KULTURA&ZANIMLJIVOSTI

Laž i drskost posledice rijaliti šoa na devojčice

Ričard Branson predstavio kosmodrom, letovi od 2013.

Prodaje se naftna platforma s pogledom na more

Filmu Sinema komunisto glavna nagrada festivala u Čikagu

Van Gog se nije ubio

Vlahović laureat međunarodne izložbe antiratne karikature

Amerikanac dao otkaz uz pesmu Ženi nam se Vukota

Balkanska konkurencija za Oskara

Retrospektiva Marine Abramović u Moskvi

Uručene nagrade Festivala srpskog filma fantastike

Đuzi Stojiljkoviću nagrada Zoranov brk

Nagrada Zoranov brk glumcu Igoru Đorđeviću

U petak svetska premijera opere Mileva u Novom Sadu

Majci Darta Vejdera nagrada za najbolji film u Kopenhagenu

Počinje Oktobarski salon

Isekli most i prodali ga otpadu za 5.000 dolara

Danski dizajn pobednik konkursa za ulepšavanje dalekovoda

Džulijan Barns ovogodišnji dobitnik Bukera

Beograd dobio repliku nagrade Zlatni delfin za ekološki film

Irski pesnik dobio Zlatni ključ Smedereva

Basara otvara Sajam knjiga u Beogradu

Devetogodišnja devojčica vozila pijanog oca

Laž i drskost posledice rijaliti šoa na devojčice

Većina adolescentkinja koje redovno prate rijaliti programe na televiziji sklonije su da veruju da su bezobrazluk i laž dobri načini da se stigne do željenog cilja, pokazuju rezultati jednog američkog istraživanja. Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 1.141 devojčica starih između 11 i 17 godina, pokazuje takođe, da one koje verno prate rijaliti emisije više vremena posvećuju i svom izgledu. Njih 47 odsto ispitanih devojaka je reklo da "redovno" prati takve programe. Od tog broja njih 68 odsto je izjavilo da su bezobrazluk, sitne pakosti i rivalstvo u "ženskoj prirodi". Čak 78 odsto devojčica smatra da je spletkarenje normalno u odnosima među ženama, dok 63 odsto tvrdi da je teško uspostaviti poverenje u svoje drugarice. Ista anketa pokazuje i da 72 odsto devojčica koje ne propuštaju rijaliti programe, mnogo više vremena, kako same tvrde, posvećuju svom izgledu. Autori istraživanja ukazuju da anketirane adolescentkinje smatraju da su sitne pakosti i laži "glavna sredstva za postizanje cilja". Tridesetsedam odsto njih smatra da je laž potrebna da bi dobile ono što žele, isti broj njih tvrdi da drskost i bezobrazluk obezbeđuju veće poštovanje među drugaricama nego dobrota.

Ričard Branson predstavio kosmodrom, letovi od 2013.

Britanski milijarder Ričard Branson (Rićard) svečano je predstavio svoj kosmodrom u pustinji na jugu Novog Meksika sa kojeg bi 2013. trebalo da krenu prvi komercijalni letovi u svemir. Branson je na svemirskom terminalu-hangaru otvorio šampanjac u društvu guvernerke Novog Meksika Suzane Martinez (Susana), astronauta Baza Oldrina (Buž Aldrin) i velikog broja kandidata za putovanje u kosmos. Britanski milijarder je pre skoro godinu dana proslavio dovršenje radova na izgradnji piste svoje kompanija Virdžin galaktik (Virgin Galactic). Sada su dovršeni i kosmodrom i svemirski brod, a kompanija trenutno radi na raketnim testovima. Branson je kazao da će test letovi biti okončani do kraja 2012. i da će će u svemir potom krenuti prvi putnici. Više od 450 ljudi već je kupilo karte za putovanje Virdžin galaktikom. Let od 2,5 sata, uz pet minuta bestežinskog stanja i pogled na Zemlju iz svemira, košta 200.000 dolara. Među prvim putnicima biće sam Branson i njegovo dvoje dece. Izgradnja kosmodroma koštala je 209 miliona dolara. Pista je dugačka 3,2 kilometara. Površina terminala i hangara je 10.233 kvadratna metra. Komercijalni saobraćaj počeće kada kompanija dobije dozvolu Federalne administracije za avionski saobraćaj. NASA je sa Virdžin galaktikom potpisala 4,5 miliona dolara vredan ugovor o tri istraživačka čarter leta.

Prodaje se naftna platforma s pogledom na more

Za prodaju - naftna platforma u dobrom stanju, pogled na more, 20 soba bez garaže, sa komotnim prostorom za helikopter, piše u oglasu koji je norveška naftna kompanija Statoil objavila za prodaju svoje instalacije Huldra u Severnom moru. Parodirajući oglase za prodaju nekretnina kompanija je navela u ilustrovanoj brošuri objavljenoj na svom vebsajtu da se do platforme stiže "brodom, zapadno od Bergena u pravcu pučine". Cena je simbolična jedna kruna (13 evrocenta) ali budući vlasnik snosi troškove putovanja do platforme, piše u brošuri. Platforma će uskoro biti suvišna pošto je nalazište koje se sa nje eksploatisalo iscrpljeno. Kako navodi agencija Frans pres demontiranje velikih naftnih platformi predstavlja problem za naftnu industriju, posebno zbog ekoloških propisa koji moraju da se poštuju prilikom takvih operacija.

