REGION

Lukšić negira tvrdnje o dve spoljne politike

Dodik nastavlja posetu SAD

Građani treba da se izjasne o ulasku BiH u NATO

Sabor Hrvatske o raspuštanju

Uhapšen katolički sveštenik zbog pedofilije na internetu

Konferencija o proširenju EU

Za Keljmendija u Crnoj Gori radi 500 ljudi

Lukšić negira tvrdnje o dve spoljne politike

Crnogorski premijer Igor Lukšić negirao je u sredu u parlamentu ocene opozicije da vlada vodi dve spoljne politike i da država "progoni" sveštenike Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori. Povodom štrajkova u delu javnog sektora, crnogorski premijer je ocenio da "zabrinjava pritisak građana i njihovih velikih očekivanja" za rast zarada i drugih davanja iz budžeta, nagoveštavajući da od traženih povećanja neće biti ništa. Lukšić je u okviru premijerskog sata, negirao tvrdnje opozicionog Pokreta za promjene (PZP) da vlada vodi dve spoljne politike, jednu prema Evropi i SAD, a drugu okrenutu ka Rusiji i drugim evroazijskim državama. Poslanik Pokreta za promjene (PZP) Koča Pavlović je u poslaničkom pitanju označio ministra inostranih poslova i evropskih integracija Milana Roćena kao čoveka koji "demonstrira pristup" ka Rusiji i evroazijskim državama i ocenio da Lukšić "nema snage" da se suprotstavi antievropskom i antireformskom lobiju u vrhu režima". Lukšić je negirao ocene PZP-a, saopštio da je vladina spoljna politika jedinstvena, a njeno strateško opređeljenje integracija u EU i NATO, unapređenje dobrosusjedskih odnosa i stabilne relacije sa svim zemljama i međunarodnim organizacijama. "Tvrdnje o vođenju dve spoljne politike su neutemeljene", saopštio je Lukšić i dodao da Ministartstvo spoljnih poslova "dosledno sprovodi" politiku vlade. On je kazao da su aktivnosti tog ministarstva dale značajne rezultate u približavanju Crne Gore članstvu u NATO i dobijanju preporuke Evropske komisije (EK) o otvaranju pregovora o članstvu sa EU. Lukšić je istovremeno izrazio nadu da će Evropski savet u decembru potvrditi preporuku o otvaranju pregovora iako ga ne bi iznenadilo da politika proširenja ne bude na dnevnom redu decembarskog samita, "zbog ekonomskih problema" unutar Unije. On je zato pozvao opoziciju da se zajedno sa vladom i ostalim snagama društva "bori" da preporuka o otvaranju pregovora bude prihvaćena. Crnogorski premijer je negirao i tvrdnje Nove srpske demokratije (NOVA) da država Cre Gora "progoni" sveštenike Mitropolije crnogorsko primorske. Poslanik NOVE Goran Danilović je pomenuo slučaj nedavne deportacije sveštenika Siniše Smiljića iz Crne Gore i odbijanje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) da produži boravak parohu podgoričkom Veliboru Džomiću zbog procene da on "ugrožava nacionalnu bezbednost". "Zašto to radite... Da li je to nova razvojna filozofija i mislite li da se na takav način možete boriti sa institucijom u koju građani imaju najviše povjerenja? Da li je moguće da su sveštenici SPC opasniji po nacionalnu bezbednost od onih koji propovedaju jedinstvenu i nezavisnu teritoriju Sandžaka", pitao je Danilović i pozvao predsednika vlade da ne deportuje sveštenike SPC iz Crne Gore. Lukšić je odgovorio da se Crna Gora ne bavi progonom sveštenika i apelovao na Mitropoliju crnogorsko primorsku i eparhije SPC u Crnoj Gori da ispune "sve preduslove za adekvatno regulisanje" boravka sveštenika na teritoriji Crne Gore. Crnogorski premijer nije želio da ulazi u obrazloženje MUP-a da parohu Džomiću ne produži boravak u Crnoj Gori, jer "on ugrožava nacionalnu bezbednost", ali je ukazao da taj sveštenik "ima moguhnost da u upravnom postupku dokaže da je ta odluka sporna". Lukšić je podsetio da je sveštenik Smiljić, državljanin BiH, deportovan letos zbog nelegalnog boravka i "ugrožavanja ekonomskih interesa" Crne Gore. Smiljić je deportovan krajem juna i letos je privođen na Svetom Stefanu zbog nasilnog ulaska na to poluostrvo. On je u Crnoj Gori boravio na osnovu turističke prijave.

