SVET

Grčka saga: pomoć EU, referendum ili bankrot

Sedam milijardi: kako zamisliti tako ogroman broj

Poljake zahvatila vranomanija

Okupirajte Vol strit

Poslanik popio vodu iz nuklearke Fukušime

Nuklearne sile planiraju stotine milijardi dolara za oružje

Tri četvrtine dece u EU živi sa venčanim roditeljima

G-20 za rešenje finansijske krize

Sedmomilijarditi stanovnik - slavlja ali i sporenja

Grčka saga, pomoć EU, referendum ili bankrot

Haos nastao nakon što je grčki premijer predložio da Grci na referendumu odluče o evropskom planu za borbu sa dužničkom krizom ukazao je na slabosti samog plana i na manjak poverenja u isti na tržištu. Analitičari navode da je samo par reči premijera Jorgosa Papandreua urušilo napore Evrope da ubedi svet da njen plan za spasavanje zone evra predstavlja tačku preokreta u dužničkoj krizi na kontinentu i da će sprečiti da evropska kriza zahvati globalnu ekonomju. Evropski lideri upozorili su Atinu da bi mogli da je ostave da bankrotira ako odluči da na referendumu traži potvrdu evropskog plana dok eksperti navode da bi plan, koji je trebalo da zaštiti od krize veće evropske ekonomije, poput Italije, mogao da propadne. Grčka bi mogla i da napusti zonu evra, što bi izazvalo finansijski haos i ponono odguralo svetsku ekonomiju u recesiju. Analitičari navode da postoji i mogućnost pada Papandreuove vlade pre nego što prođe predlog o referendumu. Juče je portparol vlade Ilias Mosialos rekao je da su Papandreuovi ministri, nakon sedmočasovne sednice vlade, dali "punu podršku" premijerovom predlogu za referendum dodajući će se o predlogu glasati "što je pre moguće". Papandreuovu vladu svejedno čeka glasanje o poverenju u petak. Grčki premijer pozvan je na hitan sastanak o sprovođenju spasilačkog paketa koji su sazvali francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel. Sastanak se održao juče u Kanu, gde se održava i samit Grupe 20. Evropski lideri prošle nedelje su se složili da se Grčkoj odobri novi spasilački paket zajmova od 100 milijardi evra, kao i da joj privatni kreditori otpišu 50 odsto dugova. Širim planom predviđeno je i da se evropske banke dokapitalizuju kako bi se zaštitile od gubitaka na grčkim obveznicama, kao i da se povećaju obim i moći Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Ključni detalji evropskog plana i dalje su međutim nepoznati. Tako se i dalje na zna da li će banke pristati na "dobrovoljni" otpis grčkog duga, niti da li će se banke dokapitalizovati ili će jednostavno smanjiti kreditiranje, što je loše za privredu. Neizvesno je i da li će Grčka, ako joj se otpiše polovina duga, imati dovoljno da otplati ostatak, a analitičari ukazuju da nije jasno ni da li će šema povećanja moći spasilačkog fonda funkcionisati. Na sve to, predloženi referendum samo je "dolio ulje na vatru". Predsedavajući grupe ministara finansija zone evra Žan-Klod Junker predložio je Grčkoj da ne uzme novi paket zajmova međunarodnih kreditora, koji joj je već odobren, ako planira referendum. Atini međutim novac treba već sredinom ovog meseca za plate i penzije a u decembru za obveznice koje dospevaju. U protivnom će Grčka bankrotirati. Analitičari upozoravaju da će, ako Grčka proglasi nesolventnost, njene banke verovatno propasti jer imaju u posedu dosta državnih obveznica. Banke će verovatno morati da preuzme država i bez mogućnosti da se zadužuje Grčka će morati da izbalansira budžet još većim smanjenjem rashoda. U tom momentu bi Grčka mogla da izađe iz zone evra i vrati se na drahmu, navode analitičari Komercbanke i dodaju da bi izlaskom iz monetarne unije Grčka povratila upravu nad fiskalnom i monetarnom politikom barem na kratak rok. Grčki premijer zakazao je glasanje o poverenju njegovoj vladi u petak, a iz redova njegove socijalističke partije javljaju se glasovi neslaganja sa njegovim planom održavanja referenduma o planu pomoći. Dve poslanice rekle su da neće glasati o poverenju vlade, čime je Papandreu izgubio tanku većinu u parlamentu od 152 od 300 poslanika.

