|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Novi film o Džejmsu Bondu zvaće se Skyfall |
| |
 Novi
film o Džejmsu Bondu zvaće se "Skyfall", saopštili su producenti.
Bonda će treći put igrati britanski glumac Danijel Krejg, dok će ulogu
glavnog negativca imati španski glumac Havijer Bardem.
Dvadeset i trećeg Džejmsa Bonda režiraće Sem Mendes, dobitnik Oskara za film
"Američka lepota".
Bondova budućnost bila je dovedena u pitanje kada se studio Em-Dži-Em (MGM)
2010. našao pred bankrotstvom. Međutim, novo rukovodstvo studija i
producenti Majkl Dži Vilson i Barbara Brokoli saopštili su ranije ove godine
da će biti snimljen novi film o agentu "007".
Oskarovka Džudi Denč vratiće se ulozi Bondove šefice Em (M) i u novom filmu
o Bondu.
Snimaće se u Londonu, Škotskoj, Istanbulu i Šangaju.
Film će u bioskope stići novembra 2012, četiri godine nakon poslednje
Bondove avanture "Zrno utehe". |
|
Robot za uspavljivanje dece u jaslicama |
| |
 Predstavnici
predškolskih ustanova iz danskih opština Skanderborg i Silkeborg predstavili
su svoj zajednički izum - robota za ljuljanje i uspavljivanje dece u
jaslicama, prenela je danska državna televizija DR.
Deca u danskim jaslicama, bez obzira na vremenske prilike i godišnje doba,
spavaju napolju u specijalnim jaslama sa točkićima.
Zadatak robota, koji je još u razvoju, biće da ljuljuška te jasle kako bi
vaspitačima ostalo više vremena za staranje o ostaloj deci. |
|
Bučni talasi krše ekološke propise |
| |
Vlasti
primorskog poljskog grada Švinoujšća na severozapadu Poljske strahuju da će
to mesto izgubiti status banje i to iz neobičnog razloga - Baltičko more je
u njemu suviše glasno i nimalo ne haje za to što je dozvoljeni limit buke za
banje do 45 decibela. Strahovanja se sada pre svega odnose na dotacije, jer
propisi jasno kažu da u poljskim banjama, i kontinentalnim i primorskim
buka, noću ne sme da pređe 40, a danju 45 decibela.
Nedavna merenja pokazala su, međutim, da Baltik na plaži u Švinoujšću u zoru
talasa i huči jačinom od čak 70 decibela.
Gradski činovnici sada ubrzano traže način da nekako utišaju more i vetar, a
između ostalih se pojavio i predlog da se postavi specijalni zid duž plaže,
kako šum talasa ne bi dopirao do grada.
Pacijenti koji u Švinoujšce dolaze na oporavak i lekari šokirani su tom
idejom birokrata da se "naredi" talasima i vetru da budu tiši, a turisti
podsećaju da su u grad i došli upravo da se naslušaju mora i šuma talasa.
"Ja kod kuće imam snimak šuma talasa i meni to pomaže da se relaksiram.
Sluša ga često i moja žena", kazao je televiziji TVN lokalni lekar Marek
Borkovski.
Strahu odbornika i činovnika iz Švinoujšća začudio je i poljsku Inspekciju
za životnu sredinu.
"Naravno da smo merili buku u Švinoujšću, ali nismo uopšte uzimali u obzir
ni šum talasa ni krike galebova", kazali su televiziji inspektori. |
|
Basara najpopularniji u 14 knjižara |
| |
Knjiga "Majn kamf" (Mein kampf) Svetislava Basare najtraženije je izdanje u
oktobru u 14 knjižara u Beogradu, Zaječaru, Jagodini, Subotici, Zrenjaninu i
Herceg Novom, objavio je danas internet portal Knjizara.com.
Među deset najtraženijih naslova su "Tigrova žena" Tee Obreht, "1Lj84,
knjiga tri" Haruki Murakamija, "Alef" Paula Koelja, "Avanture nevaljale
devojčice" Marija Vargasa Ljose, "Lovac na zmajeve" Haleda Hoseinija",
"Kaluđer koji je prodao svoj ferari" Robina Šarme, "Vrati mi se" Gijoma
Musoa, "Ruska zima" Dafni Kalotaj i "Venecija" Vladimira Pištala.
Istraživanje je sprovedeno u knjižarama Beopolis, Dereta, Plato, Stubovi
kulture, Vulkan, Evro-Gjunti, Aleksandar Belić i SKC-Delfi u Beogradu,
Teatar i Agora u Zrenjaninu, Salon knjige Til u Jagodini, Danilo Kiš u
Subotici, Kaligraf u Zaječaru i Knjižari So u Herceg Novom.
