KULTURA&ZANIMLJIVOSTI

Zemljoradnik hteo da otera Rijanu sa imanja zbog bikinija

Štrumfovi zaradili više od 500 miliona dolara

Beogradski džez festival od 27. do 30. oktobra

Kragujevački film Svakih pet minuta odneo još pobeda

Otkriven spomenik Tomi Zdravkoviću

Svitci iz Mrtvog mora dostupni onlajn

Karla Bruni:Udala sam se zbog Nikolasovog botaničkog znanja

Počeo festival Rok u Riju

Umro Serđo Boneli

Glumica izbačena iz aviona zbog ljubljenja sa devojkom

Toni Benet najstariji muzičar na vrhu liste albuma u SAD

Hranila kokoške marihuanom

Film Los pasos dobles pobednik u San Sebastijanu

Na predstojećem FESTU 75 premijernih filmova

Lista deset najgledanijih filmova

Najprodavaniji albumi i singlovi u Velikoj Britaniji

Suđenje lekaru Majkla Džeksona za ubistvo iz nehata

Festival srpskog filma fantastike sredinom oktobra

Kolekcija Pavla Beljanskog u Beogradu

Jožefu Nađu Politikina nagrada za predstavu Bez naziva

Deveti međunardoni salon stripa od 29. septembra

Tereza Kesovija u Podgorici zapevala crnogorsku pesmu

Zemljoradnik hteo da otera Rijanu sa imanja zbog bikinija

Jedan zemljoradnik iz Severne Irske, iznenađen što pop pevačica Rijana (Rihanna) u bikiniju na njegovom imanju snima video spot, zamolio je da se obuče, preteći da će je oterati. Pevačica je snimala spot za pesmu "We Found Love" na imanju u Bangoru, istočno od Belfasta. Zemljoradnik Alan Grejam (Graham), protestant od 61 godinu, dao je pristanak za snimanje spota. Međutim, stvari su krenule drugačije, kada je pevačica počela da se skida. Grejam je zaustavio svoj traktor blizu pevačice i zamolio je da se obuče. "Takvo ponašanje nije korektno", obasnio je zemljoradnik, član protestantske Demokratske ujedinjene partije. Dodao je da je pevačica shvatila šta je želeo i da su se potom rukovali i razišli u prijateljskim odnosima. Grejam je rekao da nije znao kakav će se spot snimati na njegovom imanju pre nego što je dao pristanak, i dodao da nikada ranije nije čuo za pop zvezdu Rijanu.

Štrumfovi zaradili više od 500 miliona dolara

Američki film "Štrumfovi" dostigao je zaradu od preko pola milijarde dolara u svetskim bioskopima, objavljeno je na sajtu Dedlajn (Deadline). Kompanija Soni Pikčers (Sony Pictures) saopštila je da su "Štrumfovi" proteklog vikenda van SAD zaradili 12,9 miliona dolara, čime je zarada u inostranstvu dostigla 364.4 miliona. U celom svetu film je premašio pola milijarde dolara, pošto je njegova trenutna ukupna zarada 502.8 miliona dolara. Film "Štrumfovi" pratila je velika reklamna kampanja - Soni je organizovao Svetski dan Štrumfova, a MekDonalds je napravio veliku svetsku kampanju u više od 30 000. restorana. U Španiji, jedno selo u celini je ofarbano u štrumpf-plavu boju, a fanovi Štrumfova postavili su Ginisov rekord po okupljanju najvećeg broja ljudi obučenih poput Štrumfova za 24 sata na različitim mestima. Štrumfove je 1958. kao strip junake izmislio Belgijanac Pjer "Pejo" Kaliford. Tokom sledećih 50 godina, poslužili su kao inspiracija za crtani film, knjige, televizijsku seriju, video igre, žive nastupe i igračke.

Beogradski džez festival od 27. do 30. oktobra

Beogradski džez festival biće održan od 27. do 30. oktobra u beogradskom Domu omladine, saopštila je Služba za informisanje grada Beograda. Kako je saopšteno, festival će ove godine biti održan pod sloganom "I ti si džez" i biće posvećen ljubiteljima džeza. Odgovorni urednik programa beogradskog Doma omladine Dragan Ambrozić rekao je da će manifestacija predstavljati "sažetak" koncertne sezone moderne džez muzike u svetu. Kako je saopšteno, festival će otvoriti jedna od najvećih zvezda "Beogradskog džez festivala" Pet Metini, a publika će tokom manifestacije moći da čuje oko 15 vrhunskih izvođača i bendova. Takođe, nastupaće i Čarls Lojds, legenda džeza, kao i Stefano Baloni, koji je 2007. proglašen za najboljeg evropskog džezera. Cena ulaznica biće od 1.200 do 2.000 dinara, a od sledeće nedelje biće puštene u prodaju. Beogradski džez festival biće održan pod pokroviteljstvom grada Beograda.

