SPORT

Vidić rekao zbogom Srbiji!

Srbija traga za liderom

Ana Ivanović: Ne plašim se nikoga!

Tipsarević: London je moj cilj

Šarloa šokirao Istanbul, Krstić blistao u trijumfu CSKA

Obradović:Ne želim da vodim reprezentraciju

Siti našao zamenu za Kolarova

Krasić za Teveza?

Vidić rekao zbogom Srbiji!

Ono što je u Mariboru nazvano nesporazumom, na kraju se ispostavilo kao istina: Nemanja Vidić se povukao iz reprezentacije Srbije! Odluku je prelomio, izgleda, pre nekoliko dana, pošto je u ponedeljak otvorenim pismom, koje je uputio preko Fudbalskog saveza, saopštio javnosti da više neće biti član nacionalnog tima. Tako su "orlovi" u dve nedelje, posle kapitena Dejana Stankovića, ostali i bez njegovog zamenika, Nemanje Vidića, koji je trebalo da bude vođa selekcije Srbije u narednim kvalifikacijama za Svetski šampionat. - Poštovani, želim da obavestim sportsku javnost i navijače da sam posle dugog razmišljanja, teška srca, odlučio da se oprostim od reprezentacije Srbije. Osnovni razlog za takvu odluku je što se već duže vreme, a naročito u svetlu poslednjih događaja, u medijima pa samim tim i javnosti, kritikuje moj odnos prema nacionalnom timu, iako sam za reprezentaciju igrao i povređen, nekada i mimo volje kluba. Ovim potezom želim da zaštitim reprezentaciju i sebe od raznih kuloarskih priča, gde se zanemaruje moj učinak kao fudbalera. Takođe, ne želim da se zbog istih optereti nova generacija naših reprezentativaca i eventualno zbog toga pokvari atmosfera u nacionalnom timu pred novi ciklus kvalifikacija. Dugujem zahvalnost navijačima, svim selektorima i trenerima, kao i saigračima sa kojima sam sarađivao u prethodnih 10 godina, dok sam igrao za nacionalni tim. Uveren sam da generacija reprezentativaca koja dolazi ima kvaliteta i snage da obraduje naciju u predstojećim mečevima, a ja ću svim srcem biti uz njih kao navijač - stoji u saopštenju koje je potpisao Nemanja Vidić. Naredni selektor reprezentacije će imati težak zadatak da pronađe pravog naslednika za Vidića, koji je od 2002. godine, kada je debitovao za nacionalni tim, bio okosnica svake generacije. Za najboljeg fudbalera Srbije u izboru FSS je proglašen 2005. godine, a u tradicionalnoj anketi "Novosti" "Kapiteni biraju fudbalera godine" čak pet puta je izabran za prvu zvezdu našeg fudbala, od toga četiri poslednje godine uzastopno. "PROVOKACIJA" U MARIBORU Vest da se Nemanja Vidić oprostio od dresa reprezentacije brzinom munje je preko dela medija (uglavnom onih čiji su predstavnici bili u Mariboru) doletela iz Slovenije u Srbiju posle kraha na kraju kvalifikacija. Tada je, pak, sve izgledalo kao loš nesporazum... - Šta sad hoćete da čujete od mene? Da neću više da igram za reprezentaciju? Dobro, evo neću više da igram za nacionalni tim - rekao je ljutito Nemanja Vidić jednom srpskom novinaru. Kada je krenuo da ide, novinari su ponovo zaustavili našeg štopera sa pitanjem da li ozbiljno misli, na šta je on odgovorio: - Ma ne mislim, nego me onaj provocira. BRANSLAV IVANOVIĆ: NEOPHODAN Vest da je Nemanja Vidić odlučio da prekine reprezentativnu karijeru šokirala je defanzivca Čelsija Branislava Ivanovića. - Nama su potrebni i Vidić i Stanković. Mala smo zemlja, nemamo mnogo velikih igrača i zato svakog asa moramo po svaku cenu što duže da zadržimo u reprezentaciji - uverava Ivanović. On se nada da je Nemanja odluku doneo pod pritiskom emocija i da postoji mogućnost da je vremenom promeni. - I po njegovoj reakciji vidi se koliko je svima nama teško pala eliminacija u kvalifikacijama. Iskreno se nadam da je Vidina odluka još u "magli" i da bi odgovorni ljudi u našem Savezu po svaku cenu morali još jednom da razgovaraju sa njim i Stankovićem. Moraju biti i uporni i strpljivi. Iako Vidić ima čvrst karakter, verujem da njegova odluka nije definitivna. - Lepa reč i gvozdena vrata otvara, a u ovim teškim vremenima treba biti mudar i ne prenagljivati sa odlukama - kaže Ivanović. - Posle turbulentnog perioda svaka ishitrena odluka može da donese još više problema. Treba ohladiti glavu, sačekati da se situacija oko reprezentacije smiri i onda napraviti plan šta i kako dalje. Treba poštovati svačiju odluku. Uostalom, Vidić i Stanković sami odlučuju. Na svima nama je da ih podržimo u definitivnoj odluci kakva god ona bila - jasan je Ivanović.