Sedam milijardi: kako zamisliti tako ogroman broj

Ujedinjene nacije su u ponedeljak zvanično objavile rođenje sedmomilijarditog stanovnik planete, samo dvanaest godina od kada je pređen prag od šest milijardi ljudi. Neki razmišljaju o ogromnim izazovima vezanim za taj broj žitelja na planeti dok drugi pokušavaju da vizualno predstave šta zapravo znači broj od sedam milijardi? Kako navodi televizija Si-en-en (CNN), lako je potceniti taj broj. Na prvi pogled ne izgleda da ima neke bitne razlike između 6.000.000.000 i 7.000.000.000, oba broja imaju devet nula, ali kada bi pokušali da izbrojite svaki broj između njih, to bi trajalo preko 30 godina. Kada ste poslednji put koristili broj sedam milijardi u svakodnevnom životu, pita se CNN, da li ste ikada pojeli sedam milijardi nečega, ili posedovali sedam milijardi nečega. Da bi nam pomoglo da vidimo koliko je zapravo veliki taj broj ta televizija je dala nekoliko primera. - Pre sedam milijardi sekundi bila je 1789. godina. - Ako bi koračali sedam milijardi koraka oko Ekvatora, a da je korak dug otprilike 60 centimetara , mogli bi da obiđete svet najmanje 106 puta. - Pretpostavimo da jedan prosečan naprstak može da primi dva mililitra vode. Sedam milijardi naprstaka popunilo bi pet olimpijskih bazena. - Sedam milijardi mrava, po prosečnoj težini od tri miligrama, bi težili najmanje 23 tone. Televizija se takođe pozvala na neke gledaoce. - Veronika Panteleon Mendoza iz San Huana na Filipinima probala je da zamisli koliki je taj broj sa zrnom pirinča. Zrno po zrno pirinča čini šolju pirindča, pet šolja pirindža je kilogram pirindža, da bi došli do sedam milijardi zrna pirinča potrebno bi bilo 200.000 kilograma pirindča. - Bernardo Strumer iz Santijaga iz Čilea razmišlajo je da kad bi rešio da se prošeta sedam milijardi koraka, obišao bi planetu 133 puta, a stigao bi kući za 152 godine. - Dvadesetdvogodišnji Luk Džordžet iz Čikaga je rekao da kad bi hteo da izgovori ime svakog od sedam milijardi stanovnika morao bi da izgovara deset imena po sekundi svakog sekunda od dana svog rođenja. Profesor matematike na američkom univerzitetu Vilanova Klaus Volpert rekao je da je taj broj izvan naše svakodnevne skale razmišljanja. "Brojimo do deset na prstima i to je naša skala. Čak i brojanje do milion je nekako izvan svakodnevnog iskustva, a kad pređete milion počinje da se zamagljuje", rekao je on. Volpert je rekao da čovekov mozak prosto blokira kad pokuša da zamisli koliko je zaista veliko sedam milijardi i da se slično događa pri pokušaju da se zamisle jako male mere ili nešto tako veliko kao vasiona.