Najprodavanija knjiga u svakoj knjižari ocenjena je sa 20 poena, a svaka
sledeća poenom manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na
desetom mestu po prodaji.
Basarina knjiga dobila je 109 poena, a "Venecija" Vladimira Pištala, kao i
"Senka vetra" Karlosa Ruisa Safona (deseto i 11. mesto) po 45 poena,
saopštili su organizatori ankete. |
|
Otvorena stranica o Sonji Savić |
| |
Knjiga "Sonja Savić - otvorena stranica" predstavljena je u utorak u Muzeju
jugoslovenske kinoteke, povodom 50 godina od rođenja i treće godišnjice
smrti te glumice.
Reditelj Stanko Crnobrnja rekao je da knjiga o Sonji Savić sadrži izuzetno
bogatstvo inteligentnog razmišljanja, ljubavi, poezije i iskustva koje je
prošlo kroz njen život i ostavilo trag.
Knjiga koju su priredile Milomirka Jovović i Zdenka Golubović, predstavlja
zbirku tekstova i sećanja saradnika i prijatelja Sonje Savić, a bogato je
opremljena fotografijama i ilustracijama, rekao je Crnobrnja.
Prema simbolici godina života Sonje Savić, knjiga sadrži dva bloka po 47
autorskih tekstova, a serijal je započet zapisom njenih roditelja Mikaine i
Milovana Savića.
O Sonji Savić pisali su Dušan Kovačević, Rade Šerbedžija, Dragan Nikolić,
Darko Rundek, Suada Kapić, Mira Furlan, Puriša Đorđević, Vlada Divljan,
Olivera Katarina, Lazar Ristovski, Miša Radivojević, Svetozar Cvetković i
drugi.
Režiser Miloš Radivojević rekao je da je Sonja Savić zaslužila da o njoj
bude objavljena knjiga, kao i da bi neko mesto u Beogradu trebalo da bude
nazvano njenim imenom.
"Ne bi to trebalo da bude veliko, ni trg ili ulica, nego nešto skromno što
bi joj se dopalo. Ona je bila lutalica i to bi moglo da bude neko mesto do
koga se dolazi ćorsokakom", rekao je Radivojević.
On je kazao da bi bilo potrebno da se na neki način sačuva sav kapital
Kinoteke, da bi time bilo sačuvano i sećanje na glumce koje je ugroženo, jer
nema novca da se osigura snimljena zaostavština.
Radivojević je dodao da je neophodno naći i sačuvati rane radove Sonje
Savić, ističući da ima mnogo takvih snimaka.
Uz podsećanje na skromnost, inteligenciju i vanserijski talenat glumice
poznate po oštrim kritikama savremenog društva i kategoričnom odbijanju
stereotipa, učesnici promocije složili su se da se Sonji Savić ne bi dopao
taj događaj, posvećen isključivo njoj.
Knjigu o Sonji Savić objavila je Izdavačka kuća "Intelekta" iz Valjeva, uz
podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije i
Meken grupe.
Promocije knjige biće organizovane i u Valjevu, Nišu i Negotinu, kao i u
rodnom mestu Sonje Savić, Donjoj Gorevnici kod Čačka.
Sonja Savić je rođena 15. septembra 1961. godine, a preminula 23. septembra
2008. godine. Ostvarila je više od 50 filmskih i televizijskih uloga.
Debitovala je u filmu "Leptirov oblak" 1977. godine. Poslednju ulogu imala
je u TV seriji "Vratiće se rode" 2007. i 2008. godine. |
|
Novosadski džez festival od 8. do 19. novembra |
| |
Novosadski Džez fesival (Jazz) biće održan u Novom Sadu od 8. do 19.
novembra, najavio je Kulturni centar Novog Sada (KCNS).
Festival će početi u utorak, 8. novembra nastupom pevačice Lene Kovačević
koja će otvoriti preateći program pod nazivom "U susret festivalu", a glavni
koncerti počinju u sredu 16. novembra.
Prvog dana glavnog koncertnog programa, koji će biti održan u Srpskom
narodnom pozorištu (SNP), nastupiće Vladimir Konstantinović Nju Jork (New
York) kvartet i nemački gitarista Torsten Guds (Goods) sa bendom i Helt
braders (The Health Brothers) iz Amerike.
Druge festivalske večeri nastupiće i austrijski bubnjar i kompozitor Klemens
Marktl sa svojim Fri spitit (Free) kvartetom, zatim Juropian džez ansambl
(European Jaž Ensamble) i trubač Duško Gojković.
