REGION

Crna Gora na 53. mestu Forbsove biznis liste

Đukanovićev univerzitet na listi čudnih i neobičnih

Dodik i Džombić: Zaštiti srpski narod na Kosovu

Hrvatski akademici i biskupi traže slobodu za generale

U Crnoj Gori opalo poverenje građana u EU i NATO

Zaoštravanje etorike ruši rejting Kosorove

Počeo popis u Makedoniji

Crna Gora na 53. mestu Forbsove biznis liste

Crna Gora je na ovogodišnjoj Forbsovoj listi najboljih zemalja za biznis zauzela 53. mesto u konkurenciji 134 zemlje, a od nje su u regionu lošije rangirane Albanija, BiH i Srbija, koja je zauzela 93. poziciju. Prema listi poslovnog magazina Forbs, Crna Gora je za šest mesta poboljšala svoj rejting u odnosu na prošlu godinu, prenosi portal Vijesti. U analizi se ukazuje da su "nezaposlenost i neravnomerni regionalni razvoj ključni politički i ekonomski problemi zemlje i podseća da je Crna Gora prodala svoju aluminijumsku industriju i privukla "značajne direktne strane investicije u sektor turizma". Navodi se i da je "globalna finansijska kriza imala značajne negativne efekte na crnogorsku ekonomiju, s obzirom na pad kreditne aktivnosti, slabljenje sektora nekretnina kao i izvoza aluminijuma". Po mišljenju Forbsa najbolje rezultate Crna Gora je ostvarila u zaštiti investitora, a najgore u sekciji poreskih opterećenja, što je rangira na 101. poziciju. U poređenju sa drzavama regiona bolje su rangirane Makedonija i Hrvatska, a lošiju poziciju od Crne Gore zauzele su Albanija - 64 pozicija, BiH na 84. i Srbija na 93. mestu.

Đukanovićev univerzitet na listi čudnih i neobičnih

Privatni univerzitet u selu Donja Gorica kod Podgorice, među čijim suvlasnicima je i predsednik Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, nalazi se na listi "čudnih i neobičnih univerziteta na Balkanu", objavio je podgorički list "Vijesti". Takav spisak sastavio je profesor Florian Bajber sa Univerziteta u Gracu u Austriji, a na listu su uvršćeni i bosansko-hercegovačka ustanova "Slobomir", kosovska "Iliria" i "Megatrend" iz Srbije. Univerzitet u Donjoj Gorici, koji njeni osnivači i polaznici zovu "UDG", sa engleskom verzijom izgovora skraćenice, osnovali su 2008. godine Đukanović i bivši profesori Univerziterta Crne Gore Veselin Vukotić sa Ekonomskog fakulteta i Dragan Vukčević sa Pravnog fakulteta. Suvlasnik univerziteta, na kome su praktično dve katedre, za ekonomske i pravne nauke, je i podgorički biznismen Tomislav Čelebić, vlasnik istoimene građevinske kompanije. U široj javnosti postoji uverenje da su studenti sa Univerziteta u Donjoj Gorici povlašćeni prilikom zapošljavanja. "Vijesti" su prenele ocenu profesora Bajbera da "Balkan proizvodi više univerziteta nego što je iko mogao (ili treba) da ima". Takođe je navedeno da u Albaniji ima više od 10 državnih i 30 privatnih univerziteta.

