SVET

Avganistan - Još jedan izgubljen rat SAD

Nobelova nagrada za otkiće kvazi-kristala

Slučaj Amerikanke Amande Noks

Umro Stiv Džobs, suosnivač i glavni čovek Epla

Indija lansirala najjeftiniji laptop na svetu

Najgori taksisti u Ljubljani, najbolji u Barseloni

Posao kvari dobro raspoloženje

Rusi više vole Putina nego mene

Bez rezolucije o Siriji, Rusija i Kina uložile veto

Avganistan - Još jedan izgubljen rat SAD

Talibani su, 10 godina nakon svrgavanja s vlasti u Avganistanu, ojačali i modernizovali se, a veliki broj posmatrača misli da će se u budućnosti vratiti na vlast, piše agencija Frans pres. Nakon što ih je vojna koalicija predvođena SAD krajem 2001. srušila sa vlasti, talibani su se pomešali s narodom ili povukli u inostranstvo, prvenstveno u susedni Pakistan. Talibani se međutim od 2004. godine ponovo pojavljuju, najpre u tradicionalnim uporištima na jugu i istoku Avganistana, a potom kreću u ofanzivu tako da danas kontrolišu ili su uticajni u dve trećine zemlje i pored redovnog povećavanja kontingenta NATO-a koji danas broji 140.000 vojnika. Talibani danas u svojim redovima imaju na desetine hiljada pripadnika, a njihov broj se brzo povećavao. "Imao sam u svojim redovima 10 odsto bivših boraca (iz vremena talibanskog režima 1996-2001.) i 90 odsto novih ljudi", ispričao je agenciji Frans pres mula Nur-ul Aziz koji je do prošle godine bio vođa pobunjenika u provinciji Kunduz, na severu Avganistana. Talibanima se priključio "veliki broj mladih zato što su inostrane snage ubile mnogo nevinih civila", objašnjava Zanon koji se u međuvremenu priključio vladinom taboru i Zapadu. Među tim mladim boracima su Avganistanci koji su detinjstvo proveli u izbegličkim kampovima u Pakistanu gde su njihove porodice 90-ih godina pobegle od krvavog građanskog rata. Većina talibanskih vođa i danas živi u Pakistanu, kažu poznavaoci tog pokreta. Iako su ti mladi borci radikalni bar onoliko koliko i njihovi očevi, talibanski pokret je postao otvoreniji kad je reč o komunikaciji. Bivši talibanski režim je zabranio televiziju, ali vođe pobunjenika sada koriste internet za propagandu, postavljaju video snimke napada ili pogubljenja kako bi privukli mlade, koriste mrežu Tviter za svoj sajt "Glas džihada". Neke grupe na terenu su takođe radikalne kao i prethodne grupe, šalju preteća pisma ženama koje rade i napadaju žene koje su uključene u politiku ili devojčice koje se školuju. Međutim, druge grupe su izabrale manje radikalan stav, ukazuje politički analitičar Ahmed Saedi. "Više ne kritikuju one koji nemaju bradu, i ne pridaju značaj oblačenju", objašnjava Saedi koji ne odbacuje mogućnost da je to samo taktika za pridobijanje stanovnika. Na vojnom planu, Zapadnjaci ističu da pobunjenici izbegavaju frontalne sukobe i da više vole samoubilačke napade i atentate na ljude povezane sa vlašću. "Oni su se ustremili na sopstveno stanovništvo", kaže portparol NATO, general Karsten Džejkobson. Prema UN, talibani su odgovorni za 80 odsto civilnih žrtava u Avganistanu što pobunjenici negiraju. Avganistanski predsednik Hamid Karzai uzalud poziva talibane na mirovne pregovore pošto oni ponavljaju da neće pregovarati sve dok i poslednji strani vojnik ne ode iz zemlje. S obzirom na isplanirano povlačenje borbenih snaga NATO do kraja 2014. godine, brojni posmatrači smatraju da će se talibani jednog dana vratiti na vlast. "Ako Amerikanci odu iz zemlje, talibani će se nesumnjivo vratiti na vlast", smatra avganistanski analitičar Harun Mir. Stav SAD o tom pitanju i dalje je neodređen. Vašington trenutno pregovara sa Kabulom o "dugoročnom strateškom partnerstvu" koje predviđa ostanak američkog kontingenta u Avganistanu i nakon 2014. godine. SAD i Velika Britanija su 7. oktobra 2001. godine počele vazdušne napade na Avganistan zbog odbijanja talibanskih vlasti da izruče Osamu bin Ladena, vođu terorističke mreže Al-Kaida koja je 11. septembra te godine izvršila napade u SAD.

