SRBIJA

Mićunović predložio statusnu konferenciju o Kosovu

Putin ne veruje velikom Borisu

Neprospavana noć Srba na barikadama

BLIC VESTI

Počela istraga Euleksa o trgovini ljudskim organima

UN ustanovile izvestioca za promociju istine i pravde

Kfor nije dostavio snimke sa Jarinja

Mićunović predložio statusnu konferenciju o Kosovu

Šef delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) Dragoljub Mićunović je juče u Strazburu predložio da se pod pokroviteljstvom UN i saglasno rezoluciji 1244 SBUN, sazove konferencija o rešavanju statusa Kosova, uključujući severa Kosova, čiji bi ključni činioci bili Srbija, vlasti u Prištini i Evropska unija (EU) i misija Euleks. Mićunović je to rekao u raspravi u PS SE koja je usvojila rezoluciju stanju na Zapadnom Balkanu. Rezolucija poziva stanovnike severa Kosova na uzdržanost i saradnju sa Kforom i Euleksom i traži hitnu i objektivnu istragu incidenta na administrativnom prelazu Jarinje. U rezoluciji, čiji je predlog sačinio predsednik Političkog odbora PS SE Bjern von Sidov, Beograd i Priština se pozivaju da nastave dijalog i pronađu mirno rešenje za sever Kosova kako ne bi ostao "crna rupa" na Zapadnom Balkanu i izvan kontrole obe strane. Mićunović je agenciji Beta rekao da bi na takvoj konferenciji o rešavanju statusnih pitanja Kosova trebalo potom tražiti i praktična rešenja da bi se izašlo iz stalne krize. Tu bi morale da budu zastupljene i članice EU koje nisu, isto kao i one koje jesu, priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Kfor i Euleks, a glavni autoritet bi bio Savet bezbednosti UN. Uz statusna rešenja za Kosovo i sever Kosova tako bi se onda došlo i do rešenja za lokalne autonomije i druga pitanja. Time se došlo do jednog plana iza koga bi bila međunarodna zajednica, umesto sadašnjih stalnih kriza i "svršenih činova", objasnio je Mićunović, rekavši da bi podsticaj nekako trebalo da dođe iz EU. Hitna raspravu o političkoj situaciji na Balkanu održana je na osnovu izveštaja Von Sidova o razvoju situacije na severu Kosova i u BiH, kao i o nedavnim događajima u Albaniji, gde je privedena kraju dugotrajna politička kriza. U rezoluciji je ocenjeno da nasilni sukobi na severu Kosova na administrativnim prelazima sa Srbijom blokiraju napredak u dijalogu Prištine i Beograda, uz posredovanje EU. Izraženo je duboko žaljenje zbog "najnovijeg nasilja u koje su bili uključeni pripadnici Kfora" i zahteva "hitna i objektivna istraga incidenta na administrativnom prelazu Jarinje" kada je "iz vatrenog oružja ranjeno šest osoba". PS SE poziva "narod severnog Kosova da deluje uzdržano i da sarađuje bez odlaganja i na konstruktivan način sa Kforom i Euleksom", a