SPORT

Kako je prost recept za pobede - samo igraj

Favorit i autsajder nisu promenili uloge

Zvezda se spasla u 90. minutu

Na kraju sukob

Nadal zbog Đokovića otpušta strica Tonija?!

Novi početak protiv Švedske

Srbija dočekala i pozdravila evropske šampione

Ivković ostaje selektor košarkaša Srbije

Kako je prost recept za pobede - samo igraj

U čemu je tajna naših odbojkaša? Kako je moguće da ekipa, sasvim bleda u Svetskoj ligi, bude nepobediva na Evropskom prvenstvu? Odgovor je toliko prost, toliko se podrazumeva, da i ne primećujemo da u traganju za njim hodamo po njemu! Rešenje je u jednoj jedinoj reči, a to je igra. Treneri, igrači, funkcioneri, novinari izdresirali su nas da iza velikih uspeha stoje neki posebni izumi: od čudotvorne ishrane do veleumnih strateških zamisli, od rođenih pobednika do kamare uloženih para. Tu su i mentalitet nacije i pojedinačna psihologija, i značaj utakmice i pomoć publike, i ko da nabroji šta se sve navodi kao tajna šampiona. Mi nismo imali svoju igru. Mi smo samo igrali. Svako od nas najbolje što je mogao, objasnio je Ivan Miljković dok svi tapšu po ramenima naše odbojkaše. Dok traju utakmice, ovako važne kakve su na evropskom prvenstvu i sličnim takmičenjima, obično nas zanese rezultat, pa nam i razum i sva čula potpuno obuzme, tako da ne primećujemo ništa drugo, čak ni ono što je toliko očigledno. A to je sama igra. Ovaj naš tim nema svetske asove kakvi su pre desetak godina bili braća Grbić, Brđović, Tanasković, Petrović, Kovač, Vujević, Gerić... Jedini koji je i sada zvezda je sam Miljković, koji je to bio i na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. i na Evropskom prvenstvu u Ostravi 2001. kada je naša reprezentacija došla do svoja prva dva zlata. Ali to su bili velemajstori. Njihova igra je bila odbojkaška umetnost. Što se kaže rođeni za odbojku. Ova sadašnja ekipa nije skup zvezda. Ima veoma dobrih igrača, ali nisu to takva imena kao ona nekad. Međutim, upisaše se među šampione! To što su oni uspeli odlična je pouka i za njih, da to ponove, a i za druge, da krenu njihovim putem. Naši odbojkaši su u utakmice ulazili bez ikakvog opterećenja. Nikoga oni nisu morali da pobede ni nejaku Austriju, ni strašnu Rusiju. Ali su morali da igraju najbolje što umeju! Vodili ili gubili, na 0:0 i 24:24! Svejedno! Samo igraj! Nemoj da se predaješ! Nemoj da misliš da je gotovo pre kraja! Za ovaj uspeh smo godinama radili. U miru. Što nismo ranije osvojili zlato smatrali smo da je to zato što je neko drugi bio bolji od nas ili mi sami nismo bili dovoljno dobri, obrazložio je predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Aleksandar Boričić. To je formula šampiona! Može i da se izgubi ne samo utakmica, nego i šampionat, ali se dobije tim, dobiju se igrači, koji će snagu crpeti iz sebe, koji će biti sve jači što je teže, koji se neće plašiti da pogreše... Da, taj strah od greške je poslednjih godina preimenovan u strah od pobede. I kad je pogrešna dijagnoza onda je i lek pogrešan. Nije smak sveta da se pogreši: na servisu, na prijemu, prilikom dizanja ili pucanja. Smak sveta je ako se ne uradi ono što se hiljadama puta vežbalo na treninzima, ako se ruke oduzmu zbog pomisli šta ako u ovako važnom trenutku pogrešim? Ta pomisao nama, dok gledamo utakmicu, sledi krv u žilama, jer se opterećujemo važnošću trenutka. I oni sportisti koji tako razmišljaju osuđeni su na neuspeh. Oni drugi, koji razmišljaju samo o tome kako da to što rade urade najbolje što mogu u tom trenutku postaju asovi, šampioni, zlatni... I tu nije bitno koliko para dobijaju za to što igraju, niti koliko imaju godina, niti da li im je to prvi put da igraju u finalu takvog takmičenja. Dok mi je čestitao posle finala potpredsednik našeg saveza Golijanin mi je kazao: "Trenirao si i sad ti se isplatilo". Da, Mitić, Rašić i Terzić su nam doneli važne poene, ali ta energija s klupe nam je bila potrebna. I moj posao kao trenera je da pokušam da je nađem i iskoristim, ispričao je selektor Igor Kolaković zašto je u prelomnim trenucima uvodio rezerve u igru. Nepoznat igrač, koga protivnici nisu pročitali, opasno je oružje. Naravno, ako mu ne klecaju kolena od odgovornosti. Neko ima tu hrabrost, nekome je treba odobriti, ali nema beskorisnih igrača, kao što nema ni nepogrešivih. E, sad, nekoga jedna greška pokopa, a neko nastavi dalje gledajući u ono što dolazi, a ne u ono što je već prošlost. Naši odbojkaši su imali i jednu vrlinu koju obično pripisujemo Germanima ili vrhunskim profesionalcima. Kako je odmicao meč oni su bili nekako sve moćniji, kao da su dobijali sve novu i novu snagu. Tako je izgledao Đoković u Njujorku, tako odbojkaši u Beču. Pucaju protivnici kao iz topa. Prosto oko ne može da prati loptu. A naši ne samo da im je vrate, nego to bude još jače. Jedanput, dvaput, triput, ma izgleda da mogu tako da vraćaju s kamatom beskonačno. I, šta će protivnik, i on je samo živ čovek popusti na kraju. Možda je to subjektivan osećaj, ali što je nama bilo teže da gledamo njima je bilo sve lakše da igraju. Drži protivnik korak, osvaja i on poene, ali, što se kaže, nekako na mišiće, krajnjim naporom, a našima kao da rastu sve veća krila. Da li će tako da bude i na Svetskom kupu u Japanu, prvoj prilici da se dobije olimpijska viza? Miljković je na to pitanje ovako odgovorio: Biće tako do prvog poraza. Ali i posle toga ćemo da probamo isto kao i sada da igramo. Ako ne budemo među prve tri koje idu u London ništa, biće još jedna prilika.

