REGION

Lideri BiH bez dogovora o formiranju Saveta ministara

Poslanici odustali od povećanja zarada od oko 500 evra

Vlada Hrvatske zakonom poništava optužnice iz Srbije

Hrvat iza najveće kreditne prevare u SAD

Tokom leta u Crnoj Gori registrovano 1772 krivična dela

Đukanović pozvan da svedoči u slučaju Moldavke S.Č.

Glavaš pušten iz zatvora da proslavi rođendan

Lideri BiH bez dogovora o formiranju Saveta ministara

Politički lideri šest vodećih političkih partija u BiH nisu na sastanku u Brčkom postigli dogovor o formiranju Saveta ministara, tako da BiH ni gotovo godinu dana posle izbora još nema državnu vladu. Lider Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić, koji je bio domaćin sastanka održanog u ponedeljak, rekao je novinarima da su predstavnici stranaka iz Republike Srpske (RS) bili spremni na ustupke i odustajanje od početnih principa, ali da to nisu prihvatile stranke iz Federacije BiH. On je ocenio da BiH zbog nemogućnosti dogovora oko Saveta ministara "tone sve dublje u političku i svaku drugu krizu", dodajući da ne vidi izlaz iz postojeće situacije. Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik potvrdio je da je srpska strana ponudila određene kompromise koji, nakon što su odbijeni, više ne važe. Prema njegovim rečima, osnovni problem je "konceptualna razlika u shvatanju BiH, koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda". "Čvrsto stojimo na konceptu očuvanja dejtonske BiH i konstitutivnih naroda", kazao je Dodik. Portal Depo.ba objavio je da su predstavnici srpskih stranaka tokom pregovora odustali od određenih ministarskih pozicija, ali da je došlo do sukoba između Stranke demokratske akcije (SDA) i Socijaldemokratske partije BiH (SDP) s jedne, i dva HDZ-a, s druge strane. Prema ovom portalu, predstavnici ova dva bloka nisu mogli da postignu dogovor o tome kome će pripasti mesto predsedavajućeg Savetu ministara BiH, jer i jedni i drugi smatraju da ta funkcija pripada upravo njima. U razgovorima u Brčkom učestvovali su predsednicu SDS-a Mladen Bosić, SNSD-a Milorad Dodik, HDZ-a Dragan Čović, HDZ 1990 Božo Ljubić, SDA Sulejman Tihić i SDP-a Zlatko Lagumdžija. Iako je bilo najavljeno da će se razgovarati i o pitanjima u vezi sa evropskim putem BiH, odnosno o popisu stanovništva, primeni presude u slučaju "Sejdić-Finci", zakonu o državnoj pomoći i vojnoj imovini, te teme uopšte se nisu našle na dnevnom redu sastanka.

Poslanici odustali od povećanja zarada od oko 500 evra

Crnogorski poslanici povukli su odluku o povećanju zarada za oko 500 evra posle najave vlade o ukidanju bonusa ministrima od 900 evra i pretnje sindikata da će protestovati zbog niskih primanja. "Kolegijum predsednika Skupštine Crne Gore povukao je odluku o povećanju nakande za poslanike kako bi doprineo smanjenju ukupne javne potrošnje i kreiranju solidarnih mera u suočavanju s efektima usporenog privrednog rasta", saopšteno je iz skupštine. Ukazuje se, međutim, na preporuke Evropskog parlamenta o povećanju zarada zaposlenih u skupštini u cilju jačanja njene kontrolne funkcije, i na to da će se parlament u narednom periodu suočavati sa sve brojnijim obavezama. Skupština poziva vladu da u pripremi budžeta za narednu godinu "preispita ukupan sistem zarada" u Crnoj Gori i "otkloni očigledne anomalije u ovoj oblasti, kako bi se obezbedila pravednija raspodela zarada". Poslanici su ranije odlučili da sami sebi povećaju naknade za oko 500 evra, posle čega je vlada najavila da će ukinuti bonuse ministrima koji iznose 900 evra. Ovakve odluke vlade i parlamenta usledile su posle upozorenja sindikata da će krenuti u štrajkove zbog niskih primanja. Štrajk upozorenja najavili su za 10. oktobar medicinski radnici, čije se zararade kreću između 270 i 470 evra, koliko trenutno zarađuje lekar. Povećanje zarada traže i prosvetari i zaposleni u sudstvu.

