KANADA

I posle televizijske debate neizvesno...

Kanada ima najbolju reputaciju

Srednja starost građana Kanade skoro 40 godina

BLIC VESTI

Ni u Kanadi nije sjajno

Veoma skup konsultant za uštede

I posle televizijske debate neizvesno...

I posle televizijske debate ne zna se ko će dobiti većinu Izbori u Ontariju zakazani su za 6. oktobar i kampanja se sve više zahuktava. Posle debate tri vodeća lidera, liberala Daltona Mekgvintija, demokrata Andree Horvat i konzervativaca Tima Hudaka, situacija nije postala ništa jasnija. Upućeni i ankete govore da je liderka NDP-a Horvat najviše dobila tom debatom, ali još uvek ostaje da se vidi u kolikoj meri će se taj pozitivan utisak odraziti na broj glasova koje će za nedelju dana dobiti njena stranka. Gledaoci su Horvatovu procenili kao poštenu osobu, dostojnu poverenja, spremnu da razume, dok su njeni rivali više okarakterisani kao jaki i odlučni lideri. Ističe se da neupućeni nisu mogli da primete da su Horvatova i Hudak novajlije u ovakvoj vrsti javnog predstavljanja. Horvatova je svojim ubedljivim stavom prijatno iznenadila čak i članove svoje stranke. Mnogi su primetili Mekgvintijevu gestikulaciju rukama, koja je u njegovom štabu objašnjena kao namerna, sa ciljem da se pre svega ženskom delu biračkog tela pokaže sa koliko strasti i dalje, posle osam godina, premijer pristupa poslu. Debata je održana u atrijumu CBC Brodkasting centra, a moderator je bio Stiv Paikin, sa TV Ontarija. Lideri su odgovarali na šest pitanja običnih građana, izabranih od oko hiljadu prispelih. Po sadašnjem preseku raspoloženja birača, obavljenom u utorak i sredu posle debate, Mekgvinti bi mogao da računa na 29, Hudak na 27, a Horvatova na 24 odsto glasova biračkog tela. Ostali i dalje nisu definisali svoj stav.

Kanada ima najbolju reputaciju

Kanada je zemlja sa najboljom reputacijom, pokazuju rezultati percepcije 50 zemalja sveta, koju je obavio Institut za reputaciju. Oni su u anketi sagledavali poverenje, procenu, divljenje i pozitivna osećanja koje javnost u svetu ima prema ovim zemljama, kao i procenu kvaliteta života ljudi koji u njima žive, bezbednosti i brige prema okruženju. U anketi je učestvovalo oko 42 hiljade ljudi iz čitavog sveta. Posle Kanade, na listi se našla Švedska, a slede Australija, Švajcarska i Novi Zeland. Najbitniji za ovakvo rangiranje bile su stabilna demokratska uređenja u svim ovim državama, visok dohodak po glavi stanovnika, aktivan životni stil, dobro razvojeni politički sistemi i neutralnost na međunarodnoj političkoj sceni. Sve to su elementi sigurnosti koji u najvećoj meri doprinose dobroj reputaciji jedne zemlje. Pakistan, Iran i Irak su najniže rangirane zemlje u ovom istraživanju, dok su se SAD i Kina našle u srednjem, odnosno donjem delu liste. Meksiko je zabeležio pad od jedanaest mesta u svega godinu dana, ponajviše zbog nasilja koje je u porastu. Od evropskih zemalja, Grčka, Irska i Španija su takođe plasirane slabije nego godinu dana ranije, zbog poznatih ekonomskih neprilika i posledica, dok je Nemačka poboljšala svoj plasman za pet mesta, tako da je sada jedanaesta.