Filmu Sinema komunisto glavna nagrada festivala u Čikagu

Dokumentarni film "Sinema komunisto" u režiji Mile Turajlić osvojio je nagradu Zlatni Hugo za najbolje ostvarenje na Međunarodnom filmskom festivalu u Čikagu, saopštili su autori filma. Hvaljeni i nagrađivani "Sinema komunisto", koji prati istoriju i uspon jugoslovenske kinematografije, pobedio je u konkurenciji 15 dokumentaraca čiji su autori, pored ostalih, Vim Venders (Njim Njenders) i Verner Hercog. Kako se obrazloženju žirija navodi, "Sinema komunisto" je nagrađen "za fantastično prožimanje forme i sadržaja, pri čemu se kinematografija koristi i kao metafora i kao sredstvo pričanja ove jedinstvene nacionalne i kulturne ali i lične istorije, a arhivski i savremeni materijal je vešto isprepletan stvarajući istovremeno intimno ali i univerzalno filmsko ostvarenje." "Sinema komunisto" je u vreme festivala dobio i preporuke čikaških listova Čikago rider (Chicago Reader) i Tajm aut (Time Out). Film je ponovo prikazan u Čikagu 19. oktobra, na završnoj večeri festivala u okviru projekcija nagrađenih filmova. U selekciji ovogodišnjeg, 47. izdanja festivala našlo se više od 180 igranih, dokumentarnih i kratkometražnih filmova. Festival u Čikagu je osnovan 1964. godine i najstariji je takmičarski filmski festival u Severnoj Americi.

Van Gog se nije ubio

Autori nove biografije holandskog slikara Vinsenta van Goga tvrde da slavni umetnik nije počinio samoubistvo, kako se do sada verovalo, već su ga slučajno ubila dvojica maloletnika koje je poznavao, prenosi britanski Bi-Bi-Si (BBC). Autori biografije, Stiven Nejfi i Gregori Vajt Smit, do tog zaključka su došli posle 10 godina istraživanja, u saradnji sa više od 20 prevodilaca i istraživača. Oni su naveli da su proučili više od hiljadu prethodno neprevedenih Van Gogovih pisama i stvorili istraživačku bazu sa više od 28.000 beležaka. Van Gog je umro 1890. u Over-sir-Oazu u Pariskom rejonu u Francuskoj, u 37. godini. "Među stanovnicima Overa koji su ga poznavali bilo je prihvaćeno mišljenje da su ga slučajno ubila dvojica tinejdžera, a on je odlučio da preuzme krivicu kako bi ih zaštitio", navodi se u novoj Van Gogovoj biografiji. "Jedan od dečaka uvek je bio obučen kao kauboj, te je imao neispravan pištolj s kojim se igrao. Osim toga, ta dvojica dečaka svaki su dan u to doba išli su da piju sa Vinsentom. Znači, imamo dečake koji misle da su kauboji, neispravan pištolj i tri vrlo verovatno pijane osobe. Slučajno ubistvo zvuči sasvim prihvatljivo", kažu autori biografije. Oni tvrde kako njihovu teoriju potvrđuju i nalazi istoričara, koji sugerišu da je metak u Van Gogova prsa ušao pod krivim uglom, a ne ravno, kako bi se očekivalo pri samoubistvu. Do sad opšte prihvaćena teorija bila je da je Van Gog, koji je u vreme smrti odsedao u gostionici Oberž Ravo, svaki dan išao u šetnju do okolnih polja i tamo slikao, do dana kada je pucao u sebe, nakon čega je uspeo da dođe do hotela gde je preminuo. Autori su, međutim, ustanovili da Van Gog "nije išao u polje s namerom da se ubije". Nejfi i Smit su 1991. dobili Pulicerovu nagradu za biografiju američkog slikara Džeksona Poloka, utemeljivača apstraktnog ekspresionizma.

Vlahović laureat međunarodne izložbe antiratne karikature

Karikaturisti iz Srbije Jugoslavu Vlahoviću uručen je sinoć Gran pri "Vesnik mira" 16. Međunarodnog salona antiratne karikature u Kragujevcu. Vlahoviću je dodeljena prva nagrada u konkurenciji 400 radova 186 autora iz 46 zemalja sa svih kontinenata. Nagradu od 1.500 evra čiji je pokrovitelj Svetska Asocijacija gradova, uručio je njen predsednik Alfred Marder na otvaranju Salona u galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu. Vlahović je i pre 30 godina dobio prvu nagradu na Salonu antiratne karikature u Kragujevcu. "Ova nagrada koju sam dobio na prvom salonu mi je bila velika čast ali i obaveza. Vreme je inspirativno za antiratnu karikaturu. Mislim da se moja karikatura koja je nagrađena na 16. salonu izdvojila zato što sam pronašao novi i originalan način da izrazim antiratnu poruku i da se ne ponavljam", rekao je Vlahović. Na svečanom otvaranju Salona antiratne karikature dodeljene su i zlatna plaketa - Tošu Boškoviću, srebrna - Savu Babiću iz Srbije, a bronzana autoru iz Belgije Liku Dešemakeru. Žiri kojim je predsedavao Špiro Radulović, nagradio je još 6 autora novčanim nagradama koje su dali gradonačelnici gradova-pobratima i prijatelja Kragujevca - poljski Bidgošč i Bielsko Biala, Ingolšatt iz Nemačke, rumunski Pitešti, Siren u Francuškoj i Karara u Italiji. Izložene su 83 antiratne karikature, a izložba traje do 13. novembra.

