Ovogodišnji festival u Torontu otvoren je 8. septembra, projekcijom dokumentarnog filma o irskom bendu "U2" "From the Sky Down" u režiji oskarovca Dejvisa Gugenhajma. Na festivalu je prikazano 268 filmova, uključujući ostvarenja "Melancholia" Larsa von Trira, "Machine Gun Preacher" sa Džerardom Batlerom", "Trespass" sa Nikolasom Kejdžom i Nikol Kidman i "Vini" sa Dženifer Hadson. Za razliku od drugih filmskih smotri, festival u Torontu nema zvaničnu selekciju, već nagrade dodeljuje publika. Manifestacija je zatvorena projekcijom filma "Page Eight" sa Rejčel Vajs u glavnoj ulozi",

Planeta Pandora u Diznijevim tematskim parkovima

Planeta Pandora, na kojoj je dešava radnja u filmu "Avatar" Džejmsa Kamerona, postaće atrakcija tematskih parkova studija Dizni, javile su svetske agencije. Planeta, koju je Kameron predstavio kao raj nedirnute prirode, naći će se najpre u Diznijevom svetu u Orlandu na Floridi, u delu parka pod nazivom Životinjsko carstvo. Početak radova planiran je za 2013, a otvaranje 2016. Novu atrakciju zajednički grade Foks, koji je producent "Avatara", Dizni i Kameronova produkcijska kuća Lajtstorm entertejnment (Lightstorm Entertainment). Zahvaljujući parnerstvu sa Diznijem, "moći ćemo da udahnemo život Pandori kao nikada ranije", naveo je Kameron u saopštenju. "Sa dva nova filma 'Avatar' koji će biti snimljeni, imaćemo još dekora, likova i priča za istraživanje", naveo je kanadski reditelj. "Naš cilj je da pređemo postojeće granice u oblasti tehničkih inovacija i iskustava i da posetiocima pružimo priliku da vide, čuju i dotaknu svet 'Avatara' sa osećajem stvarnosti bez presedana", dodao je. Prema sporazumu, Dizni je dobio ekskluzivna prava na eksploataciju "Avatara" u svojim tematskim parkovima u celom svetu. "Avatar" je rekorder svih vremena u svetskim bioskopima, sa zaradom od 2,8 milijardi dolara. Njegov prvi nastavak u bioskope će stići u decembru 2014, a drugi godinu dana kasnije.

Džoan Roling pobedila u anketi za savršenu učiteljicu

U upitniku postavljenom deci, autorka Džoan Roling našla se prva na listi za savršenu učiteljicu, izvestio je britanski vebsajt Didžital spaj. Autorka serijala Harija Potera bila je dečiji glavni izbor u anketi koju je sproveo Tajms eđukešenal saplement (Times Educational Supplement), dok su Šeril Kol i Kejt Midlton takođe dobile visoke ocene. Deca su za savršenog učitelja izabrala jedan od likova iz Harija Potera Albusa Dambldora, koji je pobedio Jodu iz Ratova zvezda. Roditelji su za savršene učiteljice izabrali Karol Vorderman, bivšu voditeljku Kauntdauna (Countdown) i Džejn Tenison iz TV serije Prajm saspekt (Prime Suspect) koju ju glumila Helen Miren. Za savršene učitelje, odrasli su izabrali Stivena Fraja, voditelja Kju Aj (Q.I.), i Dejvida Atenbora, autora i prezentatora prirodnjačkih programa.

