| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
       
Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE

Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

Kultura i zanimljivosti
KULTURA&ZANIMLJIVOSTI  
 
 
  

 

 

 

Slavne ličnosti zarađuju i posle svoje smrti

Odrezak od pačijeg filea omiljeno jelo Francuza

Haljina Merilin Monro za 504.000 dolara

Selu bez žena nagrada u Bratislavi

U2 proglašen za najbolji bend u poslednjih 25 godina

Matel napravio tetoviranu Barbiku, roditelji ogorčeni

Trio Pata Metinija otvorio Beogradski džez festival

Proglašene nagrade Londonskog filmsokg festivala

Eva Mendes u filmu sa Kajli Minog

Brojne izložbe kao prateći program Sajma knjiga

Otvorena izložba stripa na Sajmu knjiga

Fabrika knjiga izdavač 2011. godine

Druga knjiga Srpske enciklopedije predstavljena na sajmu

Povlačenje filmova o Hariju Poteru 29. decembra

Novi singl Bajage i Instruktora 31. oktobra

Život i delo Dušana Makavejeva iz australijskog ugla

Pismo ocu na festivalu IDFA u Amsterdamu

Zbirka tekstova o Marini Abramovič predstavljena na sajmu

Knjige patrijarha Pavla u izdanju Izdavačkog fonda SPC

Pronađen zaboravljeni skeč Harolda Pintera

Ejmi Vajnhaus umrla od prevelike količine alkohola

Novi album Džastina Bibera u leto 2012.
   
 
  

Slavne ličnosti zarađuju i posle svoje smrti

 
michael-jackson-this-is-it-movieNeke slavne ličnosti čak i posle svoje smrti nastavljaju da zarađuju, pa su tako Majkl Džekson, Elvis Presli i Merilin Monro tri preminula umetnika koji su najviše zaradili poslednjih godinu dana prema rangiranju časopisa Forbs objavljenom danas.
U periodu između oktobra 2010. i oktobra 2011. Majkl Džekson je zaradio 170 miliona dolara, daleko ispred Evlisa Preslija (55 miliona dolara) i Merilin Monro (27 miliona), navodi Forbs.
Da bi se neka od "slavnih mrtvih osoba" uopšte našla na ovoj listi potrebno je da je zaradila najmanje šest miliona dolara u poslednjih dvanaest meseci.
Glumica Elizabet Tejlor, koja je umrla 23. marta, ušla je na tu listu na petom mestu (12 miliona dolara) koje deli sa Džonom Lenonom, a nalazi se iza crtača stripa "Pinats" (Peanuts) Čarsla Šulca (25 miliona dolara).
Prihodi uglavnom stižu od autorskih prava ili licenciranja fotografija. Za Elizabet Tejlor dobit je najviše od njenog parfema "White Diamonds".
Internacionalna cirkuska trupa Sirk de Solej (Cirque du Soleil) je takođe doprinela da se popuni nasleđe preminulih slavnih umetnika prema Forbsu (www.forbes.com/deadcelebs). Njihova predstava "Viva Elvis" doprinela je da taj umetnik sačuva drugo mesto na listi. Novac od te trupe takođe su zaradili Džon Lenon i Džordž Harison (13. na spisku sa šest miliona dolara dobiti).
Prošle godine su Majkl Džekson i Elvis Presli već bili na vrhu liste, a iza njih je bio pisac "Gospodara prstenova" Džon Tolkin.
 
 
  

Odrezak od pačijeg filea omiljeno jelo Francuza

 
Odrezak od pačijeg filea postao je omiljeno jelo Francuza, pokazalo je istraživanje instituta Sofr (Sofres).
To jelo zbacilo je sa trona ragu od telećeg mesa koji je pre pet godina izabran za omiljeno jelo u Francuskoj.
Odrezak od pačijeg filea dobio je 21 odsto glasova u anketi. Na drugom mestu su dagnje s pomfritom, sa 20 odsto, a na trećem je kuskus sa 19 odsto, rezultat je istraživanja koje je sprovedeno od 26. do 29. avgusta nad 1.000 odraslih osoba.
Učesnici ankete birali su od 40 ponuđenih jela. Ragu od telećeg mesa ovog puta je na četvrtom mestu, sa 18 odsto glasova.
Istraživanje je pokazalo da su Francuzi i dalje "veliki mesožderi", pošto je sedam od osam njihovih omiljenih jela na bazi mesa (govedine, teletine, jagnjetine i pačetine), navodi institut Sofr.
 
 
  

Haljina Merilin Monro za 504.000 dolara

 
Haljina koju je Merilin Monro nosila u filmu "Reka bez povratka" prodata je na aukciji u Kini za 504.000 dolara.
Direktor aukcijske kuće Džulijens okšens (Julien's Auctions) Daren Džulijen rekao je da je haljina prodata neimenovanom pojedincu.
Merilin Monro je zelenu haljinu od velura nosila dok je pevala pesmu "I'm Gonna File My Claim" u vesternu iz 1954. u kojem je igrala kockarevu ženu Kej Vašington.
Među predmetima koji su prodati na istoj aukciji je korset koji je Madona nosila na turneji 1987. Korset je novog vlasnika dobio za 72.000 dolara.
Čuvena haljina koju je Merilin Monro nosila u filmu "Sedam godina vernosti" prodata je prošlog leta za 4,6 miliona dolara. Ta bela haljina je čuvena po sceni u kojoj vijori dok glumica stoji iznad uličnog otvora za ventilaciju.
 
