KANADA

Indeks blagostanja potvrđuje da nam ne ide najbolje

Mekgvinti predstavio članove svog kabineta

Jezički test za imigrante uz proveru govornih sposobnosti

BLIC VESTI

Hitna pomoć došla u bolnicu po pozivu pacijenta

Problemi Blekberija se nastavljaju

Direktan prenos porođaja na internetu

Stogodišnjak uspešno završio najtežu trku

Indeks blagostanja potvrđuje da nam ne ide najbolje

Očigledna je promena u raspoloženju ljudi, a razlozi su brojni i odraz su kretanja u društvu, privredi i tehnologiji. To je nagnalo stručnjake da ustanove nacionalni Indeks blagostanja, veoma brižljivo odaberu kriterijume i izvrše procenu. Oni smatraju da, pre svega, blagostanje nije povezano isključivo sa ekonomijom, već da umnogome zavisi i od društvenog i prirodnog okruženja. Stoga je Indeks baziran na velikom broju indikatora, čak 64, iz osam oblasti – životnog standarda, vitalnosti naselja, demokratskog angažovanja, zdravlja stanovništva, životne sredine, korišćenja vremena, slobodnog vremena i kulture. Izveštaj ukazuje da je kvalitet života u posmatranom periodu opao, i to posebno što se tiče životne sredine, slobodnog vremena i kulture. Što se zdravlja tiče, tu je napravljen mali pomak na bolje. Roj Romanov, bivši premijer Saskačuana koji je bio na čelu saveta ovog tima, ističe da ovaj izveštaj treba da posluži kao svojevrstan apel svim nivoima vlasti da treba da usklade socijalne i ekonomske programe kako bi životu pojedinaca dali veći i bolji smisao. Po njegovim rečima, većina Kanađana stalno negde trči, a u suštini se ne pomeraju, jer nisu u prilici da uživaju u onome što je zaista važno u životu. Romanov čak smatra da je i rekordno mala izlaznost birača na poslednjim izborima pokazatelj da se nešto događa. Bruto nacionalni dohodak, koji je godinama služio kao najvažniji pokazatelj blagostanja nacije, u suštini nije nikada bio zamišljen kao podatak koji bi bio relevantan za kvalitet života. Brojke dokazuju više nego očigledno. Od 1994. do 2008. godine, odnosno tokom posmatranog perioda, BND je porastao za 31 odsto, dok je Indeks blagostanja uvećan za svega 11 odsto. Jedan od razloga je i to da su najbogatiji, koji čine petinu stanovništva, dobili lavovski deo, a da je jaz između njih i najsiromašnijih čak uvećan. Ovaj projekat je plod građanske inicijative nastale u Fondaciji Atkinson, sada sa sedištem na Univerzitetu Voterlu.

Mekgvinti predstavio članove svog kabineta

Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti predstavio je kabinet svoje manjinske vlade, koji ima šest ministara manje nego prethodni. U Vladi sada ima čak šest žena manje, što u poređenju sa prehodnih 11 predstavlja smanjenje i u procentima. Svoja mesta zadržali su ministar finansija i zamenik premijera je Dvajt Dankan, za resor zdravlja zadužena je i dalje Deb Metjuz, vladine službe Harinder Takar, turizma i kulture Majkl Čen i saobraćaja i infrastrukture Bob Čiareli. Na mestu ministra obrazovanja, ali ovog puta sa proširenim portfoliom, biće Lorel Broten, umesto Lione Dombrovski, jedne od ukupno četiri ministara kojima građani nisu potvrdili svoje poverenje. Provincijski tužilac Kris Bentli preuzeće ministarstvo za energetiku, od ministra Breda Digida koga, zbog programa elektrana na vetar, smatraju krivcem za gubitak poslaničkih mesta u ruralnim sredinama. Digid će preuzeti prošireni resor ekonomskog razvoja i inovacija. Na Bentlijevo mesto biće premešten ministar za potrošnju Džon Geretsen. Ministar za komunalnu bezbednost Džim Bredli zameniće Džona Vilkinsona na mestu ministra za životnu sredinu, dok će dosadašnja ministarka saobraćaja Ketlin Vijn biti ministarka za opštinske poslove, stanovanje i pitanja starosedelaca. Rik Bartolući je ministar za razvoj severa, rudnike, kao i predsedavajući kabineta. Ministar za prirodne resurse i šumarstvo je Majkl Gravel, za decu i omladinu Erik Hoskins, za državljanstvo i imigraciju Čarls Souza, a za rad Linda Džefri. Ministar poljoprivrede je Ted Mikin. U sadašnjem sazivu provincijskog Parlamenta od 107 mesta, liberali drže 53, konzervativci 37 i NDP 17.