Amerikanac prvi stranac primabaletan u Boljšoju

Zvezda američkog baleta Dejvid Halberg postao je prvi stranac primabaletan moskovskog Boljšoj teatra. Halberg je prvi strani plesač kome je ukazana ta počast u istoriji modernog Boljšoj teatra, u kojem su do sada stranci nastupali isključivo kao gosti, navodi uprava tog teatra. Plesač Američkog baletskog teatra izjavio je da je svestan značaja svoje odluke. "Ovo je prekretnica" kazao je Halberg. "Ovo je veliki izazov i osećam da je važan, ne samo za mene kao umetnika, već za svetski balet - a na široke staze, možda čak i za međunarodne odnose", dodao je. Halberg (29) se smatra jednim od najtalentovanijih baletana na svetu. Nastupa u modernom i klasičnom baletu, i najviše mu odgovoraju uloge poput Zigfrida u "Labudovom jezeru", Albrehta u "Žizeli" ili Romea. Ponudu od Boljšoj teatra dobio je u aprilu, kada je nastupao u Moskvi. Halberg je ocenio da se njegova odluka nikako ne može porediti sa bekstvom Mihaila Barišnjikova i Rudolfa Nurejeva iz Sovjetskog Saveza u SAD, ali da između tih događaja postoji korelacija, budući da i jedno i drugo predstavljaju korak ka globalizaciji, naročito u svetu baleta. Halberg je rekao da će sarađivati sa obe kompanije, Američkim baletskim teatrom i Boljšojom, kao i da će živeti i u Njujorku i u Moskvi. Očekuje se da će prvi Halbergov nastup u Boljšoju biti u "Žizeli", sa Natalijom Osipovom.

Džonu Travolti ukraden auto usred bela dana

Glumac Džon Travolta (John) je ostao bez svog omiljenog sportskog "mercedesa" - lopovima u Santa Moniki, Kalifornija, trebalo je samo 10 minuta da ga ukradu sa ulice, usred bela dana, piše danas Los Anđeles tajms. Predstavnik policije rekao je tom listu da je Travolta u nedelju popodne parkirao svoj "mercedes benc 280-SL" u blizini "Jaguarove" prodavnice automobila i otišao u nju na 10 minuta. Kada se vratio, zatekao je prazno parking mesto. Njegov "mercedes" iz 1970. godine bio je parkiran u stambenoj zoni Santa Monike, te nije poznato da li je krađu zabeležila neka bezbednosna kamera. Policija ne zna koliko je lopova učestvovalo u krađi i da li su oni pratili Travoltu ili su prosto naišli na njegova kola. Ključevi od "mercedesa" bili su kod Travolte.

Srpski pesnici se uključuju u globalnu akciju o promenama

Udruženje književnika Srbije uključiće se 24. septembra u globalnu međunarodnu akciju "100.000 pesnika za promenu", u okviru koje će pesnici i pisci u 450 gradova sveta govoriti o svemu što je potrebno promeniti na svetu. Udruženje književnika je navelo da će u okviru te akcije 24. septembra biti organizovano 650 različitih događaja, u 450 gradova u 95 zemalja, što će biti prvi put da se tako nešto održi. Pesnici i pisci drugih žanrova govoriće o promenama koje je potrebno sprovesti u politici, ekonomiji i ekologiji, o potrebi da se smanji stepen siromaštva, da se prekinu ratovi i da se uspostavi mir među ljudima. Srpski pesnici, članovi pokreta Pesnici sveta, Udruženja književnika Srbije i Srpskog književnog društva, daće svoj doprinos toj akciji okupljajući se u Beogradu, gde će govoriti o temi: "Stanje duha - moć reči - značaj protesta". Akcija će, zbog vremenske razlike, trajati celog dana a u Beogradu počinje u 18 sati, u sedištu Udruženja književnika u Francuskoj ulici u Beogradu. Osim u Beogradu, u Srbiji će se događaji tim povodom održati i u Novom Sadu, Nišu, Kruševcu, Pirotu, Staroj Pazovi, Kikindi, Čačku i drugim gradovima.