Srbija traga za liderom

OnNovi selektor Srbije, ko god bude na proleće izabran, imaće delikatan zadatak da pronađe dva nova ključna šrafa, dva oslonca nacionalnog tima, zamene za godinama neprikosnovene Dejana Stankovića i Nemanju Vidića. Dva komandanta ekipe, igrači fiksirani u zamislima bilo kojeg stručnjaka u prethodnih 13, odnosno devet godina, zajedno su se povukla iz reprezentacije i ostavila praznine. Pitanje je samo ima li Srbija u generacijama koje dolaze prave zamene za ova dva svetska asa. - Stanković i Vidić su uzori, tipovi profesionalca od kojih mlađi mogu da uče o svemu, od odnosa prema reprezentaciji, klubu, do igre na terenu - tvrdi naš proslavljeni trener Ljubiša Tumbaković. - Ako je Dejan u godinama kada je prirodno da razmišlja o povlačenju iz nacionalnog tima, Nemanja nam je od kapitalnog značaja, jer je, pogotovo zbog pozicije, mogao još mnogo da pruži. Obojica imaju takvu harizmu da je pitanje da li možemo, u tom smislu, da im nađemo naslednike. Iako Mundijal u Brazilu 2014. godine sada deluje daleko kao srpski klubovi od prezimljavanja u Evropi, na stolu stoje dva bitna pitanja: ko će predvoditi "orlove" i s kojim će se snagama krenuti ka šampionatu sveta. Koliko god povlačenje Vidića bilo udarac, čini se da je i dalje odbrana najjači deo tima i da bi trebalo da bude garant rezultata tokom kvalifikacija, kao što je bila u borbama za SP u Nemačkoj 2006. godine, kada je državni tim primio samo gol. Branislav Ivanović, Neven Subotić, Slobodan Rajković, Milan Biševac, možda i Aleksandar Luković kao konkurencija među štoperima, pa levi bekovi Aleksandar Kolarov, Duško Tošić, Marko Lomić, a na desnom boku Nenad Tomović, Dušan Basta, Pavle Ninkov... S tim što među pomenutima ima i univerzalaca za dva mesta u ekipi. Svi će za tri godine biti u punoj snazi, u godinama kada još mogu mnogo da pruže na terenu, uz tih nekoliko sezona više u nogama. Nema razloga da bude velikih promena, jer kada se sve pogleda - bez Vidića jesmo slabiji, ali nismo slabi! Utisak je da će veći problem biti nadoknaditi gubitak Dejana Stankovića, kapitena iz poslednja dva kvalifikaciona ciklusa, kada je najzad zaigrao u reprezentaciji na svojoj prirodnoj poziciji u centru veznog reda. Ko može da bude "novi Stanković"? Konkurs je otvoren... Zdravko Kuzmanović se ustalio u timu, vredno i tiho poput mrava skuplja nastupe za nacionalni tim (41 meč za četiri godine), baš kao kapiten nekada. - Mislim da ne treba to tako gledati, tražiti profil igrača koji bi nasledio Stankovića, jer se i Dejan kroz sve ove godine menjao, transformisao kao igrač, pogotovo što nije uvek igrao na istom mestu u timu. A, opet je pokazao ogroman kvalitet na svim tim pozicijama - smatra Tumbaković. Pogled će biti uperen u još nekoliko mladih koji čekaju priliku i koji će do 2014. biti u najboljim godinama. Gojku Kačaru motiva s povratkom u reprezentaciju neće nedostajati, a po agresivnosti na terenu, razornom udarcu i radijusu kretanja mogao bi da "dublira" Dejana Stankovića. Svoje mesto pod suncem traže i Ljubomir Fejsa, Radosav Petrović, pa Aleksandar Ignjovski, možda Luka Milivojević, Slobodan Medojević, Nemanja Gudelj. Uloga kreatora igre je velika rana našeg fudbala. "Desetku" je poslednji poneo Miloš Ninković, ali nije oduševio. Ako se u formaciji Radomira Antića skoro sve baziralo na vihornim bokovima i to dobro funkcionisalo dok nisu stigli blokovi na obe strane terena, u taktici Vladimira Petrovića je upravo kreativac u centrali bio ogromna boljka. Pasova ka usamljenom špicu iz srca zelenog polja nije bilo. Možda je Filip Đuričić, koji će u vreme SP imati 22 godine, zalog za budućnost, dok zvezda Adema Ljajića polako trne na tribinama u Firenci i bilo bi dobro za reprezentaciju da se negde nekako trgne, da pokaže koliko "orlovi" mogu da se oslone na njega. Po bokovima problema nema. Miloš Krasić je i dalje u godinama kada još može mnogo da pruži, Zoran Tošić se potpuno odomaćio u nacionalnom timu, pa će taj tandem gurati "orlove" i kroz naredne kvalifikacije. Još kad bi Krasić uhvatio onu staru formu, koja je netragom nestala posle šest meseci u Torinu... Dušan Tadić vapi za pozivom u reprezentaciju. Čudno je kako 22 asistencije u sezoni nisu bile dovoljne ni za mesto u selekciji za turneje po istoku, ali i to čudo je prošlo... Miralem Sulejmani bi mogao i morao da bude jedna od udarnih pesnica nacionalnog tima narednih godina. Igrao na levom ili desnom boku ili kao drugi napadač, svejedno je, brzina i fantastična tehnika uzdanice Ajaksa, ukoliko bi makar ostao na sadašnjem nivou, bili bi ta sveža krv, nova snaga na koju budući selektor može da se osloni. I onda finale - napadači. Najveća muka, naizgled bez svetle budućnosti. Ostaju kao udarne igle Danko Lazović, ukoliko prelomi da se vrati u reprezentaciju i Dragan Mrđa, uz poletarca Lazara Markovića, pod uslovom da ovako nastavi, mada ni on nije klasičan golgeter, "devetka", za kojom nacionalni tim Srbije vapi. - Period od tri godine je dovoljno dug da ono što sada izgleda kao problem, "sutra" ne mora da bude. Neko će se pojaviti ili izdefinisati kao fudbaler, samo treba biti strpljiv i vredan - zaključuje Ljubiša Tumbaković. Ali, da se na kraju razumemo! Sve ovakve analize naših fudbalskih stručnjaka su u stvari samo predizborna kampanja i skupljanje jeftinih poena za dolazak na vruću, ali primamljivu klupu selektora.

