SVET

Sateliti padaju na Zemlju

Ban Ki Mun upozorio da je svet u krizi

Ekonomska kriza ugrožava opstanak evra

Marinci spremni da prime homoseksualce

Neovlašćena autobiografija Asanža

Smanjen rejtinge tri američke banke

Češki ministar drema ali ništa mu ne promakne

Pretnje kompaniji Ikea posle nekoliko bombaških napada

Odšteta porodicama žrtava Krvave nedelje

Sateliti padaju na Zemlju

Još se ne zna gde će se srušiti 20 godina star satelit američke svemirske agencije NASA koji bi prema predviđanjima trebalo da padne na Zemlju za nedelju dana, navode američki mediji. Satelit težine šest tona i veličine autobusa, poznat kao UARS (skraćeno na engleskom Satelit za istraživanje gornje atmosfere) ostao je bez goriva i iskočio iz svoje orbite. Mada su naučnici uvereni da će pasti, mesto gde će to biti na Zemlji još je nepoznanica, piše Internešnal biznis tajms na svom vebsajtu. Prema naučnicima Nase, delovi ovog satelita mogu da padnu na Zemlju negde oko 24. septembra, na bilo kom kontinentu u rasponu od Alaske do Južne Amerike, što znači veći deo naseljenog sveta. "Ovo je težak problem za računanje, ne znamo tačan trenutak kada će pasti a kreće se veoma brzo. On zapravo prođe zemljinu orbitu svakih 90 minuta", rekao je Stiv Vajt, profesor fizike na univerzitetu Fresno. Međutim rizik da neko bude pogođen delovima satelita je takoreći nepostojeći, smatraju naučnici, pošto će veći deo da izgori kad uđe u zemljinu atmosferu. Očekuje se da će samo oko 600 kilograma ostati a raspršiće se po površini od oko 400 do 800 kilometara. Rizik za javnu bezbednost je jedan prema 3.200, navode naučnici, što je ipak veći rizik od onog koji navodi NASA- od jedan prema 10.000. Naučnici tvrde da preciznije podatke o mestu pada mogu da daju tek dva sata pre ulaska satelita u zemljinu atmosferu. Pre osam godina hiljade delova polomljenog spejs šatla Kolumbija pao je u američku državu Teksas i Luizijana, ali ništa nije oštećeno. Nasini naučnici navode da nikad niko nije bio povređen predmetima koji su pali nazad na Zemlju iz svemira. NASA je navela da se ne očekuje da će satelit proći iznad Severne Amerike. Njegov ulazak u atmosferu Zemlje očekuje se u petak, a zbog sagorevanja usled brzine raspašće se na više od 100 delova, od kojih će većina sagoreti. Procenjuje se da će preživeti oko 26 delova, težine od 90 kilograma, ali da će na Zemlju pasti samo oni sastavljeni od najtežih metala. Satelit nema nikakvo preostalo gorivo i ne nosi nikakve opasne supstance. Istraživački satelit NASA star 20 godina najveća je svemirska letelica američke kosmičke agencije koja će pasti bez kontrole na Zemlju u poslednje 32 godine. UARS je pušten u orbitu iz šatla Diskaveri 1991. godine da proučava atmosferu Zemlje i njenu interakciju sa Suncem. On je merio koncentraciju i distribuciju gasova koji izazivaju rupe u ozonskom pokrivaču, klimatske promene i gornju atmosferu, u misiji koja je koštala 750 miliona dolara . Naučnici su potvrdili da u satelitu nije ostalo nekog opasnog materijala ali su pozvali ljude da ne diraju delove koji padnu na tle, ako na njih naiđu. Nije dozvoljeno zadržati delove satelita koji padnu na Zemlju pošto se smatra da su oni vlasništvo američke vlade. Ukoliko neke krhotine američkog satelita padnu na teritoriju van SAD i nanesu neku štetu biće odgovorna američka vlada prema Sporazumu o svemiru iz 1967. i Konvencije o odgovornosti iz 1972. Zemlja na čiju teritoriju bi krhotine eventualno pale dužna je, takođe, da SAD vrati sve delove satelita, jer je on američka imovina i NASA želi da ih ispita, a i neki delovi bi mogli da budu opasni (na primer, rezervoari za raketno gorivo mogli bi da sadrže otrovni hidrazin).