Prvi Praznik gastronomije u petak u Francuskoj

Gurmani će moći da degustiraju francusko jelo kasule na Ajfelovoj kuli, organske proizvode u Bijaricu i posete provansalsku gozbu proslavljenih kuvara u Avinjonu na prvom Prazniku gastronomije koji će u petak početi u Francuskoj. Ideja o osnivanju Praznika gastronomije sprovedena je u delo posle uvrštavanja "francuskog gastronomskog obroka" u nematerijalnu baštinu Uneska, u novembru 2010. Francuske vlasti su odlučile da po uzoru na Praznik muzike, koji je 21. juna 1983. ustanovila tadašnja socijalistička vlada, odrede 23. september za godišnje okupljanje posvećeno francuskoj kuhinji. Kao što je bio slučaj s Praznikom muzike koji je imao odjeka i u drugim zemljama, "potrebno je da ovo slavlje bude veliko narodno okupljanje koje povezuje kako Francuze tako i turiste", rekao je Frans presu državni sekretar za turizam Frederik Lefevr. Za prvo izdanje Praznika gastronomije, posvećenog zemlji, prijavilo se više od 3.000 učesnika, između ostalog restorana tradicionalne kuhinje, vinograda i proizvođača prehrembenih proizvoda. Organizator manifestacije je ministarstvo turizma, u partnerstvu s ministarstvima obrazovanja, poljoprivrede, solidarnosti i kulture. Program obuhvata posete Udruženju uzgajivača šafrana, ateljeima posvećenim kuvanju i bibliotekama za gurmane. Na jugu Francuske, desetak istaknutih kuvara pripremiće provansalski meni za 550 osoba koji će biti poslužen u Avinjonu, u blizini Papske palate. U Parizu će biti omogućena degustacija džinovskog kasulea - jela s pasuljem i mesom - na prvom spratu Ajfelove kule, a predviđena je i "književna večera" u čuvenom restoranu Prokop, u pariskoj četvrti Sen Žermen de pre.

Katedrala Aleksandra Nevskog u Parizu slavi 150 godina

Katedrala Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu, biser među pravoslavnim crkvama na Zapadu, obeležava 150 godina postojanja, sa težnjom da se distancira od moskovske Patrijaršije koja je bliska Kremlju. "Ruska crkva iz Ulice Dari", kako katedralu nazivaju u Parizu, osveštana je 1861, a 1931. je stavljena pod zaštitu Ekumenske patrijaršije. U opštini osmog arondismana u Parizu od 17. septembra do 5. oktobra trajaće izložba "Pod kupolama Pariza", koja svedoči o istoriji zdanja koje je godinama bilo centralno svetilište za Ruse koji su emigrirali posle boljševičke revolucije. Tokom decenija, desetine hiljada pravoslavaca - Rusa, Grka, Srba - dolazilo je u belo zdanje sa pozlaćenim kupolama u vizantijsko-moskovskom stilu koje je 1983. proglašeno za istorijski spomenik. U katedrali su sahranjeni pisac Ivan Turgenjev, operski pevač Fjodor Šaljapin, a u njoj se 1918. Pablo Pikaso oženio ruskom balerinom Olgom Kohlovom. Posle revolucije 1917, Sveti Aleksandar Nevski postao je centralno mesto za ruske emigrante. Religija je u Rusiji bila potisnuta do 1990, od kada se radi na obnovi pobožnosti. U skladu s tim, u Parizu će 2015. na prostoru od 4.250 kvadratnih metara biti izgrađeni crkva i centar za obrazovanje sveštenika. To zemljište je francuska država prošle godine prodala ruskoj za 70 miliona evra. Izgradnja, koja počinje 2012, koštaće 34,5 miliona evra. "Buduću crkvu finansira ruska država. Mi ne želimo da budemo područna crkva pri ambasadi", rekao je nedavno novinarima episkop katedrale Sveti Aleksandar Nevski Gabrijel de Koman. "Kanonski gledano, pripadamo Ekumenskoj patrijaršiji u Istanbulu. Naša crkva teži ekumenizmu, a ono što Moskva želi su ruske parohije, sa molitvama na ruskom jeziku. Konzervativnije pravoslavlje", naveo je episkop. Većina pravoslavaca u Francuskoj, kojih je između 400.000 i 450.000, zadovoljna je zbog izgradnje nove crkve, ali ima i onih koji isticu da u Parizu već postoji desetak ruskih crkava.

Pet romana u užem izboru za nagradu Dereta

Žiri za dodelu nagrade "Miroslav Dereta" saopštio je da je u najuži izbor za neobjavljeni roman izabrano pet rukopisa i da će ime pobednika biti poznato 28. septembra. U najuži izbor za nagradu ušli su romani "Ako u sledećem životu budeš leptir" Milovana Stankovića, "Trudovi" Krste Popovskog, "Terra da oro" Milkice Miletić, "Boje i barut" Olgice Cice i "Oslobađanje Dubrovnika" Slave Stojkovića. Žiri je radio u sastavu: Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac. Izdavačka kuća "Dereta" početkom marta raspisala je šesti godišnji konkurs za nagradu "Miroslav Dereta" za najbolji neobjavljeni roman, koji je bio otvoren do 1. jula. U tom periodu stiglo je 149 rukopisa. Izabrani rukopis biće štampan u toku ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu, a autoru sledi povelja i novčana nagrada koje će mu biti uručene u decembru.

