SVET

Francuska i Nemačka razmatraju preuređenje EU

Sarkozi: Netanjahu je lažov

Veliki broj devojaka iz Srbije među prinudno udatima

EU upozorava na mogućnost recesije u zoni evra

Na paklicama cigareta u SAD za sad bez slika bolesti

Ruski naučnici nastoje da spasu letelicu koja ide na Mars

Lukas Papadimos novi premijer Grčke

Putin kritikuje zapadne zemlje zbog nedosledne politike

Jačanje ekstremne desnice širom Evrope

Francuska i Nemačka razmatraju preuređenje EU

Nemačka i Francuska mesecima razgovaraju o radikalnom preuređenju Evropske unije (EU) kako bi se dobila manja i čvršća zona evra, javlja Bi-Bi-Si (BBC). BBC se poziva na izjavu visokog zvaničnika Unije, datu agenciji Rojters, prema kojoj su vođene "intenzivne konsultacije na svim nivoima" i da se kao mogućnost razmatra - smanjenje zone evra. "Francuska i Nemačku su se intenzivno konsultovale tokom poslednjih meseci, na svim nivoim", rekao je neimenovani zvaničnik u Briselu i dodao: "Moramo ići vrlo oprezno, ali istina je da moramo ustanoviti listu onih koji ne žele da budu članovi kluba i onih koji jednostavno ne mogu da budu članovi kluba". Iz kancelarije nemačke kancelarke Angele Merkel demantovano je postojanje planova o redukovanju evrozone, i saopšteno da Berlin namerava da "stabilizuje evrozonu u njenoj celosti". "Nemačka vlada definitivno ne gura takve planove", rekao je portparol Merkelove. "Upravo suprotno - naša politika ima za cilj da stabilizuje evrozonu u njenoj celosti i napadne uzrok problema". Međutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nićolas Sarkozy) otvoreno govori o "Evropi u dve brzine", navodi BBC, podsećajući da je Sarkozi u utorak u Strazburu ponovio raniji stav da Grčku nije trebalo pustiti u evrozonu, i da je to bila "greška". U vezi sa širenjem EU Sarkozi je tada rekao da "niko ne smatra da će federalizam, potpuna integracija, biti moguća sa 33, 34 ili 35 država". "Jasno je", dodao je Sarkozi, "da će postojati Evropa na dva koloseka. Jednim kolosekom ići će se ka većoj integraciji u evrozoni, a drugim kolosekom ka konfederaciji u EU". BBC takođe podseća na jučerašnju ocenu Angele Merkel da je "trenutna situacija u Evropi dovoljno neprijatna da iziskuje promene" i da je "vreme da se odlučno krene ka novoj Evropi". BBC-jev urednik za Evropu Gevin Hjuit (Gavin Henjitt) ocenjuje da je sada jasno da je finansijska kriza u evrozoni podstakla raspravu o budućnosti EU. Detaljnih planova za sada nema, ali je razvoj situacije nagnao predsednika Evropske komisije Hozea Manuela Barozoa (Jose Manuel Barroso) da se oglasi ozbiljnim upozorenjem na opasnosti od raspada evrozone i ocenom da sve zemlje Unije treba da uvedu evro. Zamenik britanskog premijera Nik Kleg (Nick Klegg) je rekao u Briselu da se prilikom rešavanja dužničke krize mora izbeći velika podela u Uniji. On se izjasnio protiv Evrope na dva koloseka i dodao da se pažnja mora usmeriti na ekonomski rast i konkurenciju.

