SRBIJA

Nezaposlene porodilje po 20.000 dinara mesečno

Fon Sidov sa predstavnicima Srba na severu Kosova

Srpska baština na Kosovu ne sme postati kosovska

Dijaspora važna karta Srbije na putu ka EU

Kosovo na trećem mestu po broju azilanata

Vol strit džurnal o novim idejama za Kosovo

Netre

Nezaposlene porodilje po 20.000 dinara mesečno

Gradsko veće Kragujevca predložilo je da svaka nezaposlena porodilja na teritoriji tog grada od sledeće godine mesečno dobija po 20.000 dinara dok dete ne napuni godinu dana. Kako je navedeno na sajtu gradske uprave www.kragujevac.rs, Gradsko veće smatra da je to dugoročna mera pomoći za sve porodilje koje imaju prebivalište na teritoriji Kragujevca. Odluku treba da prihvati Skupština grada Kragujevca. Gradsko veće je ukazalo i na činjenicu da Kragujevac, kao i Srbija u celini, duži niz godina beleži negativan prirodan priraštaj, odnosno da je više umrlih nego rođenih. Grad Kragujevac već obezbeđuje roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 30.000 dinara, a u planu je i donošenje odluke o besplatnom prevozu trudnica.

Fon Sidov sa predstavnicima Srba na severu Kosova

Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za politička pitanja Bjern fon Sidov razgovarao je u Kosovskoj Mitrovici sa predsednicima četiri opštine na severu Kosova o krizi na tom području. Nakon sastanka, predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić rekao je novinarima da su Fon Sidovu kazali da su krizu izazvali kosovski Albanci, a da ona sada mora da bude rešena mirnim putem i na način kojim će biti zadovoljni i kosovski Srbi i Beograd. Na sastanku su bili i predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović, Leposavić Branko Ninić i Zubin Potok Slaviša Ristić. Oni su sa predstavnikom SE razgovarali o stanju ljudskih prava Srba na Kosovu, mogućnostima za povratak oko 250.000 raseljenih na Kosovo i o tome da im se vrati imovina. Takođe je razgovarano o otvaranju suda u Kosovskoj Mitrovici. "Rekli smo da nije dobro da se rešenja nameću, već je potrebno da ona budu prihvatljiva za sve", rekao je Pantić i dodao da je Fon Sidov podržao takav stav srpskih predstavnika. "Mi smo preneli i svoje zadovoljstvo zbog njegovog izveštaja koji je podneo Parlamentarnoj skupštini SE u kome se kaže da Savet Evrope ostaje statusno neutralan i da će podržati svako rešenje koje se postigne u dogovoru dve strane", rekao je Pantić. Bjern fon Sidov je ocenio da je razgovor sa srpskim predstavnicima bio konstruktivan, da je bilo reči o mnogim važnim pitanjima i da će razgovori biti nastavljeni. Predstavnik SE treba da polovinom novembra podnese novi izveštaj. "Prethodni izveštaj podnet u junu ove godine u SE u kome se govori o situaciju u Bosni i Hercegovini, Albaniji i na Kosovu i gde se, između ostalog, kaže da nema zaštite ljudskih prava građana, usvojen je bez primedbe, ispravke i kritike", rekao je Fon Sidov i dodao da je to bilo presudno za njegov povratak na Kosovo kako bi se upoznao i sa pitanjem carine na tom području. Kriza na severu Kosova počela je nakon što su 16. septembra na prelaze ka centralnoj Srbiji, Jarinje i Brnjak, dovedeni kosovski carinici i policajci, čemu se protive Srbi i vlast u Beogradu.

Srpska baština na Kosovu ne sme postati kosovska

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić upozorio je u Parizu da se ne sme dopustiti da se, politizacijom Uneskoa (UNESCO), srpska baština na Kosovu preimenuje u kosovsku. "Svi znaju da se Srbi i Albanci ne slažu oko konačnog statusa Kosova, ali želim da budem jasan-Unesko nije forum za rešavanje političckh neslaganja", rekao je Jeremić u obraćanju 36 sesiji Generalne konferencije Unesko. Jeremić je ukazao da bi cilj Unesko trebalo da bude "zaštita i negovanje kulturnih identiteta, a ne uvlačenje u politizovane pokušaje stvaranja novih". "Sveta mesta Srpske pravoslavne crkve ne mogu pripadati takozavnoj Republici Kosovo. Naše veze sa tim svetim mestima su neupitne i neraskidive i kao nedeljiva celina ona čine suštinu našeg identiteta i predstavljaju srce i dušu naše nacije i vere", rekao je Jeremić. Šef srpske diplomatije je pozdravio "striktno statusno neutralno delovanje" Uneskoa na Kosovu i naglasio da je "u postkonfliktnom okruženju poštovanje svačijeg identiteta ključni preduslov za pomirenje". Jeremić je podsetio na nedavno održani regionlani samit na arheolškom lokalitetu Viminacijum dodajući da je to simbol Balkana kao mesta na kojem se "grade i neguju mostovi među kulturama". Srbija je zato, kao multikulturalna i multikonfesionalna demokratija podnela kandidaturu za mesto u Komitetu za svetsku baštinu Unesko, rekao je Jeremić i pozvao zemlje članice da podrže njenu kandidaturu. Jeremić je naglasio da Srbija "ostaje privržena plementim ciljevima i programima Uneskoa" i da će nastaviti da se trudi koliko god može da ih promoviše. Podsetio je i da je Srbija najveći naslednik Jugoslavije, jednog od osnivača Unesko i dodao da ona u 21 veku ostaje u potpunosti privrežena solidarnosti, saradnji i uzajamnom pomaganju sa nerazvijenim svetom pre svega na planu obrazovanja. U tom cilju, najavio je ministar, Srbija će proširiti fond za stipendiranje studenata iz zemalja u razvoju, ponuditi stručune ekspertize radi povećanja proizvodnje hrane i prinosa širom sveta, a anagažovaće se i na smanjenju posledica klimatskih promena na vodne resurse u svetu.

