REGION

(T)Ko će biti u budućoj vladi Hrvatske

Džombić: Svi moraju odgovarati za ratne zločine

Dodik opet pisao Savetu bezbednosti UN

Godišnjica rušenja Starog mosta u Mostaru

Dodik i Čović veruju u skoro formiranje Saveta ministara

Al Džazira Balkans počinje emitovanje

Školski brod Jadran se malo nasukao u Bigovu

(T)Ko će biti u budućoj vladi Hrvatske

Manje od mesec dana uoči parlamentranih izbora u Hrvatskoj, zakazanih za 4. decembar, u javnosti se spekuliše ko će biti članovi potencijalne buduće vlade opozicione Kukuriku koalicije. Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će pobedu odneti Kukuriku koalicija čiji je kandidat za budućeg premijera Zoran Milanović, lider najveće stranke Socijaldemokratske partije (SDP). Tu koaliciju čine i Hrvatska narodna stranka (HNS), Istarski demokratski sabor (IDS) i Hrvatska stranka penzionera (HSU). U slučaju pobede na izborima, okosnicu vlade Kukuriku koalicije činiće kadrovi SDP, kao najjače stranke u Hrvatskoj. Posebnost iduće vlade je ta što će upravo ona uvesti zemlju u EU budući da je za sredinu 2013. planirano stupanje Hrvatske u punopravno članstvo. Ukoliko ova koalicija ostvari pobedu, kako spekulišu hrvatski mediji, potpredsednici buduće vlade biće lider HNS Radimir Čačić i funkcioneri SDP Milanka Opačić i Neven Mimica. Čačić i Mimica su već bili u vladi premijera SDP, pokojnog Ivice Račana 2000-2003. godine. Čačić je tada bio zadužen za Ministarstvo obnove i građevinarstva, a Mimica za evropske integracije. U javnosti se već duže vremena kao buduća ministarska spoljnih poslova Kukuriku koalicije pominje Vesna Pusić (HNS), sada predsednica Nacionalnog odbora za praćenje pregovora Hrvatske s EU. Ministarstvo policije pripalo bi još jednom funkcioneru SDP - Ranku Ostojiću koji je u poslednjem sazivu parlamenta bio predsednik saborskog Odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost. Sektor pravosuđa pripao bi Ingrid Antičević Marinović (SDP) koja je tu funkciju obavljala i u Račanovoj vladi. Resor zdravstva pripao bi njenom stranačom kolegi Rajku Ostojiću. Za ministarstva odbrane i finansija još nisu utvrđena imena iako se u javnosti najčešće kao ministar finansija pominjao Slavko Linić iz SDP. Mediji, međutim, pišu da je koalicija nezadovoljna zbog Linićevog poziva MMF u pomoć, te se navodno intenzivno traga za drugim kandidatom za ministra. Pominje se Branko Grčić, aktuelni strateg SDP za ekonomiju. On konkuriše i za mesto ministra za regionalni razvoj i upravljanjem novcem iz evropskih poslova. Navodno će jedno ili dva ministarstka mesta pripasti IDS, dok će mesto potpredsednika Sabora biti ponuđeno šefu HSU Silvanu Hrelji, a predsednika Borisu Špremu iz SDP. Poslednja istraživanja javnog mnjenja razlikuju se jedino u proceni broja mandata koje će osvojiti opoziciona koalicija, kao i u tome da li će i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) Jadranke Kosor imati manje mesta u Saboru od 46 koliko ih je dobila na izborima 2000. godine kada je osvojila najmanje poslaničkih mesta od osnivanja. Prema procenama analitičara, ovogodišnjem izbornom neupehu HDZ uveliko doprinose afere koje potresaju tu stranku - od istrage za nelegalno finansiranje protiv HDZ kao pravnog lica, do suđenja bivšem šefu stranke i vlade Ivi Sanaderu za korupciju i ratno profiterstvo. Mirjana Vujović-Đurak, Zagreb

Džombić: Svi moraju odgovarati za ratne zločine

Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić izjavio je da sve strane u BiH moraju dati svoj doprinos da se osumnjičeni za ratne zločine nađu pred licem pravde, kako bi zemlja imala perspektivu. "Moramo svi dati svoj doprinos da osumnjičene ratne zločince izvedemo pred lice pravde. Smatram da na tome treba mnogo da radi i Federacija BiH", kazao je Džombić novinarima u Banjaluci. Prema njegovim rečima, dosadašnje presude državnog suda za ratne zločine pokazali su da su "praktično svi ti procesi usmereni protiv Srba, što je nedopustivo ako se želi graditi jedno društvo". "Ako želimo da BiH ima perspektivu, onda moramo svi da damo svoj doprinos da sve koji su osumnjičeni izvedemo pred lice pravde. Svi koji su činili zločine treba da odgovaraju, ali odgovornost treba da bude individualna, a nikako kolektivna", naveo je Džombić. Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu (Sipa) u ponedeljak su pretresli bivšu kasarnu Orljni u Bihaću i uzeli ratnu dokumentaciju u sklopu istrage Tužilaštva BiH za zločine protiv Atifa Dudakovića, ratnog komandanta Petog korpusa muslimanske armije.

