SVET

Grčka ima najveće a Norveška najmanje šanse za bankrot

Za 15. oktobar najavljeni protesti širom sveta

Luksuzan smeštaj za mafijaše u zatvoru

Leh Valensa leti u Njujork da okupira Vol Strit

Još jedna bomba podmetnuta na pruzi u Berlinu

Blekberi servisi ponovo proradili

Hvala Bogu da nisam bio osuđen na smrt...

Bivši službenik Unmika traži odštetu od milion dolara

Grčka ima najveće a Norveška najmanje šanse za bankrot

Šanse Grčke da bankrotira su 90,6 odsto a Norveške samo 4,4 odsto, pokazuje Globalni izveštaj o rizicima za bankrot za treći kvartal ove godine kompanije CMA (Credit Market Analysis). Grčku sledi Portugalija, još jedna iz zone evra, sa 61,3 odsto šansi da proglasi bankrot. Zatim idu, prema proračunima CMA, Venecuela sa 58,7 odsto šansi da bankrotira, Argentina sa 53,2 i Pakistan sa 51,8 odsto. Među prvih deset najrizičnijih su i Ukrajina, Irska, Italija, Mađarska i Dubai sa šansama za bankrot ispod 50 ali iznad 30 odsto. Najmanji rizik za bankrot preti Norveškoj, a slede SAD sa 4,6 odsto šansi da ne mogu da otplaćuju dug i Švedska sa 5,1 odsto. U grupi najmanje rizičnih su takođe Švajcarska, Finska, Hongkong, Britanija, Australija, Saudijska Arabija i Abu Dabi, koje sve imaju manje od deset odsto šansi da bankrotiraju. Na listi CMA je 68 zemalja i nema Srbije. Tu su međutim dve države iz regiona - Hrvatska sa 29,7 odsto šansi da bankrotira i Slovenija sa 17,7 odsto.

Za 15. oktobar najavljeni protesti širom sveta

Demonstracije zbog vladinih mera štednje zakazane su za subotu širom sveta u očekivanju da ta vrsta protesta, pokrenuta proletos u Španiji, dobije međunarodnu dimenziju, piše agencija Frans pres. Od Madrida do Njujorka zakazane su demonstracije u 719 gradova u 71 zemlji, piše na sajtu 15oktober.net. Među zemljama u kojima će biti održani protesti pod nazivom "Ujedinjeni za globalne promene", jesu Srbija kao i ostale bivše jugoslovenske republike Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija. Poziv za učešće na protestima upućen je preko društvenih mreža. Pet meseci od nastanka pokreta, 15. maja u Madridu, demonstranti sada žele da od 15. oktobra naprave simboličan dan, a glavne mete demonstracija su veliki finansijski centri poput Vol strita u Njujorku, londonskog Sitija, poslovnog centra u Londonu ili Evropske centralne banke u Fankfurtu. Nakon prolećnih velikih demonstracija u Španiji, pokret se proširio na druge zemlje, ali uz različiti odziv.

Luksuzan smeštaj za mafijaše u zatvoru

Najuticajniji mafijaši u jednom zatvoru u regionu Volge žive u "luksuznim apartmanima" opremljenim barom sa viskijem, LCD televizorima i klimom, objavili su danas ruski sud i štampa. "Neki zatvorenici iz kaznene kolonije broj 12, koji se smatraju šefovima, živeli su u ćelijama opremljenim salonskim nameštajem i luksuznim predmetima", piše u saopštenju suda regiona Volgograda, koji razmatra mogućnost "pokretanja istrage protiv uprave (zatvora) koja je dopustila takvo kršenje" zakona. "Zatvoreničke vođe imale su slobodan pristup telefonu i internetu i ilegalno su posedovali hladno oružje i alkohol", navodi se u saopštenju. Ruski list Izvestija precizira da se u tri "zlatne ćelije" nalaze i "akvarijumi, LCD televizori i klima. Zidovi su ukrašeni fotografijama mafijaških vođa i pravoslavnim ikonama". "Bar sa alkoholnim pićima - vodkom, konjakom i viskijem - pronađen je u jednoj od ćelija, pored frižidera punog hrane", piše list. "Ti luksuzni apartmani zvanično su nazivani 'salama za obrazovni rad'", dodaje list. Lokalna služba za primenu kaznenih sankcija pokrenula je internu istragu zbog tog slučaja.

