|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Opra najbogatija tv zvezda na list Forbsa |
| |
 Najviše
novca među ženama u Holivudu u proteklih godinu dana zaradila je voditeljka
Opra Vinfri (Oprah Njinfrey), a za njom slede pop pevačica Lejdi Gaga (Lady
Gaga) i zvezda rijaliti programa Beteni Frenkel (Bethenny Frankel), objavio
je američki časopis Forbs.
Opra Vinfri prva je na listi televizijskih zvezdi po zaradama jer je između
maja 2010. i maja 2011 zaradila 290 miliona dolara, navodi Forbs i dodaje da
je ona i 139. najbogatija osoba u SAD sa ukupnim bogatstvom procenjenim na
2,7 milijardi dolara.
Lejdi Gaga zaradila je u istom periodu 90 miliona dolara, a taj časopis
ocenjuje da, iako je to 200 miliona dolara manje od onoga što je plaćeno
Opri Vinfri, pop pevačica pokazuje da je veoma vešta kada je u pitanju
zarađivanje novca.
Zvezda rijaliti emisija Beteni Frenkel na trećem je mestu Forbsove liste
najplaćenijih žena s 55 miliona dolara. "Ona je pokazala da je majstor kada
je u pitanju pretvaranje iskustva iz rijaliti emisija u brend koji će se
prodavati", piše list.
Četvrto mesto na listi, s po 45 miliona dolara, dele manekenka Žizel Bundšen
(Gisele Bundchen), pop-pevačica Tejlor Svift (Taylor Snjift), komičarka Elen
Dedženeris (Ellen DeGeneres) i tv zvezda Džudi Šendlin (Judge Judy
Sheindlin), poznata kao sudija Džudi.
Forbs je tu listu sastavio na osnovu podataka dobijenih od agenata,
producenata i advokata koji rade s tv zvezdama. |
|
Holivudske zvezde snimaju zvučne knjige |
| |
 Holivudske
zvezde među kojima su Kejt Vinslet, Nikol Kidman, En Hatavej i Dastin Hofman
učestvovaće u snimanju "zvučnih knjiga" - čitaće dela slavnih pisaca koja će
u digitalnom izdanju biti dostupna na internetu.
Kejt Vinslet, dobitnica Oskara za ulogu u filmu "Čitač", čitaće delo Emila
Zole "Tereza Raken" u sklopu serijala za sajt Audible.com, preneo je Holivud
riporter.
"To je veliki izazov ali je i veoma zabavno", ispričala je Kejt Vinslet.
"Divno je i magično biti, kao slušalac, prenet u drugi svet, u ambijent koji
je neko drugi pomoću glasa stvorio za vas."
Nikol Kidman, dobitnica Oskara za ulogu u filmu "Sati" u kojem je glumila
književnicu Virdžiniju Vulf, čitaće delo "Izlet na svetionik" te autorke.
En Hatavej, nominovana za Oskara za rolu u filmu "Rejčel se udaje", daće
glas za "zvučnu knjigu" "Čarobnjak iz Oza" Frenka Bauma, dok će dvostruki
Oskarovac Dastin Hofman ("Kišni čovek", "Kramer protiv Kramera") čitati delo
"Prisutnost" Jeržija Kosinskog.
Među filmskim zvezdama koje učestvuju u projektu su i Kim Bejsinger, Anet
Bening, Dženifer Koneli, Kolin Fert, Semjuel L. Džekson, Meg Rajan, Suzan
Sarandon i Naomi Vots.
Prva "zvučna knjiga" biće ona za koju će glas dati Kejt Vinslet i početkom
iduće godine biće dostupna za preuzimanje sa sajta Audible.com. |
|
Španska vojvotkinja udala se u 85 dodini |
| |
Bogata španska plemkinja, Vojvotkinja od Albe, danas se, u 85 godini, udala
za 25 godina mlađeg državnog službenika.
Nekoliko stotina ljudi okupilo se da gleda venčanje Vojvotkinje od Albe i
Alfonsa Dijesa, u kapeli iz 15. veka Palasio de las Duenas, u staroj četvrti
Sevilje.
Vojvotkinja čuvena po beloj kovrdžavoj kosi i piskavom glasu, jedna je od
najpoznatijih španskih javnih ličnosti. Njeno puno ime je: Maria del Rosario
Kaetana Alfonsa Viktoria Eugenia Fransiska Fic-Džejms Stjuart de Silva.
Njenih šestoro dece - sva iz prvog, od njena tri braka, bojkotovalo je
venčanje. Ona im je u julu dala pozamašne delove svoje imovine kako bi ih
odobrovoljila. |
|
Na Oktoberfestu popijeno 7 ipo miliona litara piva |
| |
Skoro sedam miliona ljudi koji su ove godine posetili 179. Oktoberfest u
Minhenu, popili su sedam i po miliona litara piva, saopštili su danas
organizatori.
Prema procenama organizatora, jedan od najvećih festivala na svetu ove
jeseni je posetilo 6,9 miliona ljudi, što je 600.000 više nego prošle
godine. Tada je bilo popijeno 7 miliona litara piva.