Vlada Hrvatske zakonom poništava optužnice iz Srbije

Vlada Hrvatske usvojila je juče predlog zakona kojim se poništavaju određeni pravni akti bivše JNA, bivše SFRJ i Srbije koji se odnose na poslednji rat u Hrvatskoj. Predloženi zakon je odgovor na optužnice za ratne zločine i genocid na području Vukovara 1991, koje su iz Beograda nedavno stigle u Hrvatsku protiv oko 40 hrvatskih državljana, među kojima i nekoliko ratnih rukovodilaca. Tim zakonom se, kako je rečeno na sednici vlade, žele zaštiti hrvatski državljani od prave agresije iz Srbije. Protiv predloga zakona glasao je jedino potpredsednik Vlade iz Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Slobodan Uzelac. On je ocenio da će od tog zakona biti više štete nego koristi, jer će nevini teže dokazivati svoju nevinost dok će se pravi krivci za zločin teže procesuirati. Ukoliko Sabor usvoji predloženi zakon, postaće ništavi svi pravni akti Srbije, bivše JNA i bivše SFRJ kojima su osumnjičeni, optuženi ili osuđeni hrvatski državljani za ratne zločine u poslednjem ratu u Hrvatskoj. Predloženi zakon navodi da je vođenje takvih postupaka u isključivoj nadležnosti Hrvatske. Premijerka Jadranka Kosor podsetila je na sednici vlade na sve zakone koje Hrvatskoj garantuju samostalnost i nezavisnost, i kojima je bivša JNA proglašena agresorom. "Hrvatska ima legitimno pravo i dužnost da zaštiti svoj suverenitet i samostalnost, i ne dopusti mešanje bilo koje druge države u hrvatsko pravosuđe", istakla je premijerka podsetivši i na srpski Zakon o organizaciji naldežnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iz 2003. Nijedna država, rekla je Kosorova, nema pravo da donosi zakone ili se na drugi način upliće u pitanja koja su u isključivoj jurisdikciji druge države. Jadranka Kosor je rekla da se predlog zakona ne odnosi na akte za koje pravosuduna tela Hrvatske utvrde da udovoljavaju pravnim standardima krivičnog zakonodavstva Hrvatske. Ona je dodala da svako ko je odgovoran za ratne zločine treba da odgovora, kao i da se tim zakonom ne dovodi u pitanje izvršavanje obaveza prema Haškom tribunalu. Vlada na današnjoj sednici, suprotno očekivanjima, nije donela izmene Zakona o privatizaciji naftne kompanije INA kojem je cilj da se ograniči vlasništvo bilo kog strateškog partnera na najviše 49 odsto. Jadranka Kosor je rekla da se izmene zakona prevode na engleski i da će sutra biti poslate Evropskoj komisiji kako bi se otvorile dodatne konsultacije oko razloga zbog kojih Vlada smatra da su te dopune u ovom trenutku nužne. Donošenje ovog zakona najavljeno je nakon što je tužilaštvo podiglo novu optužnicu protiv bivšeg premijera Ive Sanadera koji se tereti da je primio 10 miliona evra mita kako bi mađarskom MOL-u prepustio upravljačka prava u Ini.

Hrvat iza najveće kreditne prevare u SAD

Hrvatska štedno-kreditna zadruga u Istlejku, nedaleko od Klivlenda, poprište je najveće kreditne prevare u istoriji SAD, a od ulagača je ukradeno oko 70 miliona dolara, piše Večernji list. Direktor te institucije, američki Hrvat Entoni Raguz "pozajmljivao" je svojim prijateljima iz kriminalnog miljea znajući da novac nikada neće biti vraćen, a za tu uslugu dobio je oko milion dolara, navodi zagrebački dnevnik. Time je, navodi se, doveo u opasnost egzistenciju i budućnost oko 50.000 Hrvata koji žive u saveznoj državi Ohajo. Raguz je uhapšen, a na početku suđenja priznao je krivicu. List piše da Hrvatska kreditno-štedna zadruga osnovana posle Drugog svetskog rata kada su župljani hrvatske crkve u Istlejku skupili novac i počeli ga međusobno pozajmljivati uz male kamate, a garancija vraćanja kredita bila je data reč, navodi list. Ulagači su uglavnom bili Hrvati, a ta je institucija radila iz godine u godinu sve bolje, pa je donedavno njen temeljni kapital iznosio 238 miliona dolara. Tada je na čelo zadruge došao Raguz koji je pozajmljivao novac kriminalcima albanskog i bosansko-hercegovačkog porekla znajući da ga neće vratiti. Kada je prevara otkrivena, zadruga je bankrotirala, a strah da će izgubiti svoje uloge uhvatio je Hrvate u Ohaju, navodi list.

