SVET

Napad na Iran možda već počeo

Kriza u novim članicama EU oslabila demokratiju

Jedanaesti jedanaestog 2011. u svetu

Starica gađana suzavcem simbol protesta u Sijetlu

Kasetne bombe u arsenalima 69 zemalja

Vaclav Klaus za EU prognozira izgubljenu deceniju

Mladi Česi evropski rekorderi u pušenju marihuane

Putinu kineski pandan Nobelu za mir

Većina Grka podržava novog premijera

Napad na Iran možda već počeo

Ubistva nuklearnih naučnika, sajber-napad i misterizona eksplozija u bazi s municijom u kojoj je ubijen čovek koji je stvorio iranski program balističkih projektila, deluju kao da je neka vrsta napada na Iran već počela, ocenjuje Bi-Bi-Si (BBC). Zbog odbijanja Teherana da obustavi nuklearni program, spekuliše se o napadu Izraela ili SAD na Iran kako bi taj projekat bio sprečen, "ali kako izgleda, tajna kampanja za njegovo ometanje traje već neko vreme", navodi BBC. Najmanje tri iranska nuklearna naučnika ubijena su u prethodne dve godine, a prošle zime je kompjuterski virus Staksnet izazvao haos u centrifugama za obogaćivanje uranijuma što je na nekoliko meseci odložilo nastavak programa. Iran navodi da je prošlonedeljna eksplozija u vojnoj bazi u kojoj je poginulo 17 pripadnika elitne Revolucionarne garde, bila nesreća, ali malo onih koji prate događaje veruju u to, navodi BBC. Niko nije preuzeo odgovornost za ove događaje, ali se smatra da su američke obaveštajne službe učestvovale u razvijanju virusa Staksnet, dok su iranski zvaničnici ranije optuživali Izrael da stoje iza ubistva naučnika. Zbog iranskog nuklearnog programa u tom regionu najviše reaguje Izrael, ali ni ostale muslimanske zemlje nisu ravnodušne. Saudijski kralj Abdulah, prema diplomatskim depešama koje je objavio Vikiliks, zatražio je od SAD da odlučnije reaguju u slučaju Irana i zaustave nuklearni program za koji se sumnja da ima za cilj razvijanje atomskog oružja. Ujedinjenje Arapski Emirati, koji su u sporu s Iranom oko tri ostrva u Persijskom zalivu, traže od Zapada da obuzda nuklearni program Irana. Bahrein, u kojem su na vlasti suniti, sumnjiči Iran da podstiče većinske šiite na nemire.

Kriza u novim članicama EU oslabila demokratiju

Svetska ekonomska kriza znatno je smanjila podršku demokratiji i slobodnom tržištu u novim članicama Evropske unije, ukazala je Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development - EBRD). U izveštaju "Kriza i tranzicija: Perspektiva ljudi" navodi se da je, s druge strane, u zemljama u tranziciji koje još nisu u EU, iznenađujuće porasla podrška demokratiji i slobodnom tržištu. Nalazi iz izveštaja ukazuju da su slobodno tržište i demokratija izgubili podršku u naprednijim zemljama u tranziciji jer je tamošnje stanovništvo iskusilo veće pogoršanje nego u ranijim recesijama početkom i sredinom 1990-ih, dok je nedavna kriza bila blaža nego kriza posle pada socijalizma. Za ljude iz zemlja koje su više tržišno orijentisane i s naprednijim demokratskim institucijama, manje je verovatno da će izabrati demokratiju i slobodno tržište u odnosu na druge sisteme, navodi EBRD. S druge strane, podrška demokratiji i slobodnom tržištu porasla je - a u nekim slučajevima značanjo - u nekim manje naprednim zemljama, posebno na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Demokratija uživa veliku podršku u Albaniji, Belorusiji, Crnoj Gori, Gruziji, Jermeniji, Kazahstanu, Mongoliji, Uzbekistanu, Tadžikistanu, i Turskoj. Među naprednijim zemljama u tranziciji, podrška demokratiji je posebno opala u Sloveniji, Slovačkoj i Mađarskoj. U izveštaju se pokazuje i da je kriza merena uticajem na domaćinstva, znatno više pogodila ljude u zemljama u traniziciji nego stanovnike Zapadne Evrope. Negativan uticaj krize u novim članicama EU i zemljama koje još nisu članice, ide od manje potrošnje do gubitka posla i opadanja efikasnosti socijalne zaštite, navodi EBRD. U tranzicionom izveštaju za 2011. analizira se obilje podataka iz ankete kojom je obuhvaćeno 39.000 ljudi, posebno iz novih članica Evropske unije i zemalja koje nisu članice.