Dodik nastavlja posetu SAD

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik održao je u utorak predavanje na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku gde je govorio o Dejtonskom sporazumu i kretanju BiH ka Evropskoj uniji. Dodik će, kako je najavljeno, tokom predavanja ukazati na činjenicu da je zbog implementacije "duha, a ne slova Dejtona" došlo do raznih neizvesnosti u BiH među kojima i je nemogućnost formiranja vlasti na državnom nivou. On je govorio i o poziciji visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, odnosno, kako je navedeno, "zloupotrebama" diplomata koje su bile na toj funkciji, posebno Britanca Pedija Ešdauna. "Izneću viđenje da BiH jedino može da se održi kao snažna decentralizovana konfederalno-federalna zajednica gde će sve više prava i nadležnosti ići na entitete, a zajednički nivo treba da smanji svoje funkcije - 'ono što je oteto, treba vratiti na nivoe entiteta'", naveo je Dodik. Predsednik RS je pokrovitelj donatorskog skupa na kojem je prikupljen dodatni novac za katedru za srpski jezik na Univerzitetu Kolumbija. Dodik je posetio mesto terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. godine, i sastao se i sa predsednikom Svetskog jevrejskog kongresa i drugim lobistima jevrejskih organizacija u Njujorku sa kojima je razgovarao o nizu političkih pitanja. Dodik se sastao i sa ruskim ambasadorom pri UN Vitalijem Čurkinom. Dodik boravi u višednevnoj poseti SAD, a prethodnih dana posetio je Vašington i Čikago.

Građani treba da se izjasne o ulasku BiH u NATO

Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić izjavio je u sredu da građani RS na referendumu treba da se izjasne o mogućem ulasku BiH u NATO. Džombić je posle razgovora sa delegacijom Parlamentarne skupštine NATO-a novinarima rekao da je to "prepoznatljiva i logična demokratska praksa u većini razvijenih društava", dodajući da zbog svoje istorije, BiH treba da bude demilitarizovana. On je kazao da BiH treba da smanji broj oružanih snaga "zbog fiskalnih i socijalnih kapaciteta", ali da to ne predstavlja problem kada je reč o evroatlantskim integracijama. "Takođe smo upoznali delegaciju NATO parlamentaraca o tome da RS zastupa tezu da međunarodnoj zajednici treba dati do znanja da ne pravi pritiske na jednu od strana u BiH i ne daje podršku jednoj od strana, već da nedvosmisleno podrži isključivo dogovor i kompromis koji treba da postignu domaći politički lideri", istakao je premijer RS. Šef parlamentarne delegacije NATO-a Majkl Džordži upozorio je da je u BiH zaustavljen napredak u procesu evroatlanstkih integracija, pozivajući političare u BiH da "naprave korak unazad". Prema njegovim rečima, to znači revidiranje stavova i "pomeranje sa ranije tvrdih zauzetih pozicija". "Ako želite da prevaziđete tu prazninu, koja vam izgleda kao nepomirljiva, i ako imate dve strane koje žele da postignu sporazum, onda te dve strane treba da naprave korak unazad sa svojih pozicija kako bi razmotrili mogućnost postizanja dogovora i kako bi mogli krenuti dalje", rekao je Džordži. Parlamentarna delegacija NATO-a razgovarala je u Banjaluci i sa predsednikom parlamenta RS Igorom Radojičićem.

Sabor Hrvatske o raspuštanju

Hrvatski Sabor trebalo bi danas da donese odluku o svom raspuštanju što je uvod u parlamentarne izbore planirane za 4. decembar. Potpredsednik Sabora Vladmir Šeks za petak u podne najavio je glasanje o do sada raspravljenim tačkama od kojih će poslednja biti Odluka o raspuštanju Sabora Hrvatske. Na poslednjoj sednici šestog saziva, Sabor bi, između ostalog, trebalo da donese set takozvanih evropskih zakona. Prvi korak ka redovnim parlamentarnim izborima biće odluka parlamenta o raspuštanju, posle koje predsednik Ivo Josipović treba da raspiše izbore i saopšti datum njihovog održavanja. Prema dostupnim informacijama, on će to učiniti ubrzo pošto bude doneta odluka o raspuštanju Sabora budući da načelno postoji dogovor o tome da izbori budu održani 4. decembra. Izbori moraju da se održe najkasnije u roku od 60 dana od dana raspuštanja parlamenta, a od dana raspisivanja izbora do dana njihovog održavanja mora proći najmanje 30 dana. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, ubedljivo vodi opoziciona "Kukuriku koalicija" koju prevodi Socijaldemokratska partija. Na drugom mestu je vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) koju potresaju brojne afere - od istraga i suđenja za korupciju bivšem predsedniku stranke i vlade Ivi Sanaderu, pa do pokretanja istrage protiv HDZ-a kao pravnog lica u vezi s korupcijom.

