REGION

Makedonija malo napredovala za godinu dana

Izveštaj Evropske komisije o BiH negativan

EK predložila početak pristupnih pregovora CG

Godišnjica progona Srba iz zapadno-krajiških opština

Baklje na kninskoj tvrđavi za rođendan Gotovine

Popis prestao u Makedoniji

Ize

Makedonija malo napredovala za godinu dana

Makedonija je u proteklih godinu dana malo napredovala, rekao je u sredu komesar EU za proširenje Štefan File, prilikom predstavljanja izveštaja o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Uniji. "Bilo je malo progresa tokom proteklih godinu dana. Ključni izazovi ostaju: nezavisnost sudstva, reforma javnog sektora, borba protiv korupcije. Sloboda štampe ostaje ozbiljna briga", ukazao je File. On je članovima Komiteta za spoljnu politiku u Evropskom parlamentu rekao da veruje da je motivacija za reforme u Makedoniji nestala, zbog, kako je ukazao, i dalje nerešenog spora oko imena sa Grčkom. Istovremeno je ukazao da preporuka Evropske komisije da Makedonija započne pretpristupne pregovore ostaje. "Kada se radi o Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji, ostajemo pri našoj preporuci da počnu pristupni pregovori. Perspektiva ulaska u EU je pokretačka snaga reformskog procesa. Ali, uz bezizlaznost u vezi sa pitanjem imena koja se nastavlja, motivacija za reforme bledi", ukazao je File. Komesar za proširenje je naglasio da je zbog svega toga "ključno da se napravi napredak u sporu o imenu". "Rešenje se predugo čeka. Početak pregovora (Makedonije sa EU) neće samo učiniti dobro zemlji i regionu, već i EU u celini. Ne bi smela da bude izgubljena još jedna godina", rekao je File. Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o Makedoniji treći put uputila poziv toj zemlji za početak pregovora, ali bez datuma početka tog procesa. "Situacija u sudstvu je počela da se poboljšava. Reforme otpočete ove godine, treba nastaviti i dalje da bi se poboljšala situacija. Najkritičnija, gde je potreban veći angažman, jeste situacija s medijima i slobodom izražavanja za koje je u izveštaju navedeno da Brisel izražava zabrinutost", izjavila je Aleksandra Kas Granje iz Evropskog direktorata za proširenje. Opozicija je odmah kritikovala vladu zbog loših vesti iz Brisela. Radmila Šekerinska iz Socijaldemokratskog saveza Makedonije rekla je da su pored dobre vesti, da još stoji preporuka za početak pregovora, iz Brisela stigle i dve loše vesti. "Loše je da Evropska komisija ima sve više kritika za široko rasprostranjenu korupciju, pritisak na medije, partijski obojenu administraciju i sudstvo i za visoku nezaposlenost, posebno kod mladih. Pridev 'makedonski' je sasvim nestao u evropskim izveštajima", rekla je Šekerinska. U drugom izveštaju zaredom Evropska komisija ne upotrebljava pridev 'makedonski' za pojmove i poglavlja u izveštaju, kao naprimer za jezik u obrazovanju. Rečenice u izveštaju su pisane tako da uopšte nema konteksta u kom bi se upotrebio pridev 'makedonski', a lani je u izveštaju za makedonski jezik u školstvu bila upotrebljena formulacija "zvanični jezik". Problem je proizašao iz nerešenog spora oko imena Makedonije s Grčkom. Taj problem je potenciran i na predstavljanju izveštaja u Briselu, gde je komesar Štefan File rekao da postoji napredak u pregovorima oko imena države, ali da to nije jedino presudno za početak pregovora o članstvu Makedonije. File je u Briselu pozvao makedonske vlasti da rade i brzo i dobro na problemima koji su nacedeni u izveštaju.

