SVET

Protesti ogorčenih širom sveta

Ubijen Moamer Gadafi

Francuska ima najviše milionera

U Bugarskoj i Italiji najviše istraga o prevarama

Herman Kejn novi favorit za kandidata republikanaca

Suzan Sarandon navala papu nacistom

U Vašingtonu otkriven spomenik M. Luteru Kingu

Grčkoj ipak osam milijardi evra

Kina smanjila vrednost američkih obveznica u posedu

Protesti ogorčenih širom sveta

U stotinama gradova širom sveta se održavaju protesti "ogorčenih" koji negoduju zbog siromaštva do kojeg su doveli kriza i moćne finansijske institucije. Pod sloganom "Narodi sveta, ustanite" i "Siđi na ulicu, stvori novi svet", demonstranti protestvuju u 951 gradu u 82 zemlje sveta, navodi se na sajtu 15october.net. Pet meseci od začetka pokreta, 15. maja u Madridu, "ogorčeni" i druge grupe kao što je "Okupirajmo Vol strit" žele da 15. oktobar učine simboličnim datumom kada će građani izraziti negodovanje u finansijskim centrima kao što su Vol strit u Njujorku, Siti u Londonu i Evropska centralna banka u Frankfurtu. "Od Amerike do Azije, Afrike i Evrope, narodi ustaju kako bi zahtevali svoja prava i istinsku demokratiju", navodi se u manifestu. "Sile koje rade za dobrobit nekolicine, ignorišu želju većine. Ova nepodnošljiva situacija mora da se završi", dodaje se. U Madridu, pet kolona demonstranata krenulo je sa periferije ka trgu Puerta del sol, koji je prošlog proleća mesec dana bio okupiran "ogorčenima" i na kojem će oni ostati i dalje. U Rimu su dve grupe demonstranata razbile stakla na bankama i zapalile dva automobila. Incidenti si se dogodili i nedaleko od Koloseuma gde se okupilo 10.000 "ogorčenih". U Londonu, u finansijskoj četvrti Siti, okupilo se oko 800 ljudi. "Došao sam iz solidarnosti sa pokretima koji se odvijaju širom sveta", rekao je 33-godišnji nastavnik Ben Voker. "Želimo malo više pravde u globalističkom finansijskom sistemu." Londonska policija opkolila je demonstrante koji uglavnom mirno protestuju. Oko podneva došlo je, međutim, do manjih sukoba s policijom, pošto su demonstranti, među kojima je bilo i maskiranih osoba, pokušali da se upute ka londonskoj berzi. Pokret je zahvatio i Nemačku gde se okupilo nekoliko hiljada ljudi ispred sedišta Evropske centralne banke u Frankfurtu. Mladi, penzioneri i porodice s decom došli su s balonima i zastavama, a jedna od parola na transparentima je "Srušimo diktaturu kapitalizma". U Njujorku, pokret "Okupirajmo Vol strit" kome su se priključili nezaposleni i građani nezadovoljni nejednakošću, od 17. septembra zauzima jedan park, ali su se njegove pristalice okupile i na Tajms skveru. Pokret je zahvatio brojne zemlje sveta i širi se društvenim mrežama, ali izostanak jednog lidera, odbacivanje svake vrste političke strukture i različiti zahtevi dovode do sumnje u njegovu održivost. U Holandiji, oko 1.000 ljudi se okupilo u Hagu a isto toliko ih se sastalo na trgu kod berze u Amsterdamu. Oko 500 ljudi je protestovalo u švajcarskom gradu Cirihu. Nekoliko stotina demonstranata defilovalo je u većim azijskim gradovima kao što su Tokio i Hongkong, a bilo ih je i u australijskom gradu Sidneju i u južnoafričkom gradu Johanesburgu. Protesti su održani i u Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da razume širenje pokreta "Okupirajmo Vol strit" s obzirom na rasprostranjeno nezadovljstvo zbog finansijske krize. "To je ono što vidite širom sveta, počevši od Vol strita, ljudi pokazuju nezadovoljstvo, pokušavaju da pošalju veoma jasnu i nedvosmislenu poruku širom sveta", rekao je Ban Ki Mun novinarima tokom posete Švajcarskoj. Ban je rekao da bi ministri finansija Grupe 20 razvijenih zemalja i zemalja u razvoju trebalo da slušaju ljude i izađu s "izvodivim planovima" za rešavanje problema. "Uobičajeno poslovanje ili samo razmatranje njihovih sopstvenih unutrašnjih ekonomskih pitanja neće dati odgovore na veoma ozbiljnu međunarodnu ekonomsku krizu", rekao je Ban Ki Mun povodom sastanka predstavnika Grupe 20 u Parizu. I relatitvno stabilna švajcarska ekonomija je pogođena krizom, pošto su zbog rasta švajcarskog franka u toj zemlji poskupeli proizvodi za izvoz i turističke usluge. Posle protesta u Njujorku "Okupirajmo Vol Strit", koji je počeo prošlog meseca, tokom vikenda su širom sveta organizovani protesti zbog nejednakosti i dominacije finansijske elite.