Sarkozi: Netanjahu je lažov

Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je u privatnom razgovoru s američkim predsednikom Barakom Obamom da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu "lažov", prenosi britanski list Gardijan (The Guardian). Razgovor dva predsednika na prošlonedeljnom samitu G20 u Kanu su nehotično čuli novinari, pošto Sarkozi i Obama nisu uvideli da su mikrofoni pripremljeni za konferenciju za novinare, već bili uključeni. "Ne mogu da ga podnesem. On je lažov", rekao je Sarkozi Obami koji je odgovorio: "Tebi je dojadio? Ja moram da se bavim njime svaki dan". Gardijan navodi da je kratak razgovor prvo preneo francuski internet sajt Are sir imaž (Arret Sur Images), a da je kasnije to potvrdio izveštač agencije Rojters koji je čuo te reči. Incident se desio pre konferencije za novinare dok su dva predsednika bila u posebnoj sobi, a novinari su mogli da čuju razgovor pošto su mikrofoni bili uključeni a slušalice podeljene. Na početku razgovora, Obama je kritkovao Sarkozija što nije upozorio SAD da će Francuska glasati za prijem Palestinaca u Unesko. Jedan francuski novinar je rekao sajtu Are sir imaž da su zvaničnici uvideli grešku, posle čega je emitovanje razgovora prekinuto, dok je drugi novnar rekao da su izveštači pristali da ne prenose sadržaj ćaskanja dva predsednika zbog osetljivih pitanja. Razgovor je spomenuo na svom blogu i novinar pariskog Monda (Le Mond) koji je rekao da su dva predsednika govorila o svojim "poteškoćama" u odnosima s Netanjahuom.

Veliki broj devojaka iz Srbije među prinudno udatima

Među devojkama koje pod prinudom stupaju u brak u Nemačkoj je oko osam odsto rođenih u Srbiji, na Kosovu ili u Crnoj Gori, pokazalo je istraživanje Saveznog ministarstva za porodicu, stare, žene i mlade. Skoro sve mlade žene koje moraju da se udaju za partnera kojeg određuje porodica u Nemačkoj su migrantskog porekla. Oko 32 odsto je rođeno u Nemačkoj, 23 odsto u Turskoj i osam odsto u Srbiji, Crnoj Gori ili na Kosovu. Prema upravo objavljenim podacima, slede devojke rođene u Iraku, Avganistanu, Siriji, Maroku i Albaniji. Studija "Prinudni brakovi u Nemačkoj" nastala je na osnovu istraživanja u više stotina prihvatilišta i savetovališta za prinudno udate (ili oženjene) ili one kojima neposredno preti prinudno sklapanje braka. Među onima koji pod prinudom ulaze u brak je i oko sedam odsto mladića, navodi se u studiji. Devojke koje se u Nemačkoj pod prinudom udaju su u 30 odsto slučajeva mlađe od 17 godina. Više od polovine onih koje se za pomoć obraćaju ustanovama i koje su jedino i mogle da budu obuhvaćene studijom, navelo je da su bile žrtve fizičkog nasilja. U oko 30 odsto slučajeva se madim ženama pretilo i oružjem da bi stupile u neželjeni brak. Za potrebe studije anketirano je 3.443 žrtava u 830 savetovališta i prihvatilišta. U oko 60 odsto slučajeva pretio im je prinudni brak, a ostale devojke su već bile pod prinudom udate. Nemačka je 2010. godine donela propis po kojem je prinudni brak "samostalno krivično delo", a ne samo takođe kažnjiva prinuda. Pravnici su tada izrazili očekivanje da će novi zakon imati i "funkciju zastrašivanja", te da će "porodicama na koje se odnosi, postati jasno da nemački pravni sistem ne toleriše roditeljske propise vezane za izbor bračnog partnera". Mediji često izveštavaju o sudbini devojaka iz migrantskih porodica koje su roditelji naterali na brak u Nemačkoj ili sa mladoženjom izabranim u zavičaju. Ali, nema preciznih podataka o broju prinudnih brakova za celu Nemačku. Prema ranijim navodima nevladine organizacije za ženska prava "Ter de fam" (Terres des Femmes), koja je učestvovala i u izradi studije Ministarstva za porodicu i žene, u Berlinu godišnje 370 žena biva naterano na brak, u Hamburgu i Baden-Virtembergu po oko 200. Berlinska organizacija za pomoć mladim migrantkinjama "Papatya" neposredno savetuje ili pomaže oko 60 devojaka godišnje kojima preti prinudni brak ili su već u njega stupile, još oko 400 devojaka sa istim problemima im se obraća elektronskom poštom ili telefonom.