Tokom leta u Crnoj Gori registrovano 1772 krivična dela

Crnogorska policija je tokom leta registrovala 1.772 krivična dela, što je za 4,3 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Uprava policije je saopštila da procenat rasvetljenih krivičnih dela u letnjem periodu iznosi oko 64 odsto, što je ocenjeno kao "veoma dobar rezultat". U toku tri letnja meseca nadležnim tužiocima je podneto 1.511 krivičnih prijava protiv 1.498 osoba pod sumnjom da su počinila krivična dela. Specijalnom državnom tužiocu podneta je jedna krivična prijava protiv šest osoba, zbog osnovane sumnje da su počinile 12 krivičnih dela sa elementima organizovanog kriminala. Nadležnim tužiocima je takođe podneseno 29 krivičnih prijava protiv 34 fizička i šest pravnih lica, zbog osnovane sumnje da su počinila 37 korumptivnih krivičnih dela. Stanje javnog reda i mira je tokom navedena tri meseca, kako je saopšteno, bilo povoljno, a registrovano je 597 prekršaja, što je za 0,8 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Granice Crne Gore su bezbedne, ocenila je Uprava policije. Registrovan je promet od oko 6,5 miliona putnika, što predstavlja neznatno povećanje u odnosu na isti period prošle godine.

Đukanović pozvan da svedoči u slučaju Moldavke S.Č.

Predsednik crnogrske vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i bivši premijer Milo Đukanović pozvan je da svedoči u procesu koji su pred Osnovnim sudom u Podgorici pokrenuli advokat Zoran Piperović i ekonomista Ekrem Jasavić zbog navodnog lažnog svedočenja moldavske državljanke S.Č. To je agenciji Beta potvrdio Zoran Piperović, zamenik državnog tužioca u vreme afere Moldavke S.Č. Piperović i Jasavić su bili među četvoricom optuženih za seksualano zlostavljanje S.Č, ali su u nedostatku dokaza oslobođeni optužbi. Oni su pred Osnovnim sudom tužili Moldavku za lažno svedočenje. Doskorašnji premijer Milo Đukanović je dovođen u vezu sa aferom S.Č i on je odbacio sve optužbe koje je karakterisao kao napad na njega sa ciljem da se politički kompromituje. "Đukanović će se odazvati pozivu suda, jer je on legalista", kazao je Piperović agenciji Beta. Đukanović je pozvan da svedoči 7. novembra pred Osnovnim sudom u Podgorici.

Glavaš pušten iz zatvora da proslavi rođendan

Srpska demokratska stranka (SDS) Republike Srpske je najoštrije osudila puštanje iz zatvora u BiH Branimira Galvaša, osuđenog za ratne zločine nad Srbima u Osijeku 1991, kako bi mogao da proslavi rođendan. SDS je od ministarstva pravde BiH zatražio da proveri medijske napise da li je Glavaš iz zatvora pušten iz tog razloga, kao i da proveri tvrdnje da li je on uopšte u zatvoru u Mostaru ili vreme provodi izvan zatvorske ćelije. "SDS će ovom pitanju posvetiti posebnu pažnju kako bi se utvrdilo činjenično stanje i odgovornost za eventualne propuste oko puštanja na slobodu osuđenog ratnog zločinca Branimira Glavaša, koji je osuđen na osam godina zatvora zbog ubistva Srba u Osijeku", navodi se u saopštenju stranke. Zagrebački "Večernji list" objavio je da je Glavaš pušten iz zatvora u Mostaru kako bi mogao da proslavi rođendan. List je preneo izjavu zamenika načelnika mostarskog zatvora Tihomira Đulića da je Glavaš "uzoran zatvorenik i da je zadovoljio sve uslove da bude pušten na dvodnevnu slobodu".