Izveštaj Evropske komisije o BiH negativan

Godišnji izveštaj Evropske komisije o BiH negativan je i u njemu se kao glavni nedostaci navode nepostojanje političke volje za reforme. Direktor za Zapadni Balkan u Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje Pjer Mirel je zvaničnicima BiH uručio Izveštaj u kojem se navodi se da je ritam reformi u BiH veoma ograničen. Naglašava se da u BiH postoje brojne slabe institucije koje nemaju dovoljno ljudi i sredstava ili koje postoje samo na papiru, ali su u praksi nefunkcionalne. Kao prvi i najveći nedostatak navodi se to što nije formiran Savet ministara BiH godinu dana posle izbora, kao i da nije realizovana odluka o slučaju "Sejdić-Finci" kojim se nacionalnim manjinama garantuju osnovna ljudska prava. "Nemogućnost postizanja političkog dogovora o vlasti na državnom nivou stoji na putu napretka BiH, kao i da se preduzmu ključne reforme, neophodne za dalji napredak prema evropskim integracijama", navodi se u izveštaju. EK kritikuje i nedostatak zajedničke vizije političkih predstavnika u BIH koji se ne slažu sa pravcem kojim zemlja treba da krene. Kritikuje se BiH i zbog toga što nije usvojen Zakon o državnoj pomoći, slabog napretka u oblasti vladavine prava, a korupcija je označena kao ozbiljan problem koji je prisutan u mnogim područjima. Evropska komisija dodaje da je pitanje ljudskih prava u BiH izvor za zabrinutost, da su Romi, koji žive u vrlo lošim životnim uslovima, često diskriminisani. Dodaje se da je i medijska slika loša, da se vrši politički pritisak na medije, da su mediji neobjektivni u izveštavanju, vodeći se pripadnošću određenom narodu. Naglašeno je da je izvor zabrinutosti u Federaciji BiH i činjenica da postoje "dve škole pod jednim krovom" gde deca pohađaju različite nastave i jezike, zavisno od naroda kojem pripadaju. "Nigde u BiH nema odlučnosti da se preduzmu strukturne reforme i zasnuju zdrave finansije, a javne finansije nisu kvalitetne", navodi se u izveštaju i dodaje da "poslovna klima gubi zbog neefikasne državne administracije i slabe vladavine prava". Među pozitivnim rezultatima navedena je liberalizacija viznog režima za građane BiH i početak dijaloga o reformi pravosuđa.

EK predložila početak pristupnih pregovora CG

Evropska komisija u sredu je, u Briselu, predložila Savetu ministara Evropske unije da počne pregovore o članstvu s Crnom Gorom, uz ocenu da je "Crna Gora ostvarila zadovoljavajući napredak, posebno u sprovođenju ključnih prioriteta i sveukupne zadovoljavajuće rezultate". Otud je Crna Gora "sad spremna je da otvori pregovore za članstvo" u Uniji, kaže se u godišnjem Izveštaju o napretku Crne Gore u evropskim reformama, koji je Evropska komisija danas objavila u Briselu. U analizi se navodi da je Crna Gora napredovala na planu političkih i institucionalnih reformi, "čime je ojačan značaj parlamenta, sprovođenje izbornog zakona i depolitizacija javne uprave". To, dodaje se, ima za posledicu jačanje nezavisnosti sudstva, pospešenje borbe protiv korupcije i veću slobodu medija. Ali se podvlači da je nužno nastaviti reforme i da sprovođenje političkih odluka i zakona još uvek predstavljaju izazov. Vlasti u Podgorici takođe treba da nastave suzbijanje korupcije i dovrše reformu pravosuđa ko bi pravosuđe bilo objektivnije i delotvornije. Takođe je potrebno osnažiti antidiskriminacione mere jer su "nepovlašćene grupe" i dalje izložene diskriminaciji. EK ističe konstruktivnu ulogu Crne Gore u regionu, kao i to da je Crna Gora napredovala u uspostavljanju pune tržišne ekonomije, a da crnogorska privreda nastavlja da se oporavlja i stabilizuje, zahvaljujući konsolidaciji bankarskog sektora, kao i opreznoj fiskalnoj politici. Takođe se navodi kako je Crna Gora sprovela značajne strukturne reforme "na području strateških privrednih sektora, kao i da nastavlja sa otvaranjem prema zemljama Evropske unije, članicama EFTA i zemljama zapadnog Balkana". Teškoće predstavljaju neki strukturni problemi, uz lošu svetsku finansijsku situaciju, tako da se "opasnosti za biznis kriju u nepovoljnim uslovima kreditiranja i otežanoj privatizaciji", upozorava Evropska komisija. Dopdaje se da je nužno poboljšati energetsku i saobraćajnu infrastrukturu, a zbog visoke nezaposlenosti povećaati mobilnost radne snage i omogućiti dodatno obrazovanje. Budžetka disciplina je od velike važnosti, kao i mere za efikasniju naplatu poreza, a mere jačanja privrede ne mogu funkcionisati bez stalnog jačanja pravne države. U zaključku Izveštaja navodi se da Crna Gora glatko nastavlja da sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Poštovanje tog segmenta "pravne tekovine EU" znači za Evropsku uniju veoma važnu stavku i na sprovođenje SSP-a obraća se posebna pažnja. Vlasti u Podgorici nastavljaju s usklađivanjem crnogorskog sa evropskim zakonodavstvom, a napredak je, navodi EK, ostvaren i na polju nauke i istraživanja, elektronskih medija te javnih nabavki i zakona o preduzećima. I dalje postoje problemi sa usvajanjem i primenom zakona o socijalnom staranju i zapošljavanju, zaštiti okoline, slobodne konkurencije i kretanja roba, finansijske kontrole, zaštiti intelektualne svojine, poljoprivrede i ribarstva, bezbednosti hrane, kao i na poljima pravde, slobode i bezbednosti, zaključuje EK u Izveštaju o napretku za Crnu Goru. Dragan Blagojević, Brisel