Nobelova nagrada za otkiće kvazi-kristala

Nobelova nagrada za hemiju 2011. godine dodeljena je izraelskom naučniku Danijelu Šehtmanu za otkriće kvazi-kristala, saopštio je u Stokholmu Nobelov komitet. Šehtman je 8. aprila 1982. otkrio kristal "u kojem su atomi bili sastavljeni u neponovljivom modelu", što je suprotno zakonima prirode, navodi se u saopštenju Komiteta. To otkriće nazvano kvazi-kristali podudara se sa "fascinantnim arabeskama koje su reprodukovane u atomskom nizu - pravilnoj formi koja se nikada ne ponavlja". Šehtmanovo otkriće iz 1982. potpuno je promenilo način na koji hemičari gledaju na čvrstu materiju. On je zbog njega u početku bio oštro kritikovan u naučnim krugovima, a svojevremeno i izbačen iz istraživačke grupe u SAD u kojoj je radio. Šehtman je došao do otkrića 8. aprila 1982. kada je pod mikroskopom posmatrao mešavinu aluminijuma i mangana. Tada je video strukturu sličnu arabeskama - koja se nikad nije ponavljala. Kristal je imao pentagonalnu simetriju, što je većina naučnika smatrala nemogućim. Tek dve godine nakon otkrića, Šehtman je uspeo da o tome objavi članak - koji je naišao na podsmeh. Njegovi prijatelji u Francuskoj i Japanu uspeli su da 1986. godine razviju kvazi-kristale koji su bili dovoljno veliki da se uoče na rentgenu i da time dokažu njihovo postojanje. Od tog vremena, laboratorije su proizvodile kvazi-kristale, a jedna švedska kompanija ih je našla u jednoj od najotpornijih vrsta čelika koja se danas koristi za proizvodnju žileta i tankih igala za operacije oka. Kvazi-kristali su prvi put nađeni u prirodi u Rusiji 2009. godine. Naučnici vrše eksperimente u kojima koriste kvazi-kristale kao oblogu za tiganje i toplotnu izolaciju u motorima i uređajima koji emituju svetlost. Šehtman je rođen 1941. godine u Tel Avivu i profesor je na Tehnološkom institutu u Haifi. Nobelova nagrada za mir biće objavljen u petak, 7. oktobra u Oslu, a laureat za ekonomiju 10. oktobra.

