REGION

Crnogorski poslanici dobili veće plate i savetnike

Evropska komisija razmišlja o vraćanju viza za BiH

Na optužnici Srbije Vekić, Šeks, Merčep, Glavaš

Stranke o padu vlade Boruta Pahora

Logoraši RS dali dokumenta o zločinima Tužilaštvu Hrvatske

BiH može da igubi 96 miliona evra iz IPA fondova

KI-Kelag gradi male hidro-elektrane u RS

Crnogorski poslanici dobili veće plate i savetnike

Poslanici Skupštine Crne Gore će već od ove jeseni primati mnogo veće plate nego do sada. Kolegijum crnogorskog parlamenta prihvatio je juče predlog skupštinskog Administrativnog odbora da se plata poslanicima poveća u iznosu od jedne prosečne plate u Crnoj Gori, a da se službenicima Skupštine varijabilni deo plate uveća za 40 do 80 odsto te plate. Poslanici sada, prema zvaničnim podacima, primaju od 1.300 do 2.000 eura, zavisno od radnog angažmana. Među poslanicima vlasti i opozicije, koji gotovo ni u čemu nisu međusobno saglasni, nema dileme da li treba da primaju veće plate. Kao najčešće objašnjenje razloga za povišicu poslaničkih plata navodi se to da su poslaničke plate manje od ministarskih, što, kako se obrazlaže, nije logično, jer je parlament jača vlast, donosi zakone i kontroliše rad i Vlade. Među "argumentima" za povećanja plata, često se navodi i to da bi poslanici trebalo da imaju veća primanja da bi mogli da plaćaju svoje savetnike. Poslanik opozicione Nove srpske demokratije Goran Danilović se požalio da mu je potrebna "desna ruka", savjetnik za proces evropskih integracija, ali da od sadašnje plate ne može da ga plaća. Poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković je nedavno objasnio da poslanici "uz svo uvažavanje, ipak, ne cepaju drva, za šta ne treba neki intelektualni napor". Poslanici, kako se navodi, ulažu ogroman napor u donošenju zakona i, uopšte, u radu, pa im je potrebna "adekvatna" plata. Jedan od poslanika opozicije, bivši novinar, Emilo Labudović je, jednom prilikom, u Skupštini, uveravao i svoje kolege i javnost da je "novinarski posao veoma stresan, ali ni približno nije kao poslanički". Visoke plate primaju i oni poslanici koji se od početka mandata nikad nesu izašli za skupštinsku govornicu, što redovno registruju neke nevladine organziacije koje posmatraju rad parlamenta i aktivnost poslanika. Jedan od tih poslanika je Dragan Đurović iz Demokratske partije socijalista, koji, prema objavljenim podacima, drži rekord u ćutanju. Priča o povećanju poslaničkih plata, koja je odavno prisutna, aktuelizovana je pošto je nedavno usvojenim izmenama Zakona o konfliktu interesa, ukinuta mogućnost da poslanici, pored te funkcije obavljaju i druge, pa su tako primali i duple plate. Istovremeno, dok poslanici Skupštine Crne Gore zagovaraju veće plate za sebe, zaposleni u stručnoj službi parlamenta najavljuju štrajk, upravo zbog malih plata, koje se, prema objavljenim podacima, kreću od 200 do 350 eura. Zaposleni u Skupštini Crne Gore tražili su na jučerašnjem kraćem protestnom okupljanju povećanje plata za sto odsto. Upravo su neki poslanici, kako su mediji preneli, ocenili da su ti zahtevi nerealni, jer nema novca. U saopštenju sa sednice Kolegijuma Skupštine navedeno je da je povećanje naknade za poslanike uslovno, odnosno, da će zavisiti od ostvarenih rezultata u radu.

Evropska komisija razmišlja o vraćanju viza za BiH

Evropska komisija (EK) razmatra mogućnost da, zbog povećanog broja azilanata, potpuno ukine liberalizaciju viznog režima za građane BiH. Kako piše sarajevski Dnevni avaz, takvo upozorenje je u poverljivom dopisu upućeno Ministarstvu sigurnosti BiH i Ministarstvu vanjskih poslova BiH. List navodi da Brisel najpre razmatra da iskoristi sve mere iz mehanizama kontrole bezviznog režima koje su uvedene odmah po otvaranju evropskih granica. Savetnik u misiji BiH u Briselu Muaz Dedajić je rekao da je BiH, u kratkom periodu, od države koja je imala nabolji imidž u vezi s poštovanjem pravila bezviznog režima sa EU, pogoršala sliku i "trenutno jedino Makedonija ima veći broj tražilaca azila". Jedna od mogućih mera Evropske unije je hitno upućivanje misije eksperata EK u BiH. Evropska agencija za upravljanje operativnom saradnjom na granicama Fronteks nedavno je EK dostavila podatke prema kojima je u julu ove godine samo u Italiji azil zatražilo 156 građana BiH. Kako javlja TV Federacije BiH (FTV), na području severoistočne Bosne je zabeležen masovan odlazak stanovnika, koji pritisnuti teškim životom rasprodaju imovinu i traže azil u Francuskoj, Belgiji, Holandiji ili Švedskoj. Televizija javlja da i građani Srbije, Kosova i Makedonije pokušavaju da uđu u zemlje EU predstavljajući se kao državljani BiH. Građanima BiH je 8. novembra 2010. ukinut vizni režim za putovanje u zemlje EU i potpisnice šengenskog sporazuma, kojima je dozvoljen boravak do 90 dana u periodu od šest meseci.