Ban Ki Mun upozorio da je svet u krizi

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je u sredu da je svet u krizi i pozvao svetske lidere da preduzmu korake kako bi spasili svet, sprečili konflikte i podržali težnje bliskoistočnih i severnoafričkih naroda za demokratijom. U redovnom godišnjem obraćanju šefovima država i vlada 193 zemlje članice UN, Ban je izdvojio Siriju kao poseban razlog za zabrinutost, optuživši vladu predsednika Bašira Asada da je prekršila obećanje da će sprovesti reforme. Ban je pozvao na hitno obustavljanje šestomesečnog nasilja u toj zemlji. Ban je na otvaranju godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN rekao da Palestinci imaju pravo na državu, Izraelci pravo na bezbednost i da ćorsokak u obnavljanju pregovora dve strane mora biti prevaziđen. Govor Ban Ki Muna, poput izlaganja mnogih drugih državnika, dotakao se i svetske ekonomske krize. Ban je upozorio da kriza "nastavlja da potresa kompanije, vlade i porodice širom sveta", produbljujući nezaposlenost, društvenu nejednakost, i ostavljajući "previše ljudi da žive u strahu". "Kako da pomognemo našim narodima da nađu veći mir, prosperitet i pravdu u svetu koji je u krizi", zapitao je Ban. On je pozvao svetske lidere da, u odgovoru na te izazove, usvoje obavezujući sporazum o suzbijanju klimatskih promena i da ubrzaju ekonomski razvoj kako bi ljude izveli iz siromaštva. Predsedavajući Generalnoj skupštini UN Nasir Abdulaziz Al-Naser iz Katara pozdravio je Južni Sudan kao najnoviju, 193. članicu UN i istakao da je pitanje palestinske države od posebnog značaja na ovogodišnjem zasedanju. Predsednica Brazila Dilma Rusef je kao prva žena u 66. godina istorije svetske organizacije otvorila generalnu debatu Generalne skupštine UN. Praćena burnim aplauzom, ona je sa govornice poručila da emocije koje su je obuzele deli sa više od polovine stanovništva planete zemlje koju čine žene. Predsednik Meksika Felipe Kalderon ukazao je u svom govoru na još jedan globalni problem - izazov beskrupuloznih kriminalaca koji ne poštuju granice i koji čine zlo građanima mnogih zemalja. "Organizovani kriminal danas ubija više ljudi, i više mladih ljudi, od svih diktatorskih sistema zajedno", rekao je Kalderon, upozorivši da je kriminal danas moćniji od mnogih vlada. Predsednik SAD Barak Obama istakao je u obraćanju u Generalnoj skupštini UN da nema "prečica" za postizanje mira na Bliskom istoku, i odbacio najavu Palestinaca da će da traže priznavanje njihove države u svetskoj organizaciji. "Pre godinu dana za ovom govornicom poželeo sam nezavisnu Palestinu. Verovao sam, i još verujem da Palestinci zaslužuju da imaju svoju drzavu. Ali sam takođe rekao da pravi mir može biti postignut samo između samih Izraelaca i Palestinaca", rekao je Obama. Američki predsednik je naglasio da sada, godinu dana kasnije i uprkos intenzivnim naporima SAD i drugih zemalja, te dve strane nisu rešile svoje nesuglasice. Palestinski predsednik Mahmud Abas najavio je da će u petak podneti svoj zahtev za primanje Palestine kao punopravne članice UN. Francuski predsednik Nikola Sarkozi založio se u UN za "promenu metoda" za postizanje mira na Bliskom istoku, i predložio da u prvoj fazi Palestina bude primljena u svetsku organizaciju kao posmatrač, a da konačni mirovni sporazum bude postignut za godinu dana. Francuski predsednik je u svom obraćanju Generalnoj skupštini UN rekao da bi krajnji cilj bio uzajamno priznavanje dve države na osnovu granica iz 1967, uz dogovorenu razmenu teritorija. Generalnoj debati 66. zasedanja Generalne skupštine UN, koja je danas počela u Njujorku, prisustvuje i predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić, koji predvodi delegaciju Srbije do 24. septembra, govoriće u petak u Generalnoj skupštini UN. Ovogodišnja 66. sednica Generalne skupštine UN počela je 13. septembra, a generalna debata traje od 21. do 24. septembra i od 26. do 30. septembra. Tema ovogodišnje generalne debate jeste "Uloga posredovanja u rešavanju sporova mirnim putem".