EU upozorava na mogućnost recesije u zoni evra

Evropska unija smanjila je juče procenu privrednog rasta u zoni evra za sledeću godinu upozoravajući da čak postoji mogućnost povratka u recesiju. U idućoj godini zona evra će, prema novim evropskim procenama, ubeležiti ekonomski rast od samo pola procenta, daleko ispod proletos prognoziranih 1,8 odsto. Znatno smanjenje prognoze rasta posledica je širenja dužničke krize u zoni evra koja je zahvatila i Italiju, treću po snazi evropsku ekonomiju. Evropski komesar za monetarne poslove Oli Ren upozorio je danas da je "rast u Evropi zaustavljen i da postoji rizik od nove recesije". Ren je dodao i da će stopa nezaposlenosti u zoni evra biti 9,5 odsto.

Na paklicama cigareta u SAD za sad bez slika bolesti

Okružni sudija u SAD blokirao je propis američke vlade prema kojem bi od sledeće godine na paklicama cigareta bile obavezne slike koje pokazuju opasnost od pušenja. Sudija Ričard Lion presudio je da proizvođači cigareta mogu uspeti u tužbi protiv službe koja je nametnula propis, da te slike krše amandman ustava SAD o slobodi govora. Time je primena propisa odložena dok proces oko tužbe ne bude završen, što bi moglo trajati više godina. Lion je ustanovio da devet slika, koje je odobrila Služba za hranu i lekove u junu, prenosi više od prostih činjenica o rizicima po zdravlje od pušenja ili govori i više - što je ključna distinkcija u slučaju slobode izažavanja. Na paklicama je trebalo da budu slika muškarca koji udiše dim cigarete kroz traheotomiju na grlu; dim blizu bebine glave; par zdravih pluća do obolelih pluća pušača uz upozorenj da pušenje izaziva fatalne bolesti; zaprljani zubi i obolele usne pušača; mrtav pušač na stolu za autopsiju zajedno s natpisom "Pušenje vas može ubiti"... "Sasvim je očigledno iz gledanja tih slika da je emotivna reakcija koju treba da izazovu, proračunata da izazove posmatrača da prestane ili nikada ne počne da puši - što je cilj sasvim različit od prenošenja čistih činjenica i nekontroverznih informacija", napisao je Lion u obrazloženju na 29 strana. Prema odredbi Službe za hranu i lekove, slike bi trebalo da prekriju celu gornju polovinu paklice, a oznaka marke bi trebalo da bude na petini površine. Lion je stavio zamerku i na veličinu tih slika i naveo da su to "mini reklamni paneli" za "očigledni antipušački program" Službe za hranu i drogu. Proizvođači se sve više oslanjaju na dizajn paklice kako bi privukli potrošače, budući da je to jedan od retkih dostupnih oblika reklamiranja pošto im je onemogućeno oglašavanje u časopisima, na reklamnim panoima i televiziji. Slike s rizicima od pušenja bi mogle da nanesu višemilionske troškove zbog smanjenja prodaje i većih cena proizvodnje paklica. Američku Službu za hranu i lekove tužili su Ar Dži Rejnolds (R.J. Reynolds Tobacco Co), Lorilard (Lorillard Tobacco Co), Komonvelt brend (Commonnjealth Brands Inc), Lidžet (Liggett Group) i Santa Fe natural tobako (Santa Fe Natural Tobacco Co).