Slučaj Amerikanke Amande Noks

Slučaj Amerikanke Amande Noks, oslobođene krivice za surovo ubistvo cimerke Meredit Keršer, iako je prvobitnom presudom dobila 26 godina robije, još jedna je u nizu "senzacija za široke mase" koje ometaju policiju da radi svoj posao. To su prvi komentari na odluku suda u Peruđi koji je nakon četiri godine provedene u zatvoru, oslobodio svake krivice 24-godišnju studentkinju Amandu Noks za surovo ubistvo njene britanske cimerke iz 2007. Slobodu sa Amandu i njenog momka Italijana Rafaela Solesiti donela je naknadna provera DNK. Čitava medijska predstava nikako se neće zaustaviti sada kada je Noks napustila zatvor, ocenjuje u komentaru Si-En-En, jer se svi urednici sada utrkuju će prvi da dobije eksluzivan intervju. Više od 400 domaćih i stranih novinara se sjatilo u sudnicu u Peruđi da prati izricanje presude. Italijanski dnevnik Stampa ironično konstatuje da turizam u Peruđi ipak, nije imao mnogo koristi od te medijske halabuke, a nekoliko meštana je sa žaljenjem izjavilo da im se više sviđa da njihov grad bude poznat po čokoladi nego po slučaju Amande Noks. Holivudski producenti međutim, nisu čekali oslobađajuću presudu i uveliko se utrkuju da otkupe prava na ekranizaciju života američke studentkinje. Kako piše britanski Gardijan, ugledni reditelj Majkl Vinterbotom je zainteresovan da snimi film o slučaju Amande Noks, a oskarovac Kolin Firt bi igrao novinara koji prati suđenje. Ni izdavači nisu gubili vreme, pa je tokom četiri poslednje godine objavljeno više knjiga o Amandi Noks sa naslovima poput "Anđeosko lice". Poslednja među njima nosi naslov "Fatalna lepota: Suđenja Amande Noks", a njena autorka Nina Barli je gostujući na Si-En-Enu rekla da je 24-godišnja Amanda prvobitno osuđena na 26 godina zatvora "jer je privlačna". Oči svih su bile "prikovane na lice te žene" a ne na činjenice i dokazni materijal koji su iznosili istražni organi. Amanda Noks je zajedno sa svojim tadašnjim dečkom Italijanom Rafaelom Solesitom, uhapšena 6. novembra 2007. godine zbog ubistva cimerke 21-godišnje Meredit Keršer. Keršer je pronađena polugola u lokvi krvi, a policija je saopštila da je na telu imala 43 uboda nožem. Obdukcija je utvrdila da je bila i silovana. Noks i Solesito su sve vreme tvrdili da su tu noć proveli zajedno u Solesitovom stanu, ali je sud 2009. odlučio da su krivi i osudio ih na 26 odnosno 25 godina zatvora. Jedan od razloga za sadašnji tako nenadani sudski obrt su i zaključci nezavisne komisije koja je sprovela testove DNK na kuhinjskom nožu kojim je žrtva izbodena, kao i na kopči brushaltera Meredit Keršer. Niko ne može da odgovori zašto italijanski sud to nije ranije uradio.