Jedanaesti jedanaestog 2011. u svetu

Ljudi širom sveta obeležili su poklapanje tri broja, jedanaesti dan jedanaestog meseca 2011 jedanaest na svoj način. U Kini, jedanaesti dan jedanestog meseca se od početka 1990-ih slavio kao dan slobodnih, međutim, kako se ova godina završava sa 11, današnji dan slobodnih važi za poseban. U Šangaju je više od 3,200 parova se venčlo na taj dan, u poređenju sa prosečnim dnevnim brojem venčanja u tom gradu od oko 500. Poseban voz "1111" odvezao se sa platforme 11 u 11 časova. Proslave u tom gradu nastavljene su i sutradan, kada je održan program za nalaženje partnera na kome je učestvovalo 10,000 osoba. Novinska agencija Sinhua izvestila je da je i u drugim gradovima Kine održan veliki broj venčanja i događaja za pronalaženje partnera. Oko 1,000 kineskih parova u Maleziji venčalo se tog dana koji je viđen kao povoljan i romantičan. Neki su čak podesili vreme venčanja tako da im bračni život započne tačno u 11 sati. "Brojevi se na kineskom rimuju sa jednim mužem, jednom ženom i jednom dušom, i označavaju brak koji će trajati do kraja života," izjavila je medicinska sestra Pua Kim Gjok (25) koja se udala za inžinjera Lija Čin Sjonga (27). Oni su bili među 460 parova venčanih u popularnom hramu Tean Hou u Kuala Lampuru. Akcenat na ljubavi i sklapanju brakova predstavlja veliku promenu, budući da je taj datum ranih devedesetih na kineskim univerzitetima slavljen kao dan slobodnih za koji su se priređivale žurke. Broj 11-11 predstavljao je "gole štapove", što je kineski izraz za neženje. U Egiptu je, međutim, taj dan bio zabranjen ulaz u Keopsovu piramidu, usled glasina da se pojedine grupe spremaju da na taj dan u 11:11 u njoj održe "jevrejske" ili "masonske" spiritualne ceremonije. U SAD, kazino Tramp Tadž Mahal u Atlantik sitiju održo je lutriju čiji su se dobitnici izvlačili na svakih 11 minuta a najveći zgoditak iznosio je 1.111 doalra. Las Vegas se pripremao za talas venčanja. Očekivalo se da će broj parova prestići onaj iz 8. 8. 2008. i dostići broj iz 10. 10. 2010. Međutim, moguće je da neje dostigao rekord od 7. jula 2007, datuma sa tri srećne sedmice. Ros Valone, ginekolog iz Ajove, nije naplaćivao troškove porođaja na taj dan. U državi Vašington, Džejson Braun će otvorio novu prodavnicu u 11:11 po lokalnom vremenu. Viki Mak Kinon, numerološkinja iz Ontarija, očekivala je da će taj dan biti "kosmički poziv na buđenje." "Jedanaest je broj iluminacije i prosvetljenja, pronicanja, zaslepljujućeg bljeska očiglednog, i broj transformacije", rekla je ona.