Ana Ivanović: Ne plašim se nikoga!

Kada je 2003. godine holandski trener Erik Van Harpen govorio da će do 2012. Ana Ivanović postati prvi reket sveta i grend slem šampionka, pojedinci u našoj zemlji su se grubo smejali i odmahivali rukom. Tek, sve te neverne Tome žestoko su se zagrcnule i ugrizle za jezik kada je Srpkinja, znatno pre pomenutog roka, 2008. visoko podigla pehar Rolan Garosa i postala najbolja na planeti. Slična situacija se, donekle, ponavlja i danas, kada na Anine optimistične izjave da će boravak ispod 20. mesta na listi uskoro postati prošlost i da će se vratiti u sam vrh, mnogi gledaju sa nevericom. Dežurni kritičari ne moraju ovog puta da grizu jezike, već da pokažu strpljenje i sačekaju da novi stručni tim, predvođen britanskim trenerom Najdželom Sirsom, počne da donosi prve rezultate. A oni su, kako Ivanovićeva tvrdi na samom pragu. - Sa Najdželom sam počela da radim posle Vimbldona, i nismo stizali da se u kontinuitetu spremamo, jer su odmah počeli turniri. Ipak, posl Balija, čekaju nas duge pripreme za 2012. koje ćemo iskoristiti na najbolji mogući način. Cilj nam je i da već od prvog turnira naredne godine krenemo punom snagom. Naravno, nije lako kvalitetno odigrati takmičenje posle dugih priprema, ali želim da već od Brizbejna počnem ispunjenje planova. Prvi od njih je da uđem u top deset i da napadnem neku od grend slem titula. Znam da to mogu - govori Ana. Ipak, u poslednje tri godine osvojili ste tek dve titule, na manjim turnirima (Bali i Linc). Na čemu, onda, gradite svoj optimizam? - Jeste, svesna sam toga. Ali ima primera, poput Petre Kvitove, koja nije osvojila mnogo turnira, a stigla je do grend slem krune. Ženski tenis je sada takav da možete da pobedite bilo koga, ali i da u prvom kolu igrate sa nekom od opasnih protivnica. Ja sam dobila Zvonarevu i Kuznjecovu kolo za kolo u Kini, a sa tim protivnicama sam mogla da se sastanem u polufinalu ili finalu grend slema. Postoji li neka rivalka koje se plašite? - Ne, zaista ne postoji. Doduše, najteži protivnik koji meni može da zapadne je Serena Vilijams. Ona ima neku igru kojoj ne možete da uđete u ritam. Mislim da mogu svakog da pobedim. Pa evo, Zvonareva je broj tri na svetu i dobila sam je ubedljivo. Kada sam opuštena i kada ne analiziram previše na terenu, imam šanse protiv svih igračica. Dobijate najbolje, a neretko gubite od sasvim prosečnih rivalki, u ranim fazama turnira. Zašto? - Tu je samopouzdanje veoma bitno. Imala sam dosta negativnih iskustava i izgubljenih mečeva koji ne bi smeli da se dogode. Zato imam veći pritisak i nervozu kada igram sa teniserkama koje realno treba da dobijem. Međutim, osećam da se sve nekako menja nabolje. U poslednjih nekoliko meseci imam nekoliko važnih pobeda, koje će mi dati sigurnost. Igra koju sam pokazala na turniru u Pekingu recept je koji će me dovesti na sam vrh. Kako komentarišete priče zlonamernika da više nemate motiv, da igrate samo zbog obaveza prema sponzorima i da je nestala glad prema tenisu i rezultatima? - Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ja znam istinu, i znam šta je to što me motiviše i inspiriše. Imam veliku želju da osvojim još grend slemova, jer smatram da to i mogu. Radim ono što u tom trenutku mislim da je najbolje za mene. Bilo je dosta ljudi koji su mi davali pogrešne savete, to ume da omete i skrene sa puta. Ali prošla sam kroz mnogo toga i sada mogu sama da napravim neke odluke i izbore. Znam koji mi je cilj i šta hoću. Da li ste zadovoljni 26. mestom koje trenutno zauzimate? - Naravno da nisam. Jako mi je teško, jer sam navikla da budem u samom vrhu, iako ne gledam toliko na plasman. Želim da osvajam turnire, pa znam da će i rang da bude bolji. Na takmičenjima imam osećaj kao da me ljudi gledaju da sam broj jedan, ili broj pet, kao da sam u samom vrhu. Na neki način to stvara pritisak. Ranije nisam bila spremna da ispunim takva očekivanja, ali kako sada igram, mislim da pripadam samom vrhu. Ipak, to moram i da dokažem rezultatima, na šta sam spremna - zaključuje Ivanovićeva.