Posećenost festivala se približila rekordu iz 1985. godine, kada ga je
posetilo 7,1 milion ljudi.
Povećan broj posetilaca nije međutim doveo i do povećanja broja tuča kojih
je bilo 58, što je manje nego prošle godine.
Trovanje alkoholom dobilo je na 777 ljudi, za razliku od 2010. godine, kada
je u pijenju piva preteralo 840 osoba.
Oktoberfest je osnovan 12. oktobra 1810. godine, kada su se venčali bavarski
kralj Ludvig I od Vitelsbaha i Tereza fon Saksen Hildburghauzen. |
|
Obeležavanje jubileja Ive Andrića počinje 9. oktobra |
| |
 Obeležavanje
jubileja vezanih za život i rad književnika Ive Andrića počeće 9. oktobra
otkrivanjem Andrićevog citata ispod spomenika na Andrićevom vencu u
Beogradu, saopštilo je ministarstvo kulture Srbije.
Posebna proslava biće organizovana 10. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci,
na dan kada je pre pedeset godina Ivi Andriću uručena Nobelova nagrada.
Kako se navodi u saopštenju, u 2011. godini navršavaju se dva jubileja Ive
Andrića - sto godina od objavljivanja njegovog prvog književnog rada u
časopisu "Bosanska vila" i pedeset godina od dodele Nobelove nagrade za
književnost.
U oktobru 2012. biće obeležena godina od njegovog rođenja tako da je period
od oktobra 2011. do oktobra 2012. utvrđen za obeležavanje tih jubileja,
saopšteno je iz ministarstva.
Jubileji će biti obeleženi kroz regionalnu koprodukciju predstava, seriju
izložbi o Andrićevom delu u gradovima Evrope, na sajmovima knjiga i
univerzitetima, izdavanje jubilarne poštanske marke, kao i promocije
njegovih sabranih dela.
Kako se navodi u saopštenju, na inicijativu ministarstva kulture,
informisanja i informacionog društva, Vlada Srbije donela je odluku o
obeležavanju jubileja Ive Andrića, književnika i diplomate i dobitnika
Nobelove nagrade.
Ivo Andrić je jedan od najvećih srpskih pisaca. Njegova dela prevedena su na
45 jezika.
Rođen je 9. oktobra 1892. godine u Dolcu kod Travnika, u Bosni i
Hercegovini. Svoju prvu pesmu "U sumrak" objavio je u "Bosanskoj vili" 1911.
godine. Nobelovu nagradu dobio je 1961. godine.
Bio je i član Srpske akademije nauka i umetnosti. |
|
Klint Istvud se vraća glumi |
| |
Američki reditelj Klint Istvud (Clint Eastwood) razmatra povratak glumi,
pošto pregovara o ulozi u drami o bejzbolu "Trouble with the Curve",
objavljeno je na filmskom sajtu Dedlajn (Deadline).
Film, za koji je scenario napisao Rendi Braun (Randy Brown), govoriće o
bejzbol veteranu koji kreće na put sa ćerkom kako bi upoznao mladog
talentovanog igrača. Reditelj filma biće Robert Lorenc (Lorenz), koji je kao
pomoćnik režisera sarađivao sa Istvudom na filmovima "Mistična reka" i
"Devojka od milion dolara". To će biti Lorencov rediteljski debi.
Publika je Istvuda (81) na velikom ekranu poslednji put videla 2008. kao
Volta Kovalskog (Walt Kowalski) u filmu "Gran Torino". Istvud je tada
izjavio da planira da se u potpunosti okrene radu na polju režije i
produkcije.
Novo rediteljsko ostvarenje dvostrukog oskarovca, "J Edgar", stići će 9.
novembra u američke bioskope.
Klint Istvud je 1992. dobio Oskara za režiju filma "Neoprošteno", koji je
iste godine proglašen i za najbolji film. Nagradu američke filmske akademije
za režiju dobio je i 2004. za "Devojku od milion dolara", koja je takođe
dobila i Oskara za najbolji film. |
|
Prezentacija moderne Srbije na Londonskoj školi ekonomije |
| |
Serija akademskih, umetničkih i kulturnih događaja obuhvaćena nazivom
"Drugačije lice Srbije" otvorena je u sredu na Londonskoj školi ekonomskih i
političkih nauka u povodom godišnjice petooktobarskih promena u Srbiji.
"Drugačije lice Srbije", koje su osmislili Srđan D. Stojanović i Jelena
Stojanović, biće prezentovano u uglednoj londonskoj školi do 14. oktobra a
predstavlja britanskoj javnosti "nezavisnu, nevladinu sliku savremene Srbije",
navodi se na sajtu www.differentface.org.
"Dugo su javnost Britanije i ostatak zapadnog sveta povezivali Srbiju mahom sa
tragičnom i nasilnom dezintegracijom bivše Jugoslavije iz 1990-ih", naveli su
autori.