Umro Stiv Džobs, suosnivač i glavni čovek Epla

Stiv Džobs, osnivač kompanije Epl (Apple) i njen bivši glavni rukovodilac, preminuo je u 56. godini. Džobs je izumeo i majstorski reklamirao sofisticirane "spravice" koje su izmenile svakodnevicu - počev od kućnog računara (PC) preko ajpoda (iPod) do ajfona (iPhone). Kompanija Epl je saopštila da je Džobs umro u sredu popodne, ali nije navela uzrok smrti. Međutim, stručnjaci smatraju da je preminuo od retkog oblika raka pankeasa koji mu se vratio. Kako je saopšteno iz Epla, "Stivova briljantnost, strast i energija bili su izvor bezbrojnih inovacija koje su obogatile i unapredile živote svih nas. Svet je neizmerno bolji zahvaljujući Stivu". Džobs se 2004. godine borio sa rakom a pre dve godine presađena mu je jetra pošto je uzeo odsustvo zbog zdravstvenih problema koji nisu bili objašnjeni. Odsustvo je uzeo i u januaru, treći put otkako su njegovi problemi sa zdravljem počeli, a šest meseci kasnije povukao se sa mesta glavnog rukovodioca Epla i tu funkciju je lično predao Timu Kuku (Tim Cook). Vest o njegovoj smrti odjeknula je među običnim ljudima, pa je na primer firzer iz San Franciska Skot Robins (Scott Robbine) dojurio u lokalnu prodavnicu Eplovih proizvoda čim je čuo tužnu vest. "Za neke ljude to je kao da je umro Elvis Prisli (Presley) ili Džon Lenon (John Lennon) - to je velika promena u našem dobu. To je kraj jedne ere, kraj Epla kakvog smo poznavali. To kao da je kraj pronalazača", rekao je Robins (34). Ispred sedišta Epla u Kupertinu, tri zastave su u znak žalosti spuštene na pola koplja - zastava SAD, zastava savezne države Kalifornija i zastava Epla. Vest o Džobsovoj smrti pojavila se dan pošto je kompanija predstavila svetu svoju najnoviju verziju ajfona. Džobs je pokrenuo Epl u jednoj garaži u Silikonskoj dolini, 1976. godine zajedno sa prijateljem iz srednje škole. Deceniju kasnije je izašao iz firme, a 1997. godine se vratio da je spasi, i upravo od tada je Epl prerastao u najunosniju tehnološku firmu na svetu čija se tržišna vrednost procenjuje na 351 milijardu dolara. Gotovo sve to bogatstvo stvoreno je otkako se Džobs vratio. Džobs je kultivisao i održavao Eplov kontrakulturni senzibilitet i politiku minimalističkog dizajna, i na tržište je stalno izbacivao nove senzacionalne produkte - čak i u vreme recesije iz poslednjih nekoliko godine, a uprkos svom sve slabijem zdravlju. Ključno je doprineo da se kompjuter, od spravice koju vole opsednuti pojedinci pretvori u svakodnevnu potrepštinu modernog čoveka - i na poslu i kod kuće. Istovremeno, Džobs je sa ajpodom i ajfonom unapredio stvari u oblasti mobilne telefonije i muzičke industrije. Verovatno je najznačajnije njegovo dostignuće ajpod, koji se pojavio 2001. godine pod marketinškim sloganom "Hiljadu pesama u vašem džepu".

Indija lansirala najjeftiniji laptop na svetu

Indija je lansirala na najjeftiniji laptop na svetu, čija je cena 46 dolara.(36 evra) Kako je saopštio proizvođač Dejtavind, (DataNjind) čije je sedište u Kanadi, cena novog kompjutera bi mogla da se smanji na 36 dolara, a možda i da dostigne skoro simboličnu cenu od 10 dolara. "Naš cilj je da drastično smanjimo cene", rekao je generalni direkor Dejtavinda, Sanet Sing Tuli, i dodao da će novi laptop mnogima omogućiti pristup internetu. Laptop "Aakash" (Nebo) proizveden u Indiji, ima taktilni ekran od 7 inča, bateriju od 180 minuta, mogućnost preuzimanja audio i video materijala, i pristupa mreži "Vaj-Faj." Tuli je kazao da je vrlo moguće da će laptop pojeftiniti na 35 dolara, a da je cilj da mu cena opadne i na 10 dolara. Lansiranje novog laptopa se smatra velikim uspehom za Indiju, koja je pre nekoliko godina izbacila na tržište najjeftiniji automobil na svetu, čiji je prvi model prodavan za oko 1.800 evra. Kako navodi agencija Frans pres, većina novih laptopova će biti poklonjena školama i univerzitetima u Indiji, gde je školski sistem zbog nedovoljnog ulaganja u vrlo lošem stanju, i gde je 37 odsto stanovništva nepismeno.