Godišnjica progona Srba iz zapadno-krajiških opština

U Mrkonjić Gradu u ponedeljak je obeležena šesnaesta godišnjica stradanja i progona oko 120 hiljada Srba iz 13 zapadnokrajiških opština. Napad na 13 zapadnokrajiških opština, koje su se u to vreme nalazile pod kontrolom srpske strane, u jesen 1995. godine sprovele su jedinice regularne hrvatske vojske, Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH. Načelnica opštine Mrkonjić Grad Divna Aničić zatražila je da se konačno procesuiraju oni koji su odgovorni za "urbicid i genocid" na ovom području, najavljujući tužbu protiv Hrvatske. "Planiramo da tužimo Hrvatsku za urbicid počenjen na području Mrkonjić Grada", kazala je Aničić, dodajući da će to moći da se desi tek kada dođe do prve presude za zločine koji su počinjeni na ovom području. Ona je podsetila da je iz jedne masovne grobnice na području Mrkonjić Grada ekshumirano 181 tela ubijenih Srba, ističući da je za 117 dana okupacije ovo mesto potpuno opljačakno i opustošeno. "To je bilo sistematsko ubijanje grada, vojnim helikopterima su nošene mašine, oprema iz fabrika i mi se nadamo da će se to kad tad vratiti Mrkonjić Gradu", kazala je Aničić. Ministar rada i boračko invalidske zaštite RS Petar Đokić rekao je da se obeležavanjem godišnjice stradanja Srba u Mrkonjić Gradu i ostalim zapadnokrajiškim opštinama "želi zatražiti pravda, kojom će odgovorni za zločine biti procesuirani". U znak sećanja na poginule služen je parastos i položeni venci na centralno spomen obeležje u Mrkonjić Gradu.

Baklje na kninskoj tvrđavi za rođendan Gotovine

Na vrhu tvrđave u Kninu u sredu u ponoć je zapaljeno 56 baklji povodom 56. rođendana hrvatskog generala Ante Gotovine, prvostepeno osuđenog u Hagu za ratne zločine tokom i posle akcije "Oluja" 1995. "Ovo je zajednička čestitka hrvatskih branitelja i svih naših prijatelja, posebno navijačkih grupa iz svih delova Hrvatske. Želimo da čestitamo rođendan našem heroju generalu Anti Gotovini i to s mesta na kojem je podignuta hrvatska zastava kao simbol pobede," rekao je Boris Mužanović, predsednik zadarskog ogranka udruženja Zavet. Baklje su, kako prenose lokalni mediji, palili uglavnom Gotovinini saborci, a među njima je bila i gradonačelnica Knina Josipa Rimac, iz Hrvatske demokratske zajednice. Paljenje baklji i čitanje rodoljubivih pesama organizovali su Braniteljski portal i Zajednice braniteljskih udruženja Zadarske županije. U Zadru jenajavljeno čitanje rodoljubive poezije pod nazivom "Mislimo na tebe, generale", a u Splitu muzičko-poetsko veče povodom Gotovininog rođendana. Rođendansku čestitku Anti Gotovini javno je uputila desničarska Hrvatska stranka prava. Sudsko veće haškog Tribunala sredinom aprila je prvostepeno osudilo generale Antu Gotovinu i Mladena Markača na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog učešća u zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio tokom i posle "Oluje" prisilno i trajno ukloniti srpsko stanovništvo s područja Krajine. Treći optuženi, general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i pušten na slobodu.