Srednja starost građana Kanade skoro 40 godina

Stanovništvo Kanade sve je starije, upozoravaju statističari već godinama, a sada svojim izveštajem to i potvrđuju. U odnosu na prošlu godinu, ove godine je zabeleženo oko 356 hiljada stanovnika više, tako da ih je ukupno bilo oko 34.482.800. Srednja starost stanovništva je 39,9 godina, što znači da je podjednak broj stanovnika stariji od toga i mlađi od toga. Uzrok tome je procentualno sve brojnija populacija takozvanih bejbi bumera, odnosno osoba rođenih do šezdesetih godina prošlog veka, ali i starijih. Svaki sedmi stanovnik Kanade trenutno je u toj starosnoj grupi. Istovremeno, sve je manje dece, tako da populacija do 15 godina ima tek 5. 644.800, odnosno 16,4 odsto. Situacija je posebno alarmantna u Kvebeku, gde broj starijih građana nadmašuje broj mladih i Njufaundlendu i Labradoru, gde je srednja starost 43,8 godina. Sa druge strane, u Manitobi i Saskačuanu živi veliki prcenat mladih, tako da je tamo gotovo svaki peti stanovnik mlađi od 15 godina. Najviše mladih, ipak, ima u Nanavutu, gde skoro trećinu stanovništva čine mladi do 15 godina i gde je srednja starost tek 24,8 godina. U Alberti je najmanje starijih osoba, tek svaka deseta je iz kategorije seniora.