vlasti u Prištini da "pozitivno odgovore" na svaku legitimnu zabrinutost manjina u regionu. Vlasti u Beogradu i Prištini pozivaju se da "nastave dijalog uz posredovanje EU o svim otvorenim pitanjima u duhu saradnje i pomirenja, uključujući situaciju na severu Kosova". "Sve mora biti učinjeno da se obezbedi da sever Kosova ne ostane crna rupa na Zapadnom Balkanu izvan kontrole vlasti i Prištine i Beograda", dodaje se u tekstu rezolucije. Zemlje članice SE pozivaju se da zahtevaju od vlasti Beograda i Prištine da traže mirno rešenje pitanja severnog Kosova, a Komitet ministara SE da razmotri slanje misije u region u cilju intenziviranja dijaloga i prevazilaženja tenzija. "Prioriteti regionalnih i međunarodnih činilaca u regionu moraju ostati bezbednost, stabilnost, poštovanje ljudskih prava i integritet međunarodno priznatih granica i na Kosovu i u regionu", dodaje se u tom tekstu. Kad je reč o BiH, ukazuje se na sve negativne posledice toga što nije formiran Savet ministara i izražava žaljenje što nisu sprovedene neophodne reforme za pripremu BiH za priključenje EU. Politički lideri se pozivaju da bez odlaganja nađu rešenje za politički ćorsokak čime se otvara perspektiva evropske integracije zemlje i unapredi regionalna saradnja, piše u rezoluciji. Vlasti BiH ponovo se pozivaju da neodložno sprovedu presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci" kako bi manjine i ostali građani koji nisu pripadnici tri konstitutivna naroda mogli da se kandiduju na izborima. U rezoluciji se pozdravlja činjenica da su lokalni izbori u Albaniji zvanično zaključeni i prima na znanje odluka opozicije o okončanju bojkota parlamenta. PS SE poziva sve strane na jačanje dijaloga, rad u pravcu normalizacije političke situacije i na otpočinjanje političkog dijaloga o prioritetima i neophodnim reformama za evrointegraciju zemlje. U raspravi je bilo reči poglavito o nužnosti pomirenja i nalaženja rešenja kroz dijalog, ali su mišljenja bila podeljena oko toga da li Kosovo treba da bude prihvaćeno kao jednostrano proglašena država, odnosno da je to težak presedan u kršenju međunarodnog prava i postojećih granica. Neki poslanici su izrazili nezadovoljstvo zbog toga što dosad pre svega Euleks nije ništa preduzeo za istragu navoda izvestioca SE Dika Martija o zločinima trgovine ljudskim organima na Kosovu. Naglašeno je i da je stanje u BiH neodrživo, jer ni godinu dana posle izbora tamo nije formirana vlada, a nema znakova ni o ustavnim promenama. U rezoluciji je predloženo da zemlje članice SE pruže pomoć vlastima BiH kako bi se "prevazišao politički zastoj i pogoršavanje ekonomskog stanja", kao i da BiH ispuni obaveze prema SE.

