REGION

Slovenija prodavala oružje Hrvatskoj i BiH 90-ih

Najmasovniji protest crnogrskih studenata u dve decenije

Za izbore u Hrvatskoj više lista nego 2007.

Dodik: Incko da nam dostavi izveštaj o svom radu

Preveliki zahtevi bošnjačkih stranaka

U Ljubljani se nastavlja protest zbog kapitalizma

U anketama Janša i Janković među vodećima

Slovenija prodavala oružje Hrvatskoj i BiH 90-ih

Slovenija je početkom 1990-ih godina iskoristila ratove na Balkanu i prodavala oružje Hrvatskoj i BiH, a glavni trgovci bili su tadašnji ministar odbrane Janez Janša, njegovi saradnici i neka preduzeća, trvde autori trilogije "U ime države" slovenački novinari Matej Šurc i Blaž Zgaga. Šurc i Zgaga nedavno su dobili specijalno priznanje Centralnoevropske inicijative (CEI) i Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO) za istraživačko novinarstvo za prvu od tri knjige u kojima se otvoreno i dokumentovano govori o trgovcima, ucenama i oružju koje je Slovenija prodavala braniocima Hrvatske i BiH. Knjige pored ostalog spominju i zaplet oko policijskog helikoptera, koji je vlada BiH pre rata naručila i platila preko Slovenije, ali ga je Slovenija na ime duga za oružje zadržala, što i danas opterećuje odnose dve države. U razgovoru za Betu jedan od dvojice autora, novinar Radija Slovenija Matej Šurc opisuje situaciju u Sloveniji devedesetih godina kada se i "rodila ideja o prodaji oružja Hrvatskoj i BiH". On kaže da se tada "Slovenija ozbiljno spremala na osamostaljenje i na moguće okršaje s JNA" i da je "zbog toga u inostranstvu kupovala naoružanje". "Dok 20.juna 1991. u Koper nije stigla prva velika pošiljka oružja brodom iz Bugarske, Slovenija se nije usudila da formalno započne proces osamostaljivanja", priča Šurc. On smatra da je uvoz oružja bio "nužan i sasvim legitiman" jer je "omogućavao odbranu od brojnije i nadmoćnije JNA", ali podseća da su "oružani sukobi slovenačkih teritorijalaca, policije i JNA završeni za deset dana" i da je "oružja, naravno, bilo previše". Višak oružja preprodavan je Hrvatskoj i delom BiH od čega su se, kako objašnjava autor, dobro obogatili "neke vojno-političke strukture i pojedinci u Sloveniji". Šurc to detaljno opisuje u drugoj knjizi svoje trilogije, a iz objavljenih dokumenata proizlazi da je za preprodaju oružja glavno bilo Ministarstvo odbrane čiji je ministar od maja 1990. do marta 1994. bio Janez Janša, a operativno je zadatke provodila Vojna obaveštajna služba, koju je tada vodio Andrej Lovšin. Šurc tvrdi da je Slovenija uprkos zabrani UN prodavala oružje i da je s tom činjenicom bio upoznat i slovenački državni vrh. "U suštini državni vrh odnosno Predsedništvo koje je vodio Milan Kučan i vlada kao izvršni organ kojoj je na čelu tada bio demohrišćan Lojze Peterle, ne samo da su bili upoznati, već je Predsednišrvo usvojilo i odluku da se s oružjem pomogne Hrvatskoj, koja je tada bila napadnuta", rekao je. Šurc međutim navodi da su se "dobre namere izrodile". "Gledano današnjim očima napravljena je bila greška, jer nisu tačno definisali ko bi se time trebao baviti i naročito ko će prodaju oružja evidentirati odnosno kontrolisati... Zato ni danas nije poznato gde je otišao njaveći deo novca od prodaje oružja nekadašnje JNA". Šurc kaže da je u BiH glavni čovek u trgovanju oružjem sa Slovenijom bio "Hasan Čengić, zamenik ministra za odbranu" koji je kasnije u slovenačkom parlamentu ispričao brojne detalje o trgovini oružjem između Slovenije i BiH "čime se priča kao bumerang okrenula protiv Janše". Na pitanje kako su BiH i Hrvatska plaćale oružje Sloveniji, Šurc kaže da je Ministarstvo odbrane za vreme Janše zvanično tvrdilo da se prodaja oružja Hrvatskoj vršila preko kompenzacija za naftu, ali je "na kraju Janša pritisnut dokazima ipak priznao da se radilo i o gotovini". Šurc navodi da ima "vrlo malo dokumenata na kojima se mogu videti cene pojedinih komada naoružanja" ali se, kako dodaje, "ipak može zaključiti da su bile često i po pet-šest puta više nego što je Janša tvrdio u svom zvaničnom izveštaju". "Dakle, Slovenci su iskoristili ratove na Balkanu početkom devedesetih i dobro su 'drali' i Hrvate i Bosance", dodaje autor.