Jezički test za imigrante uz proveru govornih sposobnosti

Federalna vlada najavljuje da će izmeniti strukturu testa za proveru znanja imigranata koji konkurišu za dobijanje kanadskog državljanstva. U zvaničnom saopštenju stoji da test u kojem se odgovor bira između nekoliko ponuđenih mogućnosti, nije dovoljan da pokaže da imigranti znaju jedan od dva zvanična jezika, te bi ispit trebalo da ima i proveru govornih sposobnosti i razumevanja na sluh. Provera snalaženja u pisanom tekstu ne garantuje efikasnu komunikaciju i integraciju u društvo, naglašava Nikol Žirard, generalna direktorka Ministarstva za državljanstvo i imigraciju. Predložena promena bi podrazumevala proveru sposobnosti da se učestvuje u razgovoru na uobičajene, svakodnevne teme, uz upotrebu osnovnih gramatičkih struktura, vremena i zadovoljavajućeg vokabulara, kao i proveru sposobnosti da se slede osnovna uputstva. Amandmanom na Propise o državljanstvu zahtevalo bi se da kandidat poseduje minimalno znanje nivoa 4 CLB-a, odnosno Canadian Language Benchmark. Kako se ističe, to ne bi značilo podizanje zahtevanog nivoa znanja, već samo objektivniju procenu jezičkih sposobnosti kandidata. U sadašnjem testu se, pored jezičke kompetencije, proverava i znanje o Kanadi, odgovornostima i pravima oko državljanstva. Tek ukoliko kandidat ne položi test on prolazi kroz usmenu proveru. Ova najava je druga u relativno kratkom periodu, pošto je od prošle godine potrebno za pola sata odgovoriti na 20 pitanja, s tim da je broj potrebnih tačnih odgovora povećan sa 12, na 15. Prolaznost na ispitu je odmah drastično pala, tako da sada gotovo svaki treći kandidat ne položi ispit. Prve reakcije pokazuju sasvim oprečna mišljenja o promenama. Dok jedni potenciraju da bi pojačani zahtevi omogućili lakše i bolje dalje snalaženje imigranata, dotle je sasvim jasno da bi ovakav sistem praktično uskratio mogućnost uklapanja u društvo imigrantima po srodničkim osnovama, izbeglicama ili nepismenima. Nadležni pozivaju sve zainteresovane, počev od pojedinaca, preko interesnih grupa, pa do svih nivoa vlasti, da daju svoj komentar na predložene promene. Advokat Džoel Sandaluk smatra da vlada ovim pokušava da podigne vrednost državljanstva podizanjem kriterijuma za njegovo dobijanje i pravo glasa i dobijanje kanadskog pasoša uslovljava sposobnošću komunikacije na engleskom i francuskom jeziku. Prijavljivanje za državljanstvo košta 200 dolara za odrasle i sto za decu, a uslov je da je osoba ovde živela tri godine, tokom poslednje četiri. Obrada zahteva traje 19 meseci, počevši od dana prijema. Dodatne informacije i pitanja treba proslediti Meri-En Hubers, Mary-Ann Hubers, direktorki Citizenship Legislation and Program Policy, Citizenship and Immigration Canada, 180 Kent Street, 6th Floor, Ottanja, Ontario K1A1L1, 613-998-1756 (telephone), 613-991-2485 (fax), mary-ann.hubers@cic.gc.ca (email).