Na festivalu će nastupti i kontrabasista Ron Karter (Carter) i Golden
strajker (Golden Strike) trio, zatim trio gitariste Gisl Torvika (Gisle
Torvik), kao i Andija Kisenbeka (Kišenbeck).
Poslednjeg dana festivala nastupa trio Gonzala Rubalkaba (Rubalcabo), Džej
Di Voltera (JD Njalter) i Big bend RTV Slovenije.
U pratećem delu programa nastupiće i Novosadski big bend, pod dirigentskom
palicom Fedora Vrtačnika, Siti rejn volker (City Rain Walker), Magnus Mehl
kvartet i Voja bi 3 (Voya Bee 3) gitariste Vojislava Brkovića.
Organizatori su najavili brojne muzičke radionice tokom festivala, izložbu
džez plakata i izložbu "Pakovanje muzike" Zorana Janjetova, kao i muzički
džem sešn u pozorišnom klubu Trema.
Ulaznice za festival biće u prodaji 8. novembra na blagajni SNP-a, po ceni
700 dinara za jedan dan ili komplet za sve dane festivala za 2.300 dinara.
Prateći programi u prostorijama KCNS su besplatni.
Novosadski džez festival podržali su Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat
za kulturu i informisanje i strateški partner KCNS OTP banka. |
|
Revija filmova nastalih od 1991. do 2011. godine |
| |
Dom omladine Beograda organizuje u ponedeljak 7. novembra reviju filmova
nastalih u Srbiji od 1991. do 2011. godine, saopštila je ta ustanova.
U serijalu pod nazivom "20 godina u jednom kadru", biće prikazano šest filmova,
a organizovane su i rasprave u kojima će učestvovati autori filmova, filmski
stvaraoci, novinari i izdavači.
Projekcije filmova počinju u 15.00 sati, a na programu su filmovi "Vidimo se u
čitulji" Janka Baljka, "Poludeli ljudi" Gorana Markovića i "Kuća" Andrijane
Stojković.
Od 18.00 sati biće prikazani "Beogradski zvuk" Stefana Arsenijevića, Andrijane
Stojković, Jelene Stanković i Ivane Panić i "Posle rata" Srđana Keče, a film
Želimira Žilnika "Marbl es" (Marble ass), na programu je u 21.30.
U debatama će učestvovati režiseri Goran Marković, Janko Baljak, Srđan Keča,
Andrijana Stojković, Danica Vučenić, Dejan Ilić, Sreten Ugričić, Milena
Dragičević Šešić i drugi.
Revija filmova nastalih u protekle dve decenije organizovana je uz pomoć Fonda
za otvoreno društvo, navodi se u saopštenju. |
|
Mladi Džezin festival u Novom Sadu |
| |
Mladi Džezin (Jazzin) festival, na kojem će nastupati neafirmisani džez
umetnici, biće održan u Novom Sadu 5. i 6. novembra, najavili su organizatori iz
producentske kuće Ogledalo.
Prvog dana festivala nastupiće solo umetnica Tanja Đurić iz Rume koja će
izvoditi numere poznatih džez pevača i pevačica u svom aranžmanu bez muzičke
pratnje.
Istog dana nastupa i bend Brdland prodžekt (The Birdland Project) iz Subotice,
kao i Nikola Stajić trio, čiji je predvodnik stipendista američke Berkli
akademije.
Drugi dan festivala na bini će se naći Mister nju trio (Mr. New Trio) iz
Beograda i bend Džezbuka (Jazzbooka) iz Niša, nastao na inicijativu Nišvill
festivala.
Urednik festivala Nikola Marković rekao je na konferenciji za novinare da je
Mladi Džezin festival zamišljen kao prostor u kojem će mladi muzičari moći da se
upoznaju, ostvare saradnju i budu "glavni fokus programa, a ne samo sporedne
tačke".
"Veliki festivali nemaju dovoljno prostora da se posvete mladim, novim
bendovima. Naša ideja je da festival bude mobilan i da se svake godine održava u
drugom gradu, da bi smo stigli i u sredine u kojima džez nije afirmisan i gde
nema festivala", rekao je Marković.
On je dodao da muzičari moraju da se sele iz manjih sredina u veće gradove da bi
mogli da se bave muzikom, a ako za to nemaju mogućnosti njihov talenat ostaje
neprimećen i najčešće propada.
Izvršna producentkinja festivala Ivana Inđin rekla je da mladi muzičari danas
nemaju dovoljnu podršku medija, kao ni struktura vlasti koje su zadužene za
umetnost i kulturu.