Najmasovniji protest crnogrskih studenata u dve decenije

Nekoliko hiljada studenata juče je u Podgorici, na najmasovnijem studentskom protestu u poslednje dve decenije u Crnoj Gori, izrazilo nezadovoljstvo stanjem u visokom obrazovanju i zatražilo bolje uslove studiranja. Zvuk doboša odjekivao je ulicama Podgorice s pozivima na buđenje, a nekoliko hiljada studenata šetnjom s elementima performansa od zgrade Rektorata Crne Gore do zgrade parlamenta izrazilo je protest stanjem u visokom obrazovanju. "Došlo je vreme da studenti Crne Gore ustanu. Dosta smo bili tlačeni i dosta smo ćutali", rekao je Petar Golubović, jedan od studentskih vođa, ispred crnogroskog parlamenta. On je rekao da studenti traže manje školarine, povećanje budžeta za visoko školstvo i državni univerzitet za koji se sada izdvaja 0,94 odsto budžeta, dok se budžet za obrazovanje iz godine u godinu smanjuje sa 17 miliona evra 2008. na 13,3 miliona evra ove godine. Studenti su poručili da neće dozvoliti da se budžet državnog univerziteta smanjuje na račun privatnih, od kojih u jednom suvlasnički udeo ima i bivši crnogorski premijer Milo Đukanović. Studenti traže i bolje uslove prevoza, pravo na besplatno školovanje, kao i da im diplome ne budu "bezvredne", već da imaju jednake šanse za zaposlenje po okončanju studija. Uoči protesta jednom od studentskih vođa Ognjenu Jovoviću je prećeno smrću i on je od nadležnih tražio fizičku zaštitu. "Ovo je pretnja svim studentima u Crnoj Gori. Hoćemo li ovako u Evropu", pitao je student Jovović koji je pročitao preteću SMS poruku: "Nesoju, sram te bilo. Ovo nije studentski protest, ovo je politizacija. Špijune srpski. Čeka te gepek". Studenti su se tokom šetnje zadržali na nekoliko mesta u gradu, poslovnom trgu Vektra gde su sedišta velikih kompanija i banaka i zgrada ministarstava ispred koje su uzvikivali "Dabogda se svi zaposlili". Studenti su se povicima "Lopovi, lopovi", zadržali i ispred kafea "Maša" i "Grand", u kojima su stalni gosti pripadnici crnogorskog političko-poslovnog etsablišmenta. Povicima negodovanja studenti su prozvali poslanike ispred zgrade parlamenta, ali se niko od poslanika nije pridružio studentskom protestu. U vreme protesta u parlamentu je bilo u toku skupštinsko zasedanje. "Buđenje", "Dabogda se svi zaposlili", "Otpor je naša obaveza", "Krivi smo što vas pustili" i obraćanje premijeru "Lukšiću, oli platit kafu?", neke su od poruka protesta, koji je podržalo desetak profesora crnogorskog univerziteta.

Za izbore u Hrvatskoj više lista nego 2007.

Državna izborna komisija (DIP) Hrvatske saopštila je da joj je za parlamentarne izbore 4. decembra predato 315 kandidacionih lista što je više nego za izbore 2007. kada je predata 251 lista. Sinoć u ponoć je istekao rok za predaju kandidacionih lista, a DIP je jutros počeo proveru njihove valjanosti. U roku od 48 sati valjane liste će objaviti u medijima čime i službeno počinje predizborna kampanja koja završava 2. decembra u ponoć. Tada počinje izborna tišina koja traje do zatvaranja birališta 4. decembra u 19 časova. Od ukupno 315 kandidacionih lista, 286 je stranačkih (205 samostalnih i 81 koaliciona) i 29 nezavisnih. Za 12. izbornu jedinicu, u kojoj poslanike biraju nacionalne manjine, liste je podnelo 49 kandidata, od kojih su 42 liste stranačke, a sedam nezavisnih. Izborne liste su predale 63 političke stranke. U Sabor se bira 151 poslanik, po 14 u svakoj od 10 izbornih jedinica, tri fiksna mandata u 11. izbornoj jedinici za dijasporu i osam poslanika manjina u posebnoj, 12. izbornoj jedinici. Prema svim dosadašnjim ispitivanjima javnog mnjenja, glavni pretedent za formiranje buduće vlade je opoziciona Kukuriku koalicija koju prevodi Socijaldemokratska partija (SDP) Zorana Milanovića. Takvom raspoloženju birača uveliko je doprinelo to što su bivši i aktuelni visoki funkcioneri vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) osumnjičeni ili optuženi za korupciju. Zbog nelegalnog finansiranja pod istragom je i sama ta stranka.