Nakon petooktobarskih promena 2000. godine, dodaje se u njihovom saopštenju,
"dominantno mračni imidž Srbije donekle se popravio uspehom njenih talentovanih
i glamuroznih tenisera, ali njene državne institucije nikada nisu na adekvatan
način promovisale novu, demokratsku i modernu Srbiju, budući da su uvek imale
pune ruke posla boreći se s komplikovanim nasleđem skorašnje prošlosti".
"Drugačijim licem Srbije" biće prestavljen rad, kako se navodi, nekoliko autora
svetske klase koji potiču iz Srbije 21. veka.
Na otvaranju će biti upriličena izložba fotografija "Ser Mik i rok ikone"
renomiranog britanskog fotografa srpskog porekla Brajana Rašića, rođenog u
Beogradu, koji je postao jedan od eksluzivnih fotografa rok grupe "Roling
Stouns" (The Rolling Stones).
Izložba Rašićevih rok fotografija nazvana je po pevaču "Stounsa" Miku Džegeru
(Mick Jagger) koji je svojevremno studirao na Londonskoj školi ekonomskih i
političkih nauka.
Na otvaranju će nastupiti i bluz pevačica i pijanistkinja Katarina Pejak, koja
je prošle godine dobila stipendiju na džez akademiji na Berkliju.
Na manifestaciji će se sledećih dana predstaviti pisac Zoran Živković, digitalna
biblioteka "iLibrary", projekat "Muzika i turizam kao sredstvo pomirenja" jednog
od osnivača festivala "Egzit" Dušana Kovačevića, a biće prikazan i dokumentarni
film "Sinema komunisto".
Predviđen je i panel "Evropski izazovi Srbije" na kojem će, pored ostalih,
učestvovati bivši britanski ambasador u Beogradu Ajvor Roberts (Ivor). |
|
Džordž Kluni ne želi javnu funkciju |
| |
Holivudski glumac i režiser Džordž Kluni (George Clooney) izjavio je da se
nikada neće kandidovati za neku javnu funkciju, iako ga, kako je priznao,
politika veoma zanima.
"To nikada neće biti nešto što bi me interesovalo. Nisam dobar u vrsti
kompromisa koje morate da pravite kako bi vas izabrali", kazao je Kluni na
premijeri svog političkog trilera "Martovske ide" u sredu u Njujorku.
Neuspešna trka Klunijevog oca za Kongres u Kentakiju 2004. ostavila je gorak
ukus u glumčevim ustima. "Gledao sam kako se to dešava i bio sam svedok koliko
je to bilo frustrirajuće za njega i nisam uživao u tome", kazao je Kluni,
prenose svetske agencije.
Ipak, ono što ga najviše sprečava da uđe u politiku jeste trenutna politička
klima u SAD.
"Ovo je vreme sa najviše podela do sada. I veoma brižni, pametni ljudi sa obe
strane imaju mnogo teškoća da išta urade", kazao je 50-godišnji oskarovac.
Kluni, koji je režiser, koscenarista, producent i junak "Martovskih ida", koje
će od petka biti na programu američkih bioskopa, ne žali zbog odluka koje je u
životu doneo. "Dobio sam bolju priliku. Imam lepu kuću, život je dobar", kazao
je Kluni.
Kluni u filmu igra predsedničkog kandidata, guvernera Pensilvanije Majka Morisa,
koji se suočava sa tragičnim seksualnim skandalom, kompromisima, političkim
zabadanjem noža u leđa i ucenom.
Ipak, kaže da privatno ima više nade od čoveka kojeg igra u filmu, njegovo peto
rediteljsko ostvarenje.
"Da li sam ciničan? Malo. Ali sam i jedan od velikih optimista u igri. Zaista
sam optimističan u odnosu na ovu zemlju, oduvek sam bio. Uvek smatram da su
stvari ciklične i da će sve biti u redu", objasnio je.
Kampanja u kojoj će Kluni učestvovati jeste podrška kolegi iz filma Rajanu
Gozlingu (Ryan Gosling) da dobije godišnju titulu najseksepilnijeg živog
muškarca koju dodeljuje magazin Pipl (People).
"Slušajte, Bred (Pit) i Met (Djmon) i ja ćemo sesti s njim i preći neke od
stvari koje bi trebalo da uradi za tu kampanju", kazao je Kluni, koji je istu
titulu poneo dva puta. |
|
Brod sa književnicima uskoro u Beogradu |
| |
Međunarodni festivalski književni brod "Književnost u toku", koji plovi
Dunavom od Bugarske do Beča, uplovio je juče u Beograd, a u petak će se na njemu
održati panel diskusija "Kulture sećanja".
Narednog dana sledi poseta Sremskim Karlovcima, a 9. oktobra u Novom Sadu na
brodu biće održan panel "Dekonstrukcija nacionalnih mitova u Evropi".
U ponedeljak, 10. oktobra, biće organizovana pozorišna čitanja "Šta je
Jugoslavija", izjavio je rukovodilac projekta Sreten Stojanović iz Međunarodnog
centra za književne prevodioce iz Novog Sada.