Kragujevački film Svakih pet minuta odneo još pobeda

Kragujevački animirani film "Svakih pet minuta" (5 Minutes Each) autora Vojina Vasovića pobedio je u proteklih 10 dana na još četiri međunarodna festivala. Film je proglašen najboljom stranom animacijom u Los Anđelesu na "AniMazing Spotlight" festivalu,koji važi za jedan od najprestižnijih festivala animacije. Jednoglasnu odluku o nagradi doneo je žiri festivala, koji su ove godine činili animatori i producenti iz Diznijevog studija u Kaliforniji, kao i proslavljenih studija animacije iz Francuske, Kine, Australije i Velike Britanije. Pobeda u kategoriji animiranog filma dolazi i sa STIFF festivala (Short Toronto Indie Film Festival) u Kanadi, kao i specijalna nagrada za animaciju na "Bridge Festu" u Vankuveru i osvojeno četvrto mesto u generalnom plasmanu svih žanrova na "Brainnjash Film Festivalu" u Ouklendu. Film je u protekla četiri meseca osvojio 17 priznanja, a festivalski uspesi zabeleženi su u Torontu, Njujorku, Los Anđelesu, Madridu, Karmelu, La Džoli. Specijalne nagrade za animaciju (koju potpisuje Nikola Stepković) osvojene su u Nju Džersiju, Misisagi i Vankuveru, a specijalnom nagradom za originalnu muziku nagrađen je Vladimir Kerkez na Long Ajlend filmskom festivalu. Film će u nastavku svoje festivalske turneje, u narednom mesecu biti prikazan na u Montrealu, Vašingtonu, Nju Orleansu i Jeni. Reč je o filmu koji metaforično prikazuje večitu čovekovu težnju za uspehom, za letenjem koje neminovno sadrži i pad. Nastao je prošlog leta u Kragujevcu u produkciji To Blink Studia, a sufinansiran je sredstvima Skupštine grada Kragujevca.

Otkriven spomenik Tomi Zdravkoviću

U centru Leskovca je otkriven spomenik legendi narodne muzike Tomi Zdravkoviću, pred nekoliko stotina Leskovčana, gostiju i članova porodice pokojnog pevača. Crveni plašt sa spomenika visokog 2,3 metra, skunuli su Zdravkovićev sin Saša, unuk Danijel i gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić, uz zvuke popularnih pevačevih pesama i povike "Tomo, Tomo". Voditelj programa glumac Aljoša Vučković rekao je da je reč o spomeniku čoveku koji je "ušao u priču i dan danas traje". Pevač i kum Tome Zdravkovića Zoran Kalezić rekao je da Toma svojim životom i pesmama zadužio Leskovac, ali i Srbiju, bivšu Jugoslaviju i Balkan. Tomin sin Saša Zdravković je umesto govora pročitao tekst Živka Bojanića o umetničkoj ličnosti pokojnog pevača i boema. "Posle 20 godina prvi put sam u Srbiji i Leskovcu i veoma sam uzbuđen i srećan što su Leskovčani podigli spomenik mom ocu", kazao je Saša kasnije Beti i dodao da je od očevog talenta nasledio ljubav prema muzici i da se u Torontu, gde živi sa majkom Gordanom, bavi produkcijom muzike i da svira klavir i violinu. Gordana, poslednja životna saputnica slavnog pevača sve vreme je plakala, a suze u očima imala je i Tomina ćerka Žaklina iz braka sa prvom ženom Olgicom. Ona je iz Amsterdama u Leskovac stigla sa sinom Danijelom, koji je na lošem srpskom rekao Beti da zna sve o svom dedi i da sluša njegove pesme. Spomenik je podigao grad Leskovac povodom 20 godina od smrti pevača, a ranije danas u selu Pečenjevce, gde se rodio i odrastao Toma Zdravković, otkrivena je spomen česma sa njegovim likom i stihovima koje je pevao. Tomi u čast, večeras će biti održan skup na kome će govoriti njegove kolege koje će evocirati uspomene na pokojnog barda srpske narodne pesme.