Slučaj Valdhajm na IMDB pred milijardu ljudi

Najveći svetski sajt za ljubitelje filma IMDB (Internet Movie Database) koji mesečno registruje više od milijardu poseta uvrstio je film "Valdhajm - Skriveno zlo" Danka Vasovića na naslovnu stranu. IMDB je najveća baza podataka o filmu, koja po rečiima umetničkog direktora Jugoslovenske kinoteke Dinka Tucakovića, dnevno ima 57 miliona poseta a u jednom mesecu to je znatno iznad milijardu "klikova". "Poznajući Vasovića, on nije mogao da 'kupi' mesto na naslovnoj strani sajta IMDB tako da sam siguran da ih je za film zainteresovala suština - Vasovićevi dokazi o Kurtu Valdhajmu", rekao je Tucaković agenciji Beta. On je istakao da je IMDB "najveći, referentni sajt za ljubitelje filma, najrelevantniji filmski izvornik, i ono što je Njikipedija za tinejdžere to je IMDB za filmske profesionalce". "Film Vasovića IMDB nije uzeo zbog umetničkih vrednosti, već zbog njegove suštine i svakako da je zbog budućnosti važno da se vide i materijali koji dokazuju da je bivši prvi čovek UN Kurt Valdhajm bio i ratni zločinac, koji je mnoge srpske, romske i jevrejske porodice zavio u crno", rekao je producent filma "Valdhajm - Skriveno zlo", Goran Takač. "Lično sam znala da je Valdhajm bio umešan u ratne zločine, ali nisam znala za detalje zločina u Jasenovcu koje je Vasović tako pedantno istražio", izjavila je agenciji Beta izvršna direktorka Memorijalnog muzeja holokausta u Majamiju Šeron S. Horovic. Horovic je uvrstila film "Valdhajm - Skriveno zlo" u stalnu postavku filmova koji se prikazuju gledaocima u tom muzeju. Film Danka Vasovića govori o zločinu Nemaca i ustaša na Kozari i u logoru Jasenovac i skrivenom učešću (bivšeg generalnog sekretara UN i predsednika Austrije) Kurta Valdhajma u tim zločinima. "Preporuke Muzeja Jad Vašem u Jerusalinu i Memorijalnog muzeja holokasuta u Majamiju najjače su preporuke koje jedan autor može da dobije, jer film anliziraju eksperti koji ga, uvrštavajući ga u postavke, u potpunosti prihvataju kao novo otkriće i nepoznate istorijske činjenice o tome da je Kurt Valdhajm odgovoran za zločine na Kozari i u Jasenovcu", rekao je Vasović. Prošle godine film "Valdhajm - Skriveno zlo" prikazan je u zvaničnoj konkurenciji prvog Njujorškog filmskog festivala i dobio je specijalnu nagradu. Prikazan je i na Tajms skveru u centru Njujorka. "Dobijam priznanja u inostranstvu, a film mi ne prikazuju u Srbiji, prikazan je usred Njujorka na Tajms skveru, uvršten je u zbirku memorijalnog muzeja holokausta Jad Vašem u Jerusalimu i memorijalnog muzeja holokausta u Majamiju. Ne razumem zašto za film nema interesa u Srbiji, nije valjda da još moraju da ćute o Valdhajmu", rekao je Vasović. Kurt Valdhajm je bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1972. do 1981. i predsednik Austrije od 1986. do 1992. godine. Valdhajmova nacistička prošlost u periodu 1941-1945. godine bila je, posebno zbog izbora na mesto generalnog sekretara UN, predmet mnogih rasprava među istoričarima i ekspertima koji se bave istorijom 20. veka. U vezi s tim Valdhajm je 1986. izjavio da je radio kao prevodilac i da nije bio upoznat niti uključen u nacističke zločine. Kurt Valdhajm je bio angažovan na strani Vermahta od 1941-1945. godine u Italiji, Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Srbiji. Tadašnji novinar "Večernjih novosti" Danko Vasović je o kontroverznoj temi 1987. godine izdao knjigu u kojoj je Valdhajm označen kao učesnik u ratnim zločinima tokom Drugog svetskog rata. "Valdhajm je tvrdio da nije direktno učestvovao u izvršenju zločina, ali ga to ne opravdava, jer je bio pripadnik mašinerije smrti, i umesto da takav čovek dospe na sud on je bio na čelu Ujedinjih nacija", izjavio je Vasović. Vasović je imao veliku podršku Simona Vizentala, lovca na ratne zločince, ali Valdhajm ipak nije dospeo na sud. Umro je 2007. u 88. godini.