Ruski naučnici nastoje da spasu letelicu koja ide na Mars

Ruski naučnici grozničavo nastoje da pokrenu motore bespilotne svemirske letelice koja treba da otputuje do Marsovog meseca Fobos i pokupi sa njega uzorke tla, a koja je zbog kvara nakon lansiranja ostala u orbiti Zemlje. Svemirski brod "Fobos-Tlo" uspešno je lansiran sa ruskog kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu uz pomoć rakete Zenit-2. Letelica se 11 minuta kasnije odvojila od rakete, a planirano je da potom dva puta upali svoje motore kako bi uhvatila pravac ka Marsu. To se, međutim, nije dogodilo i "Fobos-Tlo" je ostao u orbiti Zemlje. Šef Ruske federalne svemirske agencije Vladimir Popovkin je izjavio da oba motora ne rade, verovatno zbog kvara na orijentacionom sistemu svemirskog broda. Kako je Popovkin izjavio za televiziju, svemirski inžinjeri imaju tri dana da resetuju kompjuterski program letelice kako bi on proradio pre no što baterije prestanu da funkcionišu. Veteran američke svemirske agencije NASA Džejms Olberg (James), koji sada radi kao konsultant za svemirske misije, smatra da je i dalje moguće povratiti kontrolu na letelicom "Fobos". "S obzirom da će baterija raditi još nekoliko dana, i da se brod lagano pomera iz pozicije koja je optimalna za hvatanje željenog kursa ka Marsu, u toku je trka sa vremenom da se povrati kontrola nad brodom, da se utvrde potencijalni problemi u kompjuterskom kodu i da se motorima pošalju komande za njihovu kontrolu u vanrednoj situaciji", rekao je Olberg agenciji Asošijeted pres (AP). Prema njegovim rečima, "s obzirom na koren ovog kvara, ne radi se o nečem neizvodljivom". Olberg je, međutim, upozorio da napore za uspostavljanje kontrole nad brodom usporavaju ograničenja u komunikacionoj mreži između Zemlje i svemira, što je primoralo rusku kontrolu letenja da zatraži pomoć za tačno lociranje letelice - od najšire javnosti u Južnoj Americi. Astronomi-amateri bili su prvi koji su uočili probleme sa brodom, jer su videli da letelica ne napušta Zemljinu orbitu. Ovaj slučaj, poslednji u seriji problema sa lansiranjem svemirskih brodova, pobudio je strahovanja u vezi sa stanjem ruske kosmičke industrije. Ruska svemirska agencija je saopštila da će uspostaviti sopstvenu inspekciju za kontrolu kvaliteta u fabrikama lansiranih raketa. "Fobos-Tlo", vredan 170 miliona dolara, prva je interplanetarna misija Rusije otkako je 1996. godine propala njena robotska misija na Mars. Tom prilikom, bespilotna svemirska letelica se srušila na Zemlju ubrzo pošto je lansirana, a uzrok je bio kvar na motoru. Ako kontrolori letenja ne uspeju da poprave sisteme na "Fobos-Gruntu", tone njegovog izuzetno toksičnog goriva pretvoriće se u najopasniji mogući objekat stvoren čovekovim rukama koji će pasti na Zemlju iz Orbite, upozorio je Oberg. "Oko sedam tona nitrogen teroksida i hidrazina koji se mogu smrznuti pre konačnog ulaska (u atmosferu), pretvoriće se u najsmrtonosniji mogući satelit svih vremena koji će pasti na Zemlju. Ono što je trebalo da bude najteža međuplanetarna svemirska letelica svih vremena može se pretvoriti u jednu od najtežih svemirskih olupina koja će ikada pasti na Zemlju - bez kontrole", dodao je Oberg. Tvorac "Fobos-Tla", ruska kompanija Lavočkin, opisala je svoje delo kao najteži svemirski brod svih vremena, pri čemu najveći deo njegove težine - 13,2 metričke tone - otpada na gorivo. Ukoliko popravka bude uspešna, "Fobos-Tlo" će stići do Marsove orbite u septembru 2012. godine i spustiće se na Fobos - jedan od dva Marsova meseca - do februara 2013. godine. Povratak na Zemlju, sa prikupljenih 200 grama uzorka tla, očekuje se u avgustu 2014. godine.