Putin ne veruje velikom Borisu

Štiteći svoje interese na Balkanu zvanična Moskva je spremna da uvredi i ponizi Beograd, ali i da zapali koju varnicu više na Kosmetu. Rusija hoće da upravlja Srbijom iz daljine i da joj, isto kao i Amerika, nabija osećaj krivice - Gde ste Srbi? Što ne branite Kosmet? Ovo usred Beograda nije viknuo neki srpski nacionalista, nezadovoljan globalistima na vlasti, već ruski amabasador Aleksandar Konuzin. Rus je potom Srbima održao kratku lekciju iz patriotizma i prekorio ih što su nedovoljno agresivni u odbrani svoje pokrajine. Ovaj nediplomatski gest ruskog brata je toliko posramio Srbe da su mu, jedni dali za pravo, a drugi ga oćutali. Potajno su se pitali da li je Vladimir Putin nagovorio Konuzina da tako viče na Srbe, ili je to ambasador sam izveo politički salto. - Konuzin je možda ispoljio svojstveni temperamenat, ali je delao u okviru svojih ovlašćenja i instrukcija. Njegov je zadatak da iskoristi veliku srpsku ljubav prema Rusiji da bi sprečio da u Srbiji budu oštećeni ruski interesi, a u njih spada i sprečavanje svakog približavanja Zapadu, naročito mogućem učlanjenju u NATO - komentariše ovu situaciju dr Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Mnogi Srbi ne žele da shvate da je Rusija imperija, isto kao Amerika, i da na Balkanu štiti svoje imperijalističke interese, a ne bratski srpski narod. To što Srbi vole Ruse i obožavaju Rusiju, zvanična Moskva koristi za pridobijanje poverenja, ali i kao zaklon za svoje političke akcije. Nikada iskreno na taj izraz srpske ljubavi Rus nije uzvratio poljupcem, sem političkim koketiranje. To se jasno vidi u Generalnoj skupštini UN, gde je Rusija stavila veto za Siriju, ali ne stavlja veto za odluke o Kosmetu i protiv Srbije. - Džaba ti takva ljubav - rekle bi srpske babe. Ne treba smetnuti s uma da ruski diplomati imaju vlast u Srbiji i nasleđene povlastice u Beogradu. Jedna je privilegija da "preskaču" ovdašnje Ministarstvo spoljnih poslova i neposredno se obraćaju narodu, sa videli smo, pojačanim tonom. A Kosmet je za Ruse platonska ljubav, jer znaju da je ono za Srbe večno i traumatično dete i ko se predstavi kao zaštitnik kosovskih Srba, taj može da računa na velike simpatije i velike povlastice u Beogradu. Rusi su to uspeli da odigraju i zato se ponašaju arogantno. To sam lično video svojim očima. Kada je Slobodan Milošević vladao Srbijom, tražio je pomoć od Jeljcina, ali ovaj je bio nasađen na američko drvo i slao je u Beograd neke glumce ruskih kozaka i klovnove podmoskovske nacionalne demokratije. A kada su Rusi u leto 1999. posle bombarodvanja NATO stizali sa "pedeset tenkova u Prištinu da oslobode srpski narod", stigli su sa samo dva tenka i otišli da zauzmu aerodrom Slatina, jer je za Ruse to bio strateški cilj. Posle demokratskih promena Srbija je za Vladimira Putina postala zemlja na koju se lako i jeftino može uticati. Jer, ruski vladar uz sebe ima dr Voju Šešelja, Tomislava Nikolića i dr Voju Koštunicu, koji se kunu u Moskvu i koji i sada veruju Vladimiru Putinu i slušaju ga. Najmanje tri stranke u Skupštini Srbije - Demokratska stranka Srbije, Srpska napredna stranka i Srpska radikalna stranka, kao i grupacije koje sebe smatraju patriotskom desnicom, kao što su Dveri, Srpski narodni pokret 1389 i Obraz, hvale se da sa sličnim organizacijama u Rusiji imaju tesne veze, zvanične sporazume o saradnji i ideološka prijateljstva. Neki od njih čak imaju ideju o Velikoj Rusiji, koja bi se spojila sa Srbijom. A Putin da bude zajednički car. Za Moskvu sadašnja vlast u Srbiji nije dobar saradnik, jer Boris Tadić više naginje Briselu i Berlinu, nego Moskvi. - Demokratska stranka se verovatno percipira kao "nepouzdan" saveznik, između ostalog i zato što je članica Socijalističke internacionale, nad kojom Moskva nema kontrolu, kao nekada u Kominterni - smatra Vojin Dimitrijević. Niski Vladimir Putin, i još manji rastom predsednik Medvedev ne veruju velikom Borisu Tadiću, jer je viši od njih za dve glave, teško se saginje i klanja Rusiji, a i nosi evropsko