"Dunav je prirodna žila-kucavica koja povezuje Balkan sa drugim evropskim
zemljama. 'Književnost u toku' ima za cilj da se na ovoj reci stvori književnost
Balkana i da se rode nova, dugovečna prijateljstva", kazao je Stojanović
novinarima.
Festivalski brod bio je 23. i 24. septembra u Bugarskoj, a od 29. septembra do
3. oktobra u Rumuniji. Nakon Srbije, brod će od 12. do 14. oktobra biti u
Vukovaru, od 19. do 21. u Budimpešti, 24. i 25. oktobra u Bratislavi, a od. 26
do 30. oktobra u Beču.
"Književnost u toku" biće nastavljena u martu 2012, kada će književni brod
ploviti od Splita, preko Tirane do Izmira.
Festival se odvija u okviru Halme - Evropske mreže književnih centara iz
Berlina, a pod pokroviteljstvom nacionalnih komisija UNESKO-a Austrije,
Hrvatske, Nemačke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.
Projekat su, između ostalih, podržali EU, Fondacija Robert Boš,
Centralnoevropska inicijativa, Gete institut.
Više informacija o festivalu moguće je dobiti na internet adresi
www.literature-in-fludž.eu. |
|
Priznanja Fajnsu i Kronenbergu na festivalu u Londonu |
| |
Rejf Fajns (Ralph Fiennes) i Dejvid Kronenberg (David Cronenberg) dobiće
nagrade za životno delo na ovogodišnjem međunarodnom filmskom festivalu u
Londonu, saopštili su organizatori.
Pedesetpeti Londonski filmski festival održava se od 12. do 27. oktobra.
Fajns će dobiti nagradu Britanskog filmskog instituta kao priznanje za njegovu
"izuzetnu karijeru" u kojoj je spojio umetničke drame i velike hitove, navodi se
u obrazloženju.
Fajns, koji igra zlog lorda Voldemorta u seriji filmova o dečaku čarobnjaku Hari
Poter rekao je da je "izuzetno počastvovan i oduševljen" nagradom.
Fajnsov rediteljski prvenac, adaptacija Šekspirovog Koriolana, koji je prošlog
proleća sniman u Beogradu i okolini, biće prikazana tokom festivala.
Kronenberg, reditelj filmova "Videodrome", "Muva" i "Crash" dobiće istu nagradu
kao priznanje za njegove filmove koji "istražuju maračnije impulse i unutrašnji
život njegovih likova", saopštio je Institut.
Kronenberg je rekao da je oduševljen što će biti prvi Kanađanin da dobije tu
nagradu i da je britanski film uvek za njega bio moćna inspiracija.
Nagrade će im biti uručene 26. oktobra kada se dodeljuju druge nagrade filmskog
festivala u Londonu.
Među prethodnim dobitnicima ovog priznanja nalaze se reditelj filma "Mlioner iz
blata" Deni Bojl i glumac Džon Hart.
Organizatori festivala takođe su najavili uži izbor za nagradu za najbolji film
festivala.
Ima devet finalista među kojima francuski nemi film "The Artist", film ruskog
reditelja Aleksandra Sokurova "Faust", ovogodišnji dobitnik "Zlatnog lava" u
Veneciji, i film "Shame" britanskog reditelja Stiva Mekvina.
Film Aleksandra Pejna "The Descendants" u kome glavnu ulogu igra Džordž Kluni
kao nemarni otac dve ćerke čija supruga pada u komu, jedini je američki film
među finalistima.
Među članovima žirija ove godine je reditelj Džon Maden, glumica Džilijan
Anderson i umetnik/reditelj Sam Tejlor Vud. |
|
Više stručnjaka za neevropske književnosti za Novela |
| |
Portparol žirija za dodelu Nobelove nagrade za književnost Peter Englund
rekao je danas da je Švedska akademija unajmila veći broj stručnjaka za
procenu dela autora koji pišu na neevropskim jezicima.
Švedska akademija je često bila na meti kritika da je evrocentristička u
izboru laureata. Od poslednjih 10 dobitnika Nobelove nagrade za književnost,
sedmoro su bili iz Evrope.
Englund je rekao agenciji AP da je u prethodne dve godine Švedska akademija
povećala na između 10 i 15 broj nezavisnih eksperata koji su predlagali
pisce koji pišu na jezicima koje članovi žirija ne govore.
Pre toga je samo povremeno koristila pomoć sličnih eksperata.
Englund je naveo da ga ne brine previđanje američkih pisaca, već "koliko
Švedska akademija može uopšte da se smatra kompetentnom kada se radi o
indonezijskoj literaturi".
Obelodanjivanje imena dobitnika Nobelove nagrade za književnost očekuje se u
četvrtak 6. oktobra.
Laureati u svakoj kategoriji u kojoj se dodeljuje Nobelova nagrada (fizika,
hemija, medicina, ekonomija, mir i književnost) dobiće ček od 10 miliona
švedskih kruna, odnosno 1,08 miliona evra. |
|
Otkrivena spomen-ploča Vasku Popi |
| |
Spomen-ploča pesniku Vasku Popi otkrivena je u utorak na zgradi gde je živeo
u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu.