Ekonomska kriza ugrožava opstanak evra

Veliki dugovi vlada predstavljaju pretnju zajedničkoj evropskoj valuti, upozorio je odlazeći vodeći ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Jirgen Štark. Štark je zatražio od Evropske unije da preduzme oštrije mere kako bi primorala vlade koje suviše troše da dovedu finansije u red. I drugi ekonomisti upozoravaju da je opstanak evra u opasnosti, međutim, izveštaj Štarka i još tri koautora je neuobičajen jer dolazi sa visoko rangirane pozicije. Naime, evropski zvaničnici obično ističu da će učiniti sve što je potrebno da zaštite evro. Štark i koautori izveštaja ocenjuju da je vladin dug "rizik koji potkopava stabilnost, rast i zapošljavanje, kao i održivost" Ekonomske i monetarne unije. U saopštenju objavljenom na sajtu ECB, koje međutim nije predstavljeno kao zvaničan stav Banke, odbacuju se mere oko kojih su se nedavno složili evropski lideri. Evropski lideri su se založili za čvršću kontrolu potrošnje nacionalnih vlada, ali Štark i njegove kolege smatraju da je to nedovoljno jer ostavlja previše "prostora" vladama. Ekonomisti se slažu da su Evropi potrebne oštrije mere, poput imenovanja administratora koji će nadgledati finansije u zemljama kojima su potrebni spasilački paketi - Grčkoj, Irskoj i Portugaliji. Autori izveštaja ističu da bi vlade morale da dobiju pristanak svih ostalih 16 članica zone evra da im deficit bude iznad limita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je gornja granica zacrtana kada je evro uveden 1999. godine. Zemlje koje ne uspeju da ispune uslove za spasilački paket zajmova dobile bi finansijskog administratora, predlažu Štark i njegove kolege i takođe se zalažu za politički nezavisnu evropsku budžetsku službu koja bi ocenjivala potrošnju vlada. Štark je pre gotovo tri godine podneo ostavku na mesto člana Izvršnog odbora i Upravnog saveta ECB ali ostaje na poziciji do izbora novog.T

Marinci spremni da prime homoseksualce

Primena odluke da i homoseksualci mogu da budu pripadnici američke vojske, pokazala je da su marinci, "rod s najvećim mačo imidžom", zasad možda i najspremniji da prime ljude drugačije seksualne orijentacije, piše Njuork tajms. Marinci su se najviše protivili ukidanju juče okončane prakse "ne pitaj, ne govori" prema kojoj su homoseksualci mogli da budu u vojsci samo ako ne obelodane svoju seksualnu orijentaciju, ali su se i jedini odazvali pozivu centra za prava homoseksualaca u teksaškom gradu Tulsa da predstave svoje jedinice. "Iako se marinci hvale da su rod s najviše testesterona, oni žustro predstavljaju svoj stav da su najbolji. I sada kada je zakon promenjen, marinci su izgleda odlučni da budu bolji nego vojska, mornarica, vazdušne snage i obalska straža u regrutovanju gejeva, lezbijki i biseksualaca", navodi Njujork tajms. Poziv Tobija Džeksona, direktora Denis Nil centra za jednakost, nije prošao bez sumnjičavosti. "Marinci su zapravo pomislili da je Džeksonov poziv možda prevara, pa su ga proverili i onda razgovarali s nadređenima koji su onda razgovarali sa svojim nadređenima. Potom su duboko udahnuli i odlučili da odu", navodi list. Viši narednik Entoni Henri, zadužen za regrutaciju u mornaričku pešadiju na jugozapadu SAD, u utorak ujutro je došao u najveći centar za homoseksualce u jednoj od najkonzervativnijih američkih saveznih država. "Imam izlaznu strategiju. Strateški sam parkirao svoj auto odmah do ivičnjeka, imam izlaz", rekao je Henri po dolasku u centar, ali je jedan od najčudnijih dana u istoriji američkih marinaca prošao bez protesta i uvreda koje je taj narednik očekivao. Dan je prošao u mirnom razgovoru s nekoliko lezbijki koje su se raspitivale o pridruživanju marincima. "To je vaša stvar i ne morate to da kažete", rekao je Henri 20-godišnjoj Arijeli Prat odgovarajući na pitanje da li će biti diskriminsana. "Ali takođe slobodno možete da se šetate sa svojom devojkom". Sudeći po broju ljudi u centru u Tulsi, za sada neće biti navale gejeva i lezbijki u marince, budući da su se do 15 časova samo tri žene, ali ne i ponajbolje kandidatkinje, raspitavale za ulazak, a novinara i članova televizijskih ekipa je bilo više nego zainteresovanih. "Moje mišljenje je da ako mogu da prođu kroz našu obuku, koja je najteža na sveta, onda treba da imaju mogućnost da nose unifrmu", rekao je Henri.