odelo. Boris Tadić je kontrapunkt i istorijskim legendama o vezi Moskve i Beograda, koju je cementirao Josip Broz, a razvio njegov titoistički naslednik Slobodan Milošević, Jer, kako su Sloba i Mira sanjali da budu novi Tito i Jovanka, tako Tadić nije želeo da sledi taj veliki srpski san i odlučio se za Zapad. U Srbiji je sada na snazi vatreni antikomunizam, koji ide dotle da ljudi bliski vlasti razvlače sve ugovore sa Rusijom do besvesti. Kada je Puton proletos bio u Beogradu shvatio je da ga jedan ministar zamajava, da se odugovlači sa gasovodom "Južni tok", pa je i zapretio da ga neće biti. Tog trenutka se Putin ozbiljno zabrinuo za sudbinu ruskih interesa ne samo u Srbiji već i na Balkanu. Naime, Moskva želi da bude prisutna na Balkanu, jer joj je to poslednja stanica na kojoj može da gleda u Sredozemno more. Zapad ne želi Ruse u Sredozemlju i zato se Rusi bore da ostanu u Srbiji, milom ili silom. Kako nije mogla milom, Rusija je preko svog ambasadora Konuzina podviknula. Štiteći svoje interese na Balkanu zvanična Moskva je spremna da uvredi i ponizi Beograd, ali i da zapali koju varnicu više na Kosmetu. Tako Rusija upravlja Srbijom iz daljine i nabija joj, isto kao i Amerike, osećaj krivice. A ima podataka i da KGB na Kosmetu pali vatru da bi produbio krizu i omogućio Moskvi da se pojavi kao mirotvorac i spasilac Srba i Srbije. Ne treba ići u daleku istoriju i izračunati da su albanske nacionaliste na Kosmetu prvi podgili upravo agenti KGB iz Moskve, jer su se prve irendetističke i terorističke grupe Albanaca, kada su se pojavile osamdesetih, zvale marksističko-lenjinističke. Tada su SSSR i KGB eksperimentisali sa raspadom SFRJ, da bi izvukli pouke ako "mečka zaigra pred njihovom kućom", i veliki Varšavski pakt mora da se raspadne. Na slučaju Kosmeta ruski eksperti su vežbali svoj problem sa Čečenijom. U vreme Tita ruski KGB je finansirao ustaše u Nemačkoj, pre svih, Branka Jelića i podsticao hrvatski nacionalizam, ne bi li i tako ljuljao Jugoslaviju. I dalje u istoriji je zapisano, da kada su Srbi prvi put usnuli Veliku Srbiju, carska Rusija je napravila državu Bugarsku, kao protivtežu srpskim interesima. Bugarska je dugo godina bila ruski satelit na Balkanu. A sada je uvaljena u EU da bi radila za Moskvu. Novi problem Rusa sa Srbima je nastao onog trenutka kada visoki po konstituciji Boris Tadić odbio da radi za Moskvu. Tada mu je Putin poslao ambasadora Konzina da se dere po Beogradu. Posle je čak pušten i glas da će lično Vladimir Putin da dođe u Beograd da nekog povuče za uši. Da bi smanjio uticaj Borisa Tadića i Demokratske stranke ruski politički vrh se udružio sa Ruskom crkvom, koja, takođe, ordinira po Balkanu. Vladika Ilarion je odabran kao ministar spoljnih poslova Ruske crkve da sredi odnose između Srpske pravoslavne crkve i Crnogorske crkve, da pomiri srpske vernike, ali i da izvidi kakve su šanse da drug papa dođe u Srbiju. Naime, patrijarh srpski Irinej, koji je bio vladika u Nišu, želi da Sveti otac poseti Srbiju 2013. godine. Tada se u Nišu održava proslava Milanskog edikta kralja Konstantina, koji je ovde rođen. Rusi su uspeli da ubede neke članove Sinoda SPC da odbace ideju od pozivanju pape Be-nedikta u Srbiju. I patrijarh srpski Irinej je odložio odlučivanje o pozivanja druga pape, kako ga ovde zovu. U međuvremenu se proneo glas da će predsednik Srbije, dakle visoki Boris Tadić pozvati lično papu Benedikta da dođe u Niš 2013. godine na proslavu hrušćanstva. Kako je u Moskvi procenjeno da ne može jedan papa prvo među pravoslavce da dođe u Srbiju, a već je bio među Srbima i katolicima u Banja Luci, već da "mora prvo da se pokloni Rusiji", te je pokrenuta akcija protiv toga da Tadić pozove Svetog oca u Niš. Taj isti vladika Ilarion iz Moskve je nedavno glasno izjavio da je "moguć susret pape Benedikta i ruskog patrijarha". Time je Rusija preduhitrila srpskog predsednika da pozove papu Benedikta i sama Ruska crkva je nezvanično pozvala Svetog oca da poseti Moskvu. Šta će dalje biti, samo Bog zna? Marko Lopušina