Na optužnici Srbije Vekić, Šeks, Merčep, Glavaš

Ratni hrvatski ministar unutrašnjih poslova Ivan Vekić izjavio je da je dobio optužnicu Veća za ratne zločine beogradskog suda koja ga, zajedno s još oko 40 osoba, tereti za krivična dela ratnog zločina i genocida nad srpskim stanovništvom na području Vukovara. On je na konferenciji za novinare rekao da je reč o prepisanoj optužnici srpskog vojnog tužilaštva iz 1992. kojom se terete, između ostalih, šefovi kriznih štabova Vladimir Šeks, Branimir Glavaš i Tomislav Merčep. Ministar pravosuđa Hrvatske Dražen Bošnjaković potvrdio je da su optužnice stigle u Hrvatsku, ali nije želeo da govori o detaljima jer, kako je rekao, nedostaje deo dokumenata. On je objasnio da Srbija u ovoj fazi nije tražila izručenje, ispitivanje ili da Hrvatska preuzme postupak, već uručenje dokumenata. To će, kako je rekao, uslediti nakon što dokumenta budu kompletirana. Na pitanje koji je status te optužnice u Hrvatskoj, Bošnjaković je rekao da je ona izdata u Srbiji, pa će se videti kroz institute međunarodne pravne pomoći šta će Srbija tražiti. Jedan od optuženih Ivan Vekić rekao je na konferenciji za novinare da je optužnicu preuzeo pre dva dana u osječkom sudu i dodao da ga je juče posetio i ministar pravosuđa koji mu je obećao pomoć u zakonskim okvirima. Ratni šef policije pozvao je branitelje koji se nalaze na popisu da ne napuštaju Hrvatsku dok se taj problem ne reši. On je ocenio da je reč o sramoćenju Hrvatske koja je time "cela na optuženičkoj klupi". "Nećemo se dati hapsiti nikome, pa ni hrvatskoj policiji, a kako ćemo se, i na koji način, tome suprotstaviti, to je naša stvar", istakao je Vekić. Osim Vekića, na optužnici se nalazi i aktuelni potpredsednik Sabora i visoki funkcioner Hrvatske demokratske zajednice Vladimir Šeks. Protiv njih dvojice do sada nisu vođeni postupci u Hrvatskoj. Ratni pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Tomislav Merčep nalazi se u pritvoru i protiv njega je podignuta optužnica za ratne zločine protiv srpskih civila na području Zagreba, Pakraca i Kutine krajem 1991. Iako je deo javnosti očekivao, optužnicom nisu obuhvaćeni događaji u Vukovaru. Na optužnici iz Beograda nalazi se i Branimir Glavaš koji u BiH služi zatvorsku kaznu zbog ubistava civila u Osijeku 1991. godine.

Stranke o padu vlade Boruta Pahora

Nakon pada vlade Boruta Pahora, šef poslaničke grupe Socijaldemokrata Dušan Kumer izjavio je da se dosadašnji premijer neće ponovo kandidovati za predsednika vlade i da su prevremeni izbori jedino rešenje za njegovu partiju. "Iskreno želim da se karte ponovo promešaju, jer sam uveren da rezultat izbora neće biti onakav kakav neki priželjkuju", rekao je Kumer, aludirajući na očekivanja da će na premijersko mesto sesti predsednik Slovenske demokratske stranke Janez Janša. "Autoritarci u slovenačkom političkom prostoru nemaju šanse za većinu na izborima", dodao je on. Gregor Golbič, predsednik partije Zares, koja je pre izvesnog vremena izašla iz vladajuće koalicije, pripisao je rezultat jučerašnjeg glasanja u parlamentu "neuvažavanju niza predloga, kritika i analiza, koje su ove godine bile prosleđene predsedniku vlade i koalicije" Borutu Pahoru. Golbič je podsetio da je "pre izvesnog vremena javnost uzburkao izjavom da ova vlada neće izvesti Sloveniju iz krize i da to neće moći ni buduća vlada". Ocenio je i da "izbori neće rešiti probleme koje ima Slovenija, već ljudi, politika, svi zajedno moraju što pre da shvate zbog čega je dobro da se izbori dese što pre". Ishod glasanja u parlamentu očekivanim je ocenila i predsednica Liberalno demokratske partije Katarina Kresal, koja je potvrdila da njena partija ne namerava da učestvuje u kandidovanju novog mandatara, ali da će u svemu igrati konstruktivnu ulogu. Pad vlade Boruta Pahora očekivao je i Karel Erjavec, predsednik Partije penzionera, koja je takođe nedavno napustila vladajuću koaliciju. Erjavec je, takođe, ocenio da novi mandatar neće izvući zemlju iz problema. "Zato ga nećemo ni tražiti", rekao je Erjavec. Predsednik Slovenske narodne partije Radovan Žerjav smatra da je Slovenija odlaskom vlade Boruta Pahora "dobila novi početak" i u padu vlade ne vidi nikakvu krizu, "već optimizam". Suprotno misli predsednik Slovenske nacionalne stranke Zmago Jelinčič, koji je, takođe, kazao da njegova partija neće predložiti novog mandatara. Jelinčič posle pada vlade očekuje "dodatne komplikacije sa nekim novim mandatarom", kao i izbore početkom ili krajem decembra.