"Gradska uprava za kulturu Novog Sada ove godine izdvojila je za Džezin festival
100.000 dinara, dok je Novosadskom džez festivalu dodeljeno 10 miliona dinara.
Sigurna sam da je budžet mogao drugačije da se rasporedi i da festival za mlade
dobije više novca", rekla je Inđin.
Mladi Džezin festival biće održan u prostorijama Omladinskog centra CK 13 u
Novom Sadu, a ulaznice se mogu kupiti na ulazu po ceni od 100 dinara. Kupovinom
ulaznice podržava se nastavak održavanja ovog festivala.
Festival je podržala Gradska uprava za kulturu Novog Sada, a partneri su niški
džez festival Nišvil i Džezik (Jazzik) festival iz Subotice. |
|
Jubilarno izvođenje Kir Janje |
| |
Predstava "Kir Janja" u režiji Egona Savina izvedena je 200. put u Narodnom
pozorištu u Beogradu u četvrtak 3. novembra.
Komad Jovana Sterije Popovića do sada je videlo više od 70.000 gledalaca u
matičnom pozorištu, kao i na različitim scenama u Srbiji i inostranstvu.
Predstava je do sada izvođena u Akcent teatru u Beču, u Banjaluci, Kumanovu,
Skoplju i Čikagu, navodi se u saopštenju Narodnog pozorišta.
Ta predstava proglašena je za najznačajnije ostvarenje u kulturi 1992. godine,
osvojila je tri Sterijine nagrade, priznanja pozorišne kritike i druge nagrade.
Naslovnu ulogu u svih 200 izvođenja tumačio je glumac predrag Ejdus, a ulogu
Notaroša Lepomir Ivković, podseća se u saopštenju. |
|
Prvo Sveto pismo na savremenom srpskom jeziku |
| |
Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta koje je Sinod Srpske pravoslavne crkve
objavio na savremenom srpskom jeziku, predstavljeno je u petak na 56.
Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
"Prvi put u istoriji na govornom, razumljivom jeziku imamo čitavo Sveto pismo,
potpuni širi kanon starozavetnih knjiga", rekao je episkop bački Irinej na
predstavljanju knjige, kome je prisustvovao i patrijarh srpski Irinej.
Vladika Irinej rekao je da je Sveto pismo "knjiga nad knjigama, koju ne treba
posebno prikazivati, jer je to osnovna knjiga crkve, knjiga koja u pisanom
obliku svedoči otkrivenje božje i čini ga dostupnim".
"Kao pomesna pravoslavna crkva tek sada prvi put objavljujemo tekst Svetog pisma
u punom opsegu, sa svim knjigama Svetog pisma Starog i Novog zaveta", rekao je
vladika i dodao da Novi zavet, kao sažetiji deo Svetog pisma, nije predstavljao
problem za razliku od Starog zaveta.
Prema njegovim rečima, Novi zavet je postojao u celini "od Vuka Karadžića do pre
20 godina kada je komisija Sinoda SPC uradila nov prevod, starajući se da zadrži
stilske osobine Vuka koji je svojom patinom ušao u dušu naroda, oslobodivši ga
arhaičnih izraza i turcizama".
On je dodao da i Sinodov prevod "polako sazreva za još jednu reviziju, jer se
jezik razvija", a potrebno je i uz ijekavsku varijantu prirediti i ekavsku.
Što se tiče Starog zaveta, problem je što postoji samo jedan prevod do sada, i
to je bio prevod Đure Daničića, koji kao i Vuk Karadžić nije prevodio sa
originala, a nije bio ni teolog po struci.
Kako je ukazao vladika Irinej, problem je bio i što Biblijsko društvo koje je
bilo izdavač u 19. veku nije objavilo tekst Svetog pisma u obliku u kome ga
priznaje SPC.
Novo izdanje Svetog pisma preveli su mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije
Jeftić, a vladika bački Irinej je ukazao da SPC "boljih autoriteta za prevođenje
nema".
Patrijarh srpski obišao je tokom posete Sajmu knjiga štand SPC, kao i eparhijske
štandove. |
|
Otvoren rekonstruisani Boljšoj teatar |
| |
Boljšoj teatar u Moskvi ponovo je otvoren posle potpune rekonstrukcije u
koju je uloženo 700 miliona dolara kako bi to zdanje povratilo svoj
nekadašnji sjaj iz 19. veka.
Renoviranje je trajalo šest godina, a cilj je bio da velelepno zdanje
povrati svu dekoraciju koja se nalazila na zgradi, a čiji delovi su bili
uklonjeni u vreme komunističkih vlasti.