BLIC VESTI

PITERBORO – Federalni premijer Stiven Harper i ontarijski premijer Dalton Mekgvinti održali su prošlog petka privatni sastanak, na kome su raspravljali o ekonomiji, zdravstvu i povećanju broja poslanika iz Ontarija u federalnom Parlamentu. Trenutno u zakonodavnom telu sa 308 mesta provincija ima 106 poslanika, a postoji želja da taj broj poraste za 18 ili 19, u skladu sa porastom broja stanovnika. Harper i Mekgvinti našli su se u Piterborou na zvaničnom otvaranju proširenog aerodroma u tom gradu, koji su zajedničkim sredstvima finansirali država, provincija i grad sa po sedam miliona dolara za infranstrukturu. OTAVA – Premijer Stiven Harper iskoristio je priliku da u govoru, održanom u petak u Torontu pred Ukrajinsko-kanadskim kongresom, izrazi nezadovoljstvo kanadske vlade zbog izricanja sedmogodišnje kazne zatvora za bivšu ukrajinsku premijerku Juliju Timošenko, zbog zloupotrebe službenog položaja. Harper je takođe nagovestio da bi sudska odluka mogla da ugrozi kanadsku podršku ukrajinskim kretanjima ka slobodi, demokratiji i pravdi. U pismu upućenom predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču, Harper je izrazio bojazan da je suđenje Timošenkovoj očigledno bilo politički motivisano. OTAVA – Britanski premijer Dejvid Kameron pismom je obavestio lidere zemalja Komonvelta, među njima i premijera Stivena Harpera, o svom planu izmene zakona o nasleđivanju britanskog prestola. Njegov predlog sugeriše izjednačavanje prava dece oba pola, tako da sin više neće imati prednost pri nasleđivanju krune, u odnosu na svoju sestru. Od Kanade se očekuje da iznese svoj stav po tom pitanju, ali on neće biti od presudne važnosti pri donošenju odluke, jer o tome može da odlučuje jedino britanski Parlament. KVEBEK – Studija izvodljivosti brze pruge u koridoru Vindzora i Kvebek Sitija, koju je uradio konzorcijum EcoTrain, pokazuje da bi od ovog projekta koristi mogla imati celokupna kanadska privreda. Posebno se ističe da bi deonice od Montreala do Toronta, kao i između Kvebek Sitija i Toronta bile isplative. U zavisnosti od izabrane tehnologije, pruga bi mogla koštati između 18,9 i 21,3 milijardi dolara, a ostvarivala bi prihod između 1,21 i 1,48 milijardi dolara. KALGARI – Bivši premijer Alberte Ralf Klajn uskoro će iz bolnice preći u dom za stalnu negu pacijenata. On se leči od problema vezanih za hronični opstruktivni poremećaj u radu pluća i afaziju, i veruje se da će posle određenog perioda oporavka u domu, moći da se vrati kući. Pored ovoga, Klajn ima probleme sa jednim tipom progresivne demencije, koja ograničava njegovu sposobnost da priča, trči i vozi. Porodica se nada da će im biti omogućeno pravo na privatnost. OTAVA – Otpravnik poslova palestinske delegacije u Otavi, Linda Sobeh-Ali, opozvana je sa funkcije i pozvana da se vrati nazad u zemlju, nakon oštrog protesta ministra inostranih poslova Džona Berda povodom sadržaja njenog tvitovanja. Problem je nastao kada je Sobeh-Ali u tvitovanju prosledila link za kontroverzni snimak palestinske devojke, koja recituje pesmu na arapskom, pod naslovom Ja sam Palestinka. U titlu na engleskom pozivaju se milioni ’na rat za ukidanje nepravde i pritiska i uništenje Jevreja’. Kanadska vlada smatra da se radi o nečem potpuno neprihvatljivom i uvredljivom, te su palestinskim vlastima upućeni izrazi očiglednog nezadovoljstva. Kanada je jasno stavila do znanja da će izbegavati kontakte sa Sobeh-Ali sve dok se ne imenuje zamena. Sobeh-Ali je izrazila žaljenje zbog prosleđenog linka, za koji kaže da ga nije ni pogledala pre nego što ga je stavila u svoj komentar. OTAVA – Nadležna zdravstvena služba u Otavi zvaničnim pismom je pozvala skoro sedam hiljada bivših pacijenata klinike vlasnice doktorke Kristijane Farazli da provere kod svojih porodičnih lekara da li su inficirani hepatitisom B ili C, ili HIV virusom. Na klinici su rađene endoskopske procedure. Period u kome su pacijenti potencijalno bili izloženi riziku od infekcije proteže se unazad čak deset godina, ali se naglašava da je verovatnoća relativno mala. Do sada nema podataka da se bilo ko razboleo od neke od ove tri bolesti. Čitava zbrka nastala je zbog nehata jednog lekara, a za sada neidentifikovani problem otkriven je ovog leta, prilikom provere u Ontarijskom koledžu lekara i hirurga. Porodični lekari dužni su da prenesu dobijene informacije nadležnoj zdravstvenoj službi. TORONTO – Sejmur Šulič, rudarski magnat i osvedočeni filantrop, dao je prilog od 100 miliona dolara u fond iz koga će se stipendirati budući lideri. Fond će od 2014. godine, četvorogodišnjim stipendijama u iznosu od 60 hiljada dolara, davati šansu studentima iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva ili matematičkih programa da se probiju u oblastima kojima se bave. Šulič već pomaže fakultete za obrazovanje kadrova u biznisu, muzici, medicini i inženjeringu, a ovo će biti prvi put da stimuliše i nauku. Svog kandidata za nagradu nominovaće svaka od 1.300 kanadskih srednjih škola, odakle će se izvršiti izbor 75 dobitnika, 60 Kanađana i 15 Izraelaca. On napominje da neće postojati mogućnost da se studentima oduzme stipendija, jer on iz ličnog iskustva zna koliko to može biti traumatično. VANKUVER – Učenicima Springvej midl škole iz Kelovne prošlog meseca zabranjeno je da nose narukvice iz kampanje za borbu protiv raka dojke Zadrži dojku Kanada, Keep a Breast Canada, zbog neprimerenog teksta. Na narukvicama je, naime, odštampan slogan ’Volim sise’ ’I love boobies’ što, po mišljenju nadležnih, nije tekst koji odgovara tinejdžerima. Ispostavilo se da su se prvo roditelji požalili na natpis na narukvicama, a potom je utvrđeno da se on ne uklapa u kodeks školskog ponašanja.K