Poljake zahvatila vranomanija

U Poljskoj ne jenjava prava "vranomanija" otkako je u utorak pilot LOT-a koji nosi prezime po toj ptici, Tadeuš Vrona, majstorski prinudno sleteo na varšavski aerodrom avionom boing 767 bez točkova, tako glatko da niko od 231 putnika i člana posade nije povređen. Iako sam Vrona skromno odbija da označi to sletanje kao podvig, stručnjaci ocenjuju da je to prvo sletanje "na stomak" u 30-godišnjoj istoriji tog boingovog modela zaista izvedeno neverovatno bravurozno. Vroni skida kapu i američki pilot koji je pre dve godine ostvario neverovatan podvig uspevši da sleti boingom na reku Hadson. "Nacionalni junak? To je preterano. Uveren sam da bi svako od pilota LOT-a postupio isto tako i da bi sletanje isto tako završilo. Nismo imali izbora. Znali smo da moramo da sletimo", ponavljao je Vrona od kada se prvi put pojavio pred novinarima u mnogobrojnim intervjuima. Mašta Poljaka, posebno na Internetu, kako da odaju priznanje podvigu svog pilota nema granica. Na društvenim mrežama već se pojavilo 20 fan sajtova i Tadeuša Vrone sa duhovitim crtežima i kolažima. Na jednom od njih je Vroninom boingu dodata fotomontažom glava vrane i krila, na drugoj je u amblem aviokompanije LOT ubacena vrana kao junak iz crtanih filmova, na trećoj iz poljske novčanice od 100 zlota izbačena je slika kralja Vladislava II Jagela a umesto nje je naslikana vrana. Mladi na Fejsbuku zahtevaju da se o Vroni napravi strip a Internetom kruže i brojni prigodni vicevi, između ostalih i taj da od sada ko želi posao pilota u LOT-u najbolje da se preziva Vrana, Orao ili Gavran a da mnogo šansi nemaju piloti sa prezimenima ptica koje nisu poznate kao dobri letači kao labud ili kokoška. Javnost u Poljskoj je uzburkala - izazvavši lavinu objašnjenja i komentara - ćerka jedinica pokojnog predsednika Leha Kačinjskog koji je poginuo 10. aprila prošle godine u avionskoj nesreći u Smolensku u Rusiji. Marta Kačinjska je na svom profilu na Fejsbuku zapitala kratko kako to da je boing LOT-a u Varšavi sleteo bez točkova na betonsku pistu i niko nije povređen, dok je predsednički TU154 u kojem su bili njeni roditelji sletao u Smolensku na meko blato a poginulo je svih 96 putnika i članova posade i zatražila je komentare.

Okupirajte Vol strit

Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg izjavio je u petak da nekoliko stotina učesnika protesta koji spavaju u Zukoti parku, nezvaničnom sedištu pokreta koji je počeo sredinom septembra, mogu na tom mestu da ostanu sve dok ne krše zakon. "Ne mogu da govorim o drugim gradovima. Naša odgovornost je da šititimo vaša prava i vašu bezbednost. Mislim da to pokušavamo da uradimo. Pokušavamo da delujemo odgovorno i bezbedno", dodao je. Vlasti nekih američkih gradova silom rasturaju proteste "Okupirajte Vol Strit", dok gradski zvaničnici u drugim mestima, kakvi su Filadelfija, Njujork, Mineapolis i Portland, za sada ne reaguju na demonstracije. Ipak, i u Njujorku vlasti su otežale učesnicima protesta boravak na ulici: vatrogasni inspektori oduzeli su im desetine kanti benzina i šest generatora, opremu za kuvanje i laptopove, uz obrazloženje da predstavljaju bezbednosni rizik. Poslednjih nekoliko dana policija je rasturila proteste u Ouklendu u Kaliforniji, Atlanti, San Dijegu i Nešvilu. Policija u Nešvilu rasturila je kamp učesnika protesta kada su im vlasti uvele policijski čas. Dvadeset devet osoba je uhapšeno, a potom pušteno, pošto je sudija ocenio da nisu imali dovoljno vremena da se povinuju policijskom času. Nekoliko desetina ljudi ostalo je na mestu na kojem su protestovali nakon isteka policijskog časa u petak uveče. Nije poznato koliko je ljudi potom uhapšeno. Više od 200 ljudi okupilo se na sastanku na kojem su razmatrani hapšenja i budući planovi. Pedeset jedna osoba uhapšena je u San Dijegu, gde su vlasti rasturile tabor učesnika protesta koji se tu nalazio tri sedmice i uklonile šatore, stolove i drugi nameštaj. Kao razlog navedene su žalbe zbog ljudskog i životinjskog izmeta, uzimanja droge i ostavljanja smeća, kao i šteta naneta gradskoj svojini - što je problem i u drugim gradovima. Policija navodi da se učesnici protesta mogu vratiti bez šatora i drugih predmeta posle čišćenja parka u kojem su logorovali. Ranije ove sedmice, u najozbiljnijem sukobu od početka protesta, više od 100 ljudi je uhapšeno, a 24-godišnji veteran rata u Iraku zadobio je frakturu lobanje kada je policija u Ouklendu rasturila logor koji se na tom mestu nalazio 15 dana i sprečila učesnike protesta da se vrate na isto mesto. Režiser poznat po levičarskim stavovima Majkl Mur obratio se u petak učesnicima protesta ispred gradske skupštine Ouklenda i rekao da su događaji u tom gradu doprineli da se promeni raspoloženje prema pokretu "Okupirajte Vol Strit". Mur ih je pozvao da nastave sa protestom. Vlasti drugih gradova nisu primenile agresivnu taktiku prema učesnicima protesta, neki zbog želje da izbegnu događaje slične onima u Ouklendu, a drugi u nadi da će protesti prestati zbog hladnoće. U tim gradovima vlada mišljenje da, dok ne postoji opasnost po zdravlje i bezbednost, učesnici protesta imaju pravo na protest dok je on miran i dok ne krše zakon.