Starica gađana suzavcem simbol protesta u Sijetlu

Osamdesetčetvorogodišnja Amerikanka Dorli Rejni postala je preko noći lice pokreta "Okupirajmo Vol strit", nakon što je objavljena njena fotografija posle intervencije policije suzavcem protiv demonstranata u Sijetlu. Slika Dorli Rejni sa tragovima biber spreja koji joj se sliva niz lice posle sinoćnih demonstracija u Sijetlu jedan je od najupečatljivijih snimaka dvomesečnih masovnih protesta zbog socijalne u ekonomske nejednakosti, koji su se iz SAD proširili na gradove širom sveta. Rejni je izjavila da se pojavila na protestima u znak podrške. Sitna žena, visoka metar i po rekla je da će i dalje učestvovati u protestima u svom gradu i dodala da je "prilično čvrsta". Građani su se okupili u Sijetlu u znak negodovanja, nakon što je policija u Njujorku silom isterala demonstrante iz parka u kojem su podigli šatore. Rejni je rekla da su policajci u Sijetlu naredili demonstrantima da se raziđu, a zatim počeli da ih guraju i da ih prskaju suzavcem. Rejni je bivša učiteljica koja je dobro poznata u lokalnim političkim krugovima. Pre dve godine je učestvovala u izborima za gradonačelnika Sijetla, ali je ubrzo odustala, ocenivši da je isuviše stara.

Kasetne bombe u arsenalima 69 zemalja

Kasetne bombe ima 69 zemalja, iako je 2010. godine stupila na snegu međunarodna konvencija o zabrani te vrste ubojitih sredstava, rečeno je danas na skupu o tome u Ženevi. Predstavnici Koalicije za zabranu kasetne municije rekli su na tom skupu, pernela je agencija AP, da je 12 zemalja uništilo deo arsenala kasetnih bombi, ali u svetu i dalje postoje 610.263 kasetne bombe sa 101,5 milionom "bombleta" - malih bombi koje se rasipaju iz kasetnih projektila. Koalicija koja okuplja 200 nevladinih organizacija iz celog sveta, saopštila je da je ove godine pogibija od kasetnih bombi bilo u 29 zemalja sveta, uključujući Libiju tokom građanskog rata. Potpredsednik Koalicije, Stiv Gus iz međunarodne oganizacije "Hjuman rajts voč", rekao je novinarima da je prošle godine širom sveta 16.921 čovek poginuo ili je ranjen kasetnom bombom. Diplomate na skupu u Ženevi razmatraju planove za postepeno ukidanje te vrste oružja. U kasetno oružje - artiljerijske granate, bombe i projektile - pakuju se na stotine kasetnih bombica. Kaseta se otvara pri udaru, a bombice široko razbacaju. Neke ne eksplodiraju odmah, već ih neko ili nešto mogu aktivirati i godinama kasnije. Obično su to deca, privučena malom veličinom predmeta i jarkim bojama. Bombica može ubiti ili osakatiti žrtvu na 10 do 50 metara od nje. Organizacija "Hendikep internešnal" procenjuje da 98 odsto žrtava čine civili, a trećinu deca. Računa se da u Srbiji aktivne kasetne municije koja potiče od bombardovanja 1999. godine, ima na teritoriji 16 opština, rečeno je na jednom ovogodišnjem skupu. Konvencija o zabrani korišćenja kasetne municije stupila je na snagu 31. jula što je generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio kao "veliki korak" u oslobađanju sveta od tog "sramnog oružja". Tom konvencijom se zabranjuje upotreba, proizvodnja, čuvanje i transport tog oružja i predviđa njegovo uništavanje. Srbija nije među 107 koje su zemalja 30. maja 2008. u Dablinu donele međunarodnu Konvenciju o zabrani korišćenja kasetne municije, niti među 94 zemlje koje su je potpisale u Oslu 3. i 4. decembra te godine. Obavezu uništenja kasetne municije, čišćenja bombardovanih područja i pomoći žrtvama preuzelo je samo 37 država čiji su parlamenti ratifikovali taj dokument. Najveći proizvođači, prodavci i korisnici te municije - SAD, Rusija, Kina i Izrael, odbili su da se priključe tom procesu, objavljeno je na sajtu http://www.e-novine.com/.