Ploču su otkrili ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag
Marković, književni istoričar Žarko Rošulj, a Popine stihove recitovao je
umetnik Ljubivoje Tadić.
Prema Rošuljevim rečima, današnji dan predstavlja značajan datum ne samo za
kulturu Beograda i srpsku književnost, već za srpsku kulturu uopšte.
"Pesnik Vasko Popa darovao je čitaocima širom sveta hiljade stihova izuzetne
vrednosti napisanih na srpskom jeziku i potom prevedenih na desetine stranih
jezika", rekao je okupljenima Rošulj koji je bio jedan od prijatelja pesnika
Vaska Pope.
Kako je naveo, Popa se sa svojom suprugom Hašom pre šest decenija uselio u
zgradu u sadašnjem Bulevaru kralja Aleksandra.
Minisar Marković je kazao da je smisao podizanja ovih ploča da nas podsete da su
ljudi koji su živeli na tim mestima morali svojom umetnošću da se probiju do
"naših ušiju".
On je rekao da Popu nije upoznao "jer 80-ih godina je bilo takvo vreme da zbog
ideoloških razlika nije bilo moguće da se mladi ljudi sretnu sa starijim, jer
ideologija u Srbiji je značila da su se okupljali u različitim kafanamađ.
Ministarstvo kulture je prošle godine u saradnji sa Večernjim Novostima započelo
akciju otkrivanja spomen-ploča naučnicima i umetnicima koji su stvarali na
srpskom jeziku. |
|
Nagrada u Kirgistanu reditelju filma Selo bez žena |
| |
Žiri
međunarodnog filmskog festivala "Bir Duino" u Biškeku u Kirgistanu, dodelio
je nagradu za najboljeg reditelja, Srđanu Šarencu za dugometražni
dokumentarni film "Selo bez žena".
U objašnjenju žirija tog festivala navedeno je da je u filmu "Selo bez
žena", veštom režijom i uz veliku dozu humora majstorski prikazan odnos Srba
samaca koji žele da ožene "neprijatelje" Albanke.
U međunarodnoj konkurenciji je prikazan 21 film, a izdvojili su se film sa
berlinskog filmskog festivala "Kongo u 4 akta", pobednik Dok Lajpziga "Vodka
Factory (Faktori)" reditelja Jeržija Sladkovskog kao i "Ružičasti Sari"
rediteljke Kim Longimoto.
"Selo bez žena" o trojici braće Janković iz sela Zabrđe u jugozapadnoj
Srbiji i njihovoj potrazi za nevastama u Albaniji, do sada je prikazan na 25
međunarodnih festivala i dobitnik je šest nagrada.
Uvršten je u INPUT-selekciju najboljih 80 filmova iz celog sveta koje
finansiraju javne televizije.
Premijerno je prikazan na najvećem festivalu za dokumentarne filmove IDFA, u
Amsterdamu u novembru prošle godine, dobitnik je nagrada u Madridu,
Estoniji, Sarajevu, Širokom Brijegu, Rijeci, a u Srbiji je prikazan na
festivalu Slobodna zona.
Junaci filma, braća Janković su poslednji stanovnici sela Zabrđe neženje u
30-im godinama koji kreću u potragu za nevestama iz Albanije.
Trojica braće imaju 70 ovaca, sedam pasa i pevca i žive u Zabrđu gde ženska
noga nije kročila poslednjih 15 godina.
Film prati komična nastojanja najstarijeg brata Zorana (35) da pronađe
albansku nevestu i spase selo od nestanka.
Istovremeni, u susednoj Albaniji situacija je obrnuta, svi muškarci otišli
su na rad u Grčku, a žene su ostale same.
Iako su braća Janković ratovali protiv Albanaca, sada su u prilici da pruže
ruku pomirenja "neprijatelju". |
|
Posle Kralja lavova u 3D formatu slede još četiri klasika |
| |
Posle uspešnog objavljivanja "Kralja lavova" (The Lion King) u 3D formatu,
Dizni je danas najavio da uskoro sledi objavljivanje još četiri klasika u tri
dimenzije, počev od "Lepotice i zveri" (Beauty and the Beast) u januaru.
"Kralj lavova" je, pošto je predstavljen u 3D formatu, dva vikenda prošlog
meseca carevao bioskopskim blagajnama, i do sada je u Severnoj Americi zaradio
80 miliona dolara.
Dizni se nada da će isti uspeh postići i s "Lepoticom i zveri" u januaru,
"Potragom za Nemom" (Finding Nemo) u septembru sledeće godine, "Čudovištem iz
ormara" (Monsters Inc) u januaru 2013. i "Malom sirenom" (The Little Mermaid) u
septembru iste godine. |
|
Najveća zaštićenu zonu za ajkule na Maršalskim ostrvima |
| |
Maršalska ostrva proglasila su najveću zaštićenu zonu za ajkule u svetu i
njena površina zahvata dva miliona kvadratnih kilometara u okeanu.