Tipsarević: London je moj cilj

Proboj u samu završnicu Sankt Peterburga, napad na novu titulu ove nedelje, ali i plasman u polufinale Pariza, uslovi su koje Janko Tipsarević mora da ostvari kako bi ispunio san - plasman na završni masters sezone. Osmorica učesnika, uz dvojicu rezervi, svake godine nadmeću se za titulu najboljeg među najboljima, a kao i ranijih godina, turnir je i ovog puta zakazan pod svodovima velelepne "O2 Arene" na obali Temze u Londonu, od 20. do 27. novembra. - Čak i ako kažem da ne želim da mislim o Londonu, znao sam pre turnira u Moskvi da je ovo velika prilika za mene. Svaki poen se sada računa za završni masters, i uprkos tituli biće veoma teško da se tamo plasiram, ali ne i nemoguće. Ako ne uspem u tom cilju, sledeći zadatak biće mi da završim sezonu među top deset igrača sveta - rekao je Janko posle osvajanja Kupa Kremlja, gde je u finalu savladao Viktora Troickog 6:4, 6:2. Gledajući na bilans ATP trke, veoma ste blizu ostvarenja? - Otvorio sam sebi vrata Londona, ali biću srećan čak i ako tamo odem kao rezerva i podržim Đokovića. Lepo je biti u top 10 na kraju godine, jer vas više poštuju nego da ste ostvarili isti rezultat tokom sezone. U samo mesec dana osvojili ste dva šampionska pehara, prvo u Maleziji, a sad i u Rusiji? - Kuala Lumpur je bio emotivniji trenutak od Moskve, jer sam uspeo da osvojim prvu ATP titulu tamo. Ovde sam bio i nervozniji, jer sam igrao protiv Viktora. Ipak, nije iznenađenje što smo se sastali u finalu, jer smo bili prvi i drugi nosilac. Kako je bilo boriti se protiv drugara? - Obojica smo bili napeti, a tenzija je bila toliko gusta da je mogla nožem da se seče. Bio je košmar što sam igrao protiv prijatelja. Posebno teško nam je bilo na početku meča, nismo praktično ni udarali iz sve snage, već smo trčali i samo vraćali lopticu na polje protivnika. Ali, u drugom setu uspeo sam da pokažem pravu igru. Kakva je uloga vašeg trenera i supruge u uspesima? - Radim sa Dikom Hordorfom od prošle sezone i, nažalost, bio sam povređen tri ili četiri meseca pred kraj 2010. kada sam zauzimao 49. mesto na listi. Dik mi je tada rekao da će sebi dati otkaz ako mi ne pomogne da uđem u top 20 u 2011. Prepoznao je moj potencijal, jer je radio sa Šutlerom kada je Nemac bio u prvih pet. Što se Biljane tiče, ubedila me je da je tenis glavna stvar u mom životu. Govori mi šta je to što treba da uradim ako napravim neki pogrešan korak. Da li očekujete prinovu u skorijem periodu i da li će se vaša deca baviti tenisom? - U dogledno vreme bih voleo da postanem otac, i da imam troje ili četvoro klinaca. Sport je sjajan, ali neću tražiti od svoje dece da igraju tenis - zaključuje Tipsarević.