 
  

Selu bez žena nagrada u Bratislavi

 
Dokumentarni film Srđana Šarenca "Selo bez žena" osvojio je nagradu slovačkog ministarstva rada i socijalne politike na 38. međunarodnom filmskom festivalu EKOTOP 2011 koji je održan u Bratislavi.
Film je do sada prikazan na 25 međunarodnih festivala, a dobitnik je osam nagrada među kojima su "Documenta Madrid" za autorski dokumentarac 2011. i nagrada "Ivica Matić" udruženja filmskih radnika BiH na Sarajevo film festivalu za najbolji film u 2010 godini.
"Selo bez žena" će ovog meseca biti prikazan na najvećem filmskom festivalu u Aziji - Tokio International film festival, Astra Film Festivalu u Rumuniji i u Srbiji 26. oktobra na filmskom festivalu KRAF u Kragujevcu.
U novembru će biti prikazan na festivalima u Holandiji i Francuskoj.
"Selo bez žena" je film o braći Janković, poslednjim stanovnicima sela Zabrđe, neženjama u 30-tim godinama koji kreću u potragu za nevestama iz Albanije.
Film prati komična nastojanja najstarijeg brata Zorana da pronađe nevestu i spasi od nestanka selo u koje ženska noga nije kročila deceniju i po.
Scenarista i reditelj filma je Srđan Šarenac.
 
 
  

U2 proglašen za najbolji bend u poslednjih 25 godina

 
Irska grupa U2 izabrana je za najbolju grupu u poslednjih 25 godina u aketi magazina Kju, izvestio je američki muzički magazin Biblord.
Godišnja dodela nagrada najprodavanijeg britanskog muzičkog časopisa održana je u ponedeljak u Londonu.
Među dobitnicima bila je i Adel koja je osvojila dve nagrade, za najboljeg zenskog izvođača i najbolju pesmu "Rolling in the Deep".
Grupa Koldplej je proglasena za najbolji savremeni bend, međutim, njen frontmen Kris Martin se nije složio sa tim priznanjem rekavši da je najbolji bend na svetu i danas U2, i da je pored njega Koldplej tek sedmi.
Britanski pevač Noel Galager izjavio je da ga priznanje Kju Magazina, koji ga je proglasio svojom ikonom, nije obradovalo ni približno koliko je to učinila pobeda Mačester sitija nad Mančester junajtedom.
Magazin Kju dodelio je 18 nagrda.
Lista najznačijnih:
Najbolji bend u poslednjih 25 godina - U2
Najbolja pesma - Rolling In The Deep, Adel
Najbolji ženski izvođač - Adel
Najbolji spot - Do It Like A Dude, Džesi Džej'
Najbolji novi izvođač - VU LIF
Inspiracija - FetbojSlim
Najveća nova stvar - Lana Del Rej
Inovacija zvuka - Kajzer Čifs
Najbolji album - Bon Iver, Bon Iver
Najbolji koncertni izvođač - Bifi Kliro Lj
Ikona - Noel Galager
Najbolji muški izvođač - Tini Tempa
Posebni doprinos muzici - Suzi Su
Najbolji bend danasnjice - Koldplej
Hall of Fame - Kvin
 
 
  

Matel napravio tetoviranu Barbiku, roditelji ogorčeni

 
Roditelji su se pobunili zbog nove Barbike koja na koži ima trajnu tetovažu u boji i nosi crni džemper sa ukrštenim kostima, izvestio je britanski šou biznis sajt Didžital Spaj.
"Ako bih je dao svojoj ćerki ona bi mislila da su tetovaže u redu. Možda bi i sama požela da ima jednu", izjavio je za televiziju Ej-Bi-Si (ABC) jedan od ogorčenih roditelja.
Drugi otac je poručio da se "deca na taj način uče da žele tetovaže dok su premlada za takvo oblačenje".
Na blogu za roditelje Babl (Babble), pojavio se, međutim, i ovakav komentar: "Lično, više volim tetovaže od nerealnih proporcija i poruke da je u životu najvažnije biti lepa i uloviti dečka. Čestitke Matelu na pravljenju lutke koja više liči na nas. Ovo smatram malim korakom na pravom putu".
Matel je saopštio da je Tokidoki Barbika ekskluzivna lutka koja nije namenjena svima i da se prodaje samo u odabranim maloprodajnim radnjama.
 