Amerikanac dao otkaz uz pesmu Ženi nam se Vukota

Jedan Amerikanac, koji se na snimku na Jutjubu (youtube) predstavio kao Džoi, dao je otkaz u hotelu u kom je radio uz pesmu "Ženi nam se Vukota" beogradskog sastava "Zabranjeno pušenje". "Zdravo, ja sam Džoi i radim u ovom hotelu već tri i po godine. Tu nas tretiraju kao g... Sada ću da uđem i dam otkaz uz pomoć svog benda", rekao je Džoi na snimku koji se može pogledati na http://youtu.be/mC6dI5e6Dok Na snimku se mogu videti i Džoijevi prijatelji koji su nosili duvačke instrumente i veliki bubanj. Oni su ušli u hotel na ulaz za zaposlene i tu čekali da se pojavi Džoijev šef. Kada je došao, šef je odmah počeo da viče na "muzičare". "Momci, šta je ovo?! Izlazite napolje odmah", rekao je šef. Džoi mu je na to uručio otkaz, a zatim je bend zasvirao "Ženi nam se Vukota" i mirno izašao iz hotela.

Balkanska konkurencija za Oskara

AHrvatski film "72 dana" Danila Šerbedžije, bosansko-hercegovački "Belvedere" i makedonski "Punk is not dead" takmičiće se zajedno sa srpskim "Montevideo, Bog te video" za osvajanje prestižne američke filmske nagrade Oskar za najbolji strani film. "Belvedere" Ahmeda Imamovića utemeljen je na životnim pričama žena Srebrenice koje još uvek traže posmrtne ostatke svojih najmilijih, prenosi danas hrvatska agencija Hina. Makedonski "Punk is not dead" Vladimira Blaževskog osvojio je u kategoriji "East of the Njest" glavnu nagradu na festivalu u Karlovim Varima u Češkoj. U kategoriji 63 filma iz celog sveta, za priznanje najboljeg stranog filma boriće se i austrijski pobednik festivala u Sarajevu, film "Disati" Karla Markovica, o mladiću koji nakon izlaska iz zatvora pokušava da izgradi novi život. Među predstavnicima nacionalnih kinematografija, kako primećuje Hina, "u kategoriji u kojoj već i samo učestvovanje znači veći broj gledalaca u bioskopima, velikim su delom nominovani filmovi koji su se istakli na važnim svetskim festivalima ili su ih režirali afirmisani autori". Srpski kandidat "Montevideo, Bog te video", rediteljski prvenac glumca Dragana Bjelogrlića, bio je najgledaniji srpski film u prošloj godini. Na popisu kandidata Američke filmske akademije su i pobednik ovogodišnjeg festivala u Berlinu "Pina" Vima Vendersa o slavnoj nemačkoj plesačici Pini Bauš, što je i prvi evropski i prvi "art" 3D film u svetu. Za titulu najboljeg stranog filma boriće se i finski reditelj Aki Kaurismaki, sa ostvarenjem "Le Havre" koje je dobilo nagradu kritike na ovogodišnjem Kanskom festivalu, dok će Španiju predstavljati dobitnik devet nacionalnih nagrada Goja i prvi katalonski film ikada kandidovan za Oskara, "Crni kruh" Agustija Viljaronge. Iz Irske dolazi koprodukcija na hrvatskom i srpskom jeziku "Kao da me nema" Huanite Vilson, rađen prema istoimenom romanu hrvatske spisateljice Slavenke Drakulić o masovnim silovanjima tokom rata. Prvi put u istoriji Oskara, ove godine se prijavio i jedan novozelandski film. Reč je o "Oratoru" Tusija Tamasesea, snimljenog na samoanskom jeziku, koji je premijerno prikazan u Veneciji. Američka filmska akademija taj će popis od 63 filma suziti na pet naslova, koji će biti objavljeni 24. januara. Dodela 84. nagrade Američke filmske akademije Oskar biće održana 26. februara 2012. u Los Anđelesu.