Hitna pomoć došla u bolnicu po pozivu pacijenta

U Opštoj bolnici Greater Niagara nadležne službe ispituju sve pojedinosti oko jednog neuobičajenog događaja – iz bolnice prepune medicinskog osoblja, zvali Hitnu pomoć. Dorin Volas, 82, koja je prošlog vikenda sa sinom došla u bolnicu u posetu bolesnom mužu, kod ulaznih vrata pala je tako nezgodno da je polomila kuk i posekla ruku. Radnik obezbeđenja odmah je obavestio njihovu urgentnu službu, ali mu je rečeno da povređena treba da pozove službu Hitne pomoći, jer je takva uobičajena procedura čak i kada do povrede dođe u bolnici. Sin povređene Dorin pozvao je telefonom 911 i njihova kola stigla su pola sata kasnije, ali je u međuvremenu starici pomoć ipak pružio jedan hirurg koji je tu slučajno prolazio. Supervizor zdravstvene službe Nijagare Kevin Smit razočaran je što pacijentkinja nije dobila tretman kakav dolikuje mestu na kome joj je zatrebala intervencija i dodao da je porodici zbog toga upućeno izvinjenje. On je obećao da će ubuduće reakcija zdravstvenog osoblja biti brža i prikladnija i da će, između ostalog, pacijentima biti obezbeđen prevoz, ukoliko je to potrebno. I ministarka zdravstva Deb Metjuz smatra da je ovakva situacija neprihvatljiva, budući da ne odražava standard koji bi pacijenti očekivali, ali je izrazila zadovoljna što se proverava zašto je moralo do ovoga da dođe. Porodica Volas kaže da nemaju nameru da se žale.