Dijaspora važna karta Srbije na putu ka EU

Ministarstvo vera i dijaspore nastoji da uključi srpsku dijasporu u proces evrointegracija, jer ona ima potencijal da bude važna karta Srbije za Evropu i svet, izjavio je ministar Srđan Srećković. "Srbija je prevalila više od pola puta do cilja, do trenutka kada će postati punopravni član Evropske unije za koju je po svom položaju, istoriji i ekonomiji oduvek bila čvrsto vezana. I zato je sada, više nego ikada, potrebno probuditi sinergiju između matice i onog dela našeg naroda koji živi u zemljama Evropske unije", kazao je Srećković. Srećković je to izjavio na panel diskusiji Dijaspora Srbije - doprinos evropskim integracijama na Fakultetu političkih nauka. "Naša dijaspora ima potencijal da bude važna karta za Evropu i svet. Za uspešno predstavljanje Srbije koja se menja, moderne, evropske i stabilne zemlje dijaspora može postati naš partner i saveznik u najuticajnijim zemljama EU i sveta i pri tome spremna da uvek zastupa i naše državne i nacionalne interese", rekao je ministar. Obrazovani mladi ljudi, stasali u sistemu evropskih vrednosti predstavljaju veliku šansu Srbije da se, kroz evropske integracije, oslobodi negativnog imidža i gubitničkog mentaliteta, da ubrza privredni rast i da, kroz regionalnu saradnju, održava kulturni i ekonomski uticaj. Prema njegovim rečima, Srbiji je na polju evrointegracija potrebno iskustvo naših građana iz dijaspore, naročito visokoobrazovanih stručnjaka - dakle praksa i transfer znanja u svim bitnim oblastima. Ministarstvo u saopštenju dodaje da su na skupu govorili savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Siniša Pavić, rukovodilac Centra za dijasporu Privredne komore Srbije Anka Vojvodić i predsednik matice iseljenika Radivoj Dabić.

Kosovo na trećem mestu po broju azilanata

Kosovo je na trećem mestu u svetu po broju ljudi koji su zatražili politički azil u inostranstvu, odmah iza Avganistana i Kine, piše prištinski list Koha ditore. Dnevnik piše da je sa Kosova samo tokom ove godine podneto više od 8.000 zahteva za politički azil. Zbog činjenice da Kosovo nije članica UN, podaci o broju zahteva za dobijanje azila deo su podataka o zahtevima za azil iz Srbije (10.300 zahteva). Među zemljama gde Kosovari najčešće traže azil su SAD, Francuska, Nemačka, Švedska i Velika Britanija. Prema podacima UNHCR-a, koje objavljuje Koha ditore, 87 odsto zahteva za azil koji su podneti u Francuskoj je sa Kosova, u Belgiji taj procenat je 57 odsto, u Nemačkoj 28 odsto, a u Švedskoj 37 odsto.

Vol strit džurnal o novim idejama za Kosovo

Evropa i SAD godinama nisu bile voljne da razmotre redefinisanje granica na Balkanu iz straha od etničkih sukoba i krvoprolića, ali čini se da je sadašnji spor kosovskih Srba i Albanaca ublažio otpor međunarodne zajednice prema toj ideji, piše Vol strit džurnal (VSJ). Prema oceni lista, time bi se možda izbegla dalja eskalacija nakon nasilja koje je izbilo ovog leta na severu Kosova. VSJ podseća da je bivši koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek prvi pomenuo koncept promene granica, a da je republikanski kongresmen Dejna Rorabaker potom predložio razmenu teritorija i stanovništva između Srbije i Kosova. Međutim, dok takve ideje mogu da ukažu na moguću promenu međunarodne politike, postoji rizik da bi prekrajanje kosovske granice otvorilo balkansku "Pandorinu kutiju", piše VSJ. Kosovski premijer je iz tih razloga, dodaje list, rekao da neće biti "ni promene granice niti razmene zemlje" na Kosovu, a odbacio je i ideju o davanju Srbima specijalnog statusa ili autonomije. Dok prekrajanje granica može izgledati opasno, održavanje statusa kvo je podjednako teško i najverovatnije je da Beograd i Priština mogu da proizvedu nova rešenja, piše VSJ. Američki list tako podseća na nedavnu izjavu ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića koji je pomenuo ideju o federaciji. Dok se koncept federacije možda uopšte ne sviđa ni Beogradu niti Prištini i može izgledati kao teško izvodljiv, federalna država pod budnim okom Evropske unije, primorala bi obe strane da odustanu od ekstremnih pozicija i da nastave da traže kreativne kompromise, zaključuje VSJ.

Moskva insistira na istrazi zločina na Kosovu

Rusija insistira na sveobuhvatnoj istrazi kršenja ljudskih prava na Kosovu, izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za ljudska prava, demokratiju i vladavinu zakona, Konstantin Dolgov. "Insistiramo na potpunoj i sveobuhvatnoj istrazi svih zločina, svih kršenja ljudskih prava na Kosovu, među kojima i nezakonite trgovine ljudskim organima, što je zabeleženo u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope", rekao je Dolgov novinarima u Moskvi. Po njegovim rečima, Moskva podržava inicijativu Srbije o stvaranju mehanizma istrage u okviru Saveta bezbednosti UN. On je kazao da se Moskva nada da će misija EU na Kosovu sprovesti objektivnu istragu, dodajući da takođe smatra da UN treba da odigra svoju ulogu.