Retrospektiva Marine Abramović u Moskvi

U moskovskom Centru savremene kulture "Garaža" u toku je retrospektivna izložba performansa Marine Abramović "U prisustvu umetnika", u okviru koje je predstavljen i potpuno novi projekat - "Merenje magije međusobnog gledanja". Izložba umetnice iz Beograda koja živi u Njujorku izazvala je veliku pažnju ruske javnosti. Inicirao ju je Muzej savremene umetnosti iz Njujorka, a postavio ju je Klaus Bizenbah. Predstavljeno je oko 50 radova koje je Marina Abramović stvarala tokom 40 godina, uz audio i video dokumentaciju i četiri živa performansa, koje realizuju specijalno obučeni mladi umetnici. Izložba je organizovana u blokovima, koji odvojeno predstavljaju razne životne, odnosno stvaralačke periode umetnice. Na samom ulazu u izložbeni prostor stoji natpis - "Zabranjen ulaz za mlađe od 16 godina". Na kraju uskog hodnika, na vratima, jedno naspram drugog stoje obnaženi muškarac i žena, tako da posetilac mora da prođe kroz uzan prostor između njih. Reč je o rekonstruisanom performansu "Imponderabilia", koji je Abramović prvi put izvela sa svojim partnerom 1977. godine. Naredna scena su dva performera, koji stoje jedan naspram drugog, sa uperenim kažiprstima. Reč je o "Tački kontakta" iz 1980. godine, čiji je cilj da se oseti najfinija napetost između partnera. Na belom zidu, obnažena žena kao da visi u vazduhu, a u stvari sedi na biciklističkom sedištu, raširenih ruku i nogu. Reč je o preformansu "Svetljenje" koji je umetnica izvela 1997. godine. U istoj sali na postolju leži obnažena devojka, preko koje je skelet. Ona ga svojim disanjem tera da se pomera, kao da je živ. Poseban deo izložbe posvećen je događajima u Jugoslaviji, posebno u Srbiji devedesetih godina. Reč je o performansu "Balkanski baroko", za koji je Marina Abramnović 1997. godine dobila Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu. U uglu prostorije visi krvavi mantil, u kojem je umetnica tokom nekoliko dana čistila i prala dve tone junećih kostiju. Gomila kostiju čiji se neprijatan miris i danas oseća, izložena je u uglu sale, a performans je imao za cilj da navede gledaoce da osete bol zbog razaranja njene države. Po ocenama kritičara, balkanski blok se na celoj retrospektivi smatra najjačim. Izložbu zatvara "Merenje magije međusobnog gledanja", u kojem učestvuje sama umetnica. To je faktički nastavak eksperimenta započetog u Njujorku, u Muzeju savremene umetnosti, kada je tokom šest dana umetnica sedela na stolici i gledala u oči posetioce koji su se menjali. Marinu Abramović su interesovali osećaji koje imaju oba učesnika pri vizuelnom kontaktu. Nakon toga, počela je da sarađuje sa naučnicima iz Rusije i SAD kako bi razumela kako u tom momentu radi ljudski mozak. Tokom ove izložbe, umetnica sa posetiocem koji to želi učestvuje u eksperimentu. Sede jedno naspram drugog 40 minuta, sa aparatima za elektroencefalografiju, gledajući se oči u oči. Nad glavama su im u 3D formatu prikazani mozgovi, koji u pojedinim momentima svetle na određenim mestima, kao i talasi koji se povremeno iznenada pojavljuju iz oba mozga i sjedinjuju te delove među kojima je uspostavljen kontakt. Sve aktivnosti mozga beleže se na savremenim aparatima, za kojima sede ruski i americki naučnici. Svaki učesnik nakon eksperimenta objašnjava najupečatljivije momente, unutrašnje promene i može pogledati video, snimljen tokom perfomansa. Umetnica kaže da što god da radi, želi da izmeni sebe i gledaoce i mentalno i energetski. "Mi veoma brzo živimo, a ovaj projekat, najveći u mojoj biografiji, predstavlja upoznavanje ljudi sa drugim tempom života", objasnila je Abramović na otvaranju. Za nju se, izgleda vreme odavno zaustavilo, izgleda kao da ima tek nešto preko 40 godina, a uskoro će napuniti 65. Na pitanje zašto je na ulasku na izložbu izložen njen ogroman portret u ludačkoj kosulji, ona odgovara: "To je metafora: možete da podvrgnete svoje telo bilo čemu, i na kraju da ga dresirate, a duh nikada". "Mislim da je ovo najbolja izložba koju sam imla u životu i najveća što se tiče strukture. Mislim da je retrospektiva najbliža onome što sam ikada želela", rekla je Marina Abramović agenciji Beta. Organizatori izložbe kažu da su zadovoljni interesom Moskovljana. "Ali, komentari su različiti. Publika u Rusiji teško prihvata žanr performans. Zato su reakcije ili veoma pozitivne, jer ljudi razumeju značaj njenog prvog dolaska u Rusiju, ili pak negativne, jer su nenaviknuti", kažu u Centru savremene kulture "Garaža". Izložba će trajati do 4. decembra. Zorana Bojić, Moskva