Poslanik popio vodu iz nuklearke Fukušime

Jedan japanski poslanik popio je čašu vode iz nuklearne elektrane Fukušima kako bi dokazao da je efikasan sistem za radioaktivnu dekontaminaciju. Televizije su prikazale poslanika Jasuhiru Sonodu, vidno nervoznog, kako pije vodu iz Fukušime nakon što je prečišćena. Sonoda se odlučio na to nakon što su novinari tražili od njega da dokaže da je zona oko Fukušime bezbedna. "Popiti (tu dekontaminiranu vodu) ne znači da je potvrđena bezbednost, svestan sam toga. Najbolji način je da se javnosti pruže podaci", rekao je poslanik novinarima. Voda koja je uzeta iz nuklearke, služi za hlađenje nuklearnog goriva, a na licu mesta se dekontaminira i potom ponovo ubacuje u sistem za hlađenje. Ta voda nije namenjena za piće. Radioaktivno curenje iz Fukušine nakon zemljotresa i cunamija koji su pogodili tu oblast 11. marta, zagadilo je okolinu. Gotovo osam meseci nakon te katastrofe, ljudi i dalje ne mogu da se vrate u svoje domove u opsegu od 20 kilometara oko Fukušime. Za dekontaminaciju te oblasti biće potrebne decenije.

Nuklearne sile planiraju stotine milijardi dolara za oružje

Nuklearne sile planiraju da u narednoj deceniji potroše stotine milijardi dolara za modernizaciju i unpaređenje svojih nuklearnih sistema, navodi se u izveštaju američko-britanskog instituta koji je preneo britanski list Gardijan . Uprkos pritiscima na vlade da smanje budžete i retorici o razoružanju, padaci ukazuju na novu u opasnu "eru nuklearnog oružja", navodi se u izveštju Britansko-američkog saveta za bezbednosne informacije. SAD će u narednih deset godina od industrije nuklearnog oružja kupiti opremu u vrednosti od 700 milijardi dolara, a procenjuje se da će za nove nuklearne glave potrošiti još 92 milijardi dolara. Rusija će za rakete potrošiti 70 milijardi dolara, a očekuje se da će i Kina, Indija, Izrael, Francuska i Pakistan takođe odvojiti znatna sredstva za taktičke i stratreške raketne sisteme. U nekoliko zemalja, među kojima su Rusija, Pakistan, Izrael i Francuska, nuklearno oružje će imati više od uloge odvraćanja napada, navodi se u izveštaju. "U Rusiji i Pakistanu, upozorava se, nuklarnom oružju je pripisana 'uloga dobijanja rata u vojnom planiranju'", prenosio Gardijan navode Basica. Izvešaj predstavlja prvi u nizu članaka Trident komisije, koja je pokrenuta na inicijativu Basica, a u njoj su bivši britanski ministri odbrane Malkolm Rifkind i Dezmond Brauni, kao i bivši poslanici. U izveštaju se navodi da postoje jaki razlozi za temeljno preispitivanje britanske nuklearne politike.