Ubijen Moamer Gadafi

Svrgnuti libijski lider Moamer Gadafi je mrtav, potvrdio je juče portparol novih libijskih vlasti u Bengaziju, na istoku zemlje. "Objavljujemo svetu da je Gadafi ubijen od ruku revolucionara", rekao je novinarima zvanični portparol Nacionalnog prelaznog saveta u Bengaziju, Abdel Hafez Goga. "Ovo je istorijski trenutak, ovo je kraj tiranije i diktature. Gadafi se susreo sa svojom sudbinom", rekao je Goga, dodavši da je tu informaciju dobio od svojih komandanata u Sirtu. Televizija Al Džazira takođe je prenela izjavu vojnog komandanta novih vlasti Abdulaha Hakima Belhadža da je Gadafi umro od posledica ranjavanja posle hvatanja blizu Sirta. Agencija Frans pres je objavila fotografiju na kojoj se vidi Gadafi sa licem prelivenim krvlju. Fotografija je objavljena pre zvanične objave Prelaznog saveta o njegovoj smrti. Prema prvim informacijama Gadafi je bio jutros uhvaćen u Sirtu i ranjen. Okončana Gadafijeva era Arapski lider sa najdužim stažom, Moamer Gadafi (69) koji je danas ubijen nedaleko od rodnog Sirta, bio je više od 41 godine neprikosnoveni vladar, izdržao je višegodišnju međunarodnu izolaciju ali ne i narodnu pobunu. Gadafiju se u avgustu, posle višemesečnih narodnih protesta i vojne intervencije NATO, izgubio svaki trag pošto su pobunjeničke snage ušle u prestionicu Tripoli. Nagađalo se da je sa najbližim saradnicima otišao u Niger, ali je, po svemu sudeći, iako svrgnut, Gadafi od tada bio u svojoj zemlji. Gadafi je rođen 7. juna 1942. kao najmlađe dete u beduinskoj porodici u pustinjskoj oblasti Sirt. Pravo je završio na Libijskom univerzitetu sa visokim ocenama, nakon čega se upisao na vojnu akademiju u Bengaziju 1963. Jedno kraće vreme školovao se i u Mostaru u bivšoj Jugoslaviji, u okviru programa razmene studenata. Nakon diplomiranja poslat je u Veliku Britaniju na dalje usavršavanje u Kraljevsku vojnu akademiju Sendharst, a po povratku u zemlju osnovao je Savez slobodnih oficira sa kojima je 1969. pučem svrgao kralja Idriza i uspostavio vojnu diktaturu. On nakon toga formira Socijalističku Narodnu Libijsku Arapsku Džamahiriju i propagira politički sistem narodnih kongresa i komiteta, kao direktnu demokratiju bez parlamentarizma. Godine 1976. objavio je Zelenu knjigu u kojoj navodi svoje političke ciljeve. Zelena knjiga, skup Gadafijevih filozofskih misli koje su bile predmet istraživanja celog jednog odseka na vodećem libijskom univerzitetu, bila je uklesana i na mnogim zgradama u gradovima širom Libije. Iako je značajne resore vlasti dao svojim sinovima, njih trojica su, kako su mnogi smatrali, bili samo džokeji dok je glavna vlast ostajala u rukama Gadafija. Mada je oštro osuđivao korupciju koja bi dovela do toga da ograničen broj Libijaca stekne ogromno bogatstvo, Gadafi i njegova porodica, kako se veruje, stekli su ogromno bogatstvo, zahvaljujući činjenici da Libija ima najveće rezerve nafte u celoj Africi. Zalagao se za jedinstvo arapskih zemalja, a na njegovo insistiranje osnovana je Afrička unija, koja je proglašena naslednicom Organizacije afričkog jedinstva. Uzor mu je bio egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, čiju ideju o panarabizmu je sledio, a podržavao je i panislamizam, sa idejom labave unije svih islamskih država i naroda. Ogromno naftno bogatstvo Libije godinama je koristio za finansiranje ekstremističkih pokreta i njihovih lidera. Podržavao je Palestinsku oslobodilačku organizaciju, a 1970-ih i 1980-ih i mnoge druge muslimanske oslobodilačke pokrete, čime se njegov režim upetljao u terorističke aktivnosti i u arapskim i u nearapskim zemljama. Polovinom 1980-ih međunarodna zajednica ga je smatrala glavnim finansijerom međunarodnog terorizma. Tvrdilo se da je glavni finansijer pokreta Crni septembar koji je izvršio masakr nad izraelskim sportistima na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu, a SAD su ga optužile za direktnu kontrolu nad podmetanjem bombe u jednoj berlinskoj diskoteci 1986. u kojoj je poginulo troje, a ranjeno više od 200 osoba, većinom američkih vojhnika. Napetosti između Libije i Zapada dostigle su vrhunac tokom administracije američkog predsednika Ronalda Regana, koja je pokušala da zbaci Gadafija. U martu 1982. SAD su objavile zabranu uvoza libijske nafte i izvoz Libiji američke tehnologije za industriju nafte. Tokom većeg dela devedesetih, Libija je trpela ekonomske sankcije i diplomatsku izolaciju kao rezultat Gadafijevog odbijanja da potpiše izručenje SAD i Velikoj Britaniji dvojice Libijaca optuženih za podmetanje bombe na let avio kompanije Pan Ameriken iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi. Libija je 2003. zvanično prihvatila odgovornost za podmetanje bombe, a Gadafi je pristao da isplati odštetu od 2,7 milijardi dolara, to jest 10 miliona dolara za svaku žrtvu njihovim porodicama. Od kraja devedesetih, Gadafi je počeo da radi na poboljšanju odnosa sa Zapadom, a još pre napada na SAD 2001. založio se za borbu protiv Al Kaide. Američki Stejt department je 2006. objavio da će ponovo uspostaviti pune diplomatske odnose sa Libijom. U međunarodnim krugovima bio je poznat i po svojoj ekscentričnosti - imao je telohraniteljke iz Etiopije i bolničarke iz Ukrajine, po svom beduinskom stilu oblačenja, kao i zbog toga što je na putovanja u inostranstvo nosio svoj šator u kome je boravio i kamile čije mleko je svakodnevno pio. Među Libijcima je uživao glas lidera koji se ne libi da upotrebi silu. Gadafi je 1. septembra 2009. obeležio 40. godišnjicu libijske revolucije, a proslavi su, između ostalih, prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić i ministar odbrane Dragan Šutanovac. Gadafi je tada Tadiću uručio orden. Sredinom februara ove godine Libiju je zahvatila narodna pobuna, posle sličnih u Egiptu i Tunisu, u kojoj su demonstranti tražili svgavanje Gadafija. Krajem marta NATO počinje vojnu intervenciju u zemlji pod mandatom UN, čiji cilj je zaštita civila. U avgustu su pobunjeničke snage ušle u Tripoli i zauzele Gadafijevo uporište u centru grada, nakon čega se Gadafiju gubi svaki trag, do današnjeg dana kada je ubijen nedaleko od Sirta. Sa 41 godinom na čelu Libije, on je bio lider sa najdužim vladarskim stažem u arapskom svetu.