Šarloa šokirao Istanbul, Krstić blistao u trijumfu CSKA

Najveće iznenađenje drugog kola Evrolige, iako se nekoliko utakmica igralo i u četvrtak uveče, priredio je belgijski Šarloa, koji je kao gost savladao Anadolu Efes sa 80:79 (24:15, 14:17, 22:24, 20:23). Belgijanci su već u prvoj četvrtini nagovestili da neće tek tako položiti koplja pred jednim od najskupljih evropskih timova, a u neizvesnoj završnici imali su više koncentracije i došli do zasluženog trijumfa. Trojkom Maleta, gosti su na 2.38 pre poslednjeg zvuka sirene došli do 76:70, ali je Efes serijiom 6:0 na minut i pet sekundi pre kraja uspeo da izjednači. Ipak, Hamilton je sa dva poena vratio prednost Belgijancima, Ilijevski je promašio trojku, a sa dva ubačena slobodna bacanja Hamilton je zapečatio sudbinu turskog tima, čiji je poraz trojkom u poslednjim trenucima susreta ublažio Kinsli. Najefikasniji u pobedničkom timu bili su Grin sa 18 i Malet sa 14 poena, dok su kod domaćina Ilajsova sa 21, Kinsli sa 14 i Vujačić sa 12 poena bili bolji od ostalih. Košarkaši moskovskog CSKA nastavljaju da seju strah u kosti rivalima u B grupi Evrolige. Moskovljani su, predvođeni sjajnim Nenadom Krstićem, bez velikih problema savladali nemački Bamberg sa 94:74 (24:14, 23:16, 24:22, 23:22). Kapiten srpske reprezentacije je u ubedljivom trijumfu "armejaca" učestvovao sa 19 poena i četiri skoka za 24, minuta provedena na parketu, uz neverovatnih 9-9 za dva poena i 26 indeksnih poena. Meč je rezultatski bio rešen posle prvih 20 minuta igre, a Miloš Teodosić je za 20 minuta postigao osam poena uz četiri asistencije, ali i pet izgubljenih lopti. Prva zvezda moskovskog tima Andrej Kirilenko ubacio je 12 poena, dok je god gostiju nekadašnji košarkaš Partizan Predrag Šuput postigao osam poena i imao tri skoka. Najefikasniji kod Bamberga bili su Plejs sa 17 i Dženkins sa 15 poena. Panatinaikos je lako prošao kroz Zagreb, savladavši istoimenog šampiona Hrvatske sa 81:62 ( 24:14, 21:8, 16:11, 20-29). Najefikasniji kod izabranika Željka Obradovića bili su Sato sa 13, Nik Kalates i Smit sa po 12 poena, dok je Aleks Marić ubacio četiri poena uz tri skoka za 11 minuta provedenij u igri. Velikih problema da upiše drugu pobedu nije imala ni Kaha Laboral, koja je kao domaćin savladala Kantu sa 81:69 (26:27, 18:17, 17:15, 20:10) , iako je posle prvih 20 minuta bilo nerešeno. U španskoj ekipi najbolji su bili Mirza Teletović sa 22 i Milko Bjelica sa 17 poena. Srpski reprezentativac Nemanja Bjelica postigao je pet poena uz po četiri skoka i asistencije za nešto više od 19 minuta provedenih u igri. U gostujućoj ekipi istakli su se Vladimir Micov sa 14 i Marko Šćekić sa 13 poena.