BLIC VESTI

OTAVA - Statistička služba upozorava da žene sve manje učestvuju u direktnim socijalnim aktivnostima. Od 1998. godine, kontakti sa rođacima i prijateljima opali su sa 70, na 62 odsto, ali je zanimljivo da pripadnice lepšeg pola to gotovo ne primećuju, ponajviše zbog sve prisutnijih raznih vidova virtuelnog druženja. Nora Spinks, direktorka otavskog Vanijer instituta za porodicu, objašnjava da takvi kontakti ženama više odgovaraju jer su hronično u vremenskoj stisci, usled preopterećenosti velikim brojem poslovnih i porodičnih obaveza. TORONTO - Baki Heder Laverdijer naloženo je da plati 184 hiljade dolara na ime naknade za povrede koje su njeni psi, rase francuski mastif, naneli njenoj unuci Džuni Kent. Do incidenta je došlo pre osam godina kada je, tada jedanaestogodišnja devojčica, ušla u deo dvorište gde su bili psi i zadobila brojne povrede od kojih i dalje oporavlja. Devojci je odbijen zahtev da joj i grad Aksbridž isplati deo naknade, koju je tražila zbog nepoštovanja propisa o ograničenom broju pasa, a baki je odbijen zahtev za nadoknadu gubitka rasnih pasa, koji su uspavani posle napada. OTAVA - Zajednička međunarodna komisija, koju su oformile kanadska i američka vlada, upozorava da vodi i živom svetu Velikih jezera preti opasnost i od hemijskih supstanci. Naučnici naglašavaju da se ne radi samo o pesticidima, već ih posebno zabrinjava nivo aktivnih sastojaka lekova, kao što su antibiotici, anti-depresanti, anti-inflamatorici, anti-epileptici, beta blokatori, hormoni i alkilfenoli. Ove supstance u jezero dolaze putem kanalizacije, i u ovom trenutku se ne može ništa učiniti da se ograniči ili umanji njihov dotok u jezera. Među neželjene efekte koje ove supstance imaju na živi svet u jezerima, obuhvataju toksičnost, promene u reproduktivnim sistemima i pospešivanje razvoja otpornih vrsta bakterija, što sve skupa predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. OTAVA - Zbog neopravdanih troškova, na udaru kritike opozicije našla se i bivša generalna guvernerka Edrijen Klarkson. Na osnovu uvida u javne troškove, ustanovljeno je da je i posle pet godina od izlaska iz vladine kancelarije, ona nastavila da koristi sekretarske usluge o trošku poreskih obveznika. Privremena pomoć započela je 2006. godine, i do danas nije prekinuta. Njeni saradnici opravdavaju ove troškove objašnjavajući da je u skladu sa propisima federalne vlade da i gospođa Klarkson, kao najaktivnija i najangažovanija od svih guvernera i koja je još uvek zatrpana gomilom pošte koju dobija od građana, dobija privremenu pomoć za sekretarske poslove. Nakon mandata na mestu generalnog guvernera, gospođa Klarkson i njen suprug Džon Ralston Sol osnovali su i vode Institut za kanadsko državljanstvo, sa sedištem u Torontu, koji pomaže novodošlima da se uklope u život u novom okruženju. TORONTO - Poznata skulptorka Lea Vivot, inspirisana životom i delom nedavno preminulog lidera NDP-a Džeka Lejtona, najavila je da namerava besplatno da napravi tri statue njemu u čast. Želja joj je da spomenici budu postavljeni na Parlament Hilu, u njegovoj izbornoj jedinici i Hadsonu, gde je odrastao. Po njenim rečima, na jednoj od skulptura Lejton će biti na svojoj bicikli, na drugoj će se, sa štapom u ruci, penjati stepenicama, dok bi na trećoj bio predstavljen kako sedi na klupi. OTAVA - U trenutku kada su poslanici federalnog Parlamenta usvojili produženje angažmana kanadskih oružanih snaga, u sastavu NATO misije u Libiji, kanadska ambasadorka u Libiji Sandra Mekkardel izjavila je da se uskoro vraća svojim dužnostima u glavnom gradu Tripoliju, ali iz bezbednosnih razloga nije želela da precizira datum. VANKUVER - Posle prigovora predstavnika 14 advokatskih udruženja da federalni zakon o pranju novca i finansiranju terorizma zadire u poverenje na relaciji zastupnik - klijent, Vrhovni sud Britanske Kolumbije, na čelu sa sudijom Lorom Gerou, doneo je odluku kojom se advokati i njihove firme izuzimaju. U obrazloženju stoji da se advokati i sloboda njihovih klijenata dovode u pitanje kroz obavezu pribavljanja informacija i njihovog prenošenja vladi. Sud ne zahteva da promenu zakona, već samo ističe da su bez efekta odredbe koje se odnose na advokate. MONTREAL - Montrealski Memorijalni centar holokausta dobio je redak i veoma vredan predmet - jaknu zatočenice iz koncentracionog logora Aušvic. Veoma dobro očuvanu jaknu, napravljenu najverovatnije od vune ili mešavine vune i pamuka, poklonila je Imi Nemenof-Gelert, 97, sa željom da to bude mladima podsetnik na taj mračan period istorije. Džuli Ginar, kustos Muzeja, ističe da su odevni predmeti iz tog perioda izuzetno retki zato što su preživeli prvo to uništavali po izlasku iz zatvora. Obično su zadržavali fotografije, dopisnice, pisma, papire za identifikaciju, koji uglavnom i čine muzejsku postavku. OTAVA - Dr Đovani, Džon, Palumbo, hirurg iz Otave, bio je od 2003. godine toliko opsednut pevačicom Šanajom Tvejn da je njene slike imao svugde po stanu, pisao joj pisma, pratio je, sve da bi joj iskazao koliko je voli. Kada je to prevršilo sve mere, zabranjeno mu je da joj približi na manje od 500 metara, ali to je prekršio i zaradio krivičnu prijavu i optužnicu. Sada se ispostavlja da je žrtva u svemu tome bila i Palumbova supruga, koja je bila prinuđena da svojim izgledom, frizurom i garderobom što više podseća na pevačicu, kao i četvoro dece, koja su posle razvoda dodeljena majci. TORONTO - Popularna pevačica Neli Furtado je, povodom ovogodišnje manifestacije u okviru Dana zajedno, najavila da poklanja milion dolara za izgradnju škole za devojčice u Keniji. Ona je taj novac dobila za 45-minutni koncert, koji je 2007. godine održala članovima porodice svrgnutog libijskog lidera Moamera Gadafija.