 
  

Trio Pata Metinija otvorio Beogradski džez festival

 
Beogradski džez festival od 27. do 30. oktobra, otvario je američki džez gitarista i kompozitor Pat Metini (Pat Metheny) koji je sa svojim triom nastupio sinoć u Sava centru.
Na festivalu će nastupiti zvezde džez muzike Duško Gojković, Stefano Bolani (Bollani), Čarls Lojd (Charles LLoyd) Kristina Branko (Christina Branco), Eliot Šarp (Elliot Sharp) i drugi.
Umetnički direktor festivala Vojislav Pantić rekao je da je jedna od tema Festivala predstavljanje evropskog "džez pijanizma", a u pratećem programu biće rasprave o budućnosti muzičkog pravca kojem je posvećena manifestacija.
Prema njegovim rečima u pratećem programu učestvuju i dvojica najpoznatijih džez novinara - Britanac Bob Vir (Weir, Jazz Journall) i Amerikanac Tomas Konrad (Thomas Conrad, Jazz Thimes).
Članica Gradskog veća Vesna Marjanović rekla je da za Grad Beograd džez festival predstavlja manifestaciju od posebnog značaja još od 1950-tih godina.
"Čini se da je to nekad bio mnogo više slučaj nego što je danas, a to je samo zato što u medijima taj pravac muzike, kao i neki drugi pravci, još nije dovoljno zastupljen. Ali naša džez scena je još vrlo živa i svake godine imamo nove talente", rekla je Marjanović.
Ona je podsetila da Beograd svake godine dodeljuje stipendije za školovanje mladih džez muzičara na Univerzitetu Berkli i dodala da je očigledno da je taj muzički pravac sastavni deo Beograda.
"Džez festival je između ostalog prilika da se razgovara o tome šta je potrebno učiniti da se džez scena još bolje promoviše i da se džezerima pruži mogućnost i platforma da više nastupaju", rekla je Marjanović.
Prema njenim rečima, Džez festival ove godine ima poseban značaj jer će jedan od najvećih domaćih džez muzičara - Duško Gojković proslaviti rođendan na koncertu, zajedno sa građanima.
Gojković je agenciji Beta rekao da će publika čuti i njegove kompozicije, i standardne evergrin džez melodije u njegovom aranžmanu.
"Program sadrži mejn strim, bi-bap, balade, bluz, sve što spada u džez i mislim da će biti interensanto, pogotovo što imamo i jednog vrsnog solistu - Pitera Kinga koji je iz Londona došao da sa nama svira", rekao je Gojković.
Duško Gojković i Big Bend RTS-a nastupiće drugog dana festivala u Velikoj sali Doma omladine u 20.30 sati, a ulaznice po ceni od 1.000 dinara su rasprodate.
Posle koncerta Peta Metinija i njegovog tria koji će nastupiti u Sava centru, prvog dana festivala u Domu omladine od 22.30 nastupiće i Anat Fort duo i Joakim Kun (Joachim Kuhn) trio "Ćalaba".
Za Beogradski džez festival je dato 16 miliona dinara, od čega je devet miliona dinara dao Grad Beograd, a ostalo su donacije partnera, rečeno je novinarima.
 
 
  

Proglašene nagrade Londonskog filmsokg festivala

 
Porodična drama "Moramo da pričamo o Kevinu" (We Need to Talk About Kevin) osvojila je u sredu nagradu za najbolji film na Londonskom filmskom festivalu.
U filmu Lin Remzi glavnu ulogu igra Tilda Svinton kao majka koja se bori sa tugom i krivicom pošto je njen sin tinejdžer izvršio masakr u gimanziji.
Londonski filmski festival koji se održava 55 godina uveo je nagradu za najbolji film pre dve godine da bi se takmičio sa sličnim festivalima u Berlinu, Veneciji i Torontu.
Film Kevin pobedio je osam drugih finalista uključujući francuski nemi film "The Artist", "Faust" Aleksandra Sokurova, pobednika na festivalu u Veneciji, i "Shame" reditelja Stiva Mekvina.
Devetnaestogodišnja glumica Kandis Rid proglašena je najboljom mladom britanskom glumicom za ulogu u drami "Junkhearts", njenoj prvoj profesionalnoj ulozi.
Argentinski reditelj Pablo Hiorheli (Giorgelli) je dobio nagradu za najbolji prvi film za delo "Las Acacias" koji je dobilo istu nagradu ove godine na festialu u Kanu. Za najbolji dokumentarni film proglašen je film "Into the Abys" Nemca Vernera Hercoga.
Glumacu Reifu Fajnsu i reditelju Dejvidu Kronenbergu uručene su nagrade za životno delo.
 
 
  

Eva Mendes u filmu sa Kajli Minog

 
Američka glumica Eva Mendes pridružila se pevačici Kajli Minog (Kylie Minogue) u glumačkoj postavi filma "Holly Motors", objavljeno je na šou biznis sajtu Didžital spaj (Digital Spy).
Film, koji će režirati Leos Karaks (Carax), biće priča o čoveku (Denis Levant) koji putuje po različitim verzijama svog života, u kojima je ubica, prosjak, direktor kompanije, monstruozno stvorenje i porodičan čovek.
Glumci u postavi igraju različite uloge u svakoj od verzija njegovog života.
Eva Mendes poznata je iz filmova "Trka sa vremenom", "Paklene ulice 2", "Ljubavni terapeut", "Osloni se na mene" i "Ghost Rider".
 