Uručene nagrade Festivala srpskog filma fantastike

Kratki film Nikole Pavlovića "Doviđenja kornjače" osvojio je nagradu "Koskar" za najbolje ostvaranje na Festivalu srpskog filma fantastike (FSFF), saopštio je u ponedeljak organizator, udruženje "Mladi kadrovi" iz Beograda. "Koskar", nagrada koju je FSFF uveo ove godine, pripao je takođe Damiru Romanovu za najbolju priču u filmu "Puls", Mireli Srebrić i Marku Miloviću za najbolje vizuelne efekte u filmu "Kraljevstvo ogledala", dok je specijalni "Koskar" za ukupan utisak pripao Nemanji Vojinoviću za njegov film "M29". Odluku je doneo žiri u sastavu: pisac i izdavač Goran Skrobonja, dramaturg i strip scenarista Zoran Stefanović i režiser Mladen Đorđević, predsednik žirija. Publika festivala - koji je trajao četiri dana u Domu omladine Beograda i Muzeju Jugoslovenske kinoteke - za najbolji film je izglasala "Prvi maj: Devojački bunar 2" Marka Backovića. Dobitnici "Koskara" proglašeni su sinoć, na svečanom zatvaranju FSFF u Domu omladine Beograda, a statuu "Koskar", kombinaciju elemenata "Oskara" i ljudske lobanje, uručivale su devojke i mladići obučeni u narodne nošnje i maskirani u - zombije. Osvajači "Koskara" su osim statue dobili i knjige koje je objavila izdavačka kuća "Laguna". Žiri je u kategoriji priče pohvalio film "Ilijada u svemiru" Mladena Mutavdžića, u kategoriji vizuelnih efekata film "Akamaru Monogatari" Miroslava Kostića a kategoriji ukupnog utiska - "Njhat The Duck" autorske grupe Vomitis Migrenis. Festival srpskog filma fantastike je ove godine imao dvostruko, "peto i šesto" izdanje, zato što prošle godine nije održan, a i zato što je programe realizovao u saradnji sa dve institucije kulture, Domom omladine Beograda i Jugoslovenskom kinotekom. Takmičarski, revijalni i tribinski program priređeni su u Domu omladine, dok je u Muzeju Jugoslovenske kinoteke upriličena retrospektiva hrvatskog filma fantastike 1966-2011, kao specijalni regionalni program. Retrospektivu sa 10 dugometražnih filmova otvorio je zamenik hrvatskog ambasadora u Beogradu Mario Zadro.

Đuzi Stojiljkoviću nagrada Zoranov brk

Veteran srpskog glumišta Vlastimir Đuza Stojiljković dobitnik je nagrade "Zoranov brk" za najbolju glumačku bravuru na Pozorišnim danima "Zoran Radmilović", koji se 20. put održavaju u rodnom gradu ovog glumca Zaječaru. Stojiljković je nagradu dobio za ulogu Dina u predstavi Ateljea 212, matičnog pozorišta Zorana Radmilovića, "Otac na službenom putu", koji je po tekstu Abdulaha Sidrana režirao Oliver Frljić. "Ova nagrada mi mnogo znači jer sam sa Zoranom (Radmilovićem) u pozorištu proveo dve decenije. Zoran nikada nije voleo nagrade, ali se ja sada osećam kao da mi je on lično uručio", rekao je Stojiljković na konferenciji za novinare. On je rekao da je bio iznenađen kada mu je ponuđena uloga dečaka koji se seća vremena Informbiroa kada je njegov otac dospeo u zatvor, ali i da je Abdulah Sidran bio oduševljen idejom reditelja. Na otvaranju ovogodišne pozorišne manifestacie o Zoranu Radmiloviću govorili su glumci Tanja Bošković, Aljoša Vučković i Milan Mihajlović, a svečanost je otvorio ministar kulture Predrag Marković. Direktor pozorišta "Zoran Radmilović" Vladimir Đuricić rekao je da će prvi put na ovoj pozorišnoj svečanosti biti uručena i nagrada za životno delo glumca, ali nije rekao ko će dobiti to priznanje. Festival će trajati do 21. oktobra. Pokrovitelji festivala su Grad Zaječar i Ministarstvo za kulturu.

Nagrada Zoranov brk glumcu Igoru Đorđeviću

Glumac Igor Đorđević, dobitnik je priznanja "Zoranov brk" na pozorišnom festivalu "Dani Zorana Radmilovića", koji se po 20. put održavaju u Zaječaru. Žiri na čelu sa Irfanom Mensurom nagradio ga je ovim priznanjem za bravurozno tumačenje lika Kanjoša Macedonovića, u istoimenoj predstavi budvanskog Grada teatra i Narodnog pozorišta u Beogradu, prema tekstu i u režiji Vide Ognjenović. "Zbog Zorana Radmilovića sam upisao glumačku akademiju. Rođen sam u Topoli, gde nema pozorišta, i jedina veza sa teatrom bila mi je kaseta Radovana Trećeg, koju smo imali u kući. Ona je bila moje pozorište, a Zoran, naravno, moj omiljeni glumac. Ostao je to do današnjeg dana", rekao je Đorđević posle predstave. On je otkrio da je u "Kanjošu" čak pokušao da Zoranu oda malu počast, imitirajući u jednoj sceni njegov hod. "Ne znam koliko je to publika primetila", dodao je on. Nakon predstave, ceo ansambl je u garderobi zapevao navijačku pesmu "Sad si uzeo Brk, Igore, Igore" Prve četiri večeri ovog festivala, koji se po dvadeseti put održava u rodnom gradu Zorana Radmilovića, nagradu Zoranov brk za najbolju glumačku bravuru, dobili su Vlastimir Đuza Stojiljković, Bojan Dimitrijević, Nebojša Dugalić i Miljan Prljeta. Festival se završa u petak.