Francuska ima najviše milionera

Francuska ima više milionera nego ijedna druga evropska zemlja, navodi se u godišnjoj analizi švajcarske banke Kredi suis (Credit Suisse) o stanju bogatstva u svetu. U Francuskoj ima 2,6 miliona dolarskih milionera, u Velikoj Britaniji ima 1,6 miliona milionera, a u Švajcarskoj samo 622.000 ljudi koji imaju više od milion dolara. U izveštaju se navodi da Nemačka i Velika Britanija imaju više milionera čija je imovina vrednija od 100 miliona dolara. U izveštaju su objavljene samo apsolutne brojke i ne precizira se broj milionera u odnosu na broj stanovnika. U odnosu na prošlu godinu, svetsko bogatstvo povećalo se za 18,4 odsto zahvaljujući rastućem bogatstvu u Južnoj Africi, Indiji, Australiji, Čileu i Singapuru. Prosečno bogatstvo po osobi u svetu iznosi 51.000 dolara, navodi se u analizi. Od 2000. i do polovine 2011. bogatstvo u svetu je poraslo za 67 posto izraženo u dolarima, a za 36 posto izraženo u lokalnoj valuti. Banka Kredi suis predviđa porast svetskog bogatstva za 50 odsto do 2016, kada će kako se očekuje Kina postati druga najbogatija zemlja sveta, umjesto Japana, a iza SAD-a, koje će zadržati prvo mesto, navodi švajcarska banka. Najbogatije zemlje s prosečnim bogatstvom većim od 100.000 dolara po osobi ove godine su u Severnoj Americi, zapadnoj Evropi, pacifickoj Aziji i na Bliskom istoku. Švajcarska je jedina zemlja u svetu u kojoj bogatsvo prelazi prag od 500.000 dolara po osobi. Prosečan prag bogatstva u Australiji i Norveškoj je 300.000 dolara.