Neovlašćena autobiografija Asanža

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž naveo je u juče objavljenim memoarima da nije napao dve žene koje su ga optužile za silovanje i da je bio upozoren da vlada SAD pokušava da mu namesti zamku. "Džulijan Asanž: Neovlašćena autobiografija" se našla u prodaji u britanskim u knjižarama, bez pristanka autora. U knjizi, koju je sastavio nepoznati autor na osnovu 50 sati razgovora sa Asanžom, osnivač Vikiliksa kaže da "možda jeste šovinistička svinja u izvesnoj meri, ali ne i silovatelj" i da su dve Šveđanke koje su ga tužile dobrovoljno stupile u odnos sa njim. Asanž (40) tvrdi u knjizi da ga je njegov kontakt iz jedne zapadne obaveštajne službe upozorio da vlada SAD, ogorčena zbog objavljivanja diplomatskih depeša, razmišlja da se sa njim obračuna "ilegalno" , podmetanjem optužbi vezanih za droge i seks. Vikiliks je postao svetska senzacija kada je objavio ogroman broj američkih diplomatskih depeša iz čitavog sveta. Zbog tužbi koje ga terete sa silovanje, Asanž je bio uhapšen u Britaniji i kratko vreme ostao u pritvoru. Trenutno služi uslovnu kaznu u istočnoj Engleskoj gde čeka da sud odluči da li će biti izručen Švedskoj. Odluka suda očekuje se u toku narednih nedelja. Knjiga, za koju Asanž kaže da je pristao da primi predujam od više od 1.000.000 dolara, trebalo je da izbavi Vikiliks iz finansijskih teškoća u kojima se nalazi. Međutim, Asanž se predomislio kada je video prvi nacrt memoara i više puta je pokušao da sa izdavačima sklopi drugačiji ugovor. Kada je kuća Kenongejt izdala nezavršene memoare bez njegovog pristanka, Asanž je svoje izdavače nazvao "oportunistima" i "licemerima". U izjavi koju je dao za Asošijeted pres, on je rekao da su izdavači prekršili ugovor, njegova autorska prava i izneverili njegovo poverenje. Kenongejt je odgovorio je odlučio da objavi knjigu pošto Asanž nije vratio predujam, već je novac upotrebio za podmirivanje sudskih troškova. Asanžov američki izdavač, Alfred A. Knopf, izjavio je da je poništio ugovor sa Asanžom i da neće objavljivati njegove memoare. Knjiga govori o Asanžovom životu, od detinjstva u Australiji preko srednjoškoloskog doba kada je počeo da se bavi hakovanjem, do osnivanja Vikiliksa.

Smanjen rejtinge tri američke banke

Agencija za utvrđivanje boniteta Mudiz smanjila je rejtinge Banke Amerike, banke Vels Fargo i Sitigrupa (Citigroup). To znači da će tri vodeće američke banke morati da počnu više da plaćaju kada pozajmljuju novac. Smanjenje rejtinga je bilo očekivano, pošto je Mudiz te tri banke stavio na razmatranje u junu. Rejting agencija je ocenila da je verovatnoća da će američka vlada nešto preduzeti i sprečiti da tri kreditora upadnu u krizu manja nego što je bila u vreme finansijske krize. Novim propisima se ukida mogućnost da američka vlada da spasilački paket velikoj finansijskoj firmi u problemima i otvara proces kojim se dozvoljava propast banaka sa finansijskim problemima. Mudiz je rejting dugoročnog duga Banke Amerika spustio za dva podeoka, na Baa1 sa A2, dok je rejting dugoročnog duga banke Vels Fargo spustio za jedan podeok, na A2 sa A1. Sitirgupi je rejting dugoročnog duga ostao A3 ali joj je smanjen rejting kratkoročnog duga. Smanjenje rejtinga upozorava kupce dugova da šanse da ne dobiju svoj novac nazad rastu, istina ne brzo. Uobičajeno smanjenje rejtinga za posledicu ima veće troškove zaduživanja za izdavaoca jer investitori traže veću kamatu ako preuzimaju veći rizik. Dugoročni dužnički papiri uključuju obveznice koje dospevaju za više od godinu dana. Smanjenje rejtinga stiže u nepovoljnom trenutku za američke banke čije su akcije ove godine pod pritiskom neizvesnoti da li će evropska dužnička kriza i njima naneti štetu.