Neprospavana noć Srba na barikadama

Noć na 18 barikada u četiri opštine severnog Kosova protekla je bez incidenata, a građani su se smenjivali na šestočasovnim dežurstvima. U očekivanju da predstavnici međunarodnih snaga uklone albanske carinike i policajce sa administrativnih prelaza Brnjak i Jarinje prema centralnoj Srbiji, Srbi su u šatore na barikadama instalirali struju, nabavili televizore i greju se loženjem vatre. Oni blokiraju prilaze Jarinju i Brnjaku već 20 dana, a kako ističu, to je posledica jednostranih poteza mađunarodne zajednice. Kažu, međutim, i da će sami ukloniti sve barikade ako prvi korak načine Kfor, Euleks i kosovske institucije. Kosovskim Srbima stiže i humanitarna pomoć, a ne nedostaje ni podrška od prijatelja, posebno iz Republike Srpske. Najmlađi Srbi na Kosovu brojnim manifestacijama i performansima poručuju da žele mir i odrastanje u svojim domovima i sa svojim porodicama. Snadbevanje osnovnim životnim namirnicama je redovno, ali otežano.

BLIC VESTI

BEOGRAD - Nepoznati aktivisti pokrenuli su u četvrtak internet kampanju kojom su pokušali da prevare medije da je srpski pisac Dobrica Ćosić dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. Tvorci medijske prevare o nagrađivanju Ćosića nobelovom nagradom objavili su da su to učinili da bi "skrenuli pažnju srpske javnosti" na "opasan uticaj (ovog) političara i pisca". BEOGRAD - Specijalni sud u Beogradu odredio je u četvrtak rano ujutro, nakon saslušanja, pritvor do 30 dana bivšem direktoru Rudarskog basena "Kolubara" Draganu Tomiću, kao i za još 16 osumnjičenih da su to preduzeće oštetili za više od deset miliona evra. BEOGRAD - Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković izjavio je u četvrtak da je ta državna kompanija oformila internu kontrolu kako bi se sistemski sprečile zloupotrebe kao u slučaju Rudarskog basena "Kolubara". ZAGREB - Vlada Hrvatske ipak nije odustala od predloga zakona o ništavosti optužnica iz Srbije, već je uz taj propis predložila i deklaraciju kojom se utvrđuje da je Srbija povredila suverenitet Hrvatske. Hrvatski mediji javili su ranije u četvrtak - što je popodne opovrgnuto - da je uži sastav vlade odlučio da povuče sporni zakon zbog kojeg su Hrvatsku kritikovali Evropska komisija, pojedini političari, ali i glavni državni tužilac Mladen Bajić. BRISEL - Evropska komisija je u četvrtak u Briselu, upozorenjem da je "važno da se ne ugrozi regionalna saradnja u istragama ratnih zločina", reagovala na pripremu hrvatskog zakona o ništavosti optužnica JNA, SFRJ i Srbije protiv državljana Hrvatske zbog krivičnih dela u ratu 1990-tih godina na području Hrvatske. ZAGREB - Ne postoje dodatni uslovi da Srbija dobije status kandidata, ali pre ulaska u Evropsku uniju mora da reši odnose sa susedima, poručio je u četvrtak u Zagrebu francuski ministar za evropske poslove Žan Leoneti. BEOGRAD - Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojim će biti obeštećeni vlasnici nacionalizovane imovine kroz naturalnu restituciju ili državne obveznice, stupio je na snagu u četvrtak. BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je u četvrtak da bi javnosti trebalo saopštiti više informacija o sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije na kojoj se raspravljalo o incidentu na administrativnom prelazu Jarinje. ČAČAK - Ministar odbrane Dragan Šutanovac rekao je u četvrtak u Čačku da je izveštaj srpskih bezbednosnih službi o dešavanjima na severu Kosova predstavljen na sednici skupštinskog Odbora za bezbednost poverljiv, a da je u medijima plasirana priča pod "jakim utiskom emocija i da nije potpuno tačna". BEOGRAD - Ministar odbrane Dragan Šutanovac i šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović izjavili su u četvrtak da nemaju saznanja da je Kfor dostavio Srbiji snimke sukoba Kfora i Srba na prelazu Jarinje na severu Kosova, 27. septembra. BEOGRAD - Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je u četvrtak da će, ako ima dokaza, nadležni organi pokrenuti postupak protiv biznismena Zvonka Veselinovića, koga su prištinski mediji označili kao organizatora napada na vojnike Kfora. BEOGRAD - Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić predložio je da Srbija inicira pregovore o statusu Kosova i severa pokrajine, koji ne bi bili vremenski oročeni. PRIŠTINA - Aktivisti kosovskog pokreta "Samoopredeljenje" prevrnuli su u četvrtak još jedan kamion koji je prevozio robu iz Srbije na Kosovo. ARANĐELOVAC - Predsednici Srbije i Slovenije Boris Tadić i Danilo Tirk ocenili su u četvrtak u Aranđelovcu da poslovna saradnja u regionu i nastavak evrointegracija predstavljaju odgovore na izazove svetske ekonomske krize. BEOGRAD - Ambasada Azerbejdžana najavila je u četvrtak da će uskoro početi radovi na restauraciji Bajrakli džamije u Beogradu, koje će finansirati vlada te zemlje. BEOGRAD - Srbija je sa 3.000 pritvorenih koji u zatvorima čekaju suđenje, zemlja sa najvećim brojem pritvorenika u Evropi, što najbolje pokazuje nesposobnost reformisanog pravosuđa u kojem pritvor sve više postaje mera kazne, izjavio je u četvrtak Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Počela istraga Euleksa o trgovini ljudskim organima