Najgori taksisti u Ljubljani, najbolji u Barseloni

Najbolju taksi uslugu ima Barselona, a najgoru glavni grad Slovenije, Ljubljana, pokazalo je istraživanje Opšteg nemačkog automobilskog kluba (ADAC), sprovedeno u 22 velika grada Evrope. Prema navodima ADAC-a, saradnici te organizacije su test sproveli vodeći računa o ponašanju i vozačkoj spretnosti taksiste, o stanju vozila, o ceni i o tome da li taksista vozi dužim putem samo da bi skuplje naplatio vožnju. Prema navodima ADAC, najveći problem su vozači koji u velikom broju slučajeva ne poštuju crveno svetlo na semaforu, nepotrebno voze zaobilaznim putem, nisu valjano istakli ime i adresu firme, ispostavljaju pogrešne račune ili čak odbijaju da voze na nekim relacijama. Vožnja od sedam kilometara najjeftinija je u Lisabonu (7,98 evra) i Zagrebu (8,59 evra), a najskuplja u Ženevi (28,77 evra) i Cirihu (31,35 evra). ADAC savetuje korisnicima taksija širom Evrope da uvek traže račun i zahtevaju da on bude valjano napisan jer samo tako mogu kasnije da se, ukoliko to smatrju nužnim, požale na odgovarajućem mestu. ADAC ukazuje i da u prava mušterije svuda spada da od taksiste zatraži da otvori prozor, utiša radio ili smanji brzinu ukoliko proceni da mu je zbog nje ugrožena bezbednost. Najviše bodova u testu dobila je taksi služba u Barseloni gde su vozači ocenjeni kao "zadovoljavajući", vozila kao "izuzetno dobra", a poštovanje najkraćih relacija do željenog cilja kao "dobro". ADAC je ukupnu taksi uslugu u Ljubljani ocenio kao "veoma manjkavu" - tu ocenu su dobili i vozači, a za vozila i pridržavanje najkraćih relacija ocena je: "manjkavi".

Posao kvari dobro raspoloženje

Zaposleni širom sveta bude se svakog jutra srećni, ali se njihovo dobro raspoloženje odmah gubi čim počnu da obavljaju radne obaveze na poslu, pokazalo je dvogodišnje praćenje poruka slatih preko sajta Tviter (tnjitter.com). Naučnici su i do sada znali da posao, vremenske prilike i kvalitet sna utiču na raspoloženje, ali ovo je prvo istraživanje koje je urađeno uz pomoć nekog od društvenih sajtova, što je omogućilo prikupljane podataka u realnom vremenu, navode istraživači sa Kornel univerziteta u američkoj državi Njujork. Rezultati istraživanja urađeni su na osnovu poruka koje je preko Tvitera poslalo 2,4 miliona ljudi iz 84 države i objavljeni su u magazinu Sajens . "Tviter beleži gotovo sve što se događa u životu. Tipične, nasumične i obične konverzacije kroz tvitove predstavljaju ogromnu digitalnu arhivu", kaže jedan od autora istraživanja Skot Golder sa Kornel univerziteta. Za studiju Kornel univerziteta korišćen je softver koji na osnovu analiziranog teksta prati ponašanje ljudi. Zaključeno je da su poruke koje su poslate u ranim jutarnjim satima, pre odlaska na posao, i u kasnim večernjim, najviše sadržale reči koje opisuju dobro raspoloženje. Nasuprot tome, tokom radnog vremena najviše su korišćene reči poput "strah" ili "panika", koje ukazuju na loše raspoloženje. Predviđa se da će broj korisnika društvenih sajtova, poput Tvitera i Fejsbuka , biti udvostručen do 2015. godine i da će ih biti 1,85 milijardi. To bi moglo da predstavlja nezamenljivu bazu za buduća naučna istraživanja ljudskog ponašanja, smatraju naučnici. Sajt Tviter ima više od 100 miliona korisnika širom sveta. On predstavlja neku vrstu mikro-bloga koji omogućuje ljudima da pišu poruke i komentare dužine do 140 karaktera. Zaposleni u SAD prosečno provedu dnevno 62 minuta na društvenim mrežama u lične svrhe, dok 37 minuta koriste te sajtove u poslovne svrhe, pokazalo je istraživanje sprovedeno u julu, prenosi agencija Blumberg.