Vlasti Maršalskih ostrva su na celom tom području zabranile trgovinu proizvodma
od ajkula i komercijalni lov na tu ribu, objavio je Bi-Bi-Si (BBC) na svom
sajtu.
Senator u parlamentu Maršalskih ostrva Toni de Brum (Tony) izjavio je da je
usvajanje zakona o zaštiti ajkula najbolji dokaz značaja koji se pridaje
ajkulama u kulturi lokalnog stanovništva, zaštiti životne sredine i privredi
zemlje.
"Možda smo mi mali ostrvski narod, ali naše vode su sada najveće područje u
kojem su ajkule zaštićene", rekao je senator De Brum.
Zaštićena zona obuhvata površinu koja je osam puta veća od Velike Britanije.
Tom odlukom, prostor u kojem su zaštićene ajkule u svetu je uvećan sa 2,6
miliona na 4,6 miliona kvadratnih kilometara.
Maršalska ostrva imaju oko 68.000 stanovnika i osnova njihove privrede je
turizam. Većina turista dolaze na ta ostrva zbog ronjenja ili lova na ribe. |
|
Izložba dizajnera Mirka Ilića u Novom Sadu |
| |
Prva izložba jednog od najpoznatijih svetskih dizajnera Mirka Ilića biće
održana od 25. oktobra do 15. novembra u Novom Sadu, saopštila je produkcija
Hamer (Hammer Production) iz Novog Sada.
Izložba nosi naziv "Mirnodopski radovi" i održaće se u Muzeju savremene
umetnosti Vojvodine.
Mirko Ilić je rođen 1956. u Bijeljini. Karijeru je počeo 1975. kao autor
stripova u zagrebačkoj grupi Novi kvadrat, a tada počinje da objavljuje i
ilustracije u Studentskom listu, Poletu, Pitanjima, Startu i Danasu.
Posle samo nedelju dana od dolaska u Njujork 1986, počinje da radi naslovnu
stranu magazina Tajm (Time), a posle toga je radio i kao art direktor Njujork
tajmsa (The New York Times).
Ilić živi u Njujorku, gde je vlasnik korporacije koja nosi njegovo ime, u okviru
koje ima studio za grafički dizajn, 3-D i kompjutersku grafiku i filmske špice.
Među njegovim klijentima su, pored ostalih, Vašington post (The Washington
Post), Vol strit džurnal (The Wall Street Yournal), Soni mjuzik (Sony Music),
Najk (Nike), Vorner bros (Warner Bross).
Ilićevi radovi deo su stalnih postavki u muzejima. Predaje dizajn i ilustraciju
postdiplomcima na Kuper junion (Cooper Union) i Skul ov vižuel arts (School of
Visual Arts) u Njujorku.
Kritičari njegove radove opisuju kao društveno odgovorne, politički angažovane,
koji pritom govore jezikom koji razume ceo svet.
Organizator izložbe su produkcija Hamer i Muzej savremene umetnosti Vojvodine. |
|
Konkurs za originalni domaći dramski tekst |
| |
Upravni odbor Sterijinog pozorja raspisao je danas Konkurs za originalni
domaći dramski tekst koji je izvorno napisan na srpskom ili preveden na srpski
jezik, a žiri će u obzir uzimati samo neobjavljene, neizvođene i nenagrađene
radove.
U saopštenju Sterijinog pozorja se navodi da pravo učešća na konkursu imaju
državljani Srbije, a konkurs je anoniman, te je tekstove u štampanoj formi
potrebno slati pod šifrom.
Na dramskom tekstu ne sme pisati ime, a ime i prezime, adresu boravka i kontakt
telefon autora, kao i šifru pod kojom je poslat rad, učesnici treba da dostave u
posebnoj zapečaćenoj koverti.
Isti autor na konkurs može poslati najviše dva dramska teksta, koji će nakon
konkursa biti pohranjeni u Biblioteci Sterijinog pozorja, a rok za slanje
tekstova je 30. novembar 2011.
O nagradi će odlučivati žiri u kojem će raditi dramski pisac Igor Bojović,
reditelj Ljuboslav Majera i dramaturg Slavko Milanović, koji će konačnu odluku
saopštiti 31. januara 2012.
Nagrada podrazumeva Sterijinu značku, sertifikat i finansijski deo od 400.000
dinara, a biće dodeljena 29. marta 2012. na dan Sterijinog pozorja.
Odštampane tekstove sa šifrom zainteresovani dramski pisci mogu slati na adresu
Sterijinog pozorja, Zmaj-Jovina 22/I u Novom Sadu, sa naznakom "Za Konkurs".
Konkurs za originalni domaći dramski tekst podržali su Ministarstvo kulture,
informisanja i informacionog društva Republike Srbije, Gradska uprava za kulturu
Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje. |
|
Sećanje na Oliveru Marković u Narodnom pozorištu |
| |
Olivera Marković je velika ikona duhovne glumačke lepote i raskošnog dara
koja pripada redu najvećih dramskih umetnica 20. veka, rečeno je u subotu na
skupu posvećenom sećanju na tu glumacu koja je umrla 2. jula.