Teatar je takođe dobio najsavremenije opremljenu pozornicu, a napravljena je
još jedna podzemna dvorana.
Glavna dvorana renoviranog Boljšoj teatra ima 1.743 mesta. U rekonstrukciju
dvorane uloženo je mnogo truda jer su zidovi bili praktično istrulili, pa je
bilo potrebno postavljati nove osnove.
U procesu rekonstrukcije vodilo se računa da se vrate svi ukrasni elementi u
dvorani i na zgradi tetara, koji su morali da budu uklonjeni u vreme sovjeta
jer su veličali carsku porodicu i aristokratiju.
Takođe, urađeno je dosta na poboljšanju akustike dvorane. Radove je
nadgledao lično ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
Otvaranju velelepnog teatra, pored ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva,
prisustvovale su brojne visoke zvanice među kojima je bila legendarna
operska diva Galina Višnjevska, jedna od najboljih balerina 20. veka Maja
Plisecka, glumica Monika Beluči, kao i poslednji predsednik SSSR-a Mihail
Gorbačov.
Zgrada Boljšoj teatra završena je 1825. godina, a tokom svoje duge istorije
prošla je kroz različite istorijske faze. Zgradu je dizajnirao ruski
arhitekta Andrej Mihajlov, a u požaru 1853. godine bila je gotovo potpuno
uništena, ali je obnovljena i ponovo otvorena posle tri godine.
Tokom Drugog svetskog rata zgradu su bombardovali avioni nacističke Nemačke,
ali je ponovo obnovljena.
Bivši sovjetski lider Vladimir Ilič Lenjin svojevremeno je hteo da zatvori
Boljšoj teatar nazivajući ga simbolom "aristokratske dekandencije". Od toga
se na kraju ipak odustalo, ali je teatar jedno vreme služio za okupljanja i
partijske zabave komunističkih lidera. |
|
Beogradski tango festival od 4. do 6. novembra |
| |
Internacionalni Beogradski tango festival biće održan od 4. do 6. novembra,
a na smotri će nastupiti plesači iz Argentine, Švedske, Švajcarske, Mađarske,
Srbije i drugih zemalja, najavila je danas Beograadska tango asocijacija.
Festival je otvoren Velikim tango spektaklom u Kolarčevoj zadužbini u četvrtak
3. novembra i nastupom domaćeg Beltango kvinteta i tango plesača iz Buenos
Ajresa Adriana Veredisea, Alehandre Obert, Daniela Arande i Anatine Lak.
Na koncertu nastupli su i Johana Kulik iz Budimpešte, Josip Bartulovič i
Santiago Masiel, a na programu su bile numere iz različitih tango epoha.
Festival se nastavlja 4, 5. i 6. novembra gala plesnim večerima u Centralnom
domu vojske Srbije i JRB-u, a tokom manifestacije biće organizovane i majstorske
radionice za plesače tanga sa iskustvom.
Programe festivala pored domaće publike prate i brojni tango turisti iz više od
20 zemalja sveta.
Deo programa festivala biće posvećen najznačajnijem argentinskom kompozitoru
Astoru Pjacoli, povodom 90. godišnjice njegovog rođenja koja se ove godine
proslavlja u celom svetu.
Pokrovitelji festivala su Opština Stari grad, Sekretarijat za kulturu grada
Beograda i Ambasada Argentine. |
|
Aleksis Ženi dobitnik Gonkurove nagrade |
| |
Dobitnik ovogodišnje književne nagrade Gonkur je Aleksis Ženi (Alexis Jeni)
za svoj prvi roman "L'art francais de la guerre" (Francuska umetnost
ratovanja), objavio je danas žiri te najprestižnije književne nagrade u
Francuskoj.
Član žirija Didije Dekoen je rekao da je 48-godišnji Ženi proglašen
pobednikom već u prvom krugu glasanja, kada je za njega glasalo pet od osam
članova zirija.
"Ova nagrada me čini jako srećnim. Voleo bih da kažem da mogu sledeći put da
uradim bolje, ali ne vidim kako je to moguće", rekao je Ženi zahvaljujući
žiriju na nagradi.
Kako navodi agencija Frans pres, nagrađeni roman je napisan u klasičnom
stilu i predstavlja neku vrstu meditacije o francuskom nacionalnom
identitetu, i 20-godišnjim kolonijalnim ratovima, koji još uvek utiču na
način razmišljanja ljudi u Francuskoj.