U petak svetska premijera opere Mileva u Novom Sadu

Svetska premijera opere "Mileva", nastale po motivima iz života Mileve Marić Ajnštajn, koju je komponovala Aleksandra Vrebalov po tekstu Vide Ognjenović, biće održana u petak 21. oktobra u Novom Sadu, najavili su u Srpskom narodnom pozorištu (SNP). Upravnik pozorišta Aleksandar Milosavljević rekao je na konferenciji za novinare da je SNP, kao nacionalna kuća dužna da stvara nova dela koja će u budućnosti postati umetnička baština ove države. "Naša je dužnost da obezbedimo još jedno delo u domaćem operskom stvaralaštvu, jer opere ne nastaju često i zahtevaju izuzetno veliko angažovanje, koncentraciju i volju kompozitora", rekao je Milosavljević. Kompozitorka Aleksandra Vrebalov rekla je da je ovo svetska premijera, kao i da je proces komponovanja trajao još i za vreme proba. "Ja sam aktivno učestvovala na probama ansambla i tek kada je započeo proces režiranja ovog komada videla sam gde su mesta na kojima treba nešto oduzeti ili dodati", rekla je Vrebalov. Dirigent Aleksandar Kojić kazao je da je celokupan rad na operi "Mileva" bio izazov za ansambl, koji je navikao na klasičan repertoar i koji je prvi put učestvovao u stvaranju novog, modernog dela. "Ne smem ni da pomislim koliko smo proba imali, jer je ovaj komad još uvek živa materija koja se razvijala zajedno sa nama", rekao je Kojić. Reditelj opere Ozren Prohić iz Hrvatske rekao je da je delo veoma složeno i da se u njemu pojavljuje lik Mileve Marić Ajnštajn u mladosti, kao i u poznim godinama, što "usložnjava i duplira vremensku liniju komada". Solistkinja Violeta Srećković, koja igra ulogu starije Mileve, rekla je da Mileva u ovom delu ima dva lica, kao što su i svi ljudi različiti u mladosti i u starosti. "Kombinacija kompozitorke Vrebalov, u kojoj mladu Milevu peva sopran, a staru mecosopran, najbolji je način da se ne samo vidi već i čuje ta promena kroz koju ona prolazi i da se dostigne zrelost koju je ona dostigla", rekla je Srećkovićeva. Solistkinja Darija Olajoš Čizmić rekla da lik mlade Mileve koji ona igra predstavlja tihu i povučenu, veoma emotivnu i zaljubljenu devojku, koja uvek daje prednost "svom voljenom Albertu", a ona ostaje u senci i zaboravljena. Pored novosadske premijere koja je najavljena za petak u 19 časova, opera "Mileva" biće premijerno izvedena i u Beogradu, 25. oktobra u centru Sava, u okviru 45. Bemus-a.

Majci Darta Vejdera nagrada za najbolji film u Kopenhagenu

Švedska glumica Pernila Ogast (Pernilla August), poznata po ulozi majke režisera Ingmara Bergmana ali i filmskog zlikovca Darta Vejdera (Darth Vader), dobila je nagradu Nordijskog filmskog saveta kao - režiser debitant. Ogastovoj je za film "Beyond" pripala najveća novčana nagrada koja se dodeljuje na nekom filmskom takmičenju u skandinavskom regionu - 350.000 kruna (oko 65.000 dolara) - a primila ju je u Kopenhagenu od britanske glumice Helen Miren (Mirren), koja je počasna predsednica žirija. Pernila Ogast deli nagradu sa koscenaristkinjom filma Lolitom Rej (Ray). "Beyond", švedski kandidat za nagradu "Oskar" u kategoriji najboljeg filma van angloameričkog područja, govori o ženi koja je pohođena uspomenama na detinjstvo provedeno sa roditeljima alkoholičarima. Pernila Ogast je igrala majku švedskog filmskog velikana Ingmara Bergmana u biografskom filmu "Najbolje namere". Takođe je igrala majku Anakina Skajvokera (Skywallker), budućeg Darta Vejdera, u prvoj i drugoj epizodi Lukasovih "Ratova zvezda" (Star Wars) - "Fantomskoj pretnji" (1999) i "Napadu klonova" (2002).

Počinje Oktobarski salon

Jesenja manifestacija vizuelne umetnosti 52. Oktobarski salon, počinje danas u Muzeju istorije Jugoslavije, a publika će do 4. decembra moći da pogleda radove savremenih umetnika prema konceptu kustosa Alenke Gregorič iz Slovenije i Galit Eilat iz Izraela. Oktobarski salon počinje koncertom Damira Avdića iz Bosne i Hercegovine, a kako su najavili organizatori glavna ideja postavke je podsticanje rasprave o građanskoj poslušnosti i pokoravanju vlastima, kao i društvenoj i institucijalnoj odgovornosti. Na ovogodišnjem Oktobarskom salonu biće organizovane radionice, diskusije i predavanja, a centralna izložba biće 10. novembra preseljenja u Ljubljanu. Za Oktobarski salon iz gradskog i republičkog budžeta izdvojeno je 24 miliona dinara. Cena ulaznice je 200 dinara, a sav prihod od prodaje karata biće poklonjen akciji "Bitka za bebe", za kupovinu inkubatora za prevremeno rođenju decu.