Dodik i Džombić: Zaštiti srpski narod na Kosovu

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da podržava napore Srba na Kosovu da se izbore za svoja legitimna prava i dodao da RS ne može prihvatiti "nametnute odluke samo jednog naroda". "Međunarodna zajednica u kontinuitetu vrši loše poteze prema srpskom narodu gde god se on nalazi, posebno na Kosovu, ignorišući njihove zahteve. Ta loša praksa ogleda se u nasilju koje je podržano i koje sprovodi vojna i policijska misija na Kosovu, a isključivo u funkciji albanskih interesa", istakao je Dodik posle sastanka sa predstavnicima Srba sa severa Kosova. Navodeći da je za RS Kosovo "nepriznata tvorevina", jer srpski predstavnici nisu dali saglasnost da BiH prizna nezavisno Kosovo, Dodik je kazao da vlasti u RS nikada nisu krile da su na strani zahteva Srba sa Kosova. Predstavnici srpskih opština sa Kosova izjavili su da je srpski narod na tom području "odlučan i jedinstven u odbrani svojih ognjišta dokle god bude potrebno", poručujući da nikada neće pristati da bude deo nezavisnog Kosova. Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić rekao je da je RS pokazala apsolutnu podršku srpskom narodu na Kosovu, ističući da se od 25. jula do danas "vrši teror i nasilje nad srpskim stanovništvom na severu Kosova". "U poslednje vreme radujemo se više odlasku u RS i u Banjaluku, nego u Beograd", kazao je Ristić. Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić rekao je da se zbog odnosa vlasti i medija iz RS prema situaciji u kojoj se nalaze Srbi na severu Kosova, kosovski Srbi sada "više osećaju delom RS nego Srbije". Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić pozvao je međunarodnu zajednicu da zaštiti srpski narod na Kosovu i da mu omogući osnovna ljudska prava. "Bitno je da konflikti prestanu, da se zadrži mir i da se mirnim putem rešava sve ono što je potrebno rešiti na tom prostoru", kazao je Džombić novinarima posle razgovora sa predsednikom opštine Kosovska Mitrovica Krstimirom Pantićem u Banjaluci. On je istakao da će RS i ubuduće pružati podršku i slati pomoć Srbima na Kosovu, kako bi oni "lakše živeli i funkcionisali u ovom teškom periodu". Džombić je još rekao da je Pantić izrazio bojazan da se u narednih desetak dana može dodatno zakomplikovati situacija na Kosovu, gde je, kako je naveo, oko 180 hiljada Srba posljednjih dana izloženo teroru. On je dodao da ga je Pantić obavestio da su prikupljeni dokazi da je srpskim civilima pucano u leđa. Predsednik opštine Kosovska Mitrovica upozorio je da situacija na Kosovu preti da izmakne kontroli, poručujući da Srbi sa Kosova nikada neće pristati da žive na nezavisnom Kosovu. Pantić je podržao jaku i stabilnu RS, navodeći da jedino tako ovaj entitet može pomoći Srbima na Kosovu. On je zahvalio Džombiću na humanitarnoj pomoći koju je Vlada RS uputila Srbima na Kosovu.

Hrvatski akademici i biskupi traže slobodu za generale

Grupa hrvatskih akademika i biskupa je uputila pismo u kojem traže oslobađanje hrvatskih generala, zatvorenih i osuđenih u Tribunalu u Hagu, kako kažu, bez dokaza o krivici. Pismo je upućeno premijerki Jadranki Kosor s molbom da ga diplomatskim putem u dostavi generalnom sekretaru i Savetu bezbednosti UN. "Zatvorili ste ih i zato što su, umesto vas, spasli sto hiljada muslimana u zaštićenoj zoni Bihaća, a posle pokolja u zaštićenoj zoni Srebrenice. Mi tražimo od vas: vratite nam naše žive, naše branitelje, koje ste vi zatvorili i osudili bez dokazane krivice", piše u pismu koje prenose mediji. Akademik Josip Pečarić u dopisu premijerki navodi da je pismo napisano povodom "rasističkih presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Hagu, na sudu koji je osnovao UN". Među potpisnicima pisma su 17 akademika i dva katolička biskupa.

U Crnoj Gori opalo poverenje građana u EU i NATO

Podrška građana Crne Gore ulasku u Evropsku uniju i NATO opala je u odnosu na kraj 2010. godine, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja. Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) objavio je rezultate ispitivanja javnog mnjenja koji pokazuju da 62 odsto građana Crne Gore smatra da ta država treba da uđe u Evropsku uniju, što je za osam procenata manje nego što je anketa pokazivala u decembru 2010. godine. Opalo je poverenje i u NATO, ukazuju rezultati ankete CEDEM-a koja je sprovedena u septembru ove godine, na uzorku od 1.035 ispitanika, u 16 crnogorskih opština. Ulazak Crne Gore u Severnoatlantsku alijansu sada podržava 31 odsto anketiranih građana, dok je podrška u novembru prošle godine bila 35 odsto, saopštio je CEDEM na današnjoj konferenciji za novinare. Oko 29 odsto građana Crne Gore još nema definitivan stav o članstvu zemlje u NATO. Stavovi ispitanika o nazivu jezika u školama su različiti - 27 odsto smatra da nastavni predmet treba da se zove srpski, 21 odsto crnogorski, a 16 odsto maternji jezik, a otprilike toliko, takođe, mišljenja je da je dobro usvojeno rešenje, po kojem se nastavni predmet o jeziku zove "crnogorski, srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost". Oko 28 odsto ispitanika smatra da se država "uglavnom efikasno" bori protiv korupcije i organizovanog kriminala, dok je između 32 i 24 odsto građana mišljenja da je država "uglavnom neefikasna" ili "veoma neefikasna" u toj oblasti. Što se tiče ocene o učinku Vlade Igora Lukšića, 21 odsto ispitanika je "veoma zadovoljno", 39 odsto "uglavnom zadovoljno", a "veoma nezadovoljno" je 15 odsto građana Crne Gore. Kad je reč o popularnosti političara, merenoj mišljenjem anketiranih građana, najbolju srednju ocenu popularnosti - 3,32, dobio je predsednik Crne Gore Filip Vujanović, na skali od jedan do pet, od minimuma do maksimuma. Premijer Lukšić je dobio srednju ocenu popularnosti 3,25, a bivši crnogorski premijer Milo Đukanović 2,9. Metodolog CEDEM-a Miloš Bešić smatra da je Lukšićeva "politika kompromisa" novom premijeru donela pozitivne poene. Prema anketi, najviše građana Crne Gore - 46 odsto, podržava vladajuću Demokratsku partiju socijalista, dok njen koalicioni partner, Socijaldemokratska partija, uživa podršku sedam odsto građana. Od opozicionih stranaka, najbolji rejting beleži Socijalistička narodna partija, koju podržava 17 odsto građana, dok druge dve partije - Nova srpska demokratija i Pokret za promene, imaju vrlo sličnu podršku - 8,2 i 7,7 odsto anketiranih.