Svitci iz Mrtvog mora dostupni onlajn

Dve hiljade godina nakon što su napisani i nekoliko decenija pošto su pronađeni, Svitci iz Mrtvog mora (Kumranski spisi - Dead Sea Scrolls) su postali dostupni svima, onlajn. Na ovom projektu sarađuju Izraelski nacionalni muzej i kompanija Gugl (Google), koji su na internet postavili pet svitaka. Među svitcima je i biblijska knjiga proroka Isaija. Guglova tehnologija omogućava posetiocima da unutar svitaka da traže određene delove i prevode ih na engleski. Svitke koji su od danas dostupni onlajn kupovali su istraživači iz Izraela u periodu od 1947. do 1967. Pronašli su ih beduinski pastiri u Judejskoj pustinji. Cuvaju se u Izraelskom Muzeju u Jerusalimu. Gugl i Nacionalni muzej Izraela rade na izradi baze podataka veće zbirke svitaka koja bi bila razumljiva i laka za pretraživanje. Svitci iz Mrtvog mora su dostupni na adresi http://dss.collections.imj.org.il/

Karla Bruni:Udala sam se zbog Nikolasovog botaničkog znanja

Karla Bruni, supruga francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, je u intervjuu koji je dala za Bi-bi-si (BBC) navela da je "sujeverje" jedan od razloga što nikad nije zvanično govorila o svojoj trudnoći, a da je kod njenog supruga najviše privuklo njegovo poznavanje biljaka. Govoreći o svom suprugu ona je rekla da njega "interesuje mnogo stvari" kao što su istorija, geografija i naravno politika, ali da ju je posebno osvojilo njegovo znanje botanike, koje je pokazao prilikom šetnje s njom u bašti Jelisejske palate. "Znao je sve latinske nazive, razne detalje o lalama i ružama. Rekla sam sebi, bože, moram se udati za ovog čoveka, on je predsednik, a još zna sve o cveću. To je neverovatno", rekla je Bruni u intervjuu. Pevačica i bivša manekenka čeka svoje drugo dete, ali je o tome vrlo malo govorila, i njena trudnoća nikad zvanično nije objavljena. "Sujeverna sam, i da, bila sam vrlo obazriva... zato nisam o tome govorila. Ali nema mnogo šta da se kaže... to nije interesantno za Francuze', rekla je Bruni, koja treba da se porodi ove jeseni. "To su divne vesti za mene, ali to je takođe nešto vrlo obično", rekla je ona. Međutim kako BBC navodi prvi put u istoriji Francuske republike jedan predsednik će postati otac dok obavlja tu funkciju. Bruni je priznala da to jeste promena za Francusku. "Valjda savremeni svet dolazi u Francusku, što nije loše", rekla je Bruni. U intervjuu, jednom od retkih koje je prva dama Francuske dala nekom mediju, Karla Bruni takođe govori o tome da ona i njen suprug vode vrlo miran život, da vole mir i tišinu i da najviše vole da budu sami uveče pošto on ima tako prepun raspored tokom dana. Rekla je da bi želela da se vrati svom ranijem životu turneja i sviranja gitare kada više ne bude prva dama Francuske. Sarkozi se oženio Karlom Bruni 2008. godine, manje od godinu dana od dolaska na mesto francuskog predsednika. Ona ima sina iz prethodne veze a on ima tri sina iz dva prethodna braka.

Počeo festival Rok u Riju

Nekoliko hiljada Brazilaca okupilo se u subotu na festivalu "Rok u Riju", koji se održava prvi put posle deset godina putovanja po Evropi. Koncerti se održavaju na otvorenom tokom sedam dana, do 2. oktobra, a prema procenama organizatora očekuje se više od 700.000 ljudi. "Festival 'Rok u Riju' za Brazil predstavlja ono što je Vudstok (1969. godine) bio za ostatak sveta", rekla je jedna od organizatorki festivala Roberta Medina. Na festivalu će nastupiti neke od najpoznatijih svetskih rok grupa, među kojima su Koldplej (Cold Play), Red hot čili pepers (Red Hot Chili Peppers) i Džamirokvaj (Jamiroquai). Festival se održava nedaleko od Rio de Žaneira, blizu mesta gde će biti izgrađeno olimpijsko selo za Olimplijadu koja će se u Brazilu održati 2016. godine. Festival "Rok u Riju" prvi put je održan 1985. godine, iste godine koda je obeležen kraj vojne diktature koja je u Brazilu trajala od 1964. godine. Festival, na kojem su između ostalih učestvovale grupe Kvin (Queen) i Ajron Mejden (Iron Maiden), tada je posetilo više od milion ljudi. "Prvo održavanje festivala 'Rok u Riju' predstavlja istorijski datum za brazilsku muziku. U to vreme skoro nijedna svetska grupa nije dolazila u Brazil", rekla je Roberta Medina, ćerka osnivača festivala Roberta Medine. Organizatori su naglasili i da će festival 2013. i 2015. godine takođe biti održan u Riju.