David Albahari predstavio novi roman Kontrolni punkt

Pisac David Albahari predstavio je u utorak u Beogradu svoj novi roman "Kontrolni punkt", koji je nazvao "antiratnim štivom". "Želeo sam da napravim roman kojim ću opisati sve užase ratovanja, ali se sve pretvara i u medijsku priču", kazao je Albahari na promociji u galeriji "Artget" - Kulturnog centra Beograda. Autor smatra da se svi ratovi dešavaju zahvaljujući medijima. Ukazuje i da smo svi učesnici u nekim ratovima, jer, kako navodi, "za neke je i ljubav rat". Književnik poručuje da se novim romanom vraća ratnoj tematici koju je opisivao u "Mamcu" i "Snežnom čoveku", ali da za razliku od tih romana "Kontrolni punkt" ne govori o konkretnom ratu i prostoru bivše Jugoslavije. "Ovu priču nadam se niko neće shvatiti kao svoju, već kao priču namenjenu svima", kazao je Albahari. On je napomenuo da se u romanu dešavaju ružne i morbidne scene i to u trenutku kada čitalac očekuje olakšanje. "Zanimalo me je da napravim jednu priču u kojoj niko ne zna šta radi i šta mu se događa, a ipak sve poslušno rade, jer se to od njih očekuje", kazao je Albahari Govoreći o poruci romana autor se osvrnuo da trenutak kada glavni junak "komandant" gostuje u televizijskoj emisiji i na pitanje voditeljke šta mu se dogodilo u ratu odgovara - "eto preživeo sam". "Voditeljka nezadovoljna ovim odgovorom pita, zar samo to?". Komandant se postidi, jer je od jednom sramota ostati živ", objasnio je Albahari. Ivan Radosavljević, urednik Stubova kulture, izdavača, najnovijeg Albaharijevog romana ukazuje da je reč o romanu "koji, možda, neće moći da podnesu oni sa slabijim želucem". "Ovim romanom Albahari opisuje svu besmislenost nasilja, naročito onog organizovanog. Knjiga je na momente grostekna, fantastična, na momente bliska katastrofi i prožeta morbidnim humorom', kazao je Radosavljević. Prema njegovim rečima "Kontrolni punkt", je na momente i "teatar apsurda". "Junaci zapravo nemaju pojma da li treba nekome da se suprodstavljaju, ili da budu tampon između zavađenih strana", naveo je Radosavljević. Novi Albaharijev roman izlazi godinu dana nakon knjige "Ćerka". Kao zanimljivost autor izdvaja to da je "Ćerka" pred čitaoce, grškom, izašla sa koricama, tada još neobjavljenog, "Kontrolnog punkta".