U Bugarskoj i Italiji najviše istraga o prevarama

Bugarska i Italija su prve po broju istraga evropske agencije za borbu protiv prevara (OLAF), pokazuje izveštaj te agencije za 2011. koji je predstavljen u Briselu. "Geografska analiza podataka po pitanju zemalja članica EU i zemalja kandidata pokazuje da se značajan deo novih informacija i dalje odnosi na samo mali broj zemalja", piše u izveštaju OLAF-a koji prenose agencije. OLAF je tokom 2010. godine sproveo 419 istraga u zemljama članicama EU od kojih 81 u Bugarskoj i 41 u Italiji. Belgija je na trećem mestu sa 37 slučajeva od kojih se veliki broj odnosi na evropske institucije. Bugarska je bila prva i prošle godine sa 68 slučajeva. Belgija je tada bila druga sa 48 slučajeva, a Italija treća sa 36 slučajeva. Najveći broj istraga odnosi se na evropske institucije (139) i na poljoprivredni sektor (117). Prema izveštaju, 36 slučajeva je bilo u Rumuniji, 34 u Nemačkoj, po 23 u Grčkoj i Velikoj Britaniji, 22 u Španiji, 20 u Francuskoj, 17 u Poljskoj, 13 u Holandiji, 10 u Češkoj, osam u Portugalu, po sedam u Mađarskoj i Luksemburgu, po šest u Austriji i Slovačkoj, po pet u Irskoj, Litvaniji i na Malti, po tri na Kipru, u Sloveniji i Švedskoj i dva u Letoniji. Po jedna istraga je sprovedena u Estoniji i Finskoj, a nijedna u Danskoj. Te istrage su omogućile OLAF-u povraćaj 68 miliona evra. Najveći deo tog novca se odnosi na strukturne fondove (32,9 miliona evra), a potom na poljoprivredu (11,9 miliona) i direktne troškove (10,6 miliona). Te istrage su rezultirale kaznama od ukupno 125 godina zatvora. Misija OLAF-a je zaštita finansijskih interesa EU, borba protiv prevara, korupcije i svih drugih nelegalnih aktivnosti koje oštećuju budžet EU uključujući i nepravilnosti u samim evropskim institucijama. OLAF je nadležan samo za nepravilnosti koje imaju uticaj na evropske finansijske interese, dok su ostale nepravilnosti koje pogađaju nacionalne budžete, u nadležnosti odgovarajućih nacionalnih tela.

Herman Kejn novi favorit za kandidata republikanaca

Pretendenti za republikansku nominaciju na predsedničkim izborima u SAD oštro su tokom debate u Las Vegasu kritikovali novog favorita među njima Hermana Kejna zbog njegovog ekonomskog programa, u trenutku kada taj biznismen afroameričkog porekla neočekivano dobija na popularnosti. Bivši generalni direktor velikog lanca picerija najnoviji je fenomen izborne trke republikanaca za kandidata koji bi se na predsedničkim izborima suprotstavio Baraku Obami, ocenjuju agencije AP i AFP. Crnac u stranci koja nikada nije privlačila Afroamerikance, Kejn je bez velikih šansi ušao u trku s bivšim guvernerom Masačusetsa Mitom Romnijem, koji je do sada sa lakoćom ostavljao u senci svoje rivale. Sve se to promenilo pre par sedmica, nakon što je guverner Teksasa Rik Peri iznenada uspešno počeo trku ali ubrzo, nakon nekoliko vrlo bledih učešća u debatama, odjednom naglo pao u anektama javnog mnjenja. Koliko god se Kejnov uspeh činio malo verovatnim, peta debata je pokazala da ga njegovi suparnici vide kao ozbiljnu opasnost. Republikanski kandidati su u Las Vegasu raspravljali o imigraciji, reformi zdravstva, privrednim i energetskim pitanjima, a njihovi stavovi su tokom vrlo žučne i direktne rasprave, često bili sasvim oprečni. Očigledno je, međutim, bilo da su svi republikanski pretendenti za predsedničkog kandidata na umu sve vreme imali pre svega Kejnov neočekivani rast popularnosti. Prema anketi koju je sprovela TV mreža Si-En-En, Mit Romni i dalje ima najviše šansi da osvoji republikansku kandidaturu, ali se pokazalo da je Kejn "najomiljeniji" među Amerikancima.