 
  

Brojne izložbe kao prateći program Sajma knjiga

 
Tokom ovogodišnje beogradske smotre knjiga, u sajamskim halama su, uz druge prateće programe, upriličene i mnoge izložbe u čast velikih srpskih pisaca i ćiriličnog pisma.
Posetioci sajma, kojih je danas bilo znatno manje nego na dan otvaranja manifestacije, u prilici su u Hali 2 da vide izložbu povodom 200 godina od kako je veliki srpski prosvetitelj Dositej Obradović postavljen za prvog ministra prosvete.
Tome u čast i 200. godišnjici od njegove smrti, Vlada Srbije je 2011. proglasila Godinom znanja, u okviru koje je organizovana i sajamska izložba Dositejev put znanja, o njegovom putu kroz Evropu, putu sticanja modernih prosvetiteljskih znanja i učenju jezika.
Povodom 50 godina od dobijanja Nobelove nagrade za književnost, Muzej grada Beograda priredio je studijsku izložbu Ivo Andrić pisac i/ili diplomata.
Izložba predstavlja srpskog nobelovca u svetlu pisca i diplomate, koji je zahvaljujući intenzivnoj diplomatskoj karijeri boravio u mnogim evropskim gradovima kao predstavnik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom i Kraljevine Jugoslavije.
Na 20 panoa predstavljen je Andrićev stvaralački rad, panorame gradova u kojima je bio, upotpunjene slikama iz privatnog života, dokumentima i ličnim predmetima.
U godini u kojoj se navršava i 50 godina od smrti Branka Miljkovića, jednog od najznačajnijih i najčitanijih srpskih pesnika pod čijim uticajem su formirane nove generacije srpskih poeta, upriličena je izložba koja se sastoji od 30 plakata u digitalnoj štampi, sa fotografijama, rukopisima i dokumentima, kao svojevrsnim osvrtom na njegovu ličnost i delo.
Put pisca Slobodana Selenića od rođenja i studentskih dana, do pisca, profesora dramaturgije, dekana Fakulteta dramskih umetnosti, selektora Sterijinog pozorja predstavljen je na izložbi fotografija i dokumenata na 25 panoa.
Najvažniji momenti iz života i stvaralaštva velikog srpskog pisca Borislava Pekića predstavljeni su na 33 panoa u digitalnoj štampi, na kojima se mogu videti fotografije koje svedoče o njegovoj mladosti, boravku u zatvoru, životu u Londonu, najvažnije nagrade i prizanja koja je dobio, scenaristički opus.
Ova izložba je napravljena 2007, povodom 15 godina od Pekićeve smrti, a za izlaganje na ovogodišnjem sajmu knjiga posebno je adaptirana.
Posetioci sajma mogu da obiđu i izložbe o ćirilici, međunarodnu izložbu karikatura sa najveće svetske smotre karikature World Press Cartoon 2011, kao i ilustracije studenata i profesora Fakulteta primenjenih umetnosti na temu životinja.
Izabrana životinja je prikazana na tri radikalno različita načina - realistički (prikaz životinje spolja), stilizovan (životinja kao predmet komunikacije) i personalizovan (autorova unutrašnja vizuelna predstava).
Na sajmu može da se pogleda i izložba posvećena prvom srpskom doktoru pravnih nauka, dobrotvoru i predsedniku Matice srpske, Savi Popoviću Tekeliji.
 
 
  

Otvorena izložba stripa na Sajmu knjiga

 
Na 56. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu je u posebnoj sali otvorena izložba stripa.
"Strip sala" treću godinu uzastopno omogućava posetiocima Sajma da vide različite savremene, interdisciplinarne pristupe toj alternativnoj formi umetnosti. I to kroz tribine, crtačke radionice, predstavljanja domaćih izdavača, gostovanja autora iz zemlje i inostranstva, i predavanja teoretičara i "stripadžija".
Posetioci se mogu susresti sa poznatim crtačima stripa, saznati o planovima izdavača, informisati se o erotskom, digitalnom, popularnom ili andergraund stripu, o feminističkim razmatranjima problema u "mejnstrim" tokovima stripa.
To što na trećem uzastopnom Sajmu knjiga postoji "Strip sala", veoma je značajno za Udruženje stripskih umetnika Srbije (USUS) jer imaju mogućnost da predstave celokupnu produkciju, rekao je autor stripa i predsednik USUS, Zoran Tucić.
On je kazao da se domaća scena stripa sastoji od "veoma važnih pojedinačnih stvaralaca, potpuno kompatibilnih sa svetskom scenom jer su primorani da učestvuju u projektima u Francuskoj i SAD kako bi uopšte mogli da realizuju svoje radove".
Zoran Stefanović, scenarista i kritičar, predstavio je dve izložbe u "Strip sali".
Prva je Studio dobrog stripa Soko koja predstavlja najnovija dostignića, kako je rekao, jedinog profesionalnog strip studija između Rima i Kalkute.
Studio Soko čini 30-tak autora raznih generacija koji sarađuju sa mnogim međunarodnim strip studijima što potvrđuje da je Beograd i dalje jedna od pet prestonica evropskog stripa, rekao je Stefanović.
Druga izložba, "Sledeća čovekova granica", predstavlja 30 godina od osnivanja grupe Bauhaus sedam koja je, prema njegovim rečima, dobro poznata u svetu, ali ne i u Srbiji.
Na toj izložbi su, pored stripova, izloženi i arhitektonski projekti i ilustracije.
"Ako želite da vidite prvi svemirski grad u istoriji srpske arhitekture, novi egipatski muzej kraj piramida u Gizi, sve će vam to ova izložba dati", poručio je Stefanović.
 