Na skupu u Narodnom pozorištu u Beogradu, kojem su prisustvovali poštovaoci,
kolege i porodica Olivere Marković, prikazan je film sa insertima iz brojnih
predstava i filmova u kojima je igrala, kao i delovi iz intervjua sa glumicom.
Pozorišni kritičar Miroslav Buca Mirković naveo je u izjavi emitovanoj na
video-bimu na velikoj sceni Narodnog pozorišta, da Olivera Marković nije samo
glumica lepote nego i glumica jedne velike misije koja se svrstala u
veličanstveni red najvećih glumica.
"Olivera Marković je velika ikona i nezaboravljena", naveo je Mirković.
U svojoj poruci prisutnima, reditelj Jagoš Marković je naveo da se divi Oliveri
Marković za koju je rekao da je jednostavno čudo i da on nema dara da to čudo
opiše.
Glumica Ružića Sokić rekla je da je Olivera Marković bila glumica sa raskošnim
darom i vitalnošću i navela da je ponosna što je veliki deo svog života podelila
sa njom.
"Imala sam sreću da se družim sa Oliverom Marković i u pozorištu i u životu.
Bila je rođena glumica. Čarolija njene glume sadržana je u njenom prirodnom
daru", kazala je Ružica Sokić.
Reditelj Goran Marković, sin Olivere Marković, uručio je drvenu kutiju sa
duborezom Muzeju Narodnog pozorišta koja će postati deo stalne postavke.
Marković je naveo da je u kutiji njegova majka držala par veštačkih trepavica
kao nezaobilazni alat svake velike glumice, svoju vizit kartu i posmrtnicu Žanke
Stokić koju je sačuvala.
Prema njegovim rečima, u stanu u kojem je umrla Olivera Marković našao je i
jednu člansku knjižicu svoje majke na kojoj je kao datum rođenja pisalo 3. maj
1928. godine.
"Moja majka je rođena 1925. Toliko o glumicama", kazao je Marković.
Olivera Marković je prvi film "U planinama Jugoslavije" snimila je 1945. godine.
Bila je član Omladinskog, pa Akademskog pozorišta, a 1948. postaje jedan od
studenata prve generacije Pozorišne akademije, u klasi Mate Miloševića.
Član Narodnog pozorišta u Beogradu je od 1967. godine.
Publika će je pamtiti po pozorišnim ulogama Darje u "Tihom Donu", Maše u
Tolstojevom "Živom lešu", Agafje u Gogoljevoj "Ženidbi", kao i filmovima
"Sumnjivo lice", "Nacionalna klasa", "Petrijin venac" i "Balkan ekspres" i
drugim.
Nagradu Narodnog pozorišta dobila je dva puta, za uloge Majka Hrabrost (1972) i
Klara ("Leda", 1978), a dobitnica je i Dobričinog prstena.
Olivera Marković je sahranjena 5. jula u Aleji velikana na Novom groblju u
Beogradu. |
|
Supruga britanskog poslanika optužena da je ukrala mače |
| |
Supruga jednog britanskog poslanika optužena je da je iz stana ljubavnice
svoga muža ukrala mače, piše agencija Frans pres.
Bezbednosne kamere snimile su suprugu poslanika Džona Himinga, Kristinu, kako
pošto je kroz prozor ušla u stan muževljeve ljubavnice u Birmingemu, izlazi
napolje sa tigrastim mačetom u rukama.
Krisitna Himing negirala je onn što joj se stavlja na teret, i naglasila da se
ne seća da je, tri dana nakon što se rastala od muža, ukrala mače staro četiri
meseca.
Kristina Heming puštena je na privremenu slobodu, a početak njenog suđenja
zakazan je za 28. oktobra.
Ukradeno mače nije nađeno. |
|
Tragove prstiju u pećinama ostavila deca pre 13.000 godina |
| |
Praistorijska pećinska umetnost u francuskom mestu Rufinjak delo
je dece od kojih su najmlađa imala tri godine, zaključuju stručnjaci a prenosi
Bi-Bi-Si.
Udubljenja nastala prelaskom prstima po mekoj površini zidova i tavanica pećine
Hiljadu mamuta u Rufinjaku, datiraju od pre 13.000 godina.
Naučnici Univerziteta Kembridž nedavno su razvili metod za identifikaciju pola i
starosti umetnika. Veruje se da je najaktivnija bila jedna petogodišnja
devojčica.
Udubljenja koja su deca ostavila u zidovima "mogu se naći u svim odajama
pećine", rekla je arheolog Džesika Kuni koja je vodila istraživanje.
"Našli smo tragove prstiju koje su ostavila deca starosti između tri i sedam
godina, i mogli smo da pojedinačno identifikujemo četvoro dece poređenjem
njihovih tragova", ispričala je ona.
"Najaktivnije je bilo jedno petogodišnje dete za koje smo gotovo sigurni da se
radi o devojčici".
Svake godine hiljade ljudi poseti pećine u zapadnom francuskom departmanu
Dordonji. Crteži mamuta, nosoroga i konja mogu se videti u podžemnom lancu
pećina dugom osam kilometara i otkrivenom u 16. veku.