Ni u Kanadi nije sjajno

I ministar finansija Džim Flaerti i guverner Banke Kanade Mark Karnej upozoravaju da treba uraditi sve kako se evropska kriza ne bi proširila na ostatak sveta. Ministar Flaerti tvrdi da svetski lideri očekuju da se Evropa sama izvuče iz ekonomske krize, dok guverner Karnej apeluje na evropske bankare i zvaničnike da efikasnije rade na obnavljanju poverenja u finansijske institucije na kontinentu, i da odlučnije rade na zaustavljanju krize koja preti finansijskoj stabilnosti u Grčkoj, Španiji, Italiji i drugim prezaduženim evropskim zemljama. On je primetio da je situacija u Evropi osetljiva, ali da može da se sredi ukoliko se na pravi način deluje kroz sveobuhvatni kapitalni plan evropskog finansijskog sektora. Karnej ne očekuje da SAD ponovo uđe u recesiju, iako je očigledno da je rizik od toga primetno uvećan. Ovi komentari izneti su istog dana kada je Međunarodni monetarni fond saopštio ekonomska predviđanja za Kanadu i svet. Najveće svetske ekonomije, koje obuhvataju SAD, evrozonu i Japan, ovu godinu bi trebalo da završe sa rastom od 'anemičnih' 1,6 odsto, dok bi stopa u Kini mogla da bude 9,5 ove i 9,0 iduće godine, a u Indiji 7,8 ove i 7,5 iduće godine. Kanada bi, po njihovim prognozama, trebalo da ovu godinu završi sa rastom od 2,1 odsto, a da u idućoj zabeleži 1,9 odsto, što je daleko skromnije od ranije predviđanih 2,9, odnosno 2,6 odsto. U intervjuu CBC radio programu The House, Flaerti je to i potvrdio, izrazivši nadu da će Kanada i u 2012. godini zabeležiti skroman privredni rast. On takođe nije želeo da odbaci mogućnost druge runde ekonomskih stimulansa u Kanadi, ukoliko dođe do 'šoka iz inostranstva'. Guverner Karnej, pak, sa dozom oprezna napominje da je, zbog previranja na berzama u Kanadi i širom sveta, umesto optimizma zavladala nesigurnost. On je slikovito predstavio kanadsku ekonomiju kao brod koga mogu da bacaju talasi da ga vuče struja, ali koji zadržava svoj kurs čak i u najolujnijim vremenima. Ministri finansija zemalja G20 sastali su se u Vašingtonu, dok su se zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u američkom glavnom gradu održali trodnevni sastanak.

Veoma skup konsultant za uštede

Kanadijen pres javlja, a mediji prenose, da je federalna vlada 15. avgusta angažovala stručnog konsultanta za pitanja finansija. Radi se o firmi Deloit, koja će za svotu od 19,8 miliona dolara davati savete ministrima i drugim vladinim zvaničnicima, vezanim za javni i privatni sektor, o tome kako doći do izbalansiranog budžeta do 2014. godine.Ugovor važi do 31. marta. Kanadijen pres je do ovih činjenica došao na osnovu Zakona o pristupu informacijama. Kako stoji u vesti, vlada je početkom jula, bez raspisivanja tendera, pozvala dvadeset firmi da konkurišu za ovaj posao i direktno im uputila pripremljeni materijal. Veoma burnu reakciju, posebno među opozicijom, izazvao je način na koji je odabrana savetodavna firma, još više cena koja će biti plaćena za ove konsultantske usluge, ali vlada smatra da vredi izdvajanje skoro 90 hiljada dolara dnevno za savet kako uštedeti na državnom nivou. Tako, ministar finansija Džim Flaerti kaže da su savetodavne usluge privatnog sektora veoma važne, vredne i bitne, i da savetnička firma treba da pomogne vladi u pronalaženju i uštedi četiri milijarde dolara, neophodnih za balansiranje budžeta. Poslanik Lori Hon dodaje da će ekspertiza i iskustvo spolja biti korišćeni kadgod je to potrebno. Toni Klement, predsednik Saveta trezora, zatražio je da mu 67 ministarstava, agencija i krunskih korporacija do 3. oktobra pošalju verzije sa smanjenjem budžeta za 5 i za 10 odsto. Dalje će se vršiti usklađivanja i preporuke, tako da bi plan za naredni budžet, dakle 1. aprila, trebalo da sadrži finalnu verziju. Klement je naglasio da transferna plaćanja ka pojedincima i provincijama neće biti ugrožena ovim planiranjem ušteda.