 
  

Fabrika knjiga izdavač 2011. godine

 
Izdavačka kuća "Fabrika knjiga" proglašena je u četvrtak na beogradskom sajmu knjiga za izdavača 2011. godine.
Glavni urednik "Fabrike knjiga" Dejan Ilić rekao je posle dobijanja priznanja da nagradu posvećuje Ivanu Čoloviću i biblioteci "20. vek" koja će večeras u Centru za kulturnu dekontaminaciju proslaviti 40 godina postojanja i 200 objavljenih naslova.
"Fabrika knjiga", kako se navodi u obrazloženju žirija, "već godinama odoleva pozivima tržišta i ne odustaje od svoje prepoznatljive izdavačke politike, koja bi se mogla razumeti i kao izdavačka i građanska odgovornost, odnosno hrabrost".
Žiri ukazuje da "Fabrika knjiga", iako "mala izdavačka kuća", pažljivo bira naslove i istrajava u konceptu da knjiga mora da korespondira sa savremenošću, sa posebnim fokusom na društvene probleme".
Za najbolju dečju knjigu u 2011. žiri je proglasio "Rusvaj" Igora Kolarova, u izdanju "Bookland-a" iz Beograda.
"Jedan od najosobenijih savremenih srpskih pisaca za decu, Igor Kolarov, u fragmentarnim i nadasve maštovitim pričama iz zbirke 'Rusvaj' govori o neobičnim prijateljstvima, putovanjima, pisanju knjiga ili svakodnevnim stvarima poput pravljenja ručka", navodi se u obrazloženju.
Za izdavački poduhvat ove godine nagrađen je kritički leksikon "Stripovi koje smo voleli", izdavača Omnibusa iz Beograda, koji su priredili Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović.
"Ovo je izuzetan izdavački poduhvat koji analizira, sistematizuje i popularizuje strip stvaralaštvo 20. veka sa čitavog prostora bivše Jugoslavije. Knjiga sadrži podatke o autorima, uzorke tabli, kao i kritike ili izvode iz kritika za oko 400 stripova i strip autora", naveo je žiri.
Dodaje se da "izuzetna posvećenost autorskog tima za rezultat ima ambicioznu i temeljnu publikaciju koja svedoči o istoriji strip kulture na ovim prostorima, njenom međunarodnom značaju i umetničkoj vrednosti".
Žiri je sa posebnim zadovoljstvom istakao da su čitav projekat osmislili i sproveli domaći autori, ali da on, zbog "širine i dubine poduhvata, prevazilazi granice ovdašnje kulture i ima nesumnjivo regionalni značaj".
Knjizi "Povijest gej i lezbijskog života i kulture" koji su zajednički izdali "Red bodž" iz Beograda i "Sandorf" iz Zagreba, a priredio Robert Oldrič, pripalo je specijalno priznanje ovogodišnjeg sajma knjiga.
To je, kako navodi žiri, "raskošan poduhvat koji ubedljivo kombinuje vrhunski tekst sa znalački odabranim i kvalitetno predstavljenim vizuelnim sadržajima".
Tekstovi koje potpisuju stručnjaci u svojim oblastima, prate istoriju odnosa prema homoseksualnosti, od antike i srednjeg veka, preko modernog doba, novog veka u Evropi i Americi, doba prosvećenosti, do dvadesetog veka i današnjih dana.
Istorijska vertikala preseca se sa geografskom, tako da se čitaoci mogu upoznati i sa odnosom prema homoseksualnosti na Bliskom istoku, u severnoj Africi i Aziji.
"Dodamo li ovome izvrstan prevod, kao i to da se upravo kroz probleme kojima se bavi ova knjiga prelamaju i neke od ključnih perspektiva našeg društva, žiri je smatrao da na ovaj način treba da skrene pažnju na ovaj nesvakidašnji poduhvat", navedeno je u obrazloženju nagrade.
Predsednik žirija, filozof Ivan Milenković rekao je da su protekle dve godine bile izrazito teške za srpske izdavače, naročito za one za koje knjiga "nije samo stvar tržišta".
"Poslednje dve godine devastirale su našu izdavačku scenu i zbog toga je žiri, pored obaveznih, uveo i dodatne kriterijume, od kojih je jedan koncepcija izdavača. Vodili smo računa o tome da li su izdavači uprkos krizi zadržali svoju koncepciju i ostali usredsređeni, a nisu se povodili samo za kvantitetom", pojasnio je Milenković.
On je dodao da je žiri posebnu pažnju obratio na "izdavače koji ne odustaju od toga da je knjiga nešto malo više od mobilnog telefona".
Predsednik Odbora beogradskog sajma knjiga, Željko Ožegović ukazao je da praksa nagrađivanja na sajmu "nema za cilj ohrabrivanje inflacije književnih nagrada i priznanja", već da stimuliše kvalitet.
U žiriju koji je "pročešljao" izdavačku produkciju u Srbiji od oktobra 2010. do otkobra 2011. bili su, pored Milenkovića, urednica kulturnog programa Narodne biblioteke Svetlana Gavrilović, kritičarka Tijana Spasić, dizajner Lazar Bodroža i književnik Nenad Milošević.
 