Logoraši RS dali dokumenta o zločinima Tužilaštvu Hrvatske

Predstavnici Saveza logoraša Republike Srpske (RS) predali su juče Državnom tužilaštvu Hrvatske dokumentaciju, kako je rečeno, o zločinima hrvatske vojske nad srpskim vojnicima i civilima zapadnokrajiških opština i Posavine od 1992. do 1995. Predsednik tog udruženja Branislav Dukić je izjavio novinarima u Zagrebu da je tužilaštvo preuzelo dokumentaciju i da će obavestiti o daljem postupku. On je dodao da je ta dokumentacija još 2004. predata Haškom tribnalu, a dve godine kasnije i nadležnima u BiH. "Do danas, nažalost, nije rečeno ko je za to odgovoran", rekao je Dukić. Iako su predstavnici Saveza logoraša RS ranije najavili da će ih primiti glavni državni tužilac Mladen Bajić, on ih nije primio zbog, kako je Beti rekla portparolka tužilaštva Martina Mihordin, drugih dogovorenih obaveza.

BiH može da igubi 96 miliona evra iz IPA fondova

Evropski komesar za proširenje Štefan File obavestio je u pismu predsedavajućem Veća ministara BiH Nikoli Špiriću da će 96 miliona evra iz IPA programa za BiH, prebaciti u Višekorisnički program za Zapadni Balkan, ako se dogovor o programu za BiH ubrzo ne dostavi Evropskoj komisiji. "Komesar će morati delovati kako bi osigurao da 96 miliona evra iz IPA programa bude rezervisano pre kraja godine i uloženo u region Zapadnog Balkan", saopšteno je danas iz OHR-a (Kancelarija visokog predstavnika u BiH). Dodaje se da je "Komisija uvek isticala da može da se nastavi sa usvajanjem Programa pretpristupne pomoći pošto dobije potvrdu da su svi projekti usaglašeni sa svim ključnim akterima te uveravanja da Finansijski ugovor između Komisije i BiH posle toga može biti ratifikovan i potpisan, a prateći projekti odgovarajuće sprovedeni". "Uprkos značajnim naporima uloženim tokom proteklih meseci, dogovor svih ključnih aktera još ne postoji, što bi moglo dovesti u pitanje potpisivanje Finansijskog ugovora sa Evropskom komisijom i implementaciju projekata", navodi File. Dodaje se da komesar File žali što je BiH jedina država u regionu koja nije sposobna da finalizira nacionalni IPA program, koji bi bio od izuzetne važnosti u pružanju pomoći BiH na putu evropskih integracija. On je ponudio vlastima u BiH pomoć u razvijanju budućeg efikasnijeg mehanizma koordinacije u vezi s IPA-om i drugim EU pitanjima, ali u okviru jednog jedinstvenog koordinacionog mehanizma.

KI-Kelag gradi male hidro-elektrane u RS

Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić potpisao jeu sredu u Banjaluci sa predstavnicima austrijske kompanije "KI-Kelag Internešnel" i slovenačke kompanije "Interenergo" sporazum o saradnji u realizaciji projekata izgradnje mini hidroelektrana. Džombić je novinarima rekao da je "KI- Kalag", u čijem je vlasništvu i "Interenergo", već dobio koncesije na tri male hidroelektrane "Novakovići", "Zapeće" i "Medina", ukupne instalisane snage oko 10 megavata i ukupne vrednosti od 35 miliona evra. On je dodao da će realizacija tih investicija početi krajem ove godine, a da će biti završena krajem naredne godine. Premijer RS još je kazao da su u toku pregovori za ulazak u vlasničku strukturu u projekte Bistrica - jedan, dva i tri, u kojima bi "KI- Kelag" preuzela vodeću ulogu. Ukupna instalisana snaga ovih mini hidro-elektrana je 40 megavata, a vrednost investicije je oko 66 miliona evra. Ove hidroelektrane treblo bi da budu izgrađene u naredne dve godine. Džombić je naveo da je godišnji prihod "KI-Kelaga" oko 1,5 milijardi evra, a dobit oko 110 miliona, te da je to preduzeće gradilo hidro-elektrane u više zemalja regiona. Član uprave "KI- Kelaga" Armin Virzma rekao je da su oni "zeleno preduzeće", čija se celokupna proizvodnja zasniva na obnovljivim izvorima energije, dodajući da raspolažu sa 64 elektrane ukupne snage veće od hiljadu megavata. On je istakao da su investicije u obnovljive izvore energije najveći prioritet kompanije, zbog čega su odlučili da investiraju u vodenu snagu RS.