Vaclav Klaus za EU prognozira izgubljenu deceniju

Češki predsednik Vaclav Klaus predvideo je da Evropsku uniju čeka izgubljena decenija, kao Japan 1990-ih godina i ocenio da će Evropa, ako ne prođe kroz sistemsku tranziciju kao što su to učinile postkomunističke zemlje, postati periferija sveta. Po oceni češkog predsednika, jedan od uzroka sadašnje dužničke i finansijske krize koja se preliva i na članice Unije van zone evra je pogrešno sistemsko ustrojstvo EU. "Slično kao u komunizmu, u njemu vlada diktatura politike nad ekonomijom", napisao je Klaus za češki nedeljnik Tiden i upozorio da EU mora da prođe kroz sistemsku tranziciju, onako kako su je prolazile istočnoevropske članice posle pada komunizma. "Ako bih bio racionalni pesimista, a ne neosnovani optimista plašim se da Evropu, a i nas sa njom, čeka izgubljena decenija, slična onoj kakvu je preživeo Japan 1990-tih godina prošlog veka. Decenija bez privrednog rasta, decenija stalnih kresanja troškova i kriznih paketa, decenija socijalnih nemira", napisao je Klaus. "Ukoliko Evropa želi da stane na noge, mora temeljno da se promeni. Kažimo to jasno: ili će u Evropi što pre biti sprovedena takva tranzicija, ili će Evropa postati periferija sveta koji se dinamično razvija. Evropski političari ne uviđaju da EU stoji na sudbinskoj raskrsnici i misle da su im dovoljne kozmetičke intervencije", poručio je češki predsednik. Klaus, koji je po obrazovanju ekonomista, otkrio je jednostavan uzrok sadašnje dužničke krize - to da je Evropa prihvatila model u kome zahteve pojedinaca, interesnih grupa, pa i država ne vezuje za efikasnost privrede. "Dužničku krizu je donela mogućnost da na kratak rok mogu da imaju neizbalansiran budžet. Ništa drugo ni manje ni više tajanstveno iza toga nema", napisao je Klaus. Češki predsednik predložio je u komentaru za današnji Tiden i recept za rešenje krize - povratak odlučivanja iz Brisela na nivo nacionalnih država. "Politika može da bude samo tamo gde je demokratija, na nivou država. Na nivou kontinenata ne može da se vodi politika. Pretpostavka za politiku i demokratiju je narod. A nikakav evropski narod ne postoji", zaključio je Vaclav Klaus.

Mladi Česi evropski rekorderi u pušenju marihuane

Mladi u Češkoj i dalje su na neslavnom prvom mestu u Evropi po konzumiranju marihuane, koju je probalo čak 54 odsto mladih Čeha, i taj broj raste, pokazao je godišnji izveštaj Evropskog centra za drogu i bolesti zavisnosti (EMCDDA), objavljen u Lisabonu. Među Evropljanima uzrasta od 15 do 24 godine marihuanu je makar jednom u životu probalo njih 19 miliona, odnosno oko 30 odsto, dok ih je u Češkoj među učenicima i studentima bilo 54 odsto, pokazuje taj izveštaj. Broj mladih koji su makar jednom probali marihuanu u Češkoj raste, kao i Grčkoj, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji i Sloveniji, umesto da se kao u ostalim zemljama smanjuje, navodi se u izveštaju. Prema toj studiji, takozvanih rizičnih, problematičnih narkomana je u Češkoj prošle godine registrovano 39.200. Kad je reč o novim drogama, od početka godine zabeleženo je 39 novih supstanci nakon što je 2010. godine registrovana 41 nova supstanca. "U centru problema sa drogom u Evropi je heroin, koji nanosi najveću zdravstvenu i socijalnu štetu. U Češkoj je veći problem pervitin (metamfetamin)", kazao je danas novinarima u Pragu šef Nacionalnog centra za nadziranje problema droga i zavisnosti Viktor Mravčik, komentarišući lisabonski izveštaj. Metamfetamin spada u amfetaminski tip droga, a u vreme komunističkog režima u Čehoslovačkoj predstavljao je domaću zamenu za heroin da bi sa padom gvozdene zavese i otvaranjem granice popularnost stekao i u susednoj Nemačkoj. Dve trećine svih problematičnih narkomana u Češkoj zavisno je od metamfetamina. Izveštaj predstavljen u Lisabonu pokazao je da u Češkoj i dalje postoji neodgovarajući odnos između represivnih i preventivnih mera, kada je u pitanju borba protiv droge. Na aktivnosti policije i represiju ide 92 odsto sredstava izdvojenih za borbu sa drogom, a svega osam odsto odlazi na preventivu i lečenje. Nacionalni koordinator borbe protiv droge u Češkoj Jindržih Voboržil kazao je da se na preventivne mere i lečenje godišnje troši 16 miliona evra.