Ponovo spor o nagradi za Petera Handkea

Nemačka firma Kolbus, glavni sponzor književne nagrade Kandid, povukla se iz ovog angažmana jer se ne slaže sa ovogodišnjom dodelom priznanja austrijskom piscu Peteru Handkeu. Kako je preneo žiri za dodelu ove nemačko-francuske nagrade koja se uručuje u nemačkom gradu Mindenu, firma Kolbus "ne odobrava Handkeovo prosrpsko držanje u ratovima na Balkanu". "Sponzor je povlačenje obrazložio time da bi Handkeovo držanje prema Srbiji moglo da bude provokativna tema za američke klijente firme", saopštio je predsednik žirija Gerd Fosvinkel (Vosswinkel). Firma Kolbus je vodeći svetski proizvođač mašina za uvezivanje knjiga. Ima 1.300 zaposlenih i godišnji promet od oko 165 miliona evra. Mediji prenose da je šef kompanije Kai Bintemajer (Buentemeyer) u razgovoru sa predsednikom žirija Handkea nazvao "zanovetalom" i "šizopatom", te da njegove simpatije za Slobodana Miloševića mogu štetnom da se odraze na međunarodne poslovne veze firme Kolbus i možda izazovu bojkot američkih kupaca. Prethodno je ugovorom bilo utvrđeno da nagradu Kandid finansijski obezbeđuje firma Kolbus, kao i da žiri radi potpuno nezavisno. Članica žirija i autorka Zidojče cajtunga (Sueddeutsche Zeitung) Franciska Augštajn (Franziska Augstein) je ponudila da 15.000 evra za nagradu da iz sopstvene ušteđevine, ali je Handke to odbio. Žiri je potom odlučio da Handkeu bude dodeljeno samo priznanje bez predviđene novčane nagrade, ali svečane dodele koja je predviđena za 30. oktobar, neće biti, jer je Handke odbio da dođe u Minden. Austrijski pisac rođen u Koruškoj koji živi u Parizu, već je 2006. bio u sličnoj situaciji kada se više poslanika gradske skupštine u Diseldorfu usprotivilo odluci da se Handkeu dodeli književna nagrada Hajnrih Hajne. Na to je Handke sam odlučio da ne želi ovo priznanje dotirano sa 50.000 evra. Alternativnu nagradu u istom iznosu za koju je novac skupila grupa berlinskih pisaca, reditelja i drugih donatora, Handke je poklonio Srbima u mestu Velika Hoča na Kosovu. Nagrada Kandid, nazvana po istiomenom Volterovom delu, dodeljuje se od 2003. u Mindenu, ali je 2008. konstituisana kao nemačko-francusko priznanje. Sa nemačke strane dodeljuje ga Literarno udruženje Minden zajedno sa fondacijom savezne vlade Genshagen, a francusko ministarstvo kulture učestvuje u dodeli preko svoje fondacije Vila Žile (Villa Gillet).

Festival Rok u Riju se vraća u Rio de Žaneiro

Festival "Rok u Riju" posle deset godina putovanja po Evropi održaće se sledeće godine u Rio de Žaneiru, gde je i nastao, saopštili su organizatori jednog od najvećih muzičkih festivala. "Festival 'Rok u Riju' za Brazil predstavlja ono što je Vudstok (1969. godine) bio za ostatak sveta", rekla je jedna od organizatorki festivala Roberta Medina. Na festivalu, koji će se održati od 23. septembra do 2. oktobra, nastupiće neke od najpoznatijih svetskih rok grupa, među kojima su Koldplej (Cold Play, Red hot čili pepers (Red Hot Chili Peppers) i Džamirokvaj (Jamiroquai). Festival će biti održann nedaleko od Rio De Žaneira, blizu mesta gde će biti izgrađeno olimpijsko selo za Olimplijadu koja će se u Brazilu održati 2016. godine. Festival "Rok u Riju" prvi oput je održan 1985. godine, iste godine koda je obeležen kraj vojne diktature koja je u Brazilu trajala od 1964. godine. Festival, na kojem su između ostalih učestvovale grupe Kvin (Ljueen) i Ajron Mejden (Iron Maiden), tada je posetilo više od milion ljudi. "Prvo održavanje festivala 'Rok u Riju' predstavlja istorijski datum za brazilsku muziku. U to vreme skoro nijedna svetska grupa nije dolazila u Brazil", rekla je Roberta Medina, ćerka osnivača festivala Roberta Medine. Organizatori su naglasili i da će festival 2013. i 2015. godine takođe biti održan u Riju.

