SRBIJA

Srbi delimično uklonili barikade, Kfor traži još...

Među 100 najvećih kompanija u regionu 19 iz Srbije

Gardeto: Ubistvo zaštićenog svedoka problem za budućnost

Dobit 100 najuspešnijih firmi 93,7 milijardi dinara

Unesko da pomogne u očuvanju srpske baštine

Pripadnici manjina uslovljavaju podršku Tačiju

Dačić: Nije smak sveta ako ne dobijemo kandidaturu

Srbi delimično uklonili barikade, Kfor traži još...

Srbi na severu Kosova uklonili su u četvrtak deo barikada na putevima kako bi Kfor mogao da snabdeva vojnike na prelazima Jarinje i Brnjak, što je ta vojna misija ocenila kao pozitivan korak, ali i zatražila bezuslovnu slobodu kretanja za sve. Uklanjanje delova barikada počelo je u devet sati, kako su Srbi i dogovorili na sastanku sa predstavnicima Kfora, Euleksa, OEBS-a i UNMIk-a. Srbi su najavili da će prolazak biti omogućen i Euleksu, ali tek ako ta misija prestane da prevozi kosovske carinike i policajce na prelaze, zbog čega su Srbi blokirali puteve 16. septembra. Saobraćaj je najpre otvoren za Kfor na magistralnom putu Kosovska Mitrovica-Ribarić u mestu Zupče, prema administrativnom prelazu Brnjak. Tim putem su, oko devet sati, i prošla vozila Kfora. Pre prolaza vozila Kfora s vojnicma je razgovarao predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić, koji je istakao da će Srbi ostati da dežuraju na mestu sa kog je uklonjena barikada i izrazio uverenje da Kfor neće "zloupotrebiti dobru volju srpskog naroda". "Očekujemo da Kfor neće zloupotrebiti dobru volju srpskog naroda i svaka njihova eventualna akcija koja bi bila usmerena na eventualno uklanjanje barikada ili asistiranje na instaliranju takozvanih kosovskih institucija neće biti prihvaćene od strane naroda", rekao je Ristić. Barikade su, prema planu koji su usvojila četiri srpska predsednika opština sa severa Kosova i načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga, danas delimično uklonjene i u blizini istočnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici i na ulazu u Leposavić. Na oko 100 metara od barikade prema južnoj Kosovoskoj Mitrovici Srbi su sklonili i parolu na kojoj je pisalo "Stop NATO" i ikonu, a na kolovozu je velikom slovima ispisano "Sloboda 1244, Srbija, Rusija, Kina, Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka" i nacrtali krst sa četiri ocila. Kfor je, nakon toga ocenio, da je delimično uklanjanje barikada na severu Kosova pozitivan korak, ali je zatražio "bezuslovnu" slobodu kretanja za svoje vojnike, pripadnike misije Euleks i drugih institucija i građane. "Iako je otvaranje jedne kolovozne trake dobar korak u pravom smeru, Kfor zahteva bezuslovnu slobodu kretanja za Kfor, misiju Euleks, druge institucije i građane", rekao je portparol Kfora Uve Novicki u telefonskoj izjavi agenciji Beta.