Zaoštravanje etorike ruši rejting Kosorove

Predizborno zaoštravanje retorike premijerke Jadranke Kosor je pogrešna komunikacijska strategija koja je umanjila njen lični rejting, a moglo bi uticati i na pad rejtinga njene Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), pokazuje najnovije mesečno istraživanje agencije Promocija plus. Najpozitivniji političar u zemlji i dalje je predsednik Ivo Josipović s 43,6 odsto glasova, a na drugom mestu je guverner Željko Rohatinski koji je najpozitivniji za 8,6 odsto građana. Na trećem mestu je lider SDP Zoran Milanović s izborom od 7,5 odsto, a predsednica HDZ-a Jadranka Kosor najpozitivnija je za sedam odsto građana. Josipović je pozitivan za 85,4 odsto ispitanih, a negativan za 7,5 odsto, dok je premijerka pozitivna za 31,2 odsto, a negativna za 59 odsto ispitanih. Bivši premijer Ivo Sanader i dalje je na vrhu lestvice negativnog doživljaja građana, a takvim ga doživljava 26,3 odsto ispitanih, dok je Kosorova na drugom mestu s lično najvećim negativnim doživljajem koji je početkom oktobra bio 22, 4 odsto. Leva koalicija predvođena Socijaldemokratskom partijom (SDP) s podrškom od 36,7 odsto i dalje ima izrazitu prednost u odnosu na aktuelnu vladajuću koaliciju, koja uživa podršku od 23,4 odsto. SDP je i dalje pojedinačno najača stranka, sa 28,4 odsto podrške, a HDZ je na drugom mestu s 18,9 odsto. Treća je stanka Hrvatska narodna stranka koja je deo leve koalicije, sa 5,6 odsto. Vladu Hrvatske podržava samo 22 odsto građana, dok je 62,8 odsto ne podržava. Njen rad ocenjen je ocenom 2,14.

Počeo popis u Makedoniji

U Makedoniji je prvog oktobra počeo popis stanovništva i trajaće 15 dana, a direktorka Zavoda za statistiku Blagica Novkovska rekla je novinarima da je Zavod spreman za ovaj masovni posao. Biće popisana sva lica koji žive u Makedoniji, svi državljani koji su u zadnjih 12 meseci u inostranstvu i imaju prebivalište u zemlji, kao i sva domaćinstva i stanovi na teritoriji Republike Makedonije. Predsednica državne popisne komisije Vesna Janevska sinoć je podnela neopozivu ostavku uz ocenu da statistički podaci iz popisa neće biti pouzdani. Ona je rekla da se sa kolegama albanske i turske nacionalnosti sukobila "oko suštinskih pitanja, među kojima je vreme koje državljani Makedonije mogu da provedu u inostranstvu, a da i dalje budu u popisu. Janevska se usprotivila i odluci da su za popis dovoljne fotokopije ličnih karti ili pasoša, što je kako je ocenila suprotno metodologiji EUROSTATa i suprotno Zakonu. Ostavku je podneo i zamenik popisne komisije Abdulmenaf Bedžeti koji je smatrao da se moraju popisivati i građani koji su van države više od 12 meseci, a što odgovara velikoj dijaspori Albanaca iz Makedonije, kao i to da stanovništvo može popisivati i sa fotokopijama ličnih karti i pasoša. Na sinoćnoj vanrednoj sednici Vlada je izabrala novo rukovodstvo državne popisne komisije, koju čine uglavnom ljudi bliski rukovodstvu vladajuće VMRO DPMNE i Demokratskoj Uniji za Integracije (DUI). Prema zadnjem popisu koji je sproveden 2002. godine u Makedoniji je bilo ukupno 2.022.547 stanovnika od kojih 506.083 odnosno 25 odsto su bili Albanci . Popis će nadgledati predstavnici EUROSTAT-a. Popis stanovnoštva se sprovodi i u Srbiji, Albaniji i Turskoj.