Favorit i autsajder nisu promenili uloge

Nema iznenađenja, pored Raške i Jošanice. Na prepunom Gradskom stadionu u Novom Pazaru, centralni meč u prvoj rundi našeg najmasovnijeg takmičenja, okupio je na dupke punim tribinama 7.000 euforičnih posmatrača, neskriveno oduševljenih majstorijama Partizana, branioca trofeja i aktuelnog državnog prvaka, sa Topčiderskog brda. Konačan ishod 3:0, u korist Beograđana, najbolje ilustruje neravnopravni duel. Parni valjak iz Humske je drugi put uzastopno, u roku od mesec dana deklasirao novajliju u najelitnijem rangu, iako jučerašnji dvoboj ne može da se upoređuje s prvenstvenom premijerom, u kojoj su crno-beli deklasirali Pazarce, čak 5:0. Repriza je u sredu popodne bila nepotpuna. Možda i zato što je oprezni branilac trofeja došao u Novi Pazar oslabljen, izostankom Smiljanića, Ivanova, Babovića i golmana Ilića, ali ni to nije dovoljno bilo da nemoćni i nevoljni domaćin, posle 540 minuta, u novoj sezoni, postigne počasni pogodak. Umesto, uzalud priželjkivanog gola u mreži tradicionalno popularnih gostiju, odbrana gromoglasnog debitanta kapitulirala je tri puta, mada se kao najveća senzacija ocenjuje seoba kapitena Vusljanina i Mugoše na tribine. Njih, juče popodne, iznenada nije bilo ni na klupi. Takve rokade su brzo probudile šampionske nade. Partizan je došao u vođstvo u 28. minutu. Nemanja Tomić je šokirao domaće navijače, kad je silovitim udarcem, sa dvadesetak metara pogodio cilj i primorao zbunjenog Đogatovića da prvi put vadi loptu iz mreže - 0:1, iako su u prvom delu izgledne prilike propustili da realizuju Šćepović, na otvaranju u 5. i 7. minutu, zatim Kamara desetak minuta kasnije i treći put malerozni Šćepović u završnici prvog dela. U nastavku, nije bilo kalkulacija. Ofanzivna igra crno-belih, drugi put je krunisana u 55. minutu. Prethodno je korner, sa desne strane izveo Tomić, do noge ofanzivnog defanzivca Lazevskog, čiji je šut sa 18 metara, pogodio desni ugao Đogatovićevog gola - 0:2. Na taj način bile su rešene sve dileme u prvom činu Partizanove misije, na putu kao odbrani duple krune, mada je u finišu, desetak minuta pre kraja, Vukić postavio konačan rezultat - 0:3. Posle situacije, oči u oči s golmanom domaćina, povratnik Vukić rutinski je plasirao loptu u praznu mrežu. Očigledno, imperativ nije okovao noge favoritima iz Beograda, dok su Pazarci, uzalud sanjali čudo i još nisu dočekali da pozdrave pogodak u mreži protivnika, jalove generacije (0:17), pred kojom je dinamična i neizvesna jesen. Bez bele zastave, ali s crnom serijom, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Zato, autsajder i favorit nisu promenili uloge. Branilac trofeja je šampionski protutnjao, pored leve obale Jošanice...