 
  

Druga knjiga Srpske enciklopedije predstavljena na sajmu

 
Druga knjiga prvog toma Srpske enciklopedije, koja obuhvata 1.792 pojma od izuzetnog nacionalnog značaja, predstavljena je na 56. Međunarodnom sajmu knjiga.
Kapitalno leksikografsko delo opšteg tipa, koje obuhvata sva znanja relevantna za Srbe i njihovu istoriju, politku, običaje, jezik i književnost, privredu, medicinu i drugo, zajedno su izdali Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i Zavod za udžbenike.
"Srpska enciklopedija je zamišljena u 10 tomova, svaki tom će imati više od jedne knjige, tako da ćemo kada se sve skupi, jednog dana, na jednom mestu imati knjigu nad knjigama iz koje će svako ko želi moći da sazna šta je i ko je srpski narod, kako je pretrajavao kroz vreme", rekao je predsednik Uređivačkog odbora Dragan Stanić.
Prema njegovim rečima, druga knjiga, koja je izašla godinu dana nakon prve, počinje raskošnim člankom o Beogradu, za koji se "slobodno može reći da je manja knjiga u većoj knjizi i mogao bi biti objavljen kao posebno delo".
Prvi tom, koji obuhvata slova A i B, korisnicima će pružiti informacije, a onima koji žele, pomoći da dovedu znanje i do akademskog nivoa, dodao je Stanić.
Nova knjiga, kao i prva koja ima 1.929 odrednica, sadrži sve što treba znati o Srbima, njihovom jeziku, istoriji, običajima, religiji, književnosti, umetnosti, kulturi, privredi, državnoj organizaciji, pravu, medicini, tehnici i drugim oblastima.
Iako najveći deo svog sadržaja posvećuje obradi svih oblasti istorije srpskog naroda, vrednosti stvarane kako na srpskim prostorima tako i na mestima gde Srbi žive u rasejanju, enciklopedija se bavi i ostvarenjima drugih naroda s kojima su Srbi bili povezani, ukazao je Stanić.
"Imamo 33 stručne redakcije, koje pokrivaju više naučnih oblasti, 120 članova koji su brinuli da tekstovi dožive višestruku stručnu proveru, da dođemo do verzije koje se niko neće postideti", kazao je on i podsetio da je na prvoj knjizi radilo 511 stručnjaka, a na drugoj 694.
Prema njegovim rečima, Srpska enciklopedija obrađuje pojmove Bog, Bogorodica, Biblija, regione u kojima žive Srbi, kako u Srbiji, tako u BiH, Crnoj Gori.
Pored Beograda, u knjizi su obrađeni i gradovi Banjaluka, Budva, Budim i Beč koji su nekada bili centri kulturnog i privednog života, ali i istorijski događaji poput aneksije BiH, Berlinskog kongresa, i Balkanskih ratova.
Stanić je naveo da se u knjizi nalaze i odrednice o avangardi, arhitekturi, sportovima, zatim o biljkama i njihovim funkcijama u narodnim običajima, o naučnim disciplinama, agronomiji, biologiji, astronomiji, bibliotekama, medicini, apotekama i bolnicama kroz vreme.
Direktor Zavoda za udžbenike Miroljub Albijanić ocenio je da je projekat Srpske enciklopedije izuzetno važan za Srbiju, zbog svog naučnog i društvenog karaktera.
"Naučnog (karaktera), jer sabira znanja koja Srbija poseduje, a društvenog jer enciklopedija ima svojevrsnu društvenu misiju, misiju obrazovnog karaktera i prenošenja naucnog i kulturnog stvaralaštva na naredne generacije", kazao je Albijanić.
On je izrazio zadovoljstvo što Zavod za udžbenike, učestvujući u izradi Srpske enciklpedije radi na ispunjenju zlatnog pravila koje, kako je podsetio, glasi - "Budućim generacijama se mora ostaviti više nego što smo zatekli".
 
 
  

Povlačenje filmova o Hariju Poteru 29. decembra

 
Američka filmska kompanija Vorner Braders povući će 29. decembra iz prodaje filmove o Hariju Poteru, objavljeno je na britanskom šou biznis sajtu Didžital spaj.
Smatra se da Vorner Braders na taj način želi da navede mušterije da kupe filmove pre nego što nestanu iz prodaje i time poveća zaradu.
Vorner Braders će se najverovatnije ugledati na Diznija i objavljivati nova izdanja koja će periodično puštati u prodaju.
Dizni je od 2001. na taj način izdao "Snežanu i sedam patuljaka", "Bambija", "Fantaziju" i "Kralja lavova".
Od prikazivanja prvog filma o Hariju Poteru 2001, "Hari Poter i kamen mudrosti", Hari Poter franšiza donela je kompaniji Vorner Braders profit od preko 12,1 milijardi dolara.
 