Aleksis Ženi, inače profesor biologije u Lionu, rukopis od 700 strana na
kome je radio pet godina poslao je poznatoj francuskoj izdavačkoj kući
Galimar, koja je odmah odlučila da knjigu objavi.
Od kada je ove jeseni objavljeno, Ženijevo delo je prodato u 56.000
primeraka.
Nagrada Gonkur obično autoru obezbeđuje tiraž od 400.000 primeraka.
Prošle godine nagradu Gonkur dobio je kontraverzni pisac Mišel Uelbek, a
među dobtinicima su i Marsel Prust, Simon de Bovoar, Margaret Diras i Andrej
Makin. |
|
Klimtova slika za 40 miliona dolara |
| |
Slika Gustava Klimta koju su ukrali nacisti i koja je nedavno vraćena unuku
njenog vlasnika, prodata je u sredu uveče za 40,4 miliona dolara na Sotbijevoj
aukciji u Njujorku.
Slika "Litziberg am Attersee" iz 1915, dimenzija 1,10 sa 1,10 metara, znatno je
premašila procene pre aukcije koje su iznosile 25 miliona dolara.
Muzej moderne umetnosti iz Salcburga je sliku prošlog proleća vratio Georgu
Jorišu (George Jorisch), unuku Amalije Redlih (Redlich) koja je umrla u
nacističkom zatvoru.
Centralni eksponat na aukciji trebalo je da bude skulptura Anrija Matisa (Henri
Matisse) "Akt s leđa", procenjena na sumu između 20 miliona i 30 miliona dolara.
Međutim, Sotbi je skulpturu povukao sa aukcije u poslednjem trenutku, uz
obrazloženje da je cela serija od četiri skulpture kojoj to delo pripada u
utorak prodata neimenovanom kolekcionaru. Cena po kojoj su skulpture prodate
nije poznata.
Na istoj aukciji, novog vlasnika dobila je i Pikasova slika velikih dimenzija
"Serenada" iz 1967. To delo prodato je za 23,04 miliona dolara. Ista slika je
1979. dobila novog vlasnika za 100.000 dolara.
Ukupan prihod Sotbijeve aukcije iznosio je 199,804 miliona dolara. Prodato je 57
od 70 ponuđenih radova. |
|
Lindzi Lohan osuđena na 30 dana zatvora |
| |
Američka glumica Lindzi Lohan osuđena je juče u Los Anđelesu na 30 dana
zatvora zbog kršenja propisa uslovnog puštanja na slobodu.
Lohan je priznala da je prekršila uslovnu slobodu, propustila nekoliko sastanaka
u centru za socijalni rad za žene gde je trebalo da obavi neki društveno
koristan rad posle presude u maju za krađu ogrlice.
Dvadesetpetogodišnja glumica dobila je odlaganje od nedelju dana za početak
odsluženja kazne zbog profesionalnih obaveza i pojaviće se u zatvoru 9.
novembra.
Sudija višeg suda Stefani Sotner dozvolila je glumici da bira između 300 dana
zatvora ili smanjenu zatvorsku kaznu od 30 dana uz strog program
društveno-korisnog rada.
Lohan se odlucila za kraći zatvor. Ona treba da se pojavi pred sudom jednom
mesečno od decembra do maja a između svakog pojavljivanja da obavi 12 dana rada
u mrtvačnici u Los Anđelesu, i da održi četiri seanse sa psihoterapeutom.
Lindzi Lohan je pod sudskom prismotrom još od 2007. godine kada je dva puta
uhapšena zbog vožnje u pijanom stanju. |
|
Makartni pomaže popravku istorijskog klavira Motauna |
| |
Zahvaljujući bivšem Bitlsu Polu Makartniju (Paul McCartney) počinje popravka
starog klavira na kojem su svirali neki od najznačajnijih detroitskih muzičara
koje Makartni smatra idolima.
Makartni je prilikom letošnje posete studiju detroitske izdavčke kuće Motaun
(Motonjn) poželeo da zasvira na klaviru Stenvej (Steinway) iz 1877. godine
"Bio je rezočana kada smo mu rekli da klavir ne radi", rekao je danas direktor
Istorijskog muzeja Motaun Odli Smit (Audley Smith Jr).
Slavni britanski mužičar je rekao zvaničnicima muzeja da želi da pomogne
popravku, te će klavir u ponedeljak biti poslat u Njujork, kompaniji Stenvej end
sans (Steinnjay & Sons).