Suzan Sarandon navala papu nacistom

Suzan Sarandon, koja je dobila Oskara za ulogu u filmu "Mrtav čovek hoda" iz 1995, izjavila je da je papa "nacista" u intervjuu koji je prošle subote dala na filmskom festivalu u Hamptonsu, u Long Ajlendu. Glumica je rekla da je knjigu po kojoj je snimljen film "Mrtav čovek hoda" dala papi, kojeg je nazvala "nacistom". Benedikt Šesnaesti je poreklom Nemac. Katoličke i jevrejske grupe u SAD osudile su izjavu holivudske glumice Suzan Sarandon koja je papu Benedikta Šesnaestog nazvala "nacistom". Vođstvo Katoličke lige saopštilo je da je glumičin komentar "sramotan", a Liga protiv klevete pozvala je Suzan Sarandon da se izvini katoličkoj zajednici zbog "duboko uvredljive" izjave.

U Vašingtonu otkriven spomenik M. Luteru Kingu

Hiljade ljudi, svih rasa i uzrasta, okupile su se prošle nedelje u Vašingtonu na otkrivanju spomenika borcu za prava crnaca i dobitniku Nobelove nagrade za mir Martinu Luteru Kingu . Predsednik SAD Barak Obama sa porodicom, pevačica Areta Frenklin i najbliži rođaci borca za građanska prava, ubijenog 1968. godine, okupili su se da odaju počast Kingu. Obama, prvi crni predsednik SAD, u svom govoru se osvrnuo na neke od tema kojima se svojevremeno bavio King - jednakost, pravdu i miroljubiv otpor, dok se Amerika, 43 godine od Kingove smrti i dalje suočava sa ratom, ekonomskom krizom i trajnim nepoverenjem u vladu. "Doktor King bi želeo da osporimo preterivanja na Vol Stritu a da ne demonizujemo ljude koji tamo rade", rekao je Obama o građanskim protestima zbog siromaštva i neravnomerne raspodele bogatstva koji su se proširili iz Njujorka i Vašingtona u sve delove SAD i ostatak sveta. Spomenik Kingu postavljen je u avgustu u parku koji se prostire između spomenika predsedniku SAD Abrahamu Linkolnu i Kapitola, u kojem zaseda američki Kongres, a otkrivanje spomenika, planirano za avgust, odloženo je zbog uragana Irena. Organizatori su saopštili da očekuju oko 50.000 posetilaca. Procenjuje se da je, od kako je postavljen, oko 1,5 miliona ljudi obišlo spomenik Martinu Luteru Kingu, visok devet metara i granitne zidove u kojima je urezano 14 njegovih citata. King je prvi crnački vođa kojem je podignut spomenik u parku u centru Vašingtona u kojem se nalaze spomenici zaslužnim Amerikancima. Martin Luter King, tada sveštenik jedne crkve u Alabami, nalazio se na čelu bojkota autobusa u gradu Montgomeriju, koji su tamošnji crnci sprovodili tokom 1955. i 1956. godine u znak protesta zbog rasne segregacije. Taj bojkot je doveo do odluke Vrhovnog suda SAD kojom su zakoni o rasnoj segregaciji u autobusima proglašeni neustavnim. King je zatim izabran za predsednika Organizacije južnjačkih hrišćanskih vođa, koja je predvodila rastući pokret za građanska prava crnaca i crpela inspiraciju iz taktike nenasilne borbe Mahatme Gandija. King se 1963. godine našao na čelu mirnog marša 250.000 ljudi za građanska prava u Vašingtonu, gde je održao čuveni govor "Sanjam" (I Have a Dream) o viziji društva koje ne poznaje rase. Američki Kongres je sledeće, 1964. godine, usvojio istorijski Zakon o građanskim pravima, a King je sa 35 godina postao najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za mir. Martin Luter King ubijen je 1968. godine u atentatu u gradu Memfis, u državi Tenesi, gde je pružao podršku radnicima komunalnih preduzeća.