Zvezda se spasla u 90. minutu

Crvena zvezda se mučila u Lučanima protiv odlične ekipe Mladosti i tek kada je Prosinečki u igru poslao džokere Evandra, Kaluđerovića i Borhu stigla do narednog kola u Kupu Srbije. Crvena zvezda je prva pripretila. Vešević je već u drugom minutu prošao po levoj strani, ali je centaršut odleteo u prazno. Tri minuta kasnije Udovičić je propustio zicer posle proigravanja Siniše Jeremića, a 50 sekundi potom Kirovski je dobro istrčao i izbacio loptu ispred zahuktalog Udovičića. Zatim je Vešović još jednom centrirao, ali je Bokić bio spretniji od Mezenge. Na isteku 13. minuta raspoloženi Udovičić isprobao je udarac sa 20 metara, ali je Kirovski bio na mestu. Dva minuta kasnije Dimitrijević je šutirao, Krznarić odbio loptu do Lazovića, a talentovani Čačanin šutirao kraj stative. U istom minutu Lazović je izveo slobodan udarac s leve strane ali je lopta preletela sve igrače ispred Krznarićevog gola. Zatim je Krznarić dva puta pravovremeno intervenisao, najpre posle Dimitrijevićevog kornera, a onda posle Lazovićeve dubinske lopte. Vešović je u 29. minutu dobro prošao po levoj strani, našao Mezengu u srcu kaznenog prostora Mladosti ali je Brazilac promašio. Mezenga je pet minuta kasnije izveo slobodan udarac sa 18 metara ali je Krznarić pokazao svoj raskošan talenat. Onda je Slaviša Jeremić napravio solo prodor do ivice Zvezdinog šesnaesterca. U sledećem napadu Beograđana Krznarić je još jednom dobro intervenisao posle Lazovićeve lopte. Na isteku poluvremena Kovačević je ubacio dubinsku loptu ali je Mezenga još jednom šutirao pored gola. Dimitrijević je prvi pripretio u nastavku utakmice, mlako je šutirao pod Krznarićevu prečku posle Lazovićevog dodavanja za lak plen odličnog golmana. Zatim je i Mijailović isprobao udarac sa 20 metara za još jedan plen Krznarića. Neefikasan nastavak primorao je Prosinečkog da u 57. minutu u igru uvede Evandra umesto Kovačevića. To kao da je trglo "crveno-bele" i u sledećem minutu Dimitrijević je dobro šutirao posle solo prodora. Od 59. minuta Lučanci su ostali s 10 igrača. Radojica Vasić oštro je startovao na Mijailovića za crveni karton. Tri minuta kasnije Mezenga se obrukao posle Vešovićevog dodavanja. Usledili su jalovi napadi "crveno-belih", pa je Prosinečki uveo Borhu i Kaluđerovića u nadi da će odlični bedem Lučanaca konačno popustiti. Borha je u 75. minutu šutirao po sredini gola, a Krznarić još jednom uhvatio loptu. Žarko Udovičić u 77. minutu pokazao je svoj raskošan talenat, probio je desnu stranu Zvezdine odbrane ali je Adi bio brži od Stojanovića. Dva minuta kasnije Kaluđerović je šutirao glavom pored stative posle Borhinog centaršuta. I konačno, Andrija Kaluđerović u 83. minutu dobro je šutirao iz kaznenog prostora Mladosti i lopta je završila u mreži iza Krznarićevih leđa. Minut kasnije Avramović je odlično poslao Miloševića u kontru, a ovaj loptu poslao u "crveno-belu" mrežu iza nemoćnog Kirovskog. I na kraju Borha je u 90. minutu majstorski okončao svoje proigravanje, udarac je završio tih uz stativu u Krznarićevoj mreži.