Umro Serđo Boneli

Izdavač italijanskih stripova "Teks Viler" i "Dilan Dog" i tvorac popularnih strip junaka Zagora i Mistera Noa Serđo Boneli (Sergio Bonelli) umro je u ponedeljak u Monci u 79. godini. Boneli je umro u bolnici u koju je primljen pre nedelju dana. Bio je oženjen i imao je sina Davidea koji je bio zadužen za marketing u izdavačkoj kući "Serđo Boneli editore" iz Milana. Boneli je bio sin Đana Luiđija Bonelija, koji je 1948. stvorio lik Teksa Vilera, teksaškog rendžera koji postaje vođa plemena Navaho i brani slabe. Veoma mlad je počeo da radi u porodičnoj izdavačkoj kući, najpre kao kurir i radnik u skladištu, a 1957. dolazi na čelo izdavačke kuće "Čepim (Cepim)", koja kasnije menja ime u "Serđo Boneli editore". Kao scenarista pod imenom Gvido Nolita (Guido Nolitta) stvorio je likove kakvi su Zagor (1961), mešavina vestern junaka i Tarzana, i Mister No (1975), bivši američki vojnik koji 1950-ih godina živi u brazilskoj Amazoniji. Prema pisanju dnevnika Republika (Repubblica), Mister No je lik koji "predstavlja momenat prekida sa tradicijom izdavačke kuće koju je osnovao njegov otac". "Vojnik Džek Drejk je anti-junak, veoma human i veoma daleko od nepogrešivih junačkih figura poput Teksa Vilera", navodi taj list. Boneli je zamenio svog oca na mestu scenariste stripa "Teks Viler", koji je i danas jedan od najprodavanijih stripova u Italiji. Dilan Dog, koga je 1986. stvorio Ticijano Sklavi (Tiziano Sclavi), inspirisan je glumcem Rupertom Everetom (Everett). Taj strip je 2010. poslužio kao inspiracija za holivudski film "Dylan Dog: Dead of Night" u režiji Kevina Manroa (Munroe).

Glumica izbačena iz aviona zbog ljubljenja sa devojkom

Zvezda lezbijske televizijske serije "Ženske priče", američka glumica Liša Hejli (Leisha Hailey) i njena partnerka izbačene su iz aviona kada su se poljubile pred putnicima. Dve žene su izbačene sa leta kada im je stuardesa saopštila da su se putnici žalili na njih, zbog čega je Liša Hejli putem Tvitera pozvala na bojkot aviokompanije Sautvest (Southwest). Njen prvi tvit glasio je: "Bila sam diskriminisana". Kasnije je dodala: "Otkad je pokazivanje naklonosti nekome koga voliš protivzakonito?" Sautvest je na svom sajtu odgovorio da je Liša Hejli upozorena samo zbog svog ponašanja, koje je, prema rečima putnika, bilo "preterano", a ne zbog pola. Liša Hejli je najpoznatija po ulozi Alis Pješecki (Alice Pieszecki) iz serije "Ženske priče". Pre nego što je počela da se bavi glumom, bila je muzičarka. Glumica i njena neimenovana devojka bile su u avionu koji je leteo iz Baltimora za Sent Luis. Poljubile su se tokom leta, a rasprava je počela kada je avion sleteo. Liša Hejli ispričala je da je razgovor između nje i njene partnerke i stjuardese snimljen. Kompanija Sautvest ističe da je upravo ona zvanična aviokompanija GLAAD-a - Gej & Lezbo Alijanse protiv klevete. Herndon Gradik iz GLAAD-a naveo je da je njegova organizacija pozvala aviokompaniju da pored izjava koje je dala učini nešto kako bi se njeni putnici osećali dobrodošli. Ranije ovog meseca, ta kompanija izbacila je iz aviona pevača grupe "Grin Dej" Bilija Džoa Armstronga, kada je odbio da navuče preniske pantalone. Sautvest je, takođe, prošle godine iz aviona izbacila reditelja Kevina Smita pošto zbog prekomerne težine nije mogao da stane na jedno sedište.

Toni Benet najstariji muzičar na vrhu liste albuma u SAD

Legendarni američki pevač Toni Benet, star 85 godina, postao je najstariji muzičar na vrhu liste najprodavanijih albuma u SAD, preneo je Nju mjuzikal ekspres - NME. Album "Duets II", na prvom mestu nove Bilbordove liste, sadrži između ostalog Benetov duet s pokojnom soul pevačicom Ejmi Vajnhaus kao i sa pop zvezdom Lejdi Gagom. Dosadašnji rekord držao je kantautor Bob Dilan koji je imao 67 godina u vreme kada je, 2009. godine, njegov album "Together Through Life" zauzeo prvo mesto američke liste albuma. Benetu je to prvi put u 60-godišnjoj karijeri da je dospeo na vrh te liste. Njegov prethodni najveći uspeh u SAD bio je kada je album "Duets" 2006. dospeo do trećeg mesta Bilbordove rang liste. Toni Benet je dobitnik 15 nagrada Gremi, između ostalog za životno delo.