Dodik opet pisao Savetu bezbednosti UN

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik uputio je juče pismo Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) u kojem tvrdi da je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko u svom poslednjem izveštaju o stanju u zemlji "neargumentovano i paušalno" optužio RS za kršenje Dejtonskog sporazuma. "Kao i u prošlom izveštaju, visoki predstavnik ne nudi ni jedan konkretan primer kršenja Dejtonskog sporazuma, ali ga to ne sprečava da te teške optužbe iznese na više mesta u svom izveštaju", naveo je Dodik u pismu objavljenom na zvaničnom sajtu predsednika RS. Prema njegovim rečima, visoki predstavnik je tumač aneksa 10 (civilna implementacija) Dejtonskog sporazuma, ali mu "čak ni ta uloga ne omogućuje da lakonski izriče optužbe, a da pri tome ne daje konkretne reference". "Zbog toga u Izveštaju visokog predstavnika možete naći referencu na gotovo svako pitanje koje je aktuelno u BiH, naravno viđenu očima samo jedne strane, napisanu potpuno pristrasno i sa ciljem da dovede u zabludu", istakao je Dodik u pismu. Predsednik RS tvrdi da je cilj poslednjeg Inckovog izveštaja o stanju u BiH, podnetog Savetu bezbednosti UN, da se "održi predstava o neophodnosti prisustva visokog predstavnika u svim pitanjima od značaja u BiH, bilo da se ona tiču primene Dejtonskog sporazuma ili je reč o tekućim pitanjima od isključivo lokalnog značaja i u potpunosti u nadležnosti domaćih struktura". "Kao i uvek, visoki predstavnik računa da će Savet bezbednosti nekritički prihvatiti njegove ocene, a da naši stavovi nemaju ni približnu težinu niti snagu", konstatuje predsednik RS u pismu. Dodik tvrdi da je "gotovo nemoguće odgovoriti na paušalne tužbe" iz Inckovog izveštaja, dodajući da je kršenja Dejtonskog sporazuma "sigurno bilo", ali da ga je krišo sam visoki predstavnik. On dalje optužuje visokog predstavnika da pokušava da se uplete u lokalna pitanja i da se "de fakto ponaša kao jedna strana u BiH", te da pokušava da učestvuje u rešavanju pitanja koja su u isključivoj nadležnosti EU i domaćih vlasti, poput strukturisanog dijaloga o reformi pravosuđa. Navodeći da je Incko u svom izveštaju apostrofirao i problem neusvajanja državnog budžeta, Dodik je poručio da BiH ne može biti tretirana kao nezavisna i suverena zemlja ukoliko međunarodni predstavnik polaže prava da se upliće u formiranje vlasti, usaglašavanje budžeta i raspodelu prihoda od indirektnih poreza. Komentarišući Inckovu tvrdnju o njegovoj "provokativnoj i zapaljivoj retorici", Dodik je odgovorio da kao političar "može i mora da komentariše bitna društvena kretanja, da traži razloge za evidentne probleme i da promišlja o rešenjima i razgovara sa predstavnicima medija o pitanjima koja su od najvišeg interesovanja javnosti". "Ove uporne napade doživljavam kao pokušaj da se ućutka svaki glas koji upozorava na probleme, u značajnoj meri uzrokovane pokušajima visokog predstavnika i njegovog osoblja da nametanjem i pritiskom menjaju odredbe Dejtonskog sporazuma, mehanizme donošenja odluka i ustavni balans nadležnosti, te vanproceduralno jačaju vlast na nivou BiH", istakao je predsednik RS. On je naglasio da "ne prihvata da visoki predstavnik postane lokalni mešetar, koji snažno i navijački učestvuje u svakoj lokalnoj temi". "Mir nema alternativu i ja neću biti zagovornik nikakvog rešenja koje bi mir moglo da dovede u pitanje. Brigu i oprez Saveta bezbednosti ja u potpunosti razumem. Molim vas samo da naša zajednička briga za mir ne bude zloupotrebljena za mnogo manje uzvišene, tipično politikantske ciljeve i lokalne spletke", naveo je Dodik u svom pismu Savetu bezbednosti UN-a.

Godišnjica rušenja Starog mosta u Mostaru

U sredu je obeležena 18. godišnjica od rušenja Starog mosta u Mostaru koji je građen od 1557-1566. godine za vreme turske vladavine u BiH. Devetog novembra 1993. godine, za vreme rata u BiH, srušen je Stari most, jedan od najlepših i najznačajnijih kulturnoistorijskih spomenika u Bosni i Hercegovini. Most su srušili pripadnici Hrvatskog vijeća obrane minobacačkim projektilima. Most je rušen dva dana, 8. i 9. novembra, desetinama minobacačkih projektila koji su na kraju uništili luk i kulu mosta koji su ga držali. Posle završetka rata u BiH, obnova Starog mosta je trajala nekoliko godina, a u potpunosti je obnovljen u novembru 2004. godine, jedanaest godina nakon rušenja. Nakon obnove 2004. godine, Stari most je uvršten na popis svetske kulturne baštine Uneska. Mostarski Stari most je izgrađen od kamena tenelija. Luk mosta je dugačak 29, a visok 20 metara. Stari most je oduvek bio atrakcija za avanturistički turizam, a s mosta se svakog leta takmiče skakači iz celog sveta skokovima u reku Neretvu.