Putinu kineski pandan Nobelu za mir

Ruski premijer Vladimir Putin dobitnik je nagrade za mir Konfučije koju, po uzoru na Nobelovu nagradu, dodeljuje grupa kineskih univerzitetskih profesora. U obrazloženju, žiri za dodelu nagrade pozdravio je Putinove "izuzetne poteze za očuvanje mira", uključujući protivljenje "NATO bombardovanju Libije". Ime dobitnika saopštio je jedan od njenih utemeljivača Ćao Damo. Među kandidatima bili su nemačka kancelarka Angela Merkel i Juan Longping, otac kineskog hibridnog pirinča. Malo poznato kinesko udruženje dodelilo je 2010. prvu "nagradu za mir Konfučije" bivšem tajvanskom potpredsedniku Lijenu Čanu, dan pred dodelu u Oslu Nobelove nagrade za mir utamničenom kineskom disidentu Liuu Đaobou. Nobelov komitet je tu inicijativu nazvao "patetičnom". Putinu će nagrada biti uručena 9. decembra u Pekingu, dan pred uručenja Nobelove nagrade za mir, čije su dobitnice Liberijke Elen Džonson Sirlif i Lejmah Gbovi i Jemenka Tavakul Karman.

Većina Grka podržava novog premijera

Većina Grka podržava novog premijera Lukasa Papadimosa koji predvodi vladu nacionalnog jedinstva, pokazale su dve ankete čije rezultate objavljuje današnja atinska štampa. "Pozitivno mišljenje" o Papadimosu ima 55 odsto ispitanika, 27 odsto nema nikakvo, a negativno mišljenje ima 18 odsto Grka koji su učestvovali u anketi instituta Public išue a čije rezultate objavljuje Katimerini. Grčka je u četvrtak, nakon višednevnih pregovora, za novog premijera dobila Lukasa Papadimosa, bivšeg potpredsednika Evropske centralne banke, a u vladu nacionalnog jedinstva prvi put od 1974. godine ušla je i ekstremna desnica. Druga anketa, kao i prva sprovedena u petak u čitavoj zemlji, pokazala je da je "izbor Papadimosa" podržalo čak 72.92 odsto ispitanika. Petina, odnosno 20 odsto, rekla je da je to "greška", objavio je list To Vima. To istraživanje sproveo je grčki institut Kapa Researć i ono je pokazalo i da vladu nacionlanog jedinstva podržava 60 odsto građana a 35 odsto je protov. Većina ispitanika - 59,6 odsto - reklo je da želi prevremene parlamentarne izbore nakon februara, dok 25,6 odsto želi da izbori budu održani "odmah" a 13,8 odsto 19. februara, što su predložile dve vodeće stranke - socijalisti i Nova demokratija. Na pitanje o populatnosti stranaka, ekstremna desnica dobija 37 odsto, a slede radikalna levica Siriza sa 35 odsto i stranka desnog centra Nova demokratija sa 31 odsto. Iza njih su Komunistička parija sa 30 odsto i socijalisti (Pasok), pokazalo je istraživanje Public issue.