 
  

Novi singl Bajage i Instruktora 31. oktobra

 
Sastav Bajaga i Instruktori objaviće u ponedeljak 31. oktobra radijski i internet singl "Ako treba da je kraj", kao najavu novog albuma koji bi trebalo da bude u prodaji tokom zime, objavila je muzička agencija Long Plej (Long Play).
Novi singl Momčila Bajagića Bajage i njegovih Instruktora biće objavljen na sajtu www.longplay.rs, kao i na Internetu preko Youtube i Facebook strana te agencije, a pesma će biti dostupna i na radiostanicama u Srbiji i regionu.
"Radi se o prvoj pesmi kojom ćemo da predstavimo novi album. U pitanju je ljubavna pesma, rok balada, ali to ne znači da će i sve ostale pesme na budućem albumu biti u tom fazonu", kazao je Momčilo Bajagić.
Šestominutnu pesmu karakteriše čvrsta ritam sekcija, isprepletene električne i akustične gitare, a uz ženske prateće glasove, toplu "retro" boju daju klavir i hemond orgulje člana grupe Saše Loknera.
Producent pesme, kao i još neimenovanog albuma Bajage i Instruktora je Voja Aralica koji je radio i prethodni CD "Šou počinje u ponoć" (2005), navodi se u saopštenju.
 
 
  

Život i delo Dušana Makavejeva iz australijskog ugla

 
Prva celovita monografija o životu i delu filmskog reditelja Dušana Makavejeva, australijske autorke Lorejn Mortimer "Teror i radost - Filmovi Dušana Makavejeva", predstavljena je na Beogradskom sajmu knjiga na štandu Izdavačke kuće Klio (Clio).
Zamenica direktora Izdavačke kuće Klio Nataša Đelošević rekla je da se autorka odlučila da napiše biografiju Makavejeva, jer je bila fascinirana njegovim filmom "Misterije organizma".
"Tako je nastala ova knjiga, svojevrsna studija o osam filmova Makavejeva, istraženih na jedan multidisciplinarni način, sa istorijske, estetske i sa antropološke strane", ukazala je Đelošević.
 
 
  

Pismo ocu na festivalu IDFA u Amsterdamu

 
Film "Pismo ocu" reditelja Srđana Keče uvršten je u takmičarski program Festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), saopštio je Filmski centar Srbije.
Kako se u saopštenju navodi, studentski rad Srđana Keče na britanskoj Nacionalnoj filmskoj školi, prethodno je nagrađen kao najbolji dokumentarni film sa Balkana na Dokufestu u Prizrenu.
Film je nominovan i za nagradu češkog Instituta za dokumentarni film, za najbolji srednjemetražni film iz istočne Evrope, dodaje se u saopštenju.
Pubika u Srbiji moći će da vidi dokumentarac na Filmskom festivalu Slobodna zona, koji će biti održan u Beogradu od 4. do 9. novembra.
Drugi film istog autora "Miraž" (Mirrage), učestvovaće početkom novembra u Nemačkoj na Filmskom festivalu u Kotbusu.
Taj film prethodno je prikazan u Londonu i Roterdamu, kao i u okviru selekcije "Mladi duh Evrope" na Festivalu evropskog filma na Paliću, navodi se u saopštenju.
 
 
  

Zbirka tekstova o Marini Abramovič predstavljena na sajmu

 
Zbirka intervjua i tekstova o jednoj od najpoznatijih konceptualnih umetnica sveta Marini Abramovič, u izdanju izdavačke kuće Plavi jahač, predstavljena je na Beogradskom sajmu knjiga.
Autorka zbornika Nataša Marković rekla je na konferenciji za novinare da ta knjiga otkriva "najekstravagantnija lica i zasenčena mesta" iz života kontroverzne umetnice.
Marković je navela da je knjiga zbirka 37 interesantnih i intrigantnih tekstova o Marini Abramović objavljenih u različitim domaćim časopisima, koje je sačinilo 25 domaćih autora.
"Svojim čuvenim performansima u kojima je ispitivala granice fižičke i mentalne izdržljivosti, privukla je pažnju umetničke javnosti i zaslužila značajno mesto u istoriji umetnosti", rekla je Marković.
Ona je dodala da je Marina Abramovič počela da postavlja avangardne performanse 1975. godine u Studentskom kulturnom centru i da je uz Novaka Đokovića i Emira Kusturicu najpoznatija ličnost sa ovih prostora u svetu i apsolutna predstavnica novog vremena.
Zvezda moderne umetnosti i performansa Marina Abramovič trenutno radi na najvećem performansu u Moskvi, u galeriji Garaža Romana Abramoviča, kazala je Marković.
Prema njenim rečima, jedan od najvećih ciljeva izdavačke kuće Plavi jahač je da dovede umetnicu u Beograd, a već joj je poslato pismo u kome je gradonačelnik Dragan Đilas poziva da bude gost Skupštine grada.
Plavi jahač za novembar priprema monografiju "Kad Marina Abramovič umre", Amerikanca Džejmsa Vestkota.
Ispcrpljivanje tela postalalo je osnovna karakteristika umetnosti Abramovičeve koja u svojim performansima koristi i noževe kojima se povređuje, a publici ostavlja i mogućnost da puca u nju ili da je reže žiletima dok sedi bez odeće.
Pred publikom je umela da guta tablete za lecenje shizofrenije dovodeći sebe u nepredvidiva psihofizička stanja.
Marina Abramovič jedina je s područja Balkana uvrštena u anketu američkog magazina Tajm o najvažnijim umetnicima koji su obeležili 20. vek. Čest je gost njujorstskog muzeja moderne umetnosti - MoMA.
 