Problemi Blekberija se nastavljaju

Advokatske kancelarije u SAD-u i Kanadi razmatraju mogućnost podizanja tužbe protiv kompanije Riserč in Moušn, Research in Motion, zbog prošlonedeljnih problema sa Blekberijem, zbog kojih na desetine miliona ljudi iz čitavog sveta tri dana nije bilo u mogućnosti da komunicira putem e-mejla i poruka. Jedna od mogućnosti je zajednička tužba, ukoliko se ustanovi da nezadovoljstvo klijenata može biti objedinjeno, kroz nepoštovanja odredbi ugovora ili obmanu klijenata. Međutim, već sada je jasno da će klijenti imati probleme sa naplatom obeštećenja. Da bi se ostvarilo pravo na nadoknadu štete, biće potrebno dokazati da je ona posledica nefunkcionisanja sistema, što može biti veoma komplikovano između ostalog i zbog zakonskih prepreka. Za sada RIM nije ponudio nikakav vid kompenzacije svojim korisnicima. Kompanija je najavila da bi mogla ponuditi mogućnost povlašćene pretplate na aplikacije, na četiri nedelje, u vrednosti od preko stotinu dolara po korisniku. Ukoliko bi RIM morao da izvrši nadoknadu svim svojim korisnicima i službama za dane u kojima nisu mogli normalno da koriste Blekberi, to bi kompaniju koštalo između 15 i 26 miliona dolara, procenio je Tim Long, analitičar za kapitalna tržišta pri BMO.

Direktan prenos porođaja na internetu

Nensi Salgueiro, Nancy Salgueiro, 32, kiropraktičar i instruktorka za porođaj, rodila je u nedelju svoje treće dete, sina Ozaju, bukvalno pred očima javnosti. Njen porođaj bio je direktno prenošen putem interneta, a to su mogli da prate svi koji su se prethodno prijavili. Salgueiro i njen suprug Majk Kareira još prošlog meseca su najavili svoju nameru da omoguće svim zainteresovanim osobama da prate porođaj. Prijavilo se preko 13 hiljada ljudi iz čitavog sveta, koji su pozdravili dolazak na svet novog člana ove porodice. Bukvalno je sve išlo uživo. Salgueiro je pola sata posle ponoći najavila da se porođaj bliži, ali je i rekal da će pokušati da se prethodno malo odmori. I-mejlom je obavestila ’publiku’ da mogu očekivati novu poruku ili ujutro, ili kada bude sasvim izvesno da je porođaj na vidiku. Dva sata kasnije ona se pojavila pred veb-kamerom, saopštavajući da beba ne želi da se ona naspava. Porođaj je nastupio posle četrdesetak minuta, a pored publike iz čitavog sveta, pored majke su bili i dvoje njene starije dece, suprug i babica. Dvogodišnji sin Taivus je presekao pupčanu vrpcu, uz instrukcije koje je dobijao od majke. Najdramatičniji trenutak čitavog prenosa bio je kada su svi očekivali da beba zaplače. Kamera je isključena nešto pre pola šest. Treba reći da je prenos sadržavao pristojnu količinu nephodnih detalja, budući da je porođaj obavljen u vodi, odnosno lavoru. Salgueiro je objasnila da joj je želja bila da porođajem inspiriše, a ne da zastraši.

Stogodišnjak uspešno završio najtežu trku

Ovogodišnji torontski maraton ostaće upamćen po nekoliko različitih učesnika. Jedan od njih, nažalost, nije uspeo da stigne na cilj, već je preminuo tokom trke. Srce nije izdržalo izuzetan napor koji se očekuje od učesnika ove najteže atletske discipline. Kenijac Kenet Mungara, sa rezultatom 2:09, pobednik je maratona, četvrti put za redom, a poslednji je kroz cilj prošao takmičar koji je time uspeo da uđe u Ginisovu knjigu rekorda. Britancu indijskog porekla Faudži Singu, Fauja Singh, stogodišnjaku, bilo je potrebno preko osam sati da pređe stazu dugu 42 kilometra i 195 metara, trčeći ili pešačeći. Faudža Sing je oduvek trčao, ali je počeo da se takmiči u maratonu u svojoj 89. godini i veoma brzo uspeo da obara i niže rekorde. Svakodnevno trenira i pređe između osam i deset milja džogirajući ili hodajući. Ovo nije prvi put da dolazi u Toronto na maraton, ali je ovog puta uspeo da zabeleži nekoliko rekorda. Par dana pre maratona, ovaj čovek koga zovu Tornado sa turbanom oborio je svetske rekorde u disciplinama od 100 do 5.000 metara, a potom je uspeo da postane najstariji trkač koji je ikada uspešno završio maraton. Njegov trener i prevodilac Harmander Sing preneo je da je starina veoma srećan jer je ostvario svoju životnu želju i da se oseća kao da se ponovo oženio. Nastaviće da trči, jer kaže da ga to održava u životu.