Rusi više vole Putina nego mene

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da se neće kandidovati za drugi predsednički mandat jer smatra da građani Rusije više vole premijera Vladimira Putina. Medvedev je u intervjuu za tri državna ruska televizijska kanala naveo da Putin ima veći politički autoritet i bolji rejting, prenosi ruska novinska agencija RIA Novosti. "Iz nekog razloga niko ne priča o ovome. Ali, u stvari, to su veoma praktične, važne stvari koje svaki političar treba da uzme u obzir ako želi da doprinese svojoj zemlji", rekao je Medvedev u intervjuu koji će biti emitovan danas. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev predložio je prošle subote na kongresu vladajuće partije Jedinstvene Rusije premijera Putina za kandidata na predsedničkim izborima u martu 2012. godine, a Putin je prethodno saopštio da će Medvedev voditi listu stranke na parlamentarnim izborima u decembru ove godine. Medvedev je dodao da je "spreman da se angažuje u praktičnim poslovima vlade" a to je protumačeno da će on biti novi premijer Rusije, odnosno da će on i Putin zameniti sadašnje rukovodeće funkcije. Ruski predsednik je u intervjuu, takođe, odbacio mogućnost da se ishod predstojećih izbora zna unapred. "Kako može da bude odlučeno unapred? Na izborima, ljudi biraju, i to nisu prazne reči, to se tako dešava. Svaki političar može da propadne na izborima. U istoriji naše zemlje, kao i drugih država, to se desilo više nego jednom", rekao je ruski predsednik. Putin je predložio Medevdeva (46) 2008. godine za predsednika države pošto nije mogao da se kandiduje za uzastopni treći predsednički mandat. Reformom Ustava 2008. godine, dužina predsedničkog mandata će od 2012. godine biti šest umesto četiri godine. Teorijski gledano, Putin (58) bi mogao da se kandidaduje i 2018. i tako ostane na vlasti do 2024. godine. Do izbora 2008. godine Medvedev je bio premijer, a Putin predsednik Rusije.

Bez rezolucije o Siriji, Rusija i Kina uložile veto

Kina i Rusija, dve stalne članice Saveta bezbednosti UN, noćas su uložile veto na nacrt rezolucije zapadnih zemalja kojom se sirijskom režimu preti sankcijama zbog nasilnog gušenja demonstracija. Devet zemalja je podržalo nacrt rezolucije, ali imajući u vidu da Rusija i Kina imaju pravo veta, rezolucija nije izglasana. Južna Afrika, Indija, Brazil i Liban bili su uzdržani. Ambasador Francuska pri UN Žerar Aro izrazio je žaljenje zbog uzaludnih napora koji su bili učinjeni da bi došlo do kompromisa. Učinili smo "brojne ustupke" Rusiji, Kini i drugim zemljama koje su se uzdržale od glasanja, rekao je on. Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin ocenio je da su se u Savetu bezbednosti sukobile dve filozofije tokom pregovora, a ona koju su zastupale zapadne zemlje vodi ka "konfrontaciji". "Pretnja sankcijama je nedopustiva", rekao je Čurkin nakon glasanja. Reč je o prvom rusko-kineskom vetu od kako su te dve zemlje u julu 2008. blokirale uvođenje sankcija UN predsedniku Zimbabvea Robertu Mugabeu. Šefica američke misije pri UN Sjuzan Rajs rekla je da su SAD "besne" zbog neuspeha rezolucije kojom se osuđuje sirijski režim. "SAD su besne zbog činjenice da je Savet bezbednosti u potpunosti podbacio" u pokušaju da se suoči sa "jednim moralnim izazovom" i stalnom pretnjom za regionalnu bezbednost, rekla je Rajs. Nacrt rezolucije su podnele uglavnom evropske države, tražeću pretnju sankcijama režimu u Damasku zbog nasilnog gušenja opozicionih protesta. Rusija ima dobre odnose sa Sirijom još iz vremena Sovjetskog Saveza. Moskva je i glavni izvoznik oružja Damasku, uprkos protivljenju Vašingtona i Tel Aviva.