Karl Marks bio odan suprug

U knjizi "Lubav i kapital: Karl i Dženi Marks i rođenje revolucije" (Love and Capital: Karl and Jenny Marx and the Birth of a Revolution) autorka Meri Gebrijel navodi da je osnivač komunizma bio odani suprug. U najnovijoj Marksovoj biografiji Meri Gebrijel navodi da nije mogla da nađe knjigu o životnoj priči Karla i Dženi. Supruga osnivača komunizma, inače potomkinja pruske i britanske aristokratije, i u danima siromaštva je nosila vizit kartu na kojoj je pisalo "rođena kao baronesa Dženi fon Vestfalen". Imali su sedmoro dece, ali je samo troje doživalo zrele godine. Dve ćerke su izvršile samoubistvo zbog političkih i bračnih problema. Marksov saradnik Fridrih Engels je na Dženinoj sahrani govorio o njenom značaju. "Doprinos te žene takve oštre kritičke inteligencije, takvog političkog takta, karakteristične energije i strasti, bila je posvećena drugovima u borbi - njen doprinos pokretu skoro 40 godina nije bio poznat javnosti", rekao je Engels. Dženi se u 22. godini 1836. tajno verila za tada 18-godišnjeg Karla kada je počeo da studira. U Berlinu je napisao tri knjige poezije za nju, 300 strana iz filozofije prava, prevode grčkih i rimskih tekstova. Kada su prevazišli protivljenje porodica venčanju, mladoženja je na medeni mesec poneo 45 knjiga za izučavanje posle čega je došao do zaključaka da je religija opijum za narod i da je proleterijat, najniža klasa u društvu, u srži emancipacije čovečanstva. U knjizi se opisuje kako je par molio za novac porodice, prijatelje i kolege u narednih 25 godina, kako su bili proterivani i kako su živeli u bedi. Imovinsko stanje Karla i Dženi se poboljšalo posle francusko-pruskog rata 1870. godine kada je on objavio knjigu o građanskom sukobu koji je usledio u Francuskoj, a izašao je i prvi tom "Kapitala". Pod uticajem Marksa i Engelsa, tajno udruženje u Francuskoj, Liga pravde, postepeno je postalo Komunistička liga s promenom slogana od "Svi ljudi su braća" do "Radni ljudi svih zemlja, ujedinite se".

Dodeljene nagrade Emi

Serije "Ljudi sa Menhetna" i "Moderna porodica" dobile su u nedelju uveče nagrade Emi za najbolju dramsku i komičnu seriju. "Ljudi sa Menhetna" nagrađeni su Emijem četvrti put, po jednom za svaku sezonu prikazivanja. Ipak, junak te serije Džon Ham nije dobio nagradu za najboljeg glumca, već je to priznanje pripalo Kajlu Čandleru, za seriju "Friday Night Lights". Za najbolju glumicu u dramskoj seriji proglašena je Džulijana Margulis, za seriju "Dobra žena". Pored nagrade za najbolju komičnu seriju, "Moderna porodica" pobedila je i u kategorijama epizodna muška i ženska uloga, režija i scenario komedije. Džim Parsons nagrađen je drugu godinu za redom kao najbolji glumac u komičnoj seriji, za "The Big Bang Theory", dok je za najbolju glumicu u komediji proglašena Melisa Makarti, za ulogu u seriji "Majk i Moli". Priznanje u kategoriji mini serija pripalo je priči o jednoj britanskoj porodici iz vremena pre Prvog svetskog rata "Donjntonjm Abbey", koja je dobila i nagrade za scenario, režiju i epizodnu žensku ulogu. Kejt Vinslet proglašena je za najbolju glumicu u mini seriji, za "Mildred Place". Svečanost u Nokia teatru u Los Anđelesu vodila je junakinja muzičke serije "Glee" Džejn Linč. Među iznenađenjima večeri bilo je pojavljivanje glumca Čarlija Šina, koji je početkom ove godine izbačen iz serije "Dva i po muškarca" kada je uvredio njenog producenta. "Želim da iskoristim ovu priliku da kažem nešto što mi leži na srcu, svim ljudima ovde koji rade na (seriji) 'Dva i po muškarca'", rekao je Šin. "Iz dubine srca želim vam sve najbolje u idućoj sezoni. Zajedno smo proveli osam divnih godina i znam da ćete nastaviti da radite odličan posao", dodao je glumac, koga je u seriji nasledio Ešton Kučer. Holivudska legenda Martin Skorseze dobio je prvu nagradu Emi u karijeri, za režiju dramske serije "Boardwalk Empire".