Tri četvrtine dece u EU živi sa venčanim roditeljima

Tri četvrtine dece mlađe od 18 godina u EU živelo je 2008. sa roditeljima koji su u braku, dok 1,2 odsto njih živi bez roditelja, pokazuje najnovije istaživanje Eurostata. Deca u vanbračnoj zajednici su najčešća u Švedskoj 27 odsto, Estoniji 23 odsto, Francuskoj 21 odsto i Sloveniji 20 odsto, dok sa jednim roditeljem najviše žive deca i Letoniji i Irskoj (u obe zemlje 23 odsto), Estoniji i Velikoj Britaniji gde taj udeo iznosi 21 odsto. Sa jednim roditeljem živelo je 14 odsto dece, dok su roditelji 12 odsto dece bili u vanbračnoj zajednici, pokazuju podaci Eurostata. U Srbiji je tek u ovogodišnjem popisu uvedena kategorija vanbračnih zajednica, pa će se dobiti jasnija slika o porodicama u zemlji. Kako je preneo EurAktiv, na nivou cele EU, 1,2 odsto dece živi bez roditelja, a taj procenat je najveći u Bugarskoj 3,2 odsto, Litvaniji 3,1 odsto i Belgiji 2,4 odsto. Tek nešto preko polovine dece u Estoniji i Švedskoj živelo je sa venčanim roditeljima, dok je u Grčkoj taj udeo 92 odsto, a na Kipru 89 odsto. U EU, muškarci stariji od 65 godina najčešće žive sa partnerom u dvočlanom domaćinstvu, dok je za većinu žena ove starosne dobi uobičajeno da žive same. Prema Eurostatu, 60 odsto muškaraca ove dobi živelo je samo sa svojim partnerom, 20 odsto je živelo samo, dok je 20 odsto živelo u domaćinstvu sa decom ili rođacima, sa ili bez bračnog druga. Statistička slika za žene starije od 65 godina u EU je drugačija - 41 odsto živi samo, 37 odsto ima u kući partnera, a samo 21 odsto živi sa nekim drugim, sa ili bez partnera. Žene starije od 65 godina koje žive same najbrojnije su u nordijskim zemljama. U Danskoj taj udeo iznosi 57 odsto, Finskoj 52 odsto) i Švedskoj 51 odsto. Statistika je pokazala da u Rumuniji, Letoniji i Bugarskoj u više od 10 odsto domaćinstava žive tri generacije. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji je bilo 2.215.272 porodice u kojima je živelo 2.008.915 dece mlađe od 25 godina. Od toga je bračnih parova bez dece bilo 682.960, a porodica sa decom 1.206.263. Prema popisu, 1.735.999 dece je živelo sa roditeljima koji su u braku. Međutim, na tom popisu nije bilo mogućnosti da se roditelji izjasne da žive u vanbračnoj zajednici, pa je pretpostavka da među onima koji su rekli da zive u braku, ima onih koji u stvari nisu venčani. Novim popisom iz 2011. uvedena je opcija vanbračne zajednice, tako da će se prvi put znati koliko dece živi sa roditeljima koji nemaju venčani list.