Hranila kokoške marihuanom

Policija u Vroclavu našla se na muci da li da kazni možda najstariju uzgajivačicu marihuane u Poljskoj - 77-godišnju ženu koja je konoplju gajila jer se osladila njenim kokoškama, javili su danas poljski mediji. Policijska patrola je u četvrtak u predgrađu Vroclava, na jugozapadu Poljske, uhvatila tek punoletnog mladića sa "cigaretom" marihuane i uzalud se obradovala da će je odvesti do dilera. "Ubrao sam je tu u obližnjoj bašti", objasnio je mladić na pitanje gde je nabavio drogu, i pokazao mesto. Policija je u bašti našla 17 velikih stabljika indijske konoplje, od koji je najviša imala 270 centimentara, kokoške i 77-godišnju Poljakinju koja im je drage volje odgovorila da je počela da gaji to rastinje zato što prija njenim kokoškama.

Film Los pasos dobles pobednik u San Sebastijanu

Filmu "Los pasos dobles" španskog reditelja Izakija Lakueste u subotu je dodeljena Zlatna školjka - glavna nagrada 59. filmskog festivala u španskom gradu San Sebastijanu. Po mišljenju žirija, najbolji reditelj ovogodišnjeg festivala je grčki sineasta Filipos Citos koji je dobio Srebrnu školjku za režiju filma "Adikos kosmos". Specijalna nagrada žirija pripala je filmu "Le Skylab" u režiji Francuskinje Žili Delpi. Za najbolju glumicu izabrana je Marija Leon koja igra u filmu "La voz dormida", dok je za najboljeg glumca proglašen Antonis Kafecopulos zahvaljujući roli u ostvarenju "Adikos kosmos". Nagradu za najbolji scenario dobio je Hirozaku Koreda za scenario filma "Kiseki". Na čelu žirija bila je američka glumica Franses Mekdormand, dobitnica Oskara 1997. za ulogu u filmu "Fargo".

Na predstojećem FESTU 75 premijernih filmova

Beogradska publika će na predstojećem 40. jubilarnom FESTU moći da pogleda 75 premijernih filmova u zvaničnom programu i oko 30 u pratećem, najavio je direktor Direkcije tog filmskog festivala Miloš Paramentić. "Tačno na pet meseci pre početka jubilarni 40. FEST je takoreći spreman. Višemesečne pripreme počete u aprilu dale su rezultate", rekao je Paramentić na konferenciji za novinare na Zlatiboru. Posebna pažnja tokom festivala će, kako je naveo, biti posvećena 40. godišnjici tog filmskog festivala. Planirano je da tim povodom bude izdata i monografija FEST-a. Selektor FEST-a Ivan Karl rekao je novinarima da će na festivalu biti zastupljene sve programske celine kao i do sada: Panorama svetskog filma, Holivud, Evropa van Evrope, Evropa u Evropi i izabrani dokumentarac. "Fest je bio i ostao pogled odnosno putovanje oko sveta za 10 dana. Publika će moći da vidi sve što je obeležilo kinematografiju godine za nama i trenutne svetske produkcije", rekao je Karl. Na beogradskom FESTU biće prikazani najatraktivniji filmovi sa festivala u Berlinu, Kanu, Karlovim Varima, Veneciji i Torontu, kao i dva domaća filma: "Top je bio vreo" Slobodana Skerlića i "Doktor Rej i đavoli" Dinka Tucakovića. Beogradska publika će moći da vidi film "Drvo života" koji je dobio Zlatnu palmu na proteklom Kanskom festivalu u kome glume Bred Pit i Šon Pen. Biće prikazan i film "Dabar" sa Mel Gibsonom u glavnoj ulozi, kao i film Pedra Almodovara "Koža u kojoj živim" u kome glumi Antonio Banderas. Fest će biti održan od 24. februara do 4. marta, a očekuje se da će gosti biti glumci čiji je film prikazan na prvom FESTU.