Na kraju sukob

"Delije" su u velikom broju popunile stadion Mladosti, bodrili su svoje ljubimce, ali su u pojedinim trenucima prešli granicu, bacali su petarde a na kraju utakmice dvojica navijača preskočila su ogradu pa je obezbeđenje moralo da interveniše. Nažalost, obezbeđenje je intervenisalo potpuno neadekvatno! Osoba bez obeležja, ali za koju se kasnije ispostavilo da je nekakav šef iznajmljenog obezbeđenja, neprimerenom silom je nasrnuo na navijača, tačnije dečarca koji je preskočio ogradu. Da nije bilo igrača Crvene zvezde i pre svega stručnog štaba, momak bi dobio i teže povrede! A "šef" nije dobio ni ukor! Naime, po Zakonu o sportu, takvo iznajmljeno obezbeđenje nema prava da ima fizički kontakt, a kamoli i da udari bilo koga. Jedino policija može da reaguje primenom fizičke sile. Policije nije bilo na terenu, iako su bili oko stadiona, a obezbeđenje se obrukalo. Uostalom, obrukali su se i lokalni novinari, koji su svojim neznanjem podržali takvi neprimerenu primenu sile. Da je prava, neobeleženo lice bi bilo odmah izvedeno pred sud, ali bi i momak koji je preskočio ogradu bio isto tako primereno zakonski kažnjen. Ovako, ostao je gorak ukus u ustima svima koji se bore za primenu zakona i napredak fudbala.

Nadal zbog Đokovića otpušta strica Tonija?!

Drugi teniser sveta Rafael Nadal nagovestio je da bi uskoro mogao da donese tešku odluku i okonča saradnju sa stricem Tonijem koji ga trenira još od 12. godine. Šesti poraz od Novaka Đokovića ove sezone naterao je Španca ozbiljno da razmisli o budućnosti, u kojoj ne bi bilo mesta za Tonija Nadala. "Nikada ne znate šta nosi budućnost. Došlo je vreme kada imam mnogo više toga da mu kažem, nego što je to do sada bio slučaj. Ne šalim se kada to kažem jer imam dosta više mišljenja i mogu da mu češće odgovaram. Zadovoljan sam sezonom, ali ne i mečevima protiv Đokovića. On mi je trenutno motivacija da zaigram bolje", rekao je Nadal. Rafa je otkrio i da je kod strica došlo i do prezasićenja, odnosno umora. "Ukoliko mi i ostali članovi porodice budu rekli ono što i on, biće nam jako teško da nastavimo saradnju. On ima troje dece i nekad se umori od putovanja", otkrio je Nadal. Toni Nadal je upoznao Rafu sa tenisom još od četvrte godine, ali je on paralelno igrao fudbal i tek sa 12 godina, na nagovor strica, prelomio da se posveti samo "belom sportu". Od tada Toni je njegov mentor, psiholog, trener i podrška. On je Nadala trenirao na lošim terenima sa istrošenim teniskim lopticama kako bi mu pokazao da ne pobeđuje teniser sa boljom opremom, već onaj sa boljim stavom, disciplinom i perspektivom.