Dodik: Incko da nam dostavi izveštaj o svom radu

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ponovo je od visokog predstavnika u BiH Valentina Incka zatražio da institucijama RS dostavi izveštaj o svojim aktivnostima u proteklom periodu. "Poznato nam je da periodično izveštavate Savet bezbednosti UN o sprovođenju Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Međutim, RS kao strana nije dobila nijedan od ovih, kao ni bilo kakav drugi izveštaj visokog predstavnika, te koristim ovu priliku da od vas zatražim da dostavite institucijama RS izveštaj o vašim aktivnostima u proteklom periodu", naveo je Dodik u pismu Incku. Dodik u pismu, koje je objavljeno na sajtu predsednika RS, podseća da u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma piše da će visoki predstavnik "periodično izveštavati UN, Evropsku uniju, SAD, Rusku Federaciju i druge zainteresovane vlade, strane i organizacije o napretku i sprovođenju mirovnog sporazuma u vezi sa zadacima predviđenim u ovom sporazumu". "Iz navedenog proizilazi jasna obaveza visokog predstavnika da periodično izveštava RS kao stranu potpisnicu svih aneksa Opšteg okvirnog sporazuma za mir, i da nije potrebno posebno traženje", naglasio je predsednik RS. Dodik na kraju traži od Incka da institucijama RS dostavi izveštaj o svom radu jer je to, kako je naveo, u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Dodik je pismo Incku uputio i 10. novembra, a juče je, u izjavi novinarima u Banjaluci, takođe zatražio da izveštaji Visokog predstavnika budu dostavljani institucijama RS.

Preveliki zahtevi bošnjačkih stranaka

Predsednik Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da bi BiH za dvadeset godina postala isključivo bošnjačka zemlja, ako bi sada prošao model proporcionalnog zastupanja naroda u državnim institucijama. "Bošnjaci traže četiri ministarstva, uključujući i ministarstvo inostranih poslova i ministarstvo finansija, te Direkciju za indirektne poreze, tako da se naprosto vidi potreba za dominacijom i nekim drugim stvarima", izjavio je Dodik za Radio RS posle neuspešnih pregovora lidera šest vodećih stranaka u Sarajevu o formiranju novog Saveta ministara BiH. Dodik je naveo da lider Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) Zlatko Lagumdžija "ima mnogo suptilnije i dugoročnije namere od onih koje se sada vide" i od onih koje sada pokazuje lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić. "Šta ćemo kad jednog dana kod bošnjačkog naroda pobedi politička opcija koja je motivisala nedavni napad na američku ambasadu u Sarajevu", kazao je on.

U Ljubljani se nastavlja protest zbog kapitalizma

Pred Ljubljanskom berzom traje protest mladih zbog finansijskog kapitalizma, koji je počeo pre tačno mesec dana. Grupa aktivista ne namerava da prestane sa protestom bez obzira na sudbinu svojih kolega u Njujorku, koje je policija oterala. Demonstranti u Ljubljani su juče obišli i vrhovni sud Slovenije, parlament i sedište Nove Ljubljanske banke, gde su ponovo izrazili svoje nezadovoljstvo "pohlepnim kapitalizmom". "Do izbora ćemo sigurno ostati" pred Ljubljanskom berzom, a "postoje predlozi i za doček Nove godine" na tom mestu, rekao je jedan od demonstranata skriven iza anonimne maske. On je takođe uveren da će se demonstranti u Njujorku vratiti na mesto protesta.

U anketama Janša i Janković među vodećima

Na predstojećim parlamentarnim izborima u Sloveniji najviše šansi imaju Lista Virant, Janšina Slovenska demokratska stranka i Pozitivna Slovenija gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića. Državljansku listu Gregora Viranta bi prema anketi lista "Delo" izabralo 18,8 ispitanika, a slede Slovenska demokratska stranka Janeza Janše sa 17,7 i Pozitivna Slovenija sa 15,2 odsto glasova. Ostale partije prijavljene za prevremene parlamentarne izbor 4. decembra stoje lošije. Potpuno isti redosled pokazala je i anketa objavljena u drugom slovenačkom listu Dnevnik u koje je Zoran Janković pored ostalog rekao da sebe vidi "na izvršnoj funkciji, a ne u parlamentu". Janković smatra da Slovenija ima teške probleme i da joj treba neko ko će spasti privredu i rekao da niko od njegovih protivkandidata nije video neko preduzeće "iznutra".