Lista deset najgledanijih filmova

Lista deset najgledanijih filmova u SAD tokom proteklog vikenda, sa vikend zaradom: 1. "Kralj lavova 3D" 22,1 miliona dolara 2. "Moneyball" 20,6 miliona dolara 3. "Priča o delfinu" 20,3 miliona dolara 4. "Abduction" 11,2 miliona dolara 5. "Killer Elite" 9,5 miliona dolara 6. "Contagion" 8,6 miliona dolara 7. "Drive" 5,8 miliona dolara 8. "Služavke" 4,4 miliona dolara 9. "Straw Dogs" 2,1 miliona dolara 10. "I Don't Know How She Does It" 2,05 miliona dolara

Najprodavaniji albumi i singlovi u Velikoj Britaniji

Album "Velociraptor!" grupe "Kasabijan" (Kasabian) dospeo je na vrh liste najprodavanijih albuma u Velikoj Britaniji, dok je pesma "No Regrets" pevača Dapija (Dappy) na prvom mestu liste singlova. Na drugom mestu liste albuma je album "+" Eda Širana (Sheeran), a na trećem "21" pevačice Adel (Adele), objavljeno je na šou biznis sajtu Didžital spaj. Džo Makelderi (Joe McElderry) je na četvrtom mestu, sa albumom "Classic", dok petu poziciju zauzima Toni Benet (Tony Bennett) i album "Duets II". Na drugom mestu liste singlova je "Moves Like Jagger" benda "Marun Fajv" (Maroon 5) u kojoj gostuje Kristina Agilera (Christina Aguilera). Treća je numera "What Makes You Beautiful" grupe "Uan Dajrekšen" (One Direction), dok je na četvrtoj poziciji pesma "It Girl" Džejsona Derula (Jason). Peta je pesma "I Won't Let You Go" Džejmsa Morisona (James Morrison).

Suđenje lekaru Majkla Džeksona za ubistvo iz nehata

Više od dve godine posle smrti pevača Majkla Džeksona, koji je umro od prekomerne doze lekova, njegov lekar Konrad Mari u utorak je na sudu optužen za ubistvo iz nehata, saopšteno je u Los Anđelesu. Očekuje se da će proces trajati oko pet nedelja, a presudu će doneti porota od 12 osoba - sedam muškaraca i pet žena. U slučaju da se proglasi krivim, 58-godišnjem lekaru, koji je na slobodi pod kaucijom od dizanja optužnice u februaru 2010. godine, preti četiri godine zatvora. Mari je već rekao da se ne oseća krivim i da je nevin za smrt 50-godišnjeg pevača, 25. juna 2009. godine u Los Anđelesu. Džekson je preminuo od prekomerne doze propofola, jakog anestezika, koji se daje za potpunu anesteziju tokom hiruških intervencija. Mari je davao taj lek pevaču koji je imao problema sa spavanjem.

Festival srpskog filma fantastike sredinom oktobra

Festival srpskog filma fantastike (FSFF) odložen je za dve sedmice i biće održan od 13. do 16. oktobra u Domu omladine Beograda i Muzeju Jugoslovenske kinoteke, saopštila je uprava manifestacije. Festival, osnovan 2006. godine, prvi put će imati takmičarsku selekciju za srpske filmove do 60 minuta, a novouvedena nagrada "koskar" dodeljivaće se u kategorijama: najbolji film, najbolja priča, najbolji specijalni efekti, specijalna nagrada žirija i nagrada publike. U revijalnom programu, koji će kao i takmičarska selekcija ići u Domu omladine, ekskluzivno će biti emitovana epizoda iz jedne od najnovijih serija u produkciji američke TV mreže Saj-Faj (Sci-Fi). Na otvaranju manifestacije, 13. oktobra premijeru će imati kratki film Miroslava Lakobrnje "The Last Drop" (2011) u kojem se sukobljavaju vampiri i srednjevekovni vitezovi. Posetioci će moći da vide i minijature, makete, kostime i druge rekvizite koji su korišćeni u produkciji ovog filma, snimanog u ambijentu Petrovaradinske tvrđave i napuštenog dvorca porodice Špicer u Beočinu. U Kinoteci, u specijalnom programu "Pogled na region" biće prikazana retrospektiva dugometražnih hrvatskih filmova fantastike sa 10 ostvarenja nastalih od vremena SFRJ do danas. Od novijih hrvatskih ostvarenja, publika će moći da vidi filmove "Živi i mrtvi" Kristijana Milića (2007), "Prekažnjavanje" Jurice Hižaka (2009), "Šuma summarum" Ivana Gorana Viteza (2010) i "The Shonj Must Go On" Nevia Marasovića (2010). Od starijih klasika tu su: "Sedmi kontinent" Dušana Vukotića (1966), "Izbavitelj" Krste Papića (1976), "Gosti iz galaksije" Dušana Vukotića (1981), "Ritam zločina" Zorana Tadića (1981), "Treći ključ" Zorana Tadića (1983) i "Krvopijci" Dejana Šoraka (1989). Na festivalu će biti prikazani i filmovi koji su stigli na konkurs za "video svedočanstvo o poseti NLO-a Srbiji", a najzanimljiviji rad će biti nagrađen prigodnom statuom. Rok za slanje ističe 1. oktobra, U pratećem programu u Domu omladine predviđena je tribina o vanzemaljskoj inteligenciji kao i tribina "Fantastične tajne Beograda" na kojo će Zoran Lj. Nikolić, poznat po knjizi "Beograd ispod Beograda", govoriti o malo poznatim činjenicama iz istorije glavnog grada Srbije, ali i o svom istraživačkom radu, a takođe će predstaviti svoj roman sa elementima fantastike "Grad tajni" (2011). Pošto je Festival srpskog filma fantastike prošlu godinu pauzirao, ovogodišnje izdanje biće istovremeno peto i šesto, to jest "dvobroj 5/6". Prvobitni termin za održavanje bio je od 1. do 3. oktobra, a do odlaganja je doslo iz tehničkih razloga.