Dodik i Čović veruju u skoro formiranje Saveta ministara

Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik i Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragan Čović izjavili su juče da bi uskoro mogao da bude formiran Savet ministara BiH, ako lideri vodećih političkih partija postignu kompromisno rešenje bez dodatnih uslovljavanja. Dva lidera večeras su se, bez prethodne najave, sastali u hotelu "Kaldera" u Laktašima kod Banjaluke, gde su razgovarali o problemu formiranja Saveta ministara BiH. Dodik i Cović ponovili su ranije stavove u vezi sa formiranjem Saveta ministara BiH, prema kojima mesto predsedavajućeg i dva ministarstva moraju da pripadnu HDZ-u BiH i HDZ-u 1990, dok strankama iz RS treba da pripadnu četiri ministarstva, uključujući i mesto šefa diplomatije. Lider SNSD-a rekao je da očekuje da sledeći sastanak lidera šest najvećih političkih partija u BiH sazove predsednik HDZ-a 1990. Božo Ljubić, ističući da je krajnje vreme da se nastave razgovori o formiranju vlasti u BiH. "Pozivamo da se vratimo u ustavne okvire i da pristupimo formiranju Saveta ministara onako kako je to rađeno i ranije. Mi podržavamo paritet konstitutivnih naroda i dva entiteta. To podrazumeva da svakom od tri konstitutivna naroda pripadne jedna trećina ministarskih mesta. Nema tu nikakvih drugih mogućnosti", rekao je Dodik posle večerašnjeg sastanka sa Čovićem. On je poručio da nije spreman da učestvuje ni u kakvim pregovorima o formiranju vlasti koje bi vodili stranci, ističući da o tom pitanju treba da odlučuju isključivo lideri političkih partija u zemlji. Lider HDZ-a BiH smatra da bi novi sastanak politickih lidera u BiH mogao biti zakazan već sledeće sedmice, ocenjujući da je "13 meseci nadmudrivanja bilo dosta". Čović tvrdi da ne postoji nijedan razlog da se do kraja godine ne formira novi Saveta ministra, dodajući da bi mesto predsedavajućeg ovoj instituciji trebalo da pripadne Borjani Krišto iz njegove stranke. On je istakao da ne postoji nijedan razlog da BiH ne dobije novu vlast pre zasednja u Briselu na kojem će se razmatrati stanje u ovoj zemlji. "Uveren sam da do kraja ovog meseca možemo napraviti dogovor, samo što će nas za takav dogovor trebati mnogo više i trebaće mnogo više tolerancije nego do sada", naglasio je Čović.

Al Džazira Balkans počinje emitovanje

Al Džazira (Al Jazeera Balkans) počinje sa emitovanjem svog programa u petak 11. novembra u 18.00 sati. Kako je Beti saopšteno iz ureda za odnose s javnošću te TV kuće, "gledaoci u regionu će preko kablovskih i IP TV operatera, te preko satelita EutelSat kao i na zemaljskom signalu u Bosni i Hercegovini, moći da prate program ove globalne informativne mreže". Pogram će se emitovati iz centralnog studija u Sarajevu, te regionalnih centara u Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Do sada se program globalne mreže Al Džazire emitovao na engleskom ili arapskom jeziku. "Koristeći se regionalnom mržom dopisnika, kao i globalnom mrežom dopisništava Al Džazira mreže, Al Džazira Balkans će gledaocima u regionu donositi regionalne i globalne vijesti, te o ovom regionu izvještavati gledaocima u svijetu koji prate programe na engleskom i arapskom jeziku. "Šest sati lokalno produciranih vijesti, intervjua, komentara i analiza, te kvalitetan dokumentarni program koji će Al Džazira Balkans emitovati, predstavljaju početak novog poglavlja u medijskom izvještavanju u regionu", saopšteno je iz te TV kuće.

Školski brod Jadran se malo nasukao u Bigovu

Školski jedrenjak "Jadran" Vojske Crne Gore manje je ostećen prilikom sidrenja u uvali Bigovo u Bokokotorskom zalivu, saopšteno je iz Ministarstva odbrane. Na jedrenjaku je u trenutku incidenta, koji se desio juče, bila grupa od 54 učenika i četiri nastavnika Srednje pomorske škole iz Kotora, ali niko od članova posade i putnika nije povređen, niti je bio ugrožen, navodi se u saopštenju. Školski brod iz tridesetih godina prošlog veka prednjim delom je zakačio morsko dno u uvali Bigovo, a pregledom je utvrđeno da je reč o manjem oštećenju prednjeg dela kobilice. Jedrenjak je jutros isplovio iz Tivta i nastavio planiranu obuku učenika srednje pomorske škole. Dodaje se da će nadležna komisija utvrditi okolnosti zbog kojih se školski brod nasukao u uvali Bigovo.