Obradović:Ne želim da vodim reprezentraciju

Trener Panatinaikosa i najtrofejniji evrospki stručnjak Željko Obradović je odgovarajući na pitanja novinara posle meča Evrolige sa Zagrebom rekao da nema nameru da ponovo sedne na klupu reprezentacije. - Paralelno sam vodio klub i reprezentaciju 12 godina, do 2005. Dođe do zamora. Imao sam ponude šest nacionalnih saveza, ali nisam ih prihvatio, niti želim - kaže trener šampiona Evrope. Duel sa Zagrebom imao je i epitet kumovski, obzirom da na klupi hrvatskog šampiona sedi Vlada Androić. - Tri godine je stariji od mene. Bio mi je idol zbog fanatičnog odnosa prema treninzima i predanosti košarci. Često smo zajedno ostajali posle treninga i usavršavali se. Od tada smo nerazdvojni, bez obzira na to ko gde radi. Ja sam mu venčani kum, porodice nam se druže, svako leto zajedno smo najmanje mesec i po dana, pa i dva. Obradović je demantovao spekulacije da je 15-godišnji Dario Šarić, jedan od najvećih evropskih talenata, još pre dve godine trebalo da dođe u PAO. - Ne, to nije istina. Onda sam imao još godinu ugovora i bilo bi nepošteno dovesti ga pa ostaviti nakon godinu dana. Razgovarao sam s njegovim ocem Predragom i rekao mu da bi za Darija bilo najbolje da ode u Zagreb, jer je to za njega prava sredina u kojoj će moći da se razvija. On je jedan od najvećih evropskih talenata, ali od njega i kluba zavisi kako će se razvijati - rekao je Obradović.

Siti našao zamenu za Kolarova

Srpski reprezentativac Aleksandar Kolarov odlično igra u Mančester Sitiju, ali i dalje mediji sa Ostrva veruju da će u zimskom prelaznom roku napustiti "građane" i preseliti se u Juventus. Prema najnovijim glasinama koje dolaze iz Engleske, Mančester Siti je već pronašao naslednika Kolarovu u slučaju njegovog odlaska u Torino, a izbor je pao na Maksvela iz Barselone. Maksvel malo igra u ekipi trenera Pepa Gvardiole i menadžer "građana" Roberto Manćini smatra da bi bio idealna zamena za Kolarova.

Krasić za Teveza?

Kako se približava početak zimskog prelaznom roka mediji u Engleskoj i Italiji svakodnevno igrače sele iz jednog u drugi klub. Među "najomiljenijim" je srpski reprezentativac Miloš Krasić, koji uporno ponavlja da mu je lepo u Juventusu i da nema nameru da napusti klub iz Torina. Najnoviji trač glasi, "Stara dama" je spremna u januaru da ponudi Krasića Mančester Sitiju u zamenu za argentinskog reprezentativca Karlosa Teveza. Naravno, crno-beli bi dodali i nešto novca. Za našeg reprezentativca, navodno, postoji interesovanje Čelsija, Mančester Junajteda, nemačkog šampiona Borusije iz Dortmunda, a od danas i Sevilje. Kako navodi španska štampa, trener Sevilje Marselino izuzetno ceni Krasićeve kvalitete i navodno je spreman da uradi sve kako bi ga doveo u Andaluziju. Krasić je u Juventus došao prošle godine iz moskovskog CSKA za sumu od 15,5 miliona evra. Srpskom fudbaleru ugovor sa Juventusom ističe na leto 2014. godine, a Stara dama je spremna da ga pusti za 10 miliona evra. Pre Sevilje, za Krasića se zainteresovao i šampion Nemačke, Borusija iz Dortmunda. Krasić je ove sezone za torinski klub odigrao šest utakmica i postigao jedan gol.