Leh Valensa leti u Njujork da okupira Vol Strit

Legendarni vođa otpora Poljaka komunističkom režimu, dobitnik Nobelove nagrade za mir i bivši predsednik Poljske Leh Valensa prihvatio je poziv pokreta Okupirajte Vol Strit i pridružiće im se na demonstracijama protiv pohlepe bankara u Njujorku. "Nobelova nagrada obavezuje. Leteću u Njujork", kazao je Valensa poljskom Radiju ZET. Od jednog od inicijatora tih demonstracija, Metjua Blera, Valensa je u ponedeljak dobio pismo s pozivom da se kao vođa poljskih radničkih štrajkova pridruži hiljadama ljudi koji protestuju što ceh krize plaćaju građani, a bankari i bogati izlaze iz nje još bogatiji. Inicijatori protesta na Menhetnu napisali su Valensi da je upravo on za njih bio inspiracija kao čovek koji je pokazao da je nemoguće moguće. Ako ne bi mogao da dođe demonstranti su zamolili makar za poruku podrške. Čim je dobio o pismo, Valensa je rekao da je pokret Okupirajte Vol Strit bunt protiv nepravde i toga da u sadašnjem ekonomskom sistemu i privredi ljudi znače sve manje. "Postaju nepotrebni i lete na ulicu", rekao je Valensa i dodao da sa time svakako mora nešto da se uradi. "Moramo nešto da uradimo jer u suprotnom predviđam opšti svetski bunt protiv kapitalizma. Odavno već pričam da kapitalizam neće doživeti kraj ovog stoleća ako se nastavi ovako", rekao je Valensa. Radiju ZET je Valensa priznao da ni on sam ne voli kapitalizam. "Treba naći način da se popravi, kako ne bi nastupila anarhija", rekao je Valensa.

Još jedna bomba podmetnuta na pruzi u Berlinu

Nađena je još jedna zapaljiva bomba podmetnuta na pruzi u Berlinu, saopštila je juče nemačka policija. Predstavnik za medije savezne policije Majk Gauer izjavio je da stručnjaci demontiraju bombu koja je trebalo da izazove požar. Ove nedelje je na devet mesta kraj pruga nađeno 16 zapaljivih bombi. To je poremetilo saobraćaj i izazvalo kašnjenje stotina vozova. Dve bombe su se aktivirale - jedna je oštetila šine zapadno od Berlina, a druga izazvala požar bez većih posledica. Gauer je rekao da nije poznato kada je postavljena bomba koja je danas nađena, ali policija smatra da je moguće da su sve postavljene istovremeno, prošlog vikenda. Odgovornost je preuzela do sada nepoznata levičarska grupa.

Blekberi servisi ponovo proradili

Blekberi servis ponovo je juče u funkciji u Evropi, na Bliskom istoku, Africi i u Indiji posle trodnevnih problema u fukncionisanju zbog čega je bila u prekidu distribucija elektronske pošte milionima korisnika. Kanadska kompanija Riserč in moušen (RIM), koja proizvodi blekberi uređaje i pruža usluge, saopštila je da je usluga normalizovana. Korisnici su u prethodna tri dana imali problem i u pristupanju internetu, a RIM navodi da će pažljivo pratiti situaciju kako se problemi ne bi ponovili. RIM navodi da je došlo do otkazivanja ključnog linka za Evropu, ali da je došlo do kvara i na zaštitnom sistemu koji pravi kopije elektronske pošte i poruka. Kvar se prvo odrazio na korisnike u Evropi, a zatim vrlo brzo i na druge regione uključujući SAD i Aziju. Problemi na serverima mogli bi da utiču na poverenje korisnika blekberi uređaja i servisa koji su do sada važili za vrlo pouzdan način komunikacije koji je zbog toga našao široku primenu u korporativnom biznisu.

Hvala Bogu da nisam bio osuđen na smrt...