Kolekcija Pavla Beljanskog u Beogradu

Izložba pod nazivom "Kolekcija Pavla Beljanskog: ponovo u Beogradu", kojom se obeležava 50. godišnjica postojanja Spomen zbirke Pavla Beljanskog, biće otvorena 12. oktobra u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu. Na izložbi će biti prikazano 68 umetničkih dela iz ove jedinstvene kolekcije. Među slikama i skulpturama na izložbi će se naći dela 32 autora, među kojima su najznačajniji predstavnici srpske moderne kao što su Sava Šumanović, Milan Konjović, Petar Lubarda i drugi. Upravnica Spomen zbirke Pavla Beljanskog Jasna Jovanov rekla je na konferenciji za novinare da je ovo poseban kulturni događaj, jer kolekcija nije napustila Novi Sad u ovom obimu još od 1961. godine. Poseban segment izložbe biće namenjen osobama oštećenog vida, kojima će se uz pomoć taktilne postavke prvi put omogućiti da ostvare kontakt sa umetničkim delima. Deo izložbe biće i Memorijalna soba Pavla Beljanskog u kojoj će biti izloženi privatni predmeti, dokumenti i uniforma ovog istaknutog pravnika i diplomate. Izložba će u Beogradu trajati do 26. novembra, a tokom svečanog zatvaranja biće uručena 44. Nagrada Spomen zbirke Pavla Beljanskog za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti odbranjen na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom trajanja izložbe biće priređen i niz pratećih dešavanja kao što su filmske projekcije, stručna tumačenja, dečije radionice i promocije časopisa Nova misao i Interkulturalnost. Izložba "Kolekcija Pavla Beljanskog: ponovo u Beogradu" predstavlja početak razmene između Spomen zbirke i Doma Vojske Srbije, koje su danas u Novom Sadu potpisale ugovor o saradnji ove dve institucije. Planirano je da deo bogate kolekcije Doma Vojske gostuje na izložbi u Novom Sadu od 20. oktobra do 20. novembra.

Jožefu Nađu Politikina nagrada za predstavu Bez naziva

Politikina nagrada za najbolju režiju uručena je u sredu u Beogradu režiseru Jožzefu Nađu za predstavu "Bez naziva" koja je izvedena na 45. Bitefu. U zgradi Politike skulpturu Koste Bogdanovića, Nađu je uručio glavni i odgovorni urednik "Politike" Dragan Bujošević. Nađ je zahvalio na nagradi i izrazio zadovoljstvo što je učestvovao na 45. Bitefu. On je dodao da uvek stvara i režira za publiku, a ne za sebe, nastojeći da zajedno dožive komad. Politikin žiri, koga su činile Marija Đorđević, Ana Tasić, Borka Trebješanin, Muharem Šehović i Milena Jauković, u obrazloženju navodi da je "predstava nesvakidašnje minimalistička i fascinantno suptilna". "Njena značenja nisu lako dokučiva, ona je hermetična, obiluje simbolima i vizuelno upečatljivim slikama koje snažno deluju na gledaoca u iracionalnom smislu". Nađ istražuje veze između prirode i cilivilizacije, životinjskog i ljudskog sveta, problem kroćenja prirode, rađanja ljudskog bića, kao i odnos između muškarca i žene, odnosno, između muških i ženskih principa, tretiranih u simboličkom smislu, navodi se u obrazloženju žirija. U užem izboru izdvojile su se predstave "U Moskvu, u Moskvu" Franka Kastorfa, "Izlog" Nataše Rajković i Boba Jelčića i "Krenuo sam kući ali nisam ušao" Hajnera Gebelsa. Nađu je ovo druga Politikina nagrada, prvu je dobio 2004. godine za predstavu "Eden".