Među 100 najvećih kompanija u regionu 19 iz Srbije

Među 100 najvećih kompanija u Adrija regionu, prema prihodima od prodaje, nalazi se ukupno 19 kompanija iz Srbije od kojih su četiri među deset najvećih, objavila je revizorska kuća Dilojt. U Dilojtovoj listi Adrija Top 100, koja je obuhvatila najveće kompanije iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Makedonije i Crne Gore, prva je hrvatska kompanija Agrokor sa ostvarenim prihodom od prodaje u 2010. godini od 3,638 milijardi evra. Najbolje rangirana srpska kompanija je Delta holding koja se nalazi na šestom mestu sa prihodom od prodaje u prošloj godini od 1,671 milijardi evra, dok je Naftna industrija Srbije (NIS) na sedmom mestu sa prihodom od 1,566 milijardi evra, Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 1,539 milijardi evra prihoda je osma, a energetska kompanije EFT investments je na 10. mestu sa 1,348 milijardi evra prihoda. Telekom Srbija je na 13. mestu po prihodima od prodaje u prošloj godini (1,095 milijardi evra), ali je ta kompanija najbolja srpska kompanija po ostvarenom neto profitu u 2010. godini od 165 miliona evra, a četvrta je među 10 kompanija sa najvećim neto profitom. Od srpskih kompanija na listi Adrija Top 100 nalaze se još i Ju Es Stil koji je na 18. mestu, Srbijagas na 19. mestu, Jugorosgaz na 28. mestu, dok je Viktorija grupa na 32. mestu, a Tarket na 36. mestu. Na listi Adrija Top 100 najviše je kompanija iz Slovenije - 36 i iz Hrvatske - 31, dok je iz BiH prisutno ukupno osam kompanija od kojih su dve iz Republike Srpske, iz Makedonije ima četiri kompanije, a iz Crne Gore dve. Kako je kazao partner Dilojta Žarko Mijović, na listi Adrija Top 100 dominiraju kompanije iz energetskog sektora i robe široke potrošnje (po 25), dok je 23 iz industrijskog sektora, 10 iz sektora tehnologije, medija i telekomunikacija, osam kompanija iz farmaceutskog sektora, a slabije zastupljeni su građevinski, transportni i javni sektor sa po pet, tri i jednom kompanijom. "Od srpskih kompanija sedam je iz energetskog sektora, pet iz sektora robe široke potrošnje, tri iz industrijskog sektora, dve kompanije su iz telekomunikacione industrije i po jedna iz farmaceutskog i građevinskog sektora", kazao je on. Mijović je naveo i da su srpske kompanije na listi u prošloj godini ostvarile ukupan rast prihoda od 15 odsto u evrima, dok su sve kompanije na listi ukupno ostvarile rast prihoda od prodaje od 9,4 odsto. Prema njegovim rečima, kompanije na listi Adrija Top 100 su rangirane po osnovu prihoda od prodaje i korišćeni su podaci iz njihovih konsolidovanih finasijskih izveštaja za 2010. godinu. Lista ne sadrži firme kćerke, a svi iznosi su radi uporediviosti preračunati u evro.

Gardeto: Ubistvo zaštićenog svedoka problem za budućnost

Zaštita svedoka, koja je ključna za istrage i suđenje, na Zapadnom Balkanu je vrlo neujednačena, a na Kosovu čak ne postoji ni zakonski okvir za zaštitu svedoka, pa će o tome u petak, u Beogradu, raspravljati Pododbor za probleme kriminala i borbe protiv terorizma Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE). To je agenciji Beta rekao predsednik tog tela Žan-Šarl Gardeto, koji je prihvatio da se osvrne na činjenicu da je svedok pod zaštitom Euleksa Agim Zogaj nađen mrtav u Nemačkoj, i ocenio da "to predstavlja ozbiljan problem za budućnost" sudskih postupaka na Balkanu. "Moram reći da sam o tome saznao iz medija", rekao je Gardeto, parlamentarac PS SE iz Monaka, naglasivši da to "prevashodno izaziva priličnu zabrinutost i postavlja pitanje da li je Euleks uopšte sposoban da obezbedi zaštitu svedoka". Zamoljen da kaže kako vidi činjenicu da je Zogaj bio ključni zaštićeni svedok u slučaju optuženog Fatmira Ljimaja, bivšeg ministra i poslanika u Prištini, Gardeto navodi da je "očigledno da je taj sad pokojni svedok bio u programu zaštite Euleksa, pa se otud stiče utisak da taj program ne deluje". "To je ozbiljan problem za budućnost i ljudi koji treba da se pojave kao svedoci u drugim sudskim slučajevima sebi će neminovno postaviti pitanje kakve će za njih biti posledice njihovog svedočenja, i otud će bez sumnje jako oklevati da svedoče", rekao je Gardeta. Gardeto, čiji je temeljiti izveštaj o zaštiti svedoka na Balkanu u januaru usvojio Savet Evrope, rekao je da će "smrt ključnog svedoka u sudskom postupku Ljimaju kompromitovati delovanje pravosuđa i ono što dalje treba da se uradi u tom sudskom postupku". Predsednik Pododbora PS SE za probleme kriminala i borbe protiv terorizma, napominje da na Kosovu i dalje uopšte nema zakonskog okvira za zaštitu svedoka, da je takva zaštita, izuzev manje-više Hrvatske, na Zapadnom Balkana veoma neujednačena. On je ukazao i na važnu činjenicu da Haški sud uopšte nije reagovao na njegove ranije primedbe da se direktna šteta pravi sudskom postupku kad se, kao što to čini Tribunal, trideset dana pre početka suđenja odbrani daju podaci i otkriva identitet svedoka. Gardeto objašnjava da je celokupni mehanizam fizičkog obezbeđenja svedoka sasvim obesnažen od časa kad je njegov identitet obelodanjen. A tada, predočio je on, "i svedok i njegova porodica i prijatelji mogu imati jakih razloga za zabrinutost". Gardeto je podsetio i da je svojevremeno predložio Haškom sudu da se naimenuje posebno pravno lice, advokat, nezavistan od svih strana u sudskom postupku, koji bi mogao da ispituje zaštićene svedoke tako što ne bi morao da identitet svedoka otkriva optužbi. "Na taj način bi zaštita svedoka bila delotvorna i svrsishodna, ali, dosad nisam dobio informaciju da je u Tribunalu u Hagu bilo šta učinjeno da se mehanizam zaštite svedoka pospeši na taj ili drugi način", rekao je Gardeto. Na dnevnom redu beogradskog zasedanja Pododbora PS SE za probleme kriminala i borbe protiv terorizma glavne teme su "Zaštita svedoka: ugaoni kamen pravde i pomirenja na Balkanu" i "Suzbijanje zloupotreba istražnog zatvora i pospešenje preventivnih mera". Dragan Blagojević, Brisel