Isekli most i prodali ga otpadu za 5.000 dolara

Dva brata iz američke savezne države Pensilvanije su optužena da su ukrala most i 15,5 tona gvožđa prodala otpadu za 5.000 dolara, saopštile su tamošnje vlasti. Policija je navela da su braća, stara 24 i 25 godina, krajem septembra ili početkom oktobra isekla most pomoću gasnog gorionika. Oni su optuženi za krađu, posedovanje ukradenih predmeta i zaveru. Vlasti su saopštile da je jedan od braće rekao radniku kompanije za reciklažu da ima dozvolu da iseče most za staro gvožđe i pokazao mu slike mosta napravljene mobilnim telefonom. Kompanija za reciklažu je o tome obavestila policiju. Most dugačak 15 i širok šest metara bio je na šumskom putu oko 100 kilometara severno od Pitsburga.

Danski dizajn pobednik konkursa za ulepšavanje dalekovoda

Danska arhitektonska firma Bistrup (Bystrup) pobednica je konkursa za dizajn novog izgleda dalekovoda u Velikoj Britaniji. Britanska vlada izrazila je nadu da će ulepšati sveprisutne a neugledne metalne strukture koje prenose struju širom zemlje. Pobednički dizajn jednostavan je i u obliku slova T. Britanski ministar za energetiku i klimatske promene Kris Hjun nazvao je pobednički dizajn "jednostavnim, klasičnim i praktičnim". Dalekovodi će biti znatno niži od dosadašnjih koji imaju 50 metara i čiji je izgled nepromenjen od 1920-ih godina. Konkurs su organizovali britanska kancelarija za energetiku, snabdevač električnom energijom Nešenal grid i Kraljevski institut britanskih arhitekata. Nešenal grid saopštio je danas da će raditi na tome da danski pobednički dizajn pretvori u realnost.

Džulijan Barns ovogodišnji dobitnik Bukera

Britanski pisac Džulijan Barns (1946) dobio je prestižnu nagradu Buker za književnost, za roman "The Sense of an Ending". Žiri je na današnjoj ceremoniji u Londonu objavio ime dobitnika, kome će pripasti i novčana nagrada od 50.000 funti. Barns je tri puta do sada bio nominovan za jednu od najčuvenijih književnih nagrada na svetu - za romane "Floberov papagaj" (1984), "Engleska, Engleska" (1998) i "Artur i Džordž" (2005). U ovogodišnjoj trci, Barns je iza sebe ostavio britanske pisce Stivena Kelmana i Kerol Berč, kao i Kanađanina Patrika de Vita. Barns je rođen 1946. u Lesteru u Engleskoj. Objavio je brojne romane i zbirke priča, među kojima su i "Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja" (1989), "Pre nego što me je srela" (1982), "Troje" (1991) i "Ljubav, itd", (2000. godine). Pisao je i krimi romane pod pseudonimom Den Kavana. Nagrada Buker može biti dodeljena piscima iz Britanije, Irske i još 54 zemlje iz zajednice (Komonvelta) bivših britanskih kolonija.

Beorad dobio repliku nagrade Zlatni delfin za ekološki film

Predstavnicima beogradskih gradskih vlasti u utorak je uručena replika nagrade "Zlatni delfin" za ekološki film "Plodovi zime", koji je pobedio na festivalu dokumentarnog filma u Kanu. Repliku nagrade je režiser Boško Savković uručio gradskom sekretaru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu i predsedniku Skupštine grada Aleksandru Antiću. U filmu "Plodovi zime" smenjuju se scene plastičnih kesa rasutim po beogradskim ulicama, parkovima, rekama. Prema rečima režisera, građani Srbije moraju shvatiti štetnost svakodnevne upotrebe plastičnih kesa po životnu sredinu. Savković je kazao da dok je boravio u Kanu nije uspeo da fotografiše nijednu kesu na drvetu ili ulici, jer ih nije bilo. Prema Trivanovim rečima, filmovi koji se bave temama zaštite životne sredine utiču na jačanje ekološke svesti građana Srbije "koji moraju da shvate da samo malo pažnje može doprineti čistijem i zdravijem mestu za život". "Plodovi zime" predstavlja prvi niskobudžetni dokumentarni ekološki film, snimljen uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine i studenata kamere druge godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Film je ove godine osvojio nagrade za najbolji ekološki film na festivalima u Portugalu, Rusiji, Poljskoj, Brazilu, Litvaniji, i Rumuniji.