Uhapšen katolički sveštenik zbog pedofilije na internetu

Zagrebački sveštenik Mladen Kožina uhapšen je u međunarodnoj policijskoj akciji zbog preuzimanja pedofilskog sadržaja s interneta, javili su danas hrvatski mediji. Kožina (60) je župnik župe Presvetog Srca Isusovog u zagrebačkoj bolnici Sestara milosrdnica. Crkva ga je privemeno, do završetka postupka, razrešila svih dužnosti. Županijski sud je odbio zahtev tužilaštva da se svešteniku odredi istražni zatvor. Pritvor je, međutim, određen Anti Šojatu, takođe uhapšenom u toj međunarodnoj akciji pod nazivom "Oliver" koju je pokrenuo londonski Skotland jard. Hrvatska policija je saopštila da je cilj te velike međunarodne akcije suzbijanje distribucije pornografskog sadržaja na internetu, nastalog zloupotrebom dece. U Hrvatskoj je akcijom obuhvaćeno 25 fizičkih i pravnih lica i sprovedeno 28 pretresa kuća u kojima je oduzeto nekoliko desetina računara, nekoliko stotina memorijskih kartica i nekoliko hiljada CD i DVD diskova. Policija, nije objavila detalje o osobama pod istragom. Mediji navode da je sveštenik osumnjičen da je tri godine s interneta "skidao" fotografije obnažene dece ili dece u "eksplicitnom seksualnom ponašanju". Za to krivično delo preti mu kazna od jedne godine do 10 godina zatvora.

Konferencija o proširenju EU

Međunarodna konferencija o proširenju Evropske unije i razbijanju stereotipa o državama jugoistočne Evrope počela je u sredu u Ljubljani. Konferenciju pod nazivom "Iskustva bez granica" koja traje do nedelje, organizuju Mirovni institut iz Ljubljane i turska Fondacija za ekonomske i društvene studije. Na konferenciji učestvuju predstavnici više od 60 evropskih zemalja, profesori, novinari, umetnici, koji će razgovarati o proširenju EU i posledicama na zemlje jugoistočne Evrope i na Tursku. "Jedan od akcenata konferencije biće razbijanje stereotipa o državama jugoistočne Evrope i Turske odnosno rađajućeg straha da će ulaskom tih država, EU 'anticivilizovati' i 'antidemokratizovati'", rekla je koordinatorka projekta Lana Zdravković. U uvodu u konferenciju, direktor Mirovnog instituta Lev Kreft rekao je da će se "Unija smanjiti ako širenje zavisi od ekonomskog rasta" i dodao da su se na konferenciji okupili oni "kojima je stalo do Unije i njenog širenja". Rasprave na konferenciji biće vođene o budućnosti i identitetu EU sa kojima je povezano pitanje ljudskih prava, multikulturalnosti, integracije i tolerancije. Na konferenciji će se predstaviti i umetnici iz zemalja jugoistočne Evrope koji će, prema rečima koordinatorke Zdravković, dokazati da je umetnost iz regiona jednako vredna kao i umetnost sa "Zapada".

Za Keljmendija u Crnoj Gori radi 500 ljudi

Za kosovskog biznismena Nasera Keljmendija u Crnoj Gori radi 500 osoba, piše podgorički list "Vijesti" pozivajući se na "pouzdan izvor" iz crnogorske policije. Keljmendi, navodno, ima stan u Podgorici i često "prolazi kroz Crnu Goru". Mediji su navodili da se za njega veruje da pripada najmoćnijoj kriminalnoj grupaciji na Balkanu koja kontroliše prodaju droge. Prema navodima "Vijesti", Keljmendi poslove vodi iz svog hotela na Ilidži kod Sarajeva. Keljmendi, kako se navodi, u Ulcinju poseduje više od 18.000 kvadrata zemljišta, stan i stambenu zgradu od 1600 kvadrata. "O njegovim jakim vezama u Crnoj Gori svedoči i činjenica da je 2006. godine, nakon što je pregazio pešaka, bez zadrzazavanja napustio Crnu Goru n i otišao u Bosnu", pišu "Vijesti".