Teksašanin, koji je proveo 25 godina u zatvoru zbog ubistva supruge, proglašen je juče nevinim pošto je analizom DNK utvrđeno da je drugi čovek počinio taj zločin. Majkl Morton je 1987. osuđen na doživotni zatvor za ubistvo supruge Kristine u američkoj saveznoj državi Teksas, preneli su američki mediji. Teksaški apelacioni sud danas je odlučio da odbaci osudu i kaznu izrečenu Mortonu. "Utvrdili smo da (Morton) treba da bude oslobođen na osnovu njegove tvrdnje da je nevin", saopštio je sud i dodao da su DNK-a testovi pokazali da je ubica drugi muškarac, čije ime nije navedeno u sudskim dokumentima. Morton je pušten iz zatvora 4. oktobra prema sporazumu između njegovih branilaca i tužioca, da konačnu odluku suda sačeka na slobodi. Morton će moći da traži odštetu od američke savezne države Teksas od 80.000 dolara za svaku godinu koju je nevin proveo u zatvoru, što bi ukupno bilo oko dva miliona dolara. Morton je 13. avgusta 1986. došao kući i zatekao suprugu pretučenu na smrt. Godinu dana kasnije osuđen je za njeno ubistvo, iako je tvrdio da je nevin. Do iznenađujućeg obrta došlo je u avgustu ove godine, kada je novim testiranjem DNK-a uzoraka sa jedne krvave šarene marame pronađene nedaleko od mesta zločina, pronađen DNK-a Kristine Morton pomešan sa DNK-om poznatog počinioca, koji nije Majkl Morton, navedeno je u sudskim dokumentima. Morton, koji sada ima 57 godina i sed je, duhovito je prokomentarisao posle oslobađanja: "Hvala Bogu da nisam bio osuđen na smrt".

Bivši službenik Unmika traži odštetu od milion dolara

Amerikanac Džejms Vaserstorm traži milion dolara odštete od UN zbog tretmana prema njemu dok je radio u misiji Unmika na Kosovu kada je prijavio sumnje u korupciju međunarodnih službenika u toj misiji. Vaserstorm kaže da je njegovo mesto u Unmiku ukinut 2007. kada je podneo izveštaj o kolegama za koje je sumnjao da uzimaju mito od lokalnih zvaničnika u energetskom sektoru. On kaže da ga je UN policija na kratko privela, da je njegova kancelarija pretražena i zabarakadirana mesecima dok je Unmik ispitivao njega za, kako je rečeno, sukob interesa, zato što je potpisao ugovor o pružanju konsalting usluga kada je bio završen njegov posao u UN. Vaserstorm, koji je radio za UN 25 godina, danas će podneti zahtev za odštetu u novom sudskom sistemu UN za pitanja zaposlenih, Tribunalu UN za sporove, koji je zamenio stari sistem, ocenjen kao "nefunkcionalan" i da povlašćuje upravu svetske organizacije. Na današnjem ročistu treba da se utvrdi da li su zvaničnici UN preduzeli mere odmazde prema Vasermanu zato što je izneo sumnje u rad svojih kolega u Unmiku. Dok je UN ispitivao Vaserstormove navode o radu njegovih kolega Unmik je objavio da ukida njegovo radno mesto, i naveo da je to bilo davno planirano i da to nije uzvratna mera odmazde, rekla je Vaserstormova advokatica Meri Dorman. Kancelarija za etička pitanja u UN je u vezi s tim slučajem procenila da tretman Vaserstorma "izgleda preteran", ali je navela da nisu nađeni dokazi da se delovalo protiv njega u smislu odmazde. Vaserstorm, koji sada radi u ambasadi SAD u Avganistanu, doputovao je ove nedelje u Njujork da prisustvuje današnjem ročištu na kome će osporiti nalaze Kancelarije UN za etička pitanja. Kako navodi AP, slučaj Vaserstorma je među najpoznatijim u novom Tribunalu UN za sporove, koji je uspostavljen pre dve godine i ima sudnice u Njujorku, Ženevi i Najrobiju. Ročišta su otvorena za javnost, a odluke su obavezujuće za visoke zvaničnike UN, uključujući i generalnog sekretara. Vaserstorm traži preko milion dolara na ime izgubljenih plata, nadoknade za klevetu i pretrpljenu duševnu patnju. "To što se desilo uništilo je njegovu karijeru u UN", rekla je njegov advokat.