"Stenvej end sans je počastvovana što će restaurirati istorijski Stenvej klavir
koji su koristil legende poput Marvina Geja (Marvin Gaye), Smokija Robinsona
(Smokey Robinson) i Stivija Vondera (Stevie Wonder), i to na isti način kao što
je prvobitno napravljen u fabrici u Njujorku 1877", rekao je predsednik te
kompanije Rob Lizbi.
"Posebno smo ponosni, kao američka kompanija, da pomognemo Muzeju Motaun u
očcuvanju nasleđe izdavačke kuće Motaun čiji su umetnici i albumu imali ključnu
ulogu u jednoj od najvećih era američke muzike", rekao je on.
Motaun je 1960. osnovao Beri Gordi (Berry Gordy) s idejom da, kao na fabričkoj
traci, izbacuje snimke muzičara pod parolom "Zvuk mlade Amerike".
Za Motaun i sestrinske izdavačke kuće, prepoznatvljive po soul muzici, snimali
su, između ostalih, Dajana Ros end Suprims (Diana Ross and The Supremes), For
tops (The Four Tops), Džekson fajv (The Jackson 5) i Temptejšns (The
Temptations). |
|
"Čovek" od Lego kockica tri meseca "u pritvoru" |
| |
Figura čoveka napravljena od Lego kockicka ostaće u pritvoru tri meseca u
jednom gradu u američkoj saveznoj državi Florida.
Jedini "prekršaj" skulpture mase 45 kilograma i visoke 2,4 metara je brčkanje na
plaži.
Šerif iz Sarasote Tom Najt rekao je da će njegova kancelarija držati "čoveka od
Lega" 90 dana, kao i sve ostale nađene predmete.
Tokom tog perioda, vlasti će pokušati da odrede ko je vlasnik.
List "Sarasota herald tribjun" (The Sarasota Herald-Tribune) izvestio je da se
lokalni turistički biro nada da će "čovek od Lega" biti reklama za taj kraj, ali
šerif kaže da ipak treba da malo vremena provede i u pritvoru.
Figura od Lego kockica se misteriozno pojavila u utorak na plaži Sijesta bič.
Tematski park Legolend je nedavno otvoren na oko 110 kilometara od tog mesta. |
|
Slobodna zona od 4. do 9. novembra |
| |
Filmski festival "Slobodna zona" otvoriće 4. novembra dokumentarac iranskog
reditelja Džafara Panahija "Ovo nije film", a na manifestaciji će biti prikazano
više od 30 filmskih ostvarenja.
Festival "Slobodna zona" promoviše filmove koji tematski preispituju važnije
društvene i političke događaje iz celog sveta.
Kako su najavili organizatori, festival će otvoriti Panahijevo 75-minutno
ostvarenje u znak počasti autorima filmova koji su posvećeni ideji slobode i
pravde, njihovoj hrabrosti i snažnoj umetničkoj poruci.
Višestruko nagrađivani reditelj Džafar Panahi bio je osuđen na šest godina
zatvora i 20 godina zabrane režiranja, slobodnog kretanja i medijskog
pojavljivanja.
Panahijev film prokrijumčaren je iz Irana na USB stiku sakrivenom u kolaču i
predstavlja odgovor reditelja na uslove kućnog pritvora i suočavanja sa kaznom
na koju su ga osudile iranske vlasti.
Na festivalu će biti prikazano ostvarenje rediteljke Lusi Voker "Deponija", film
Gustava Tereta "Zidovi", "Bombaj bič" Alme Harel iz Egipta, danski dokumentarac
"Crvena kapela" i druga ostvarenja.
Projekcije filmova biće organizovane u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Domu
omladine. Karte se prodaju po ceni 200 dinara za premijere i 150 dinara za
reprizne termine.
Kao i ranijih godina, na festivalu će biti dodeljena nagrada publike za četiri
najbolja filma. Nagrađenim ostvarenjima biće otkupljeno pravo televizijskog
emitovanja i prikazivanja na turneji festivala u 25 gradova Srbije.
Biće dodeljenja i nagrada autoru najbolje recenzije filma prikazanog na
festivalu. |
|
Prijave na Kustendorf do decembra |
| |
Organizatori Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf produžili
su rok za prijavljivanje učesnika za takmičarski deo programa do 1. decembra,
saopštila je pres kancelarija te manifestacije.
Peti međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf biće održan od 17. do 23.
januara 2012. godine u Drvengradu na Mokroj Gori, a autori čiji filmovi budu
uvršteni u takmičarski deo programa biće obavešteni do 15. decembra.
Festival Kustendorf posvećen je budućim filmskim stvaraocima, kao i već
afirmisanim autorima filma.