Novi početak protiv Švedske

Samo nekoliko dana otkako je pad Novaka Đokovića na pod Arene prekinuo snove o još jednoj tituli, Dejvis kup reprezentacija Srbije okreće se meču sa Švedskom i novom početku, u osmini finala 2012. Ekipa Robina Soderlinga doći će u Beograd, od 10. do 12. februara, odlučeno je žrebom na Tajlandu, a u derbiju Švajcarska dočekuje SAD. Da li će to biti susret Federera i Fiša; da li će Đoković, Nadal i ostali vodeći teniseri sveta moći da uklope nacionalne sa pojedinačnim planovima, zavisiće od sve tešnjeg kalendara ATP takmičenja, u koji će kao bomba upasti još i Olimpijada u Londonu. Otuda su i razmišljanja selektora Bogdana Obradovića uoči žreba bila okrenuta praktičnim i tehničkim pitanjima: Igrači su priželjkivali gostovanje u Japanu, da bi izbegli dugo putovanje iz Australije, odmah po završetku prvog grend-slem turnira u godini, ali dobro je što igramo u Beogradu. Šveđane smo, bez Soderlinga, eliminisali ove godine sa 4:1, pobedama Janka Tipsarevića i Viktora Troickog, dok su Đoković i Zimonjić izgubili u parovima. U slučaju pobede, u četvrtfinalu bi nas najverovatnije očekivao još jedan meč sa Češkom, koja je favorit u susretu sa Italijom. Srbija je treći nosilac u Svetskoj grupi, a prva dva su ovogodišnji finalisti, Španija i Argentina. Od Nadala se očekuje da ugosti Kazahstan, a od Del Potra da igra u Nemačkoj. Ostala četiri para čine: Kanada Francuska (četvrti nosilac), Češka (5) Italija, Japan Hrvatska (7) i Austrija Rusija (8). Vreme je da se, posle prošlonedeljnog poraza od Argentine (3:2), saberu utisci koji su u prvom trenutku delovali traumatično, kako zbog načina na koji je Đoković izgubio tek treći meč u ovoj godini, tako i zbog velikih očekivanja publike. Pre svega, kapa dole sjajnim Argentincima, čiji trenutni rejting nerealno nizak nije odslikavao ni deo veštine, spremnosti i vrhunske motivacije. Većina domaće teniske publike tek naučena pravilima a već razmažena prvim mestima može samo da žali što je pod sjajem naših zvezda potcenila igrače kao što su Huan Martin del Potro i David Nalbandijan, ali i predanost celokupnog argentinskog tima i podršku njihovih navijača. S druge strane, najuspešnija generacija u istoriji srpskog tenisa ima čemu da se nada i na novom početku, pogotovu što je sve pobede u ovogodišnjem Dejvis kupu ostvarila bez Đokovića. Zajednička titula iz 2010. dala je krila svakom pojedinačno. Đoković je mnogo puta govorio da je pobeda Srbije predstavljala ključ njegove najuspešnije sezone, ali malo ko ističe da su i Troicki i Tipsarević otada zaigrali najbolji tenis u karijeri. Da nema Đokovića, 12. mesto Troickog i 13. Tipsarevića bili bi uspesi o kojima bi se nadugo pričalo, a sve su to kamenčići iz istog mozaika srpske teniske renesanse.

Srbija dočekala i pozdravila evropske šampione

Odbojkaška reprezentacija Srbije proslavila je titulu šampiona Evrope ispred Skupštine grada, sa oko 6.000 navijača i ljubitelja ovog sporta. Povicima "Srbija, Srbija!", "Šampioni!" i velikim aplauzum pozdravljeni su prvaci Evrope, koji su poslednju titulu slavili na ovom mestu 2001. godine, kada su se vratili sa EP iz Ostrave. Reprezentativci su se na balkonu Skupštine grada pojavili 15 minuta kasnije nego što je predviđeno jer su na putu od hotela više puta morali da se zaustave i raduju se sa navijačima koji su iskoristili priliku da pozdrave šampione Evrope. "Ni sam nisam verovao da ćemo osvojiti titulu. Ovo je neverovatan uspeh", rekao je kapiten reprezentacije Ivan Miljković, koji je jedini bio 2001. na balkonu Skupštine grada. On se uz veliki aplauz zahvalio navijačima na podršci i obećao još uspeha u narednim godinama. "Hvala svima što ste došli, zlatnu medalju želim da posvetim sojoj ćerkici", rekao je najbolji primač EP Nikola Kovačević. Selektor Srbije Igor Kolaković takođe se zahvalio navijaima u Beogradu, ali i onima u Beču koji su bodrili tim i iskoristio priliku da pozdravi i one odbojkaše koji su deo reprezentacije ali nisu putovali na Evropsko prvenstvo. "Srpska publika zna da pozdravi šampione", rekao je Kolaković. Odbojkaše i građane ispred Skupštine zabavljao je pevač Saša Kovačević. Odbojkaška reprezentacija naredno takmičenje imaće već u novembru kada će na Svetskom kupu u Japanu pokušati da se kvalifikuje na Olimpijske igre 2012.