U Briselu je počela da deluje Specijalna radna grupa Euleksa za istragu navoda izvestioca Saveta Evrope (SE) o ratnim zločinima i trgovini organima ubijenih srpskih zarobljenika na Kosovu i Albaniji. Kako su zvaničnici u Evropskoj uniji u Briselu preneli agenciji Beta, glavni tužilac na čelu tog tela, Amerikanac Džon Vilijamson, uskoro treba da preuzme dužnost. Oni su naveli da Vilijamson uveliko okončava svoj posao kao specijalni stručnjak UN za ratne zločine u Kambodži i ubrzo bi trebalo da dođe na čelo posebnog istražnog tima Euleksa za navode Dika Martija, izvestioca SE. U Euleksovoj radnoj grupi su "samo međunarodni profesionalci, i to tužioci, istražitelji i osoblje za podršku koji će nastaviti već pokrenutu preliminarnu istragu" o pomenutim zločinima, rekli su izvori u EU. I, kako su dodali, "s obzirom na to da ova istraga ima međunarodne razmere, radna grupa će delom biti smeštena u Briselu". Zamoljeni da objasne ima li, kad je u pitanju ova istraga, nepovoljnog upliva na bitno važnu zaštitu svedoka to što je ključni zaštićeni svedok u "slučaju Fatmir Limaj", pronađen mrtav u Nemačkoj, upućeni funkcioneri u Briselu su uzvratili da je Euleks stavio do znanja da "ima puno poverenje u istragu i zaključke nemačkih vlasti" o smrti tog zaštićenog svedoka. Porodica ubijenog zaštićenog svedoka, za koga je u prvim izveštajima rečeno da se obesio, saopštila je da smatra da je u pitanju "zločin i ubistvo", a ne samoubistvo. Euleks je, rečeno je, stavio do znanja da su "zaštita i bezbednost svedoka krajnje osetljiva pitanja", naglasivši da se "ne mogu, niti potvrditi, niti opovrgnuti bilo koje operativne pojedinosti, što bi svi morali uvažiti".