U takmičarskom delu programa biće prikazani filmovi studenata filmskih škola iz
celog sveta i mladih neafirmisanih autora, a međunarodni žiri dodeliće nagrade
najboljim ostvarenjima.
Autori mogu da prijave filmove u trajanju do 45 minuta bilo kog žanra. Formular
za prijavljivanje i prateći program dostupni su na Internet adresi
www.kustendorf-filmandmusicfestival.org.
Filmski festival Kustendorf organizuje producentska kuća "Rasta Internešnel", a
pokrovitelj manifestacije je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog
društva Srbije. |
|
Vozač pijan i nag oštetio 17 automobila |
| |
Jedan ruski vozač, pijan i nag, oštetio je 17 automobila danas u
Moskvi jer je žurio na sastanak s devojkom, prenose ruske agencije.
"Nepoznata osoba u pijanom stanju, izgubila je kontrolu nad volanom i oštetila
nekoliko automobila. Policajci su pokrenuli istragu jer ta osoba nije reagovala
na narednje policije da zaustavi vozilo", navela je moskovska policija.
Tokom potrage, vozač je oštetio 17 automobila, od kojih četiri policijska
vozila, dodala je policija.
Kada je policija zaustavila vozilo, vozač je izašao potpuno nag i pijan, navela
je policija.
Prema navodima medija, on je rekao da je "vozio na krilima ljubavi" da bi što
pre došao do svoje voljene osobe. |
|
Hju Grant postao otac |
| |
Britanski glumac Hju Grant je dobio ćerku i prvi put postao otac, objavio je
britanski šou biznis sajt Didžital spaj.
Majka koja se porodila 26. septembra je 19 godina mlađa kineska glumica Tinglan
Hong, sa kojom je glumac imao kratkotrajnu vezu početkom ove godine.
"Mogu da potvrdim da je Hju Grant oduševljeni otac devojčice", saopstila je za
magazin E! Nenjs njegova predstavnica za štampu.
"On i majka imali su kratku vezu, i, iako ovo nije bilo planirano, Hju ne bi
mogao biti srećniji. On i majka su sve raspravili i u dobrim su odnosima", rekla
je ona.
Hju Grant (51) je prošle godine priznao da se grozio 50. rođendana i da je u
šali govorio da će na taj posebni dan izvršiti samoubistvo kako ne bi ostario.
Zvezda filma "U stvari ljubav", Hju Grant se od 2004. do 2007. zabavljao sa
Džemimom Kan. Njegova najpoznatija veza bila je sa koleginicom Elizabet Harli
koja je trajala 13 godina (1987-2000). Grant je u međuvremenu postao kum
Elizabetinom sinu.
On je 2007. za magazin Vog izjavio da je spreman da bude otac. "Koliko god da
obožavam sebe, želim da imam nekog o kome ću još više brinuti", rekao je glumac.
Na dan rođenja svoje ćerke Grant je bio u Liverpulu na konferenciji Laburisticke
stranke i sutradan je otišao da vidi dete, izvestio je britanski magazin Dejli
mejl. |
|
Jugoslovenska pozorišna smotra od 7. do 14. novembra |
| |
Jugoslovenski pozorišni festival "Bez prevoda" biće održan u Užicu od 7. do
14. novembra, najavio je organizator festivala, Narodno pozorište Užice.
Festival će u ponedeljak otvoriti predstava "Kad sam bio mrtav" Slovenskog
narodnog gledališća iz Ljubljane, u reziji Diega Debrea i po scenariju Ernsta
Lubića, a to će biti prvi nastup jednog pozorišta iz te bivše jugoslovenske
republike na užičkom festivalu.
Na festivalu će učestvovati pozorišne trupe Ateljea 212 i Jugoslovenskog
dramskog pozorišta iz Beograda, Mini teatra iz Gorice, Teatra ITD iz Zagreba,
Narodnog pozorišta iz Banjaluke i Crnogorskog narodnog pozorišta.
Poslednjeg festivalskog dana biće izvedena predstava "Prokleta avlija", po
romanu Ive Andrića koju su zajednički pripremili Kazalište Virovitica, Narodno
pozorište iz Užice i Teatar Kabare iz Tuzle.
Selektori 16. Jugoslovenskog pozorišnog festivala su pozorišni kritičar iz
Zagreba Bojan Munjin i direktor Narodnog pozorišta iz Užica Zoran Stamatović, a
predsednik žirija je reditelj Dejan Mijač.
Pokrovitelji ove smotre teatara sa područja bivše Jugoslavije koji su po
mišljenju selektora između dva festivala ostvarili značajna ostvarenja su
Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Užice. |
|
Oglasavanje Marketing
|