Deveti međunardoni salon stripa od 29. septembra

Deveti Međunarodni salon stripa biće održan od 29. septembra do 2. oktobra u Studentskom kulturnom centru (SKC) Beograda, saopštili su organizatori. Specijalni gost Salona, koji organizuje "Srećna galerija" SKC-a, biće londonski publicista i kustos Pol Gravet (Paul Gravett), koji se bavi izdavaštvom i promovisanjem svetskog stripa skoro 30 godina. Organizatori su na konferenciji za novinare saopštili da se na konkurs prijavilo 276 učesnika iz 32 države sveta, i ocenili da stripska scena opstaje, i u vreme najveće krize izdavaštva. "Većina nagrada Devetog salona pripala je srpskim autorima, kao i glavne nagrade - Gran pri, nagrada za crtež i nagrada za scenario", saopštili su organizatori. Priznanje za doprinos srpskom stripu ove godine je pripalo Novici Kruljeviću. Žiri u sastavu strip autori Zoran Tucić, Darko Perović, Radivoj Bogičević, dramaturg Aleksandar Janković i istoričar umetnosti i kritičar Slobodan Ivkov dodelio je specijalne nagrade za najmlađeg učesnika Janji Limić i Sari Trkulji. "Iako postoje sumnje, strip i pored svih konkurencija - televizije i interneta, opstaje, a to nam dokazuju i sjajni radovi mladih autora", kazao je član žirija Radivoj Bogičević. Svečano otvaranje salona i dodela nagrada biće održani 29. septembra u 19 časova, kada će nastupiti i kubanski umetnik Lazaro Del Togo Vega. Posetioce salona stripa i ove godine očekuje bogat i raznovrstan program. Organizatori su najavili promociju strip antologije "Stripovi koje smo voleli: izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije", koji je prvi kritički leksikon o stripu u Istočnoj Evropi namenjen najširoj publici. Promocija, na kojoj će govoriti koautori knjige Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović, biće održana u subotu, u 19 časova u SKC-u. Istog dana, posetioci će moći da prisustvuju konferenciji o crogorskom novinskom stripu kao i predavanju strip autora Zorana Đukanovića o analizi stila određenih strip autora.

Tereza Kesovija u Podgorici zapevala crnogorsku pesmu

Hrvatska estradna umetnica Tereza Kesovija koja je pre dve decenije rekla da nikad neće doći u Crnu Goru, zapevala je sinoć u Crnogorskom narodnom pozorištu (CNP) u Podgorici crnogorsku pesmu "Pod onom gorom zelenom". Tako je Kesovija završila svoj koncert, uz poruku prisutnima koji su je ispratili stojeći i ovacijama - "Volite svoju zemlju". Terezin koncert, prvi u Podgorici posle više od dve decenije, koji je, objektivno, imao i politički prizvuk, slušao je i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, koga je umetnica posebno pozdravila, a u jednom momentu ga je pitala kako se oseća. Neko iz publike je dobacio - "on se ne seća", što je mogla da bude aluzija na učesće crnogorskih rezervista u ratu bivše JNA na području Dubrovnika, kada je uništena i Terezina kuća. Gotovo sve Terezine pjesme- "Prijatelji stari, gdje ste", "Stare ljubavi" i druge imaju strofe koje su u večerašnjem koncertnom kontekstu nosile i političku poruku. Tereza je, nakon nekoliko pesama, "održala" i kratak "govor", uz napomenu da to čini ne zato što je red, nego što to želi. "Beskrajno sam srećna što sam među vama . Neka se ove naše ruke spoje, neka se više nikad ne razdvoje", poručila je umetnica, koja je, u publici, posebno pozdravila Lazara i Dušana Seferovića iz Herceg Novog, pisca Jevrema Brkovića i ambasadora Hrvatske u Crnoj Gori Petra Turčinovića. U publici nije bilo bivšeg crnogorskog premijera iz vremena rata oko Dubrovnika Mila Đukanovića, ali je Terezin koncert slušala njegova supruga Lidija Đukanović. Tereza je još rekla da su je pred ulazom u zgradu CNP "rasplakali" neki njeni prijatelji iz Crne Gore. Podsetila je da je poslednji koncert u Podgorici imala 1989. godine, kada je svoj honorar dala za obnovu CNP koje je tada bilo izgorelo. Tokom koncerta, Tereza Kesovija je nekoliko puta tražila papirne maramice od direktora CNP Janka Ljumovića da bi obrisala znoj sa lica, a u jednom momentu se našalila, kada je rekla da bi trebalo jedan svoj koncert da pokloni za bolje klima uređaje u CNP. Pokrovitelji Terezinog koncerta u Podgorici bili su Muzički centar Crne Gore i crnogorska vlada, a sponzor Prva banka, u kojoj su suvlasnici braća Milo i Aco Đukanović.