Prema rečima Džesike Kuni, arheolozi su 2006. prvi put zaključili da su neke od
tragova ostavila deca. Za razliku od crteža koji se mogu naći u drugim delovima
pećina, tragovi nisu urađeni u boji.
"Jedna jama je do teme mere puna udubljenja koja su ostavila deca, da je moguće
da je to bila specijalna prostorija za decu. Ali da li se radilo o igri ili
ritualu, nemoguće je utvrditi", objasnila je ona.
Tragovi prstiju u zidovima pećina mogu se naći i u pećinama Španije, Nove
Gvineje i Australije. |
|
Džiboni u Spensu pred više hiljada ljudi |
| |
Hrvatski pevač i kompozitor Džiboni (Gibonni) je pred više hiljada ljudi u
velikoj hali SPENS-a u Novom Sadu, u nedelju uveče je održao svoj drugi
solistički koncert u Srbiji, koji je bio rasprodat do poslednje karte.
Džiboni je koncert počeo pesmom Činim pravu stvar, koja je jedan od njegovih
najvećih hitova, a publici, koja je gromoglasno otpevala ovaj hit sa njim,
poručio je da vidi svako lice, da peva svakom posebno i da su oni to što je
najvažnije za njega.
Tokom koncerta Džiboniju su se na bini pridružili i razni gosti, kao što je
gitarista Vlatko Stefanovski, koji je sa njim odsvirao pesmu Libar i Divlji
cvit, a veliki hit Mirakul izveo je uz pomoć pevačice Maje Azucene (Maya) i
crnačkog soul hora.
Iznenađenje večeri bio je i hrvatski pevač Damir Urban, koji je ove godine
oduševio novosadsku publiku nastupom na Egzit (Exit) festivalu. Praćen ovacijama
Urban je otpevao i deo svoje pesme Budi moja voda.
Džiboni je izveo svoje najveće hitove kao što su Tempera, Posoljeni zrak i Vrime
da se pomirim sa svitom, kao i pesmu Vrata moje sestre, za koju je rekao da je
to najdraža pesma koju je napisao tokom svoje karijere.
Publika u prepunoj dvorani SPENS-a bila je oduševljena koncertom i svaku pesmu
otpevala u glas sa bendom, a Džiboni je u više navrata silazio u prve redove,
penjao se na tribine, pozdravljao se sa obožavaocima i slao im poruke ljubavi i
zahvalnosti.
Sa rečima "ja sam vaš prijatelj, mnogo vas volim i uživao sam večeras" Džiboni
je završio koncert posle tri bisa i blizu tri sata svirke.
Sinoćni koncert Džibonija i njegovog benda deo je turneje "Toleranca", koja je
posetila gotovo sve veće gradove u regionu bivše SFRJ.
Džiboni je prvi put u Srbiji nastupio u decembru prošle godine u Subotici. |
|
Patriotik hipermarket za početak sezone u Bitef teatru |
| |
Premijerom predstave "Patriotik hipermarket" (Patriotic hypermarket) o
životu Srba i Albanaca na Kosovu, u Bitef teatru počinje nova sezona, rečeno je
na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ova predstava premijerno je trebalo da bude izvedena 3. oktobra, ali je odložena
zbog dana žalosti.
U režiji Dina Mustafića iz Sarajeva, po tekstu Milene Bogavac iz Beograda i
Jetona Neziraja iz Prištine, srpski i albanski glumci će na albanskom i srpskom
jeziku pokušati da približe odnose dva naroda, njihove sličnosti i razlike.
Prema rečima Milene Bogavac, predstava se bazira na emocijama, ispovestima i
ličnim stavovima ljudi koji žive na Kosovu i s kojima je tokom leta 2010. godine
razgovarao tim novinara.
Ona je kazala da im nisu postavljana pitanja koja se tiču rata ili krivice
ijedne strane.
"I Srbi i Albanci su, kada su govorili o neprijateljima, koristili gotovo isti
dijapazon prideva", rekla je Milena Bogavac na konferenciji za novinare održanoj
u Bifet art kafeu.
Kako je najavljeno, predstava, u kojoj igraju Dubravka Kovijanić, Milutin
Milošević, Slobodan Beštić, Kuštrim Hodža, Ema Andrea i Bajruš Mijaku, u
novembru će biti prikazana u Prištini.
Reditelj Dino Mustafić rekao je da predstava na drugačiji način prilazi temi
života na Kosovu, ne kroz politiku i ekonomiju, već kroz probleme i osećanja
ljudi.
"Predstava nije publicistička ili predstava trenutka. Odnosi srpske i albanske
etničke zajednice mogu se preslikati na bilo koje dve etničke zajednice sa
prostora bivše Jugoslavije", kazao je Mustafić.
On je dodao da se predstava tematski obračunava s nacionalizmima, šovinizmima,
stereotipima i predrasudama koje su označile "prošlu epohu gluposti". |
|
Oglasavanje Marketing
|