 
  

Knjige patrijarha Pavla u izdanju Izdavačkog fonda SPC

 
Prvo učestvovanje Izdavačkog fonda Srpske pravoslavne crkve Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke na ovogodišnjem beogradskom sajmu knjiga u potpunosti će obeležiti predstavljanje dela patrijarha Pavla, koji je 1996. i osnovao tu izdavačku kuću.
Iz Sabranih dela pokojnog patrijarha, objavljene su dve knjige intervjua "Intervjui I i II", koji su nastajali u periodu između 1990-1996. (prvi tom) i 1997-2003 .(drugi tom).
"U smutnim vremenima i po Srpsku crkvu i po srpski narod u ovim Intervjuima datim u različitim prilikama i na raznorazna novinarska pitanja, patrijarh Pavle odgovara u skladu sa svojim najdubljim unutrašnjim uverenjima i porivima, pružajući čitaocima u svojim odgovorima kristalno jasne obrasce, čiste jevanđelske javne i odgovorne društveno-političke reči, savršeno oslobođene real-politike", ukazuje urednik Izdavačkog fonda protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović.
U biblioteci posebnih izdanja objavljena je knjiga "Žena u pravoslavnoj crkvi", u kojoj patrijarh Pavle razmatra položaj žene u pravoslavnoj crkvi.
"Knjiga je satkana od patrijarhovih odgovora na pitanja vezana za duhovni i telesni život žena. Ona će, ubeđeni smo, nekim čitaocima zvučati kao tvrda hrana nepodesna za krhke zube jednog dela savremenog hrišćanstva. Drugi, pak, biće iznenađeni pastirskom širinom i osećajem za razlikovanje večnog od prolaznog, i bitnog od nebitnog koji na određenim mestima krase ovu knjigu", navodi Vukašinović u predgovoru.
Tokom ovogodišnje sajamske smotre, Izdavački fond će predstaviti i "Milanski edikt u kontekstu reformi III i IV veka", autora Mirka Sajlovića, knjigu Radomira Popovića, Gorana Janićijevića i Ivice Čairovića "Konstantin veliki, istorija i kultura", kao i zbirku pesama Laze Lazića "Krst u polju".
 
 
  

Pronađen zaboravljeni skeč Harolda Pintera

 
Scenario za skeč engleskog dramskog pisca i nobelovca Harolda Pintera slučajno je pronađen u arhivama Britanske nacionalne biblioteke, izvestio je britanski list Gardijan.
Skeč je izveden samo jednom, 1960, nakon čega je zaboravljen.
U skeču "Umbrellas" koji je Pinter kao mladi pisac napisao za reviju u pozorištu Notingem plejhaus 1960, dva starija čoveka sede na sunčanoj terasi hotela i razgovaraju o kišobranima.
Skeč je otkriven slučajno prilikom istraživanja rada jednog drugog dramatičara teatra apsurda, koji je takođe učestvovao na reviji 25 skečeva prikazanih te večeri.
Pinter (1930-2008), jedan od najuticajnijih modernih britanskih dramaturga čiji se rani radovi često povezuju sa teatrom apsurda, pisao je za pozorište, radio, televiziju i film.
Najpoznatija dela su mu "Rođendanska proslava" (1957), "Povratak" (1964) i "Prevara" (1978), koja su doživela i filmske adaptacije.
Harold Pinter dobio je 2005. godine Nobelovu nagradu za književnost.
 
 
  

Ejmi Vajnhaus umrla od prevelike količine alkohola

 
Ejmi Vajnhaus umrla je od posledica uzimanja prevelike količine alkohola, izjavila je istražiteljka koja je utvrdila uzroke pevačicine smrti.
Suzan Grinvej je njenu smrt proglasila "nesrećnim slučajem", rekavši da je pevačica svojevoljno konzumirala alkohol i rizikovala posledice.
Pevačica i kompozitorka koja se godinama borila protiv zavisnosti od droga i alkohola, pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu 23. jula, u 27. godini.
Današnja istraga je pokazala da je, kada je umrla, nivo alkohola u njenoj krvi prelazio dozvoljenu granicu za vožnju skoro pet puta.
 
 
  

Novi album Džastina Bibera u leto 2012.

 
Džastin Biber (Justin Bieber) objaviće novi album u leto 2012, objavio je magazin Bilbord (Billboard).
Menadžer tog kanadskog pop pevača, Skuter Braun (Scooter) kazao je da je Biber insistirao da sam napiše najveći broj pesama na novom albumu, kao i da polako sazreva kao umetnik. On je dodao da Biber novi album čiji će naziv, prema najavama, biti "Believe", ne želi da objavi pre no što bude "savršen".
Biberov božićni album "Under the Mistletoe" biće objavljen 1. novembra. Kanadski pevač je debi album "My World 2.0" objavio 2010.
 
 
  

 

 
 

Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"