Lukas Papadimos novi premijer Grčke

Bivši potpredsednik Evropske centralne banke (ECB) Lukas Papadimos biće novi premijer Grčke, javila je agencija ANA. "Novi premijer mandatar" je 64-godišnji Papadimos, navela je agencija u biografiji objavljenoj na njenom sajtu posle četvorosatnog sastanka lidera partija desnice, levice i ekstremne desnice sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom posvećenog dogovoru o koalicionoj vladi. Papadimos će danas položiti zakletvu, javila je grčka televizija. Grčka štampa objavila je da se mnogo nade polaže u Papadimosa, vrsnog poznavaoca ekonomije koji je na funkciji u ECB bio do 2010, i njegov potencijal da spasi Grčku s ruba provalije. Očekuje se da će Papadimos pomoći okončanje višemesečnih političkih previranja i dovesti Grčku do novih izbora, istovremeno održavajući u životu ključni evropski proces za spasavanje Grčke. Papadimos je odani pristalica evropske dimenzije Grčke, upravljao je prelaskom sa drahme na evro, dok je u svojim akademskim knjigama usresređen na teorije kojima podržava Evropsku monetarnu uniju. Nedavno je, međutim, u članku u grčkom listu To vima izneo mišljenje da će nastati ozbiljna opasnost ako banke budu prisiljene da preuzmu velike gubitke na grčkim obveznicama što je, prema mišljenju analitičara, suština najnovijeg plana EU od 26. oktobra. Banke su prihvatile otpis 50 odsto svog plasmana u grčke državne obveznice što je smanjenje od oko jedne trećine (oko 100 milijardi evra) grčkog javnog duga koji dostiže oko 350 milijardi evra. Uz međunarodni ugled, Papadimos je vrlo cenjen u Grčkoj gde je bio guverner centralne Banke Grčke u vreme vlade Simitisa, profesor je na Atinskom univerzitetu, a od nedavno je finansijski savetnik premijera u odlasku Jorgosa Papandreua. Pošto je napustio ECB, taj grčki ekonomista je prešao Atlantik i prihvatio položaj koji mu je ponuđen na prestižnom američkom Univerzitetu Harvard. Pored Papadimosa, kandidati za naslednika Jorgosa Papandreua bili su profesor prava i predsednik Evropskog suda pravde Vasilios Skuris, ekonomista, profesor i grčki predstavnik u MMF Panagjotis Rumeliotis i profesor političkih nauka i evropski posrednik Nikiforos Dijamanduros.

Putin kritikuje zapadne zemlje zbog nedosledne politike

Premijer Rusije Vladimir Putin kritikovao je nedoslednost svetskih sila koje su najpre podržavale režime u severnoj Africi, a zatim pomagale revolucionare koji su ih svrgavali. "Te države su podržavale prethodne režime u severnoj Africi, a što je zanimljivo, podržale su i revolucije u severnoj Africi koje su svrgavale te režime", rekao je Putin u okolini Sankt Peterburga, u okviru proširenog zasedanja Šangajske organizacije za saradnju. Putin je rekao da je to "čudno". To je bio njegov komentar na reči ministra spoljnih poslova Irana Ali Akbara Salehija koji je kritikovao ponašanje zapadnih država koje su podržale revolucije u severnoj Africi. Članice Šangajske organizacije za saradnju jesu Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.

Jačanje ekstremne desnice širom Evrope

Ekstremna desnica jača širom Evrope, a posebno je privlačna mlađima od 30 godina, pokazuje istraživanje koje je u Briselu objavio britanski istraživački institut Demos. "U celoj Evropi, mladi ljudi se osećaju da su ih tradicionalne stranke i njihovi predstavnici napustili i pokazuju simpatije prema populističkim grupama", upozorava autor istraživanja Džejmi Bartlet. Dok je veliki broj evropskih zemalja usredsređen na stanje privrede, kako ukazuje Bartlet, na pomolu je nova kriza poverenja. Istraživanje je sprovedeno preko društvene mreže Fejsbuk, a u njemu je učestvovalo više od 11.000 ispitanika iz 14 grupa ekstremne desnice iz 11 evropskih zemalja. Anketa je pokazala da su njihovi strahovi od budućnosti usredsređeni na kulturni identitet, posebno zbog imigracije i širenja islama. Ispitanici su takođe osudili posledice globalizacije koja uništava "prava radnika". Oni kažu i da su izgubili veru u vladu, evropske institucije i pravosudni sistem, navodi Demos. "Po njima, glavne političke stranke su izgubile kontakt sa stvarnošću ... ne mogu da odgovore na teškoće sa kojima se svakodnevno susreću", kaže Bartlet. U istraživanju se zato ističe da ove zabrinutosti treba ozbiljno shvatiti, a Bertlet poručuje evropskim zvaničnicima da moraju da se "trgnu, saslušaju i odgovore".