G-20 za rešenje finansijske krize

Američki predsednik Barak Obama rekao je juče u Kanu da je najvažniji zadatak svetskih lidera okupljenih na ekonomskom samitu Grupe 20 (G20) da reše evropsku finansijsku krizu. Obama je kazao da EU preduzima važne korake za sveobuhvatno rešenje dužničke krize ali da treba da budu razjašnjeni neki detalji koji se tiču primene planiranih mera. Obraćajući se nakon privatnog sastanka sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem na marginama samita G20, Obama je kazao da je sa francuskim kolegom razmatrao i pitanje Grčke. Grčki premijer Jorgos Papandreu je uzbunio Evropu zalaganjem za referendum na kojem bi Grci odlučili o evropskom planu za spas Grčke i borbu protiv dužničke krize u zoni evra, postignutom prošle nedelje uz dosta muka. Sarkozi je posle sastanka sa Obamom istakao da su se on i američki predsednik složili da biznis može da doprinese rešenju globalne finansijske krize. Francuski predsednik je rekao da su njih dvojica analizirali situaciju, kako bi dali doprinos pronalaženju rešenja, i dodao da pozdravlja Obamino "razumevanje pitanja poput poreza na finansijske transakcije". Sarkozi i još neki evropski lideri se zalažu za uvođenje malog poreza na sve finansijske transakcije. Taj poreski prihod bi se koristio za pomoć siromašnim zemljama i smanjenje dugova. Obamina vlada, kao i neki vodeći ekonomisti, ne podržavaju tu ideju već se zalažu za takse za najveće banke. Evropska dužnička kriza i situacija u Grčkoj bacile su senku na samit Grupe 20 razvijenih i zemalja u razvoju koje beleže brz privredni rast. Samit se održava danas i sutra u Kanu. Ekonomije G20 daju više od 80 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda i imaju isto toliko učešće u svetskoj trgovini. U zemljama G20 žive dve trećine svetske populacije.

Sedmomilijarditi stanovnik - slavlja ali i sporenja

Rođenje sedmomilijarditog ljudskog stanovnika na Zemlji obeleženo je u ponedeljak, 31. oktobra, širom sveta pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija (UN), mada demografi nisu sigurni u kom trenutku će planetarna populacija dostići ovu cifru. UN su uzele taj dan da simbolično obeleže dolazak bebe koja će biti sedmomilijarditi stanovnik planete, i ta titula se dodeljuje - u svakoj zemlji posebno, ponegde uz veliko slavlje ali i sporove. Kako javlja agencija Asošijeted pres, na Filipinima je za jubilarnu svetsku bebu već proglašena Danika Mej Kamaćo, koja se rodila u Manili u dva minuta pre ponoći. Lekari kažu da je to bilo dovoljno blizu da se računa kao da je rođena u ponedeljak. U Rusiji, koja se prostire na devet vremenskih zona, na pomolu je, međutim, ozbiljan spor u vezi sa određivanjem sedmomilijarditog stanovnika, jer su se pojavile dve bebe kandidata na suprotnim krajevima ove ogromne države, javljaju ruski mediji. U gradu Kalinjingradu, zapadnoj ruskoj enklavi na Baltičkom moru, rođen je mali Petja, visok 50 centimetara i težak 3,6 kilograma. Roditelji su dobili sertifikat da je rođen na "Dan sedam milijardi", u skladu sa rešenjem odgovarajuće agencije UN. Međutim, odmah je izbio spor jer se na ruskom Dalekom istoku, u gradu Petrovskom na Kamčatki, rodio mali Aleksandar u 00.19 po lokalnom vremenu. Njegovi roditelji smatraju da je njihov Aleksaška u velikoj prednosti od devet sati s obzirom na vremensku zonu u kojoj je rođen. Oni su dobili sertifikat o rođenju, a opštinske vlasti u Petrovskom su im čak dodelile stan. Aleksandrovi roditelji kažu da će, ako treba, ići i na sud da dokažu da je njihovo dete sedmomilijarditi stanovnik na Zemlji.