Češki ministar drema ali ništa mu ne promakne

Česi su s osmehom prihvatili "skandal" svog šefa diplomatije, kneza Karela Švarcenberga koji je po svom starom dobrom običaju u sred foruma o bezbednosti u Beogradu, pred oko 70 visokih zvanica i u svetlu reflektora na bini odremao najmanje pola sata. Švarcenbergov bizarni običaj da zadrema na sednicama vlade, parlamenta, međunarodnih skupova, pri izboru predsednika Češke, pa čak i da počne da zatvara oči i na konferencijama za novinare oslonjen o govornicu poznat je Česima već dve decenije i više ga ne registruju tv kamere ni fotoreporteri. "Ono što Čeha neće iznenaditi, na Balkanu će primetiti", prokomentarisao je skandal sa uspavanim ministrom sajt češkog dnevnika Mlada fronta Dnes. Sam Švarcenberg je ranije više puta i rado odgovarao na pitanja o spavanju na sastancima i uvek je naglašavao, što potvrđuju i njegove kolege iz vlade ili parlamenta, da izgleda kao da čvrsto spava ali začudo važne stvari ne propušta. Njegovo spavanje na sednicima iskorišćeno je i to sa uspehom u predizbornoj kampanji kada se na bilbordima uz sliku Švarcenberga, lidera stranke TOP09 pojavila njegova izjava "Kada pričaju gluposti, zaspim". Švarcenberg je jednom prilikom dnevniku Mlada fronta Dnes objasnio da je sposobnost da drema, a da se budi čim nešto ne bi trebalo da mu promakne, otkrio kod sebe još tokom studija na šumarskom fakultetu. "Ne volim kada je u prostoriji mnogo ljudi i smanji se količina kiseonika. I ne podnosim kada mi upere svetlost u lice. Tada zažmurim i osećam kako se bliži san. Dremam, ali ništa važno mi ne promakne. To je prilično zlurada osobina. Ali očigledno je urođena", kazao je tada Švarcenberg. Crvene sokne koje su primetili u Srbiji Čehe nisu šokirale, jer je knez imao leptir mašnu slične boje.

Pretnje kompaniji Ikea posle nekoliko bombaških napada

Švedska kompanija za prozivodnju nameštaja Ikea saopštila je danas da se suočava sa ucenama posle eksplozija bombi u nekoliko njenih prodavnica u Evropi u poslednjih nekoliko meseci. Portparolka Ikee Kamila Mejbi rekla je da je ta kompanija povećala nivo bezbednosti u svojim prodajnim objektima, ali u interesu policijske istrage koja je u toku nije želela dalje da komentariše pomenute "pretnje iznudom". Ona je dodala da Ikea sarađuje blisko sa "različitim policijskim službama". Bombaški napadi na prodavnice Ikea desili su se u maju u Francuskoj, Belgiji i Holandiji, u junu u Nemačkoj gde je povređeno dvoje ljudi i poslednji, 2. septembra u Češkoj. Policijska agencija EU - Europol saopštila je da veruje da su bombaški napadi delo jednog čoveka.

Odšteta porodicama žrtava Krvave nedelje

Britanska vlada obećala je da će isplatiti odeštetu porodicama 13 žrtava incidenta u Severnoj Irskoj 1972. godine - "Krvave nedelje". Britanska policija je 30. januara 1972. godine u gradu Deriju ubila 13 katolika koji su učestvovali u mirnim demonstracijama tražeći jednaka prava za katoličke i protestantske vernike. "Razumemo patnju tih porodica koja traje već 40 godina, kao i to da je vojska loše reagovala", piše u današnjem saopštenju britanskog Ministarstva odbrane. U izveštaju istrage koja je posle 12 godina završena 2010. godine, navodi se da je vojska odgovorna za smrt 13 ljudi. U izveštaju na 5.000 stranica se ukazuje da ubijeni građani nisu bili naoružani, i da je vojska nastavila da puca na njih i dok su bežali, kao i kada su ranjeni i mrtvi bili na zemlji. Premijer Dejvid Kemaron se u junu prilikom predstavljanja izveštaja u Parlamentu izvinio zbog incidenta, i akciju vojske nazvao "neopravdanom". Ministarstvo odbrane je 1974. godine platilo nekoliko stotina funti porodicama žrtava, ali je i negiralo bilo kakvu odgovornost za masakr. Porodica jedne od žrtava je odbila da primi odstetu, i ponudu britanske vlade nazvala "gnusnom". U neredima izazvanim međuverskim sukobima koji su se u Severnoj Irskoj ponavljali skoro 30 godina poginulo je 3.500 ljudi. Sukobi su prestali posle potpisivanja mirovnog sporazuma 1998. godine.