UN ustanovile izvestioca za promociju istine i pravde

Savet za ljudska prava UN usvojio je u Ženevi rezoluciju kojom je uspostavljen specijalni izvestilac za promociju istine, pravde, reparaciju i garanciju neponavljanja zločina, saopštila je Koalicija za Rekom. Zadatak specijalnog izvestioca će, između ostalog, biti da prikupi informacije o delovanjima komisija za istinu i pomirenje, kao i da preporuči osnivanje takvih komisija. Savet je rezoluciju usvojio 26. septembra, a mandatar će biti imenovan u martu 2012. godine. "U obrazloženju rezolucije, Savet je istakao potrebu za suočavanjem sa prošlošću, potragu za istinom i pomirenjem i stavio poseban akcenat na vansudske mere koje se tiču teških kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava", naveo je Rekom. Izvestilac će svom radu pristupati iz perspektive žrtava i sarađivaće s nevladinim organizacijama na ispitivanju problema iz oblasti o kojima izveštava. Specijalni izvestilac će biti obavezan da prisustvuje događajima koji su relevantni za njegov mandat, a najbliži saradnici će mu biti visoki komesar za ljudska prava i Savet za ljudska prava UN. Svoj rad će sumirati u godišnjem izveštaju Generalnoj skupštini i Savetu za ljudska prava UN i njegov mandat će trajati tri godine. Imenovanje specijalnog izvestioca je plod višegodišnje saradnje između Švajcarske i Argentine na pitanjima tranzicione pravde. Rezoluciju je podržalo gotovo 80 država članica UN, među kojima i Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. "Naročitu ulogu u motivisanju zemalja u regionu odigrala je Bosna i Hercegovina, koja se za ovu rezoluciju zalagala od samog početka", naveo je Rekom.

Kfor nije dostavio snimke sa Jarinja

Šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović rekao je da nema saznanja da je Kfor dostavio Srbiji snimke sukoba Kfora i Srba na prelazu Jarinje na severu Kosova, 27. septembra. "Koliko je meni poznato, Kfor nije dostavio nikakve snimke, ali bi bilo korisno da se razotkriju stvarna dešavanja, ako postoje neka zakulisna dešavanja", kazao je Stefanović za RTS. Na pitanje da je javnosti rečeno sve u vezi sa događajima na Jarinju, Stefanović je rekao da je rečeno "onoliko koliko je poznato". On je kazao da nije bio na Odboru za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije na kojem se govorilo o tom incidentu, ali i da su "oni koji su na njemu bili pod zakonskom obavezom da ne iznose tajne". Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković ranije je rekao, pozivajući se na izveštaj službi bezbednosti iznet na skupštinskom odboru, da vlast krije od građana istinu o događajima na severu Kosova i da je Kfor bio napadnut pre nego što je upotrebio oružje. Stefanović je rekao i da će sa posrednikom Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine Robertom Kuperom, koji danas dolazi u Beograd, glavna tema razgovora biti problemi na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak. "Nema potrebe da Beograd nameće tu temu, ona postoji jer su nam događaji nametnuli, jer se taj problem mora rešiti kako bi se nastavio razgovor sa Prištinom", kazao je Stefanović i dodao da će Beograd biti konstruktivan i ponuditi konkretna rešenja. On je rekao da ne postoje problemi po pitanju primene dogovora o carinskom pečatu i pratećoj carinskoj dokumentaciji koji su urađeni na, rekao je, statusno neutralni način, ali da postoji procedura koja se tiče slobode kretanja i koja će biti ispunjena. "To nije uslov Srbiji (za pozitivno mišljenje EK o statusu kandidata), ali jeste naša obaveza koju ćemo brzo ispuniti jer su to stvari koje idu nama u korist", kazao je Stefanović.