Grčkoj ipak osam milijardi evra

Grčka će, sudeći prema izveštaju međunarodnih kontrolora, dobiti novu tranšu zajma iz spasilačkog paketa koji su joj odobrile članice zone evra i Međunarodni monetarni fond (MMF). Inspektori su konstatovali da Grčka nije ostvarila planirano smanjenje deficita i da su reforme koje sprovodi nedovoljne, ali su ipak odlučili da preporuče da se toj zemlji isplati tranša od osam milijardi evra kako bi izbegla bankrot. Tim kontrolora iz Evropeke komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, tzv. trojka, takođe je ocenio da je grčki dug "izuzetno zabrinjavajuć". Grčka od maja prošle godine zavisi od spasilačkog paketa zajmova od 110 milijardi evra. Iz "trojke" su upozorili i da drugi spasilački paket zajmova za Grčku, o kome je u julu postignut načelni sporazum, neće doprineti da veliki grčki dugovi postanu održivi. U izveštaju kontrolora navodi se da je julski dogovor doprineo smanjenju neodložnih finansijskih potreba Grčke ali da "neće biti dovoljan da bi se dinamika (rasta) duga opisala kao održiva", ukoliko Atina i dalje bude sporo sprovodila reforme. Izveštaj "trojke", napominju analitičari i posmatrači, samo je doprineo jačanju tenzija u razgovorima lidera EU o dužničkim problemima u Grčkoj i zoni evra. Nemačka, najveća evropska ekonomija, zalaže se da privatni kreditori prihvate da im gubici na grčkom dugu budu veći od 21 odsto ukupnog duga, što je dogovoreno u julu. U Grčkoj je u toku generalni štrajk pred glasanje u parlamentu o novim, nepopularnim merama štednje koje su uslov za dalju pomoć.

Kina smanjila vrednost američkih obveznica u posedu

Kina se u avgustu oslobodila obveznica američke državne blagajne u vrednosti 36,5 milijardi dolara. Bila je to, piše Čajna dejli, najveća prodaja dolarske imovine od strane Pekinga u ovoj godini. Do prodaje je došlo u trenutku kada strana tražnja za američkom finansijskom imovinom raste pošto te hartije u uslovima evropske dužničke krize investitori smatraju "sigurnom lukom u nemirnim vremenima". Analitičari ocenjuju da avgustovska prodaja američkog duga pokazuje da Kina usklađuje investicioni portfolio, nakon što je agencija Standard i Purs (Standard & Poor's) smanjila američki kreditni rejting. "To je uobičajena operacije kineske vlade i urađena je u uslovima nestabilnosti na tržištu nakon smanjenja američkog rejtinga", pojasnio je direktor Kineskog istraživačkog centra za banakarski sektor Guo Tianjong. Sada Kina ima u posedu američke vladine obveznice u vrednosti 1,137 hiljada milijardi dolara, tako da je i dalje najveći vlasnik američkog duga u inostranstvu, pokazuju novi podaci američkog ministarstva finansija. Avgustovsko smanjenje bilo je prvo za pet meseci a u julu je Kina kupila američke dužničke hartije za više od osam milijardi dolara. Neki analitičari navode da avgustovska prodaja ne znači nužno da Kina gubi interesovanje za dolar. To, kako kažu, pre ukazuje da bi Kina mogla da usmeri više novca u američke korporacijske obveznice koje nosi stabilniji prinos. Pored toga, Peking je u septembru pregovarao sa Rimom o eventualnoj kupovini italijanskog duga u uslovima krize u Evropi dok je prošle nedelje Kina prvi put od oktobra 2010. kupila više japanskog duga nego što je prodala. I dok je Kina u avgustu smanjila vrednost američkih obveznica u posedu, ostali vodeći strani investitori su znatno povećali svoje vlasništvo nad američkim hartijama zbog krize u Evropi. Tako je Velika Britanija u avgustu povećala imovinu u američkim obveznicama za 2,4 odsto u odnosu na jul, na 397,2 milijarde dolara, a Japan na 936,6 milijardi sa julskih 914,8 milijardi.