Popis prestao u Makedoniji

Makedonska vlada na sinoćnoj sednici donela je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o popisu, koji je dostavljen parlamentu i treba da bude stavljen na raspravu po skraćenom postupku, saopšteno je iz Vlade. Vlada je ovu odluku donela nakon kolektivne ostavke Državne izborne komisije, koja je navela da ne postoji uslovi za održavanje popisa zbog nemogućnosti da se članovi komisije usaglase o metodologiji sprovođenja popisa stanovništva. Ovo je druga državna komisija koja je dala ostavku. Prvi sastav je dao ostavku dan uoči početka popisa, zbog istih nesuglasica. Albanski članovi komisije traže da se popisuju i stanovnici koji su više od 12 meseci van zemlje, dok članovi Makedonci smatraju da se u skladu sa Zakonom mogu popisivati samo oni koji su zemlju napustili u kraćem roku od godinu dana. Isto tako spor je nastao i oko toga da li se mogu popisivati ljudi sa fotokopijama ličnih karata. U oblastima naseljenim pretežno Albancima odziv je bio minimalan, nepunih deset odsto. Vlada je najviše na meti kritika zbog potrošenih 14 miliona evra na popis koji je propao. Popis je zvanično trebalo da košta 12,5 miliona evra, ali je vlada u tu svrhu odobrila 14. Ministarstvo finansija do sada nije iznelo informaciju koliko je novca potrošeno na popis koji je počeo 1. oktobra, a prekinut 11. oktobra, četiri dana pre završetka. Prikupljeni podaci za prvih deset dana popisa su poništeni, a brojanje stanovništva odloženo. Evropska agencija za statistiku Eurostat upozoravao je na političke rizike popisa u Makedoniji. Ta organizacija je ocenila da se popis tehnički može sprovesti, ali sa visokim političkim rizikom. Eurostat će makedonskoj vladi dostaviti izveštaj sa instrukcijama za sprovođenje popisa.

Dodik odlikovao Irineja ordenom RS na lenti

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik odlikovao je u subotu patrijarha srpskog Irineja ordenom Republike Srpske na lenti, a patrijarh je služio svetu arhijerejsku liturgiju i osveštao novosagrađen hram posvećen Pokrovu presvete Bogorodice u Modriči. Patrijarh Irinej poručio je okupljenim vernicima da ostanu verni svom narodu, da vole svoju otadžbinu i da sa svojim predstavnicima sarađuju u najvećoj mogućoj meri. "Saradnja naroda i onih koji vode narod vodi boljem stanju i rešavanju gorućih problema", kazao je patrijarh Irinej. Predsednik RS Milorad Dodik rekao je da je dolazak patrijarha srpskog danas u Modriču "veliki praznik sa porukama mira i ljubavi", dodajući da je odnos RS prema crkvi i svim verskim zajednicama važan element nacionalnog i narodnog identiteta. "RS želi da afirmiše politiku mira koju propagira Srpska pravoslavna crkva i obezbedi da bude trajno mesto za ljude koji žele da žive tu i koji smatraju da je ovde naša zemlja i otadžbina", naglasio je Dodik. Prema njegovim rečima, dolazak patrijarha Irineja u RS jača uverenje da se "ono što se radi u RS radi na najbolji mogući način, uz sve teškoće sa kojima se ona suočava". Gradnja crkve u Višnjiku počela je 25. avgusta 2005. godine i među najvećim je pravoslavnim crkvama u RS.