Irski pesnik dobio Zlatni ključ Smedereva

Na međunarodnom festivalu poezije "Smederevska pesnička jesen" uručena je nagrada za životno delo irskom pesniku Džonu F. Dinu (John F. Deane). "Smederevsku pesničku jesen" sinoć je otvorio ministar kulture Srbije Predrag Marković, a nagradu je laureatu uručio gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević. Din je rođen 1943. na ostrvu Ačil u Irskoj. Živi u Dablinu. Objavio je niz pesničkih i nekoliko proznih knjiga. Prvu pesničku zbirku "Prikradanje za vremenom" (Stalking after Times), Din objavio je 1977. Usledile su zbirke "Velika žrtva" (High Sacrifice, 1981), "Zima u Metu" (Winter in Meath, 1985), "Hristos sa gradskom lisicom" (Christ, with Urban Fox, 1997) i "Mala knjiga o satima" (A Little Book of Hours, 2008). Od 1996. generalni je sekretar Evropske pesničke akademije. Nagradu čine pozlaćena replika ključa srednjevekovnog Smedereva, objavljivanje dvojezične knjige pesama iz izbora nagrađenog pesnika i novčanog dela. Nagrada je ustanovljena pre četvrt veka. Prvi dobitnik bio je rumunski pesnik Đeo Bogza, dok je prošle godine nagrađena japanska pesnikinja Kazuko Širaiši. Din je 26. dobitnik nagrade "Zlatni ključ grada" čijim uručenjem postaje počasni građanin Smedereva. Od srpskih pesnika nagradu su poneli Miodrag Pavlović, Tanasije Mladenović i Stevan Raičković. O Dinu je govorio predsednik Odbora za dodelu nagrade, priređivač i prevodilac, srpski pesnik Dragan Dragojlović. Na festivalskoj večeri pesme i su govorili autor i glumac Gojko Santić.

Basara otvara Sajam knjiga u Beogradu

Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu otvoriće u nedelju 23. oktobra u 18.00 sati književnik Svetislav Basara, najavili su predstavnici sajamskog odbora. Predsednik Odbora Sajma knjiga Željko Ožegović rekao je na konferenciji za novinare da je Basara dobitnik više srpskih priznanja za književnost, među kojima je i NIN-ova nagrada 2006. godine. Ožegović je najavio da će na sajmu učestvovati ukupno 817 izlagača, 30 više nego prošle godine, a biće predstavljeno više od 40 izdanja i oko 20 pisaca portugalskog govornog područja. "To je dokaz da ovaj sajam omogućava da se približe naizgled geografske udaljene zemlje, da otkrijemo nove svetove i upoznamo njihove kulture", rekao je Ožegović. Prema njegovim rečima deo sajamskih manifestacija biće posvećen književniku Ivi Andriću povodom 50 godina dodele Nobelove nagrade, a u znak solidarnosti sa narodom Japana, ove godine Japan će besplatno predstaviti književnost te zemlje na svom štandu. Ožegović je dodao da očekuje da sajam knjiga potvrdi vitalnost i snagu, kao i da je manifestacija od najvećeg značaja koja će doprineti daljem širenju kulturnih vidika. Počasni gosti manifestacije biće osam zemalja portugalskog govornog područja, a sajamska publika na otvaranju manifestacije upoznaće pisca iz Mozambika Miju Kota, jednog od najznačajnijih afričkih književnika portugalskog jezika. Kako su organizatori najavili sajam će trajati jedan dan duže nego prethodnih godina, a produženo je i radno vreme do 21.00 sat, dok će izlagači i posetioci imati na raspolaganju 30.000 kvadratnih metara sajamskog prostora. Urednica programa Vladislava Gordić Petković rekla je da će na sajmu biti organizovani različiti forumi i radionice, kao i tri konferencije posvećene delu Ive Andrića, postkolonijalnoj književnosti portugalskog govornog područja i digitalnoj tehnologiji. Ambasador Brazila u Srbiji Alešandre Ador Neto rekao je da će na Beogradskom sajmu knjiga biti predstavljeni brazilski autori različitih generacija, kao i velika različitost naroda koji govore portugalskim jezikom. On je najavio da će posetiocima sajma biti ponuđeno 13 knjiga brazilskih pisaca, od kojih su neke prevedene na inicijativu izdavača, a druge po izboru Ambasade Brazila. Na sajmu će biti dodeljene i nagrade izdavaču godine, izdavačkom poduhvatu za 2011. i dečjoj knjizi. Cena ulaznica je 250 dinara za pojedinačnu posetu, a 150 za grupne posetioce. Porodične ulaznice koštaće 600 dinara. Sajam knjiga biće otvoren od 10.00 do 21.00 sat, od 23. do 30. oktobra.

Devetogodišnja devojčica vozila pijanog oca

Jedna devetogodišnja devojčica iz okoline Detroita vozila je noću svog oca do prodavnice pošto je on bio pijan, saopštila je lokalna policija. Devojčica je sedela u dečjem sedištu za volanom, kada je u tri sata posle ponoći policajac otvorio vrata kombija koji devojčicin otac koristi za posao. "Zašto ste me zaustavili? Dobro sam vozila", rekla je devojčica policajcu. Policiju je alarmirala osoba koja je ugledala devojčicu kako vozilom stiže na benzinsku pumpu. Otac, koji je priveden, rekao je policajcima da je učio kćerku da vozi.