Dobit 100 najuspešnijih firmi 93,7 milijardi dinara

Najuspešnijih 100 preduzeća u Srbiji ostvarili su neto dobit od 93,7 milijardi dinara u 2010, a najveću dobit, 16,7 milijardi, imala je Naftna industrija Srbije (NIS), objavilo je srpsko ministarstvo finansija. Prema analizi 100 najuspešnijih preduzeća u 2010. godini objavljenoj na sajtu Ministarstva (www.mfin.gov.rs), NIS je ostvario 17,9 odsto dobiti 100 najuspešnijih i 5,3 odsto dobiti srpske privrede. Najveći dobit u prerađivačkoj industriji u 2010. godini imao je proizvođač podnih obloga Tarket iz Bačke Palanke, sa profitom od 5,4 milijarde dinara. Ministarstvo finansija je navelo da je u 100 najuspešnijih preduzaća u Srbiji zaposleno 98.657 radnika, a da je stopa rasta zaposlenosti u prošloj godini iznosila 12,8 odsto. Ocenjuje se i da je učešće 100 najuspešnijih kompanija u spoljnotrgovinskoj razmeni značajno i iznosi 19,2 odsto, ali izvozna orijentisanost nije dovoljna, jer izvoz čini 10,6 odsto ostvarenog prihoda tih kompanija. Najveći uticaj na ostvarene rezultate poslovanja 100 najuspešnijih preduzeća sa 16,1 odsto ukupne dobiti privrede imalo je 15 velikih preduzeća - NIS, Tarket, Tigar tajres, Industrija mesa "Matijević", Sunoko, Koka kola, Lafarž, Telenor, Titan cementara, Duvanska industrija Filip Moris, Victorija grupa, Farmakom M.B, Holcim, Henkel Merima i Delta M. U analizi se ističe i da je 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji u periodu od 2005. do 2010. godine povećalo broj zaposlenih za 45.000, dok je u celoj privredi Srbije broj radnika smanjen za 117.000. Najuspešnije firme su u navedenom periodu povećale ukupan prihod za 2,2 puta, dok je na nivou celokupne privrede rast prihoda bio 16,7 odsto. Najvišu profitnu stopu među 100 najuspešnijih firmi u Srbiji od 148,9 odsto imalo je preduzeće Juko-kaolin iz Zaječara, navodi se u analizi. Nosioci privrednog razvoja Srbije, ocenilo je ministarstvo finasnija, jesu 53 preduzeća koja su od 2008. do 2010. godine u kontinuitetu među 100 najuspešnijih.