Ivković ostaje selektor košarkaša Srbije

Dušan Ivković ostaje selektor košarkaške reprezentacije Srbije! Proslavljeni trener, koji je u Litvaniji doživeo fijasko sa "orlovima", ipak će voditi državni tim u još jednom ciklusu, za sada sigurno u kvalifikacijama i, ako se plasiramo, na Evropskom prvenstvu 2013. godine u Sloveniji. Svakako da su osmo mesto u Litvaniji, ujedno i neodlazak na Olimpijske igre 2012, uzdrmali pozicije trofejnog stručnjaka, ali je on ipak dobio podršku predsednika Košarkaškog saveza Dragana Đilasa i nešto blažu potpredsednika Dejana Bodiroge. Ivković će tako nastaviti posao na klupi naše najbolje selekcije, a koliko je to dobro za srpsku košarku i da li su, ipak, bile potrebne promene na klupi, pokazaće vreme. Na sastanku u Kući košarke, koji će se održati krajem ove ili početkom naredne nedelje, Ivković će analizirati rezultate sa šampionata kontinenta, međutim već se zna, iako je uz igrače najveći krivac za neuspeh, da će u dogovoru sa ljudima koji vode Savez ostati na čelu stručnog štaba. To znači da bi Duda mogao da predvodi Srbiju i sve do Svetskog prvenstva 2014. u Španiji, premda će tada imati 71 godinu, dok je u ovom trenutku potpuno neizvesno i pomisliti ko bi mogao da vodi košarkaše na Igrama u Riju 2016. Inače, FIBA Evropa je objavila sistem takmičenja za Evrobasket 2013. koji će se igrati u Sloveniji. U kvalifikacijama će igrati 30 reprezentacija, uključujući i Srbiju, koje će biti podeljene u šest grupa, a prolaz će izvaditi 16 nacionalnih timova. Plasman na Evropsko prvenstvo izboriće prvoplasirane i drugoplasirane ekipe iz svih grupa, kao i četiri najbolje trećeplasirane selekcije. Dodatne runde kvalifikacija neće biti, a na šampionatu će igrati 24 reprezentacije po identičnom sistemu takmičenja kao i na nedavno okončanom EP u Litvaniji. Sledećeg leta za plasman na Evropsko prvenstvo boriće se Srbija, Nemačka, Finska, Turska, Gruzija, Hrvatska, Bugarska, Izrael, Ukrajina, Poljska, Bosna i Hercegovina, Italija, Crna Gora, Letonija, Belgija, Portugal, Mađarska, Estonija, Holandija, Austrija, Luksemburg, Švedska, Azerbejdžan, Belorusija, Rumunija, Albanija, Češka, Švajcarska, Slovačka i Kipar. Na Eurobasketu 2013. u Sloveniji (Jesenice, Kopar, Novo Mesto, Ptuj, Ljubljana) nastup su već osigurale sve reprezentacije koje su u Litvaniji izborile plasman na Olimpijske igre ili kvalifikacije za Olimpijadu (Španija, Francuska, Rusija, Makedonija, Litvanija i Francuska), kao i domaćin Igara Velika Britanija, i domaćin EP, Slovenija. Reprezentacija Srbije prvi i poslednji put kvalifikacije je igrala za Evropsko prvenstvo u Poljskoj 2009. godine, nakon lošeg plasmana na Evrobasketu u Španiji 2007. Izabranici Dušana Ivkovića tada su sa uspehom odigrali mečeve protiv Italije, Mađarske, Finske i Bugarske, i bez većih problema obezbedili plasman na veliko takmičenje.