Unesko da pomogne u očuvanju srpske baštine

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u sredu u Parizu da mora biti očuvan identitet srpske baštine na Kosovu i da Srbija u tome računa na podršku Uneskoa. Na Forumu lidera u okviru generalne konferencije Uneskoa, Tadić je rekao da Srbija pridaje veliki značaj regionalnoj saradnji ali i jačanju prekogranične kulturne saradnje zato što doprinosi pomirenju u regionu. Podsećajući da se četiri srpska sveta mesta na Kosovu nalaze na Uneskovoj listi ugroženih mesta svetske baštine, Tadić je rekao da "njihov nesporan srpski identitet mora biti očuvan" i da "mora biti sprečen svaki pokušaj da ona postanu 'kosovska'". "Srbija kao država odgovorna za te spomenike, ostaje posvećena tom zadatku. Mi takođe računamo na podršku Uneskoa zato što on nije forum za iznošenje političkih podela. Ovde štitimo kulturne identitete, a ne pravimo nove", rekao je Tadić. Govoreći o kulturnoj saradnji u regionu, Tadić je podsetio da su Srbija, BiH, Hrvatska i Crna Gora zajednički predložile upisivanje srednjevekovnih nadgrobnih spomenika, stećaka, u Listu svetske baštine, a da su Srbija, BiH, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija zajednički predložile upisivanje Dinarskog krasa. Tadić je takođe rekao da svet danas postaje svestan činjenice da je umetnički izraz moćan instrument za podsticanje trajnog razvoja. "Naglašavanjem kreativnosti, inovativnosti i socijalne kohezije, on generiše poverenje u procesu pomirenja i promoviše ljudska prava, toleranciju i međusobno razumevanje", rekao je Tadić. Povećanje interkulturne saradnje na Balkanu takođe ima snažnu ulogu u prekograničnom obrazovanju, rekao je Tadić i kao primer naveo Istraživačku stanicu u Petnici. On se složio sa nedavnom izjavom generalne sekretarke Unesko Irenom Bokovom da "teška vremena zahtevaju više Uneskoa, ne manje" i dodao da je Srbija iz tog razloga podnela zahtev za članstvo u Komitetu svetske baštine za period 2011-2014. "Naša dužnost je... da osiguramo da Unesko nastavi da ohrabruje sve nas, države članice da se odupremo iskušenju stvaranja distance i izgradnje zidova osame umesto mostova razumevanja", poručio je predsednik Srbije.

Pripadnici manjina uslovljavaju podršku Tačiju

Premijer Kosova Hašim Tači prinuđen je da u vladu uključi i predstavnike manjinskih partija kako bi obezbedio parlamentarnu većinu koju trenutno nema, piše prištinski dnevnik "Koha ditore". Četiri poslanika Jedinstvene srpske liste na čijem je čelu Rada Trajković zajedno sa Danušom Ademijem iz Demokratske partije Aškalija i Sašom Đokićem iz Socijaldemokratske stranke Kosova i Metohije formirali su poslaničku grupu koja treba da bude formalno potvrđena na sednici Predsedništva i Skupštine Kosova. Oni su, kako piše "Koha ditore", podršku vladi uslovili dobijanjem jednog ministarskog mesta. Ranđel Nojkić potvrdio je za dnevnik da su predstavnici Jedinstvne srpske liste razgovarali sa zamenikom premijera Kosova Hajredinom Kučijem i preneli mu da neće ući u koaliciju ako ne dobiju najmanje jedno ministarsko mesto. Danuš Ademi iz Demokratske partije Aškalija je rekao da njegova stranka očekuje da dobije mesto zamenika ministra u ministarstvu za zajednice i povratak. Posle izricanja mere kućnog pritvora za poslanika Demokratske partije Kosova Fatmira Ljimaja, odnos snaga u Skupštini Kosova je 59 za vladajuću koaliciju prema 60 poslanika koliko ima opozicija. Prištinski dnevnik "Zeri" piše da premijer Tači, međutim, ima problema i sa koalicionim partnerom Koalicijom za Kosovo, koju predvodi predsednik Alijanse novo Kosovo Bedžet Pacoli, a koji zahteva da njegova koalicija dobije i peto ministarsko mesto. Vlada Kosova sada ima 19 ministarstava i šest zamenika premijera, od kojih su četvorica i ministri.

Dačić: Nije smak sveta ako ne dobijemo kandidaturu

Ministar unutrašnjih poslova i zamenik premijera Srbije Ivica Dacić poručio je da ne bi bio "smak sveta" ako Srbija ne dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, o čemu će EU odlučiti 9. decembra. "Ne bi bio smak sveta ako ga ne dobijemo. Svake godine su nas, posle 2000, lagali da ćemo ga dobiti sledeće godine. Neće ovaj narod da propadne ako ga slažu za još jednu godinu", rekao je Dačić u intervjuu Večernjim novostima na pitanje da li bi Vlada Srbije u tom slučaju trebalo da podnese ostavku. Govoreći o Kosovu i Metohiji, Dačić je rekao da je nemačka kancelarka Angela Merkel tokom posete Srbiji pomenula i mogućnost da Kosovo postane federacija. "Tačno (da je Merkel rekla da se ugase institucije na severu Kosova). Ali je istog dana na ručku rekla:"Zašto Kosovo ne bi bilo i federacija? To je interesantna tema koju niko do sad nije pominjao", rekao je Dačić na